Zbog vremena.

Razumeli smo se da imamo 20 minuta kao šefovi poslaničkih grupa da govorimo ovome.

Izvolite, završite.

Završiću za jedan minut.
Ono što u ovom trenutku naše društvo treba da dobije kao poruku iz Parlamenta, ja ću ponoviti, za to mi je potrebno i manje od jednog minuta, nema kompromisa sa suštinom i nema nijedne ideje, bez obzira koliko ona nama intimno bila velika i vredna, koja je značajnija od demokratije, od poštovanja prava na normalan i slobodan život, i stalne borbe protiv one politike koja je od naše zemlje napravila tako nesrećno društvo, politike nacizama, fašizama, ekstremnog nacionalizma, politike koja nema snage da skine ljagu sa obraza naše dece, ako ne nas samih, koji žive u zemlji optuženoj za podstrekivanje na genocid i nesankcionisanje genocida.
Mi ćemo kao LDP nastaviti da sprovodimo svoj program, a onima koji su pre nego što su pomislili da treba da nas zabrane kao stranku Srbiji poručili da joj nisu potrebni izbori onda kada to nalaže Ustavni zakon i drugi zakoni, već onda kada njima to odgovora, želimo da pošaljemo jednostavnu poruku, onu koju smo poslali njihovim uzorima 5. oktobra 2000. godine. Tada smo vrlo jasno branili ideje, koje branimo i danas. Tada su nam zalepljene etikete koje nam danas lepite vi ponovo, te etikete su za nas privilegija, a ne teret koji ne možemo da nosimo.
Nastavljamo borbu za demokratsku, modernu, evropsku Srbiju, protiv ideja onih koji su juče pokušali da u Novom Sadu, Vojvodini i Srbiji organizuju neonacistički skup, na takav način kompromitujući sve ono pristojno što postoji među nama.

Reč ima narodni poslanik Nada Kolundžija, predsednik poslaničke grupe Demokratske stranke.

