Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 119 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 94 narodna poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Jelena Marković, Marko Đurišić, Dušan Bajatović i Riza Halimi.
Prelazimo na zajednički jedinstven pretres 10 - 14. tačke dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU KONVENCIJE UJEDINjENIH NACIJA O BORBI PROTIV DEZERTIFIKACIJE U ZEMLjAMA SA TEŠKOM SUŠOM I/ILI DEZERTIFIKACIJOM, POSEBNO U AFRICI, PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U PREKOGRANIČNOM KONTEKSTU, ZAŠTITI I ODRŽIVOM RAZVOJU KARPATA, OČUVANjU EVROPSKE DIVLjE FLORE I FAUNE I PRIRODNIH STANIŠTA I OČUVANjU MIGRATORNIH VRSTA DIVLjIH ŽIVOTINjA
Pre nego što nastavimo po redosledu narodnih poslanika, po Poslovniku se javio narodni poslanik Elena Božić-Talijan. Izvolite. Nije taj redosled, ali da budemo kolegijalni.

Po članu 104. Poslovnika. Molim vas, nakon sednice Odbora za ravnopravnost polova, koja je održana 3. oktobra, na kojoj je doneta Odluka da se uputi zahtev generalnom direktoru RTS, Aleksandru Tijaniću, da podnese ostavku i zahtev Upravnom odboru RTS da ga razreši sa dužnosti generalnog direktora ukoliko ne podnese ostavku, nemoralnim, nečasnim i nepoštenim istupom u javnosti pojedinih članova Odbora iz redova DSS i Nove Srbije, Zorice Kovačević i Milice Vojić-Marković, koja je govorila u ime svoje stranačke koleginice Biljane Knežević, na najgrublji mogući način narušen je ugled i dostojanstvo Odbora za ravnopravnost polova, a samim tim i Narodne skupštine. Takođe, ugrožen je i moralni integritet članova Odbora za ravnopravnost polova.
Pomenute članice Odbora, na sednici 3. oktobra, glasale su za zahtev za smenu direktora RTS Aleksandra Tijanića. Sutradan su, obraćajući se medijima, na najgrublji način vređale ostale članove Odbora tvrdeći da su obmanuli javnost. Bez imalo stida izgovorile su apsolutnu neistinu da se o zahtevu za smenu Tijanića uopšte nije glasalo na sednici, iako su sednici prisustvovali mnogobrojni mediji, iako je čitav tok sednice pratilo više kamera, iako su mediji tog i narednog dana sasvim precizno i ispravno izvestili o onome što se događalo na sednici Odbora.
Zato, od predsednika Narodne skupštine tražim da se izjasni o ovom skandaloznom postupku Zorice Kovačević, Milice Vojić-Marković i Biljane Knežević, kao i da zaštiti ugled i dostojanstvo Odbora za ravnopravnost polova i Narodne skupštine. Materijal sa sednice od 3. oktobra dostaviću predsedniku Skupštine i novinske članke koje sam pomenula, a dobiće i materijal za sednicu koja će se održati u 10,30 časova, na kojoj će se o ovome raspravljati.
Takođe, još je jedan aspekt čitave priče koji je doveo u pitanje ugled Odbora za ravnopravnost polova jeste tendenciozno i vešto plasiranje u javnosti pogrešnog konteksta koji je inicirao i doveo do zahteva za smenu direktora Javnog servisa, Aleksandra Tijanića, dakle, još jednom, zarad istine.
Nisu neke žene tamo donele Odluku da smene Aleksandra Tijanića zato što pušta emisiju o nekim svadbama, u kojoj mladoženja tuče svoju ženu, već je zahtev i inicijativa potekla zbog reakcije gospodina Tijanića na osudu i kritiku koja je upućena za promovisanje nasilja nad ženama.
Gospodin Tijanić nije uzeo u obzir u ozbiljno razmatranje upućenu kritiku.
Prvo što je uradio, jeste to, zamenio je teze, identifikovao je svoje političke protivnike, upućenu kritiku je okvalifikovao kao politički napad, precizno je odredio političke protivnike sa kojima je krenuo u obračun, a to su: LDP, deo radikala i deo socijalista.
Dakle, gospodin Tijanić je, zatim, izvređao poslanike koji, prema njegovim rečima, ''donose pogrešne zaključke zbog loše dioptrije''. Tek je na kraju počeo da se bavi upućenom kritikom i to na podrugljiv način, da bi kao vrhunac njegovog izrugivanja on sebe kvalifikovao za vaspitača koji je u emisiji "48 sati svadba" – ''prevaspitao jednog siledžiju''.
Još jedna važna stvar, a to je da neki mediji vrlo tendenciozno poturaju temu da je cilj čitave ove priče bio da se prećuti veoma važan problem u našem društvu – nasilje nad ženama i decom. To nije tačno.
Ovo je bilo ukazivanje na to kako treba tretirati ovaj veoma složen i delikatan problem, ne u emisiji zabavnog karaktera, već ga treba obraditi u ozbiljnim emisijama, svakako sa dokumentarnim materijalom, uz analizu zdravstvenih radnika, psihologa, sociologa itd, a ne da se gospodin Tijanić proglašava za vaspitača, sociologa, koji prevaspitava siledžije u emisijama na Javnom servisu. Hvala, toliko sam htela da kažem.

Hvala. Reč po Poslovniku ima narodni poslanik Slobodan Maraš.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se u vezi sa članovima 225. i 226. Poslovnika  
Hteo sam da postavim neka pitanja, pre svega, ministru Šutanovcu i ministru Jočiću. Ja sam Novosađanin i znam ovde neke poslanike iz maltene svih političkih partija koji su, takođe, Novosađani. Neki su bili na jučerašnjem antifašističkom protestu u Novom Sadu, neki nisu bili.
Hteo bih da postavim pitanje gospodinu Šutanovcu: Otkud Nacionalni stroj, fašistička organizacija u Domu vojske? Da li je sledstveno tome, jer je pre nekoliko godina i Obraz osnovan u Domu vojske, i Nacionalni stroj čekao mirni protest građana u Domu vojske?
U današnjem "Dnevniku" imate izjavu čoveka koji predvodi Nacionalni stroj, koji na pitanje novinara, pre hapšenja, da li se boji, odgovara – ne bojim se, pod zaštitom sam Šutanovca.
Duboko sam ubeđen da sam ministar Šutanovac ne daje tu zaštitu gospodinu Davidoviću, ali bih voleo da odgovori – otkud Davidović može tako nešto da kaže. Voleo bih da se Šutanovac izjasni o tome.
Drugo pitanje je za gospodina Jočića. Juče je Novi Sad bio pod opsadom hiljade policajaca koji su se trudili da do sukoba ne dođe.
Međutim, u mirnoj povorci koja je išla ka Keju žrtava racije, da se polože venci tamo gde su stradali ljudi 1942. godine od strane Fašista, njihovi sledbenici koje je predvodio Nacionalni stroj iz Doma vojske su krenuli sa povicima i kamenicama da napadaju učesnike mirnih protesta. Policija nije bila s one strane sa koje je trebalo da bude, stajala je van objekta i pustila je da Nacionalni stroj pritrči ogradi i da izazove sukob, verovatno iz tog razloga da bi i nas predstavili kao ekstremiste, bez obzira što je naš protest bio apsolutno miran.
Pre 20 godina Milošević je doveo zabrađene bitange u Novi Sad da ruše vlast, pod plaštom odbrane Kosova. Danas pod plaštom odbrane Kosova, odnosno juče, Nacionalni stroj je napao građane Novog Sada. Na svu sreću, građani su izašli, više hiljada Novosađana je bilo da odbrani, ne samo Novi Sad, nego celu zemlju od ove pojave fašizma. Da li se to dešava pod okriljem države, voleo bih da čujem odgovore, zato što je u porti Saborne crkve, Irinej kome smeta "Kobasicijada" u Turiji, kome smetaju ''Zmajeve dečije igre'' u Novom Sadu i ne dozvoljava da se održavaju ispred Vladičinog dvora, pustio je organizaciju ''Obraz'' da iz te iste porte na govore Ane Frenkel iz Jevrejske zajednice uzvikuje poruke i peva – ''Spremte se spremte Četnici'' i ostale pesme, da bi uplašili građane.
Zaista pitam, da li institucije ove države stoje iza ovog protesta fašista i napada na antifašističke demonstracije, jer je, ponavljam, Obraz bio u porti pravoslavne crkve, Nacionalni stroj je bio u Domu vojske, policija je to gledala mirno sve dok nisu poletele kamenice i nije prolivena krv.

Narodni poslanik Milica Vojić-Marković, zatim, gospodin Miloš Aligrudić, pa gospodin Tomislav Nikolić.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo, javila sam se po Poslovniku zbog onog što je predsednica Odbora za rodnu ravnopravnost, gospođa Božić-Talijan, iznela ovde, a i zbog propratnog materijala za dnevni red sednice Odbora rodne ravnopravnosti koji je stigao članovima tog Odbora, pošto me jako podseća na Osmu sednicu, a ne bih volela da završim kao oni sa Osme sednice, pa na taj Odbor neću ići.