Poštovani predsedavajući, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici ja nemam inspiraciju da držim vatren govor na ovu temu, zato što mislim da o ozbiljnim temama treba razgovarati ozbiljno u onoj meri u kojoj one jesu ozbiljnost i opasnost po društvo. Dakle, mi kao Demokratska stranka smo uvek gradili i podržavali osetljivost društva na sve negativne pojave. Mi smatramo da je osetljivost društva na pojavu koja je negativna važna da bi se društvo sa tom pojavom izborilo u samom začetku, da one ne bi dobile razmere koje kasnije mogu da nanose posledicu građanima ove zemlje.
Naravno da je svaka pojava nacizma i fašizma za Demokratsku stranku nešto na šta je spremna da reaguje i smatra da ta reakcija mora da bude adekvatna, mora da bude srazmerna opasnosti i sredstvima koje jedno društvo ima na raspolaganju. Svaki put kada se jednoj temi da važnost veća nego što ona ima postavlja se pitanje da li ta tema raste ili se suzbija time.
Dakle, ne dovodeći u pitanje potrebu da društvo reaguje na pojave koje su nacizam i fašizam, mi smatramo da je reakcija koja je prekomerna nešto što nanosi štetu samoj ideji reakcija.
Za nas se ovde postavlja jedno suštinsko pitanje, da li reakcija koja ima za definicije narastajući fašizam, preovlađujući, nadolazeći itd, da li takve reakcije nanose štetu državi ili joj koriste.
Dakle, nas spolja čitaju po onome što mi ovde govorimo kao prepoznate opasnosti u našem društvu. Ako nas oni čitaju na osnovu nekih od formulacija koje smo mi ovde čuli, onda smo mi ovo naše društvo definisali kao društvo u kome preti ozbiljna opasnost od fašizma i nacizma. Ja mislim da to nije tačno.
Dakle, radi se, pre svega, o istini, to nije tačno, iako mislim i kao Demokratska stranka reagujemo u samom začetku nastajanja svih negativnih pojava. Mislim da ne donosi nikome političku korist ukoliko na način na koji predimenzionira pojavu pokazuje da ovo društvo ima identifikaciju sa nečim što ceo svet prepoznaje kao zlo.
Mislim da je pogrešna tema i mislim da greše svi oni koji ovu temu pokušavaju da uzmu kao svoje oružje za međustranačke obračune. Nema opravdanja i nema ničega moralnog u tome da se najveće zlo koje je civilizacija 20. veka prepoznala kao nacizam i fašizam povezuje sa političkim protivnicima i da se koristi kao sredstvo obračuna sa političkim protivnicima.
Demokratska stranka je, takođe, danas bila u jednom kontekstu, vrlo smišljenom, prozvana kao neko ko se nije odupro takvoj jednoj pojavi. Prosto, to, ne samo da nije politički fer, ne samo da nije moralno, to je šteta koju trpe građani Srbije u čije ime se navodno sve ovo radi.
Želim samo da kažem da lokal koji je ovde pominjan je javni objekat, ugostiteljski objekat, a on je vrlo tendenciozno povezan sa vojskom, dakle, pokušavajući da se pokaže kako u vojsci postoji podrška za one koji su bili u ugostiteljskom objektu. To smatram kao primerom nekorektne političke borbe i opasne zloupotrebe jedne teme, oko koje mislim da ćemo se svi saglasiti, da ukoliko ima takvih pojava mislim da nema nikoga ovde ko neće stati u odbranu ovog društva od takvih pojava. Hvala vam. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak, predsednik poslaničke grupe Vojvođanski poslanici LSV-SVM, a zatim Ivica Dačić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine predsedavajući, uvaženo predsedništvo, juče smo u Novom Sadu imali priliku da vidimo na delu grupe neonacista, fašista i klerofašista koji su se okupili na ulicama Novog Sada. Juče smo imali priliku u Novom Sadu da vidimo hiljade policajaca koji su došli da održe red u Novom Sadu i više hiljada građana koji su došli da protestuju protiv pojava neonacizma i fašizma u našem gradu.
Međutim, došlo je do incidenta. Neonacisti su napali grupu koja je prolazila, nepreglednu povorku antifašista i kamenjem počeli da ih ozleđuju. Gospodinu Pavelu Domonjiju, predsedniku Helsinškog odbora Vojvodine, tom prilikom je naneta povreda od koje su kapi krvi pale na novosadski pločnik. Krv je, dakle, pala na ulicama Novog Sada. Danas kapi! Da li ćemo čekati da to budu potoci zato da bismo onda počeli da reagujemo? Da li ćemo doći u poziciju da razmišljamo uopšte o svojoj bezbednosti na ulicama gradova Srbije od strane onih koji su sledbenici ideologija pobeđenih u Drugom svetskom ratu i antifašističkoj borbi?