Hoću da kažem sledeće: rečeno je da sam ja jedna od onih koji su ugrozili moralni integritet Odbora. Vrlo je zanimljivo da u materijalu, koji je ovde stigao, dnevni red i zapisnik ne odgovaraju činjeničnom stanju kako se Odbor onda odvijao. Moram da kažem i ono što sam tada rekla, vidim nije u zapisniku, Odbor nije nadležan ni da postavlja ni da smenjuje direktore, nikoga, pa naročito RTS-a, a naročito Odbor nije nadležan da brani moralni lik i delo bilo koga, a ovde je gospođa Božić-Talijan rekla da smo zaduženi da branimo koaliciju, kako je ona ovde rekla, radikala, socijalista i LDP-a.
Ugled Odbora su ugrozile i predstavile ga kao skup žena koje pojma nemaju o čemu pričaju, a pozivam se na intervju dve članice tog Odbora koji je bio na ''Dnevniku'' u dva, 3. oktobra ove godine, kada su članice predstavljene kao da pojma nemaju o čemu su pričale, ne govorim da li su to rekle ili nisu, tako je izgledalo. Dakle, time je ugled Odbora ugrožen. Taj Odbor je radio izuzetno dobro, izuzetno korektne stvari je donosio. Ako ga predstavljamo kao skupštinski odbor koji ima zadatak da brani bilo čiji lik i delo, predstavlja problem za rad Odbora.
Volela bih ako mogu da nastavim, a oni koji imaju želju da izađu mogu da kažu posle.
Ugled je narušen i zbog toga što je Odbor iskorišćen za političku hajku koja nema nikakve veze sa onim što jeste problem, a to je nasilje.
Mi hoćemo da se bavimo nasiljem kao temom, hoćemo da pokazujemo šta je to nasilje, hoćemo da radimo na toj temi, hoćemo javno da je obeležimo, ali to nema nikakve veze sa onim što hoće da se predstavi, jer kako onda nikome ne smeta, naročito članicama Odbora koje se toliko zalažu za ovaj problem, emisije tipa "Veliki brat", kako tamo ne smenjujemo urednike i direktore, kako ne smenjujemo urednike i direktore emisija "Menjam ženu" itd. Nemamo, nadležnost.
Imam pravo da kažem, onako kako sam doživela Odbor, tako sam i rekla.
S druge strane, to nije moj lični doživljaj. Pet članova Odbora je na isti način doživelo ono o čemu smo ovde pričali. Tvrdim da ovo, ovako kako jeste zapisnik napravljen, nije realno stanje kako se sednica vodila, ni proceduralno nije bilo u redu, a naročito ne u našoj nadležnosti. Hvala.

Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, predsednik poslaničke grupe DSS-NS - dr Vojislav Koštunica.

Ne bih se javio da nije bilo izlaganja gospodina Maraša i to izlaganje gospodina Maraša je razlog na reakciju, umesto pred novinarima ili na konferenciji za štampu DSS, gde to i priliči, imamo ovde, a u cilju odbrane dostojanstva narodnih poslanika ovog doma, sve u skladu sa odredbom člana 104. Poslovnika.
Dakle, gospođo Radeta, molim vas, da ne dobacujete sa mesta, imaćete prilike da izađete za ovu govornicu pa da kažete šta želite. Ono što nikako ne možemo prihvatiti, to je da se demokratijom naziva ''strategija motke''.
Dakle, nije samo nešto loše što se u programu neke organizacije, registrovane ili ne registrovane, poziva na nedopuštene stvari koje nisu u skladu sa Ustavom, nego se tu govori i o metodama koje se primenjuju radi realizacije političkog programa.
Zamislite jedno udruženje građana, jednu političku organizaciju koja ima isključivo u svom programu sađenje rosnog cveća. Ali ako je njihov metod rada takav da, dok sade rosno cveće, kako bi to realizovali porazbijaju par glava naših sugrađana, onda svakako treba zabraniti i osuditi rad takve političke grupe ili takve društvene grupe. To je nešto što je zabranjeno.
Podsetiću vas sa čim smo mi danas ovde suočeni. Suočeni smo sa istim mehanizmom delovanja koji je narod i svet mogao da vidi dvadesetih godina prošlog veka, kada je reč o Italiji, kasnije i o Nemačkoj, kada se u društvenim portretima identifikovala jedna grupa, jedan cilj, jedan ''target'', koji je bio zaslužan za to da ljudi imaju pravo, po njihovom viđenju, da izađu na ulicu, uzmu motke i da im u ime zaštite društva od te pošasti, negativne pojave i bauka, razbijaju glave.
Dakle, nebitno je šta stoji u programu LSD i LDP. Bitno je kako se te političke stranke ophode na ulicama naših gradova i na šta one pozivaju.
Svima je poznato da je LSD pozivao ljude da uzmu motke i kamenje u ruke i da se obračunaju sa onima koje su targetirali kao društveno zlo i opasnost. Da se u ovom trenutku mi dobro razumemo, bilo ko ako propagira ideje nacizma ili fašizma u ovom društvu mora biti anatemisan.
Dakle, ne samo javno prozvan od strane svakog ko želi da zaštiti demokratiju u društvu, nego i državni organi imaju obavezu da na svaki način u korenu spreče takve pojave. Način na koji je policija juče reagovala bio je na mestu i visini zadatka, sprečen je sukob većih razmera i pohapšeni su pripadnici one male, minorne, ali u korenu može biti opasno, društvene grupe, s obzirom na njihovu retoriku i na ono što zastupaju.
Na taj način se sa takvim ljudima obračunava svuda u modernom demokratskom svetu.
Međutim, ovde je u pitanju nešto drugo. Vi ste mogli da čujete ovih dana od lidera LSD, Nenada Čanka, kako ide sa jednom izuzetno opasnom tezom, on kaže – pojavila se organizacija Nacionalni stroj koja želi da maršira kroz jedan od naših velikih gradova, a to je Novi Sad, i da na taj način ugrozi demokratske tekovine ovog društva, s čim bih se ja složio.
Međutim, on kaže nešto drugo, da iza Nacionalnog stroja stoji jedna šira društvena organizacija, jedna šira društvena grupa i on je nju identifikovao kao DSS i premijera ove države koji je na čelu te stranke, Vojislava Koštunicu. On kaže da su oni organizovali Nacionalni stroj i slične druge društvene grupe, da bi, boreći se protiv njih, navodno, zato su ih organizovali, mogli na lakši način da eliminišu svoje političke protivnike.
Gospodo, ovaj argument je čist argument po principu – drž` te lopova.
Oni koji organizuju te političke grupe to su isti oni koji su išli na protest protiv tih grupa, spremni da upotrebne motke i kamenice, jer je to, zapravo, način na koji može da se jedna targetirana pojava, bez obzira na njen stepen opasnosti u tom trenutku u društvu, transponuje na druge društvene grupe, tako, da nakon toga etiketiranja više niko nije siguran.
Prosto, nakon toga, niko u ovom domu više ne može biti siguran da neće biti etiketiran kao nacista ili fašista. To je upravo metodologija kojom se Adolf Hitler služio 20-tih i 30-tih godina prošlog veka, kada je targetirajući jednu grupu, komuniste, a kasnije i Jevreje, koji su po njemu predstavljali društvenu opasnost i bauk, on je prvo i prethodno smatrajući i propagirajući da ne postoji dovoljna državna akcija protiv tih nedopustivih grupa, prvi je i sam upotrebio motke, kamenje i drugu vrstu hladnog, a kasnije i vatrenog oružja, kako bi se obračunao sa onim što je predstavljalo elementarnu društvenu opasnost.
Zatim, nije bilo kraja targetiranju, nije bilo kraja označavanju onih koji mogu biti u vezi ili mogu biti na najposredniji način dovedeni u vezu sa onim grupama koje čine osnov za strah takve vrste društvene opasnosti.
Prema tome, ono što je ovde rađeno u svojoj suštini, u metodologiji rada na terenu, ne razlikuje se ni u čemu od načina na koji reaguju grupe koje su sklone nacističkoj ili fašističkoj ideologiji. Ono što ja mogu da vam kažem sa sigurnošću, nakon svega što smo doživeli juče, naročito nakon izjava lidera LSD, Nenada Čanka, u jednoj emisiji sinoć koja je bila na nacionalnoj frekvenciji, a to je, da nema nikakve razlike između one minorne grupe, opasne po ideji, ali minorne po broju članova, i ove grupe koja, nažalost, danas sedi u Parlamentu Republike Srbije, koja je registrovana kao politička stranka.
Jer, bez obzira šta oni propagiraju, ti uslovi za zabranu rada, za koje se iskreno nadam da će doći kada se bude formirao Ustavni sud, ne moraju biti kumulativno ispunjeni, dovoljno je da bude ispunjen samo jedan – rosno cveće i batine. Batine su dovoljne.
Prema tome, Nenad Čanak i LSD i oni koji mu u tome svesrdno pomažu su, zapravo, ekstremisti i oni su Nacionalni stroj.