Skrenuću vam pažnju na to šta je suština pitanja. Suština pitanja je ta – zašto policija ne radi svoj posao? Godine 2005. posle upada grupe "Nacionalni stroj" na tribinu o antifašizmu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Skupština Vojvodine je tražila i dobila je izveštaj policije o delovanju ekstremističkih grupacija na teritoriji Srbije. U tom izveštaju "Nacionalni stroj" i klerofašistička organizacija "Obraz" i "Krv i čast" su taksativno nabrojani sa svim svojim elementima i sa svim kategorizacijama koje ja sada spominjem.
Sada postavljam pitanje, ako se još 2005. godine znalo za postojanje nacističkih i fašističkih grupa u Srbiji i to znala policija, od koje je Skupština Vojvodine dobila izveštaj, zašto onda policija nije preduzela potrebne korake?
Zašto pravosuđe nije preduzelo potrebne korake? Zašto se došlo do toga da juče dolazi do konfrontacije na ulicama Novog Sada? Sasvim je jasno da neki ovde pokušavaju da nipodaštavaju značaj ovoga što govorim.
Naravno da nekima ne smetaju fašisti na ulicama Novog Sada, kada su njihovi poslanici rasisti! Naravno da im ne smeta što Novosađanima smeta povampirenje fašizma, zato što pokušavaju da rehabilituju Milana Nedića i Dimitrija Ljotića!
Naravno da im ne smeta to što su predstavnici fašističke organizacije "Nacionalni stroj" širili zastavu Nedićeve Srbije, zato što misle da je to ispravno! Ja ću svakoga onoga ko to misli pozvati da pođe na jedno važno mesto u ovoj zemlji, posle ću reći i koje.
Suština pitanja koja smo juče imali u Novom Sadu je: da li Srbin može biti fašista, da li Srbin može biti nacista, da li Srbin može biti zločinac?!
Ako nekome nije jasno neka pođe na to važno mesto o kome govorim, a ono se nalazi u Srbiji, u gradu Kragujevcu, a mesto je Šumarice. I neka se na tom mestu podseti ko je bio Marisav Petrović. I neka se podseti koliko je đaka Marisav Petrović odveo na streljanje. I neka se podseti šta su izdajnici ovog naroda uradili ovom narodu u Drugom svetskom ratu obučeni u srpske uniforme sa srpskim znamenjima. To je ono što smo juče gledali.
Gledali smo fašiste koji su se skupljali iz cele Evrope. Uhapšeno je desetak slovačkih državljana. Sa granice je vraćeno neonacista iz Poljske, iz Slovenije, iz Bugarske i bog te pita odakle. Je l' su oni svi došli zato da brane Srbiju od Srba, od građana Srbije? Je l' su došli da štite integritet i celovitost Srbije ili su došli da unose haos u ovu zemlju i da svi mi treba da pognemo glave i izvinimo se onima koji razvijaju fašističke zastave, a zastava Nedićeve Srbije je fašistička zastava.
Ako neko misli da je juče u Novom Sadu bio skup koji se desio konfrontacijom šačice ekstremista sa jedne i sa druge strane, taj se grdno vara. Poistovećivanjem fašista i antifašista radi se u korist fašista. Ima stvari koje se ne mogu legalizovati i upravo zbog toga pustiti naciste na ulice grada u ime demokratije je kao pustiti pacove u dečiju sobu u ime ekologije. To, jednostavno, nema veze jedno sa drugim.
Svi oni koji pokušavaju da opravdaju to, a mene napadaju što sam se, eto, usudio da spomenem da ih treba zaustaviti letvama, posle dve godine od kada je policija podnela izveštaj sa imenima, prezimenima i adresama neonacista u Novom Sadu ništa nije preduzeto, nego treba da padne krv na ulicama, jer policija ne radi ništa. Šta je trebalo da čekamo?
Kažu – mali su, ne treba im pridavati značaj. Da li to znači da je trebalo da sačekamo da porastu? Tihi su, samo će prošetati, kao što su prošetali ulicama Beograda i nije bilo reakcija. Je li to trebalo da čekamo? Da čekamo da porastu i budu glasni? Da prestanu da tuku pojedinačno, nego da počnu da tuku masovno? Da li je to trebalo da sačekamo? Pozvao sam na letve zato da sutra ne bih pozivao na oružje.
Shvatite šta vam govorim, jer nacisti ne biraju sredstva. To ste juče mogli da vidite. Njih 50 je vuklo za nos ceo jedan grad od više stotina hiljada ljudi. Imali smo opsadu Novog Sada. Hiljade antifašista su prolazili i bili kamenovani. To je bilo od 50, šta bi bilo sa 500, šta bi bilo sa 5.000? To je upravo ono što se ovde smeće sa uma, zato što se poigrava u dnevnopolitičke svrhe sa najmračnijim i najmonstruoznijim idejama koje je moderna civilizacija ikada videla, koje je Evropa videla u HH veku.

Gospodine Čanak, jedna mala intervencija. Ni letve, ni oružje, nadležni državni organi.

Mogu da završim?
I upravo zbog toga, pogledajte šta vam se događa u Sandžaku. Borba za prevlast u islamskoj zajednici između onih koji će je kontrolisati i onih koji hoće da bude izraz volje građana, naroda.
Isto to ste imali u Novom Sadu, potrebu da se izjednače oni koji napadaju i koji se brane. To u Novom Sadu, Vojvodini i Srbiji, koliko ja poznajem, neće proći. (Aplauz.)