Gospodine Aligrudiću, ne znam da li ste namerno ili slučajno grešili u nazivu LSD, LSV – Liga socijaldemokrata Vojvodine.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS, po Poslovniku.

 Dame i gospodo narodni poslanici, mene je indirektno prozvao jedan od prethodnika kada je nešto prigovorio pesmi – ''Spremte se spremte Četnici'', koja je himna SRS, a ništa ne bi falilo i da je himna Srbije.
Dakle, bliže se izbori, a bliži se i rešavanje statusa Kosova i Metohije i ova igra koju igraju sada pojedine političke stranke u Srbiji veoma je providna i jasna, traje već dugo godina. U vreme Slobodana Miloševića lako je bilo igrati tu igru.
Danas je to malo teže. Tada je bilo dovoljno da neko nacrta u Beogradu na jednom zidu tri ili četiri kukasta krsta i da o tome 15 dana bruje svetski mediji, da se podignete vi, gospodo, iz DOS-a da optužujete Srbiju za fašizam, a sada ste vi na vlasti. Sada to izgleda više nije dovoljno, trebalo je pronaći negde neku grupu preko koje će da se Srbija optuži za fašizam.
Imam 55 godina, malo vas je u sali koji imate više godina od mene, odrastao sam u Srbiju u kojoj nikada nisam mogao niti da postanem fašista, niti da veličam fašizam, niti da odobrim bilo koji potez koji su fašisti bilo gde u svetu i bilo kada načinili. Smatram sebe običnim građaninom Srbije.
U Srbiji fašista nema. Ima vas koji preko grupe optužujete Srbiju za fašizam i čekate ko bi se od velikih upecao pa da i njega možete direktno da uključite u tu, takozvanu, borbu protiv fašizma i sad tu trenutno za vas fašističke neke stranke koje su na vlasti, sa kojima ste negde zajedno na vlasti, pa raščistite to sa svojim fašistima, je li to dovoljan osnov da budete zajedno na vlasti ili ne. Ali ovo što radite, zaista je potpuno bljutavo i mislim da vlast uopšte u ovome ne ume da se snađe. Vi znate kakve su preporuke Saveta Evrope.
Uskoro će biti ukinuto krivično delo klevete, a tek nećete nikada moći nikome da zabranite da ide ulicom i da iznosi svoje stavove.
Ima neka grupa, nijednog člana te grupe ne poznajem u Novom Sadu, ne znam kakva im je ideologija, optužujte ih za fašizam. Juče sam među njima video jedan fašistički znak, tamo među tih 20-tak dečaka, a to viđam u Nemačkoj skoro svakog dana na ulicama.
Takvi ljudi šetaju ulicama, levo i desno od njih je kordon policije, imaju obeleženu stazu kojom mogu da se kreću, imaju vreme koje mogu da provedu na ulicama i imaju predstavnike u parlamentu, u zemlji koja je bila fašistička i nanela zlo celom svetu. To je zapadna demokratija.
Svako može da iznese verbalno svoj stav i to nije za osudu i tu građani nemaju razloga da se mešaju, niti smeju u to da se mešaju.
Ne postoji grupa koja sme da zabrani drugoj grupi ili pojedinac koji sme da zabrani drugom pojedincu da iznese svoj stav, da kaže ono što misli, da propagira ono što misli.
Ja sam to i gospodinu Jovanoviću rekao u jednoj emisiji, vi imate potpuno pravo da govorite da Kosovo i Metohija nije u sastavu Srbije, vi to tako vidite, ali ne smete ništa da uradite da Kosovo i Metohija ne budu u sastavu Srbije, jer vi onda padate pod Ustav, zakona koji proističu iz Ustava. Znači, pronašli ste 20 bezumnika, na njima gradite priču o fašizmu u Srbiji – dovedete 50 stranih kamera da snimaju kako mirne građane napadaju fašisti.
A šta ste hteli na ulicama tog dana? Da se borite protiv onih 20? Protiv koje Srbije ste se borili juče, da se borite protiv fašizma u Srbiji, ko je to, imenujte, optužite pojedince, stranke, donesite dokaze u Skupštinu Srbije. Hajde, jednom, konačno, da raspravimo tu vašu priču o fašizmu u Srbiji. Da vidimo šta je fašizam. Da li je fašizam kad vaš predsednik kaže da našu stranku treba zabraniti zato što je fašistička? Šta je to? Da li je fašizam kad Demokratska stranka cele noći davi Skupštinu zato što ne sme da bude izabran predstavnik Srpske radikalne stranke za predsednika Skupštine, tragedija, naneće se zlo Skupštini? Da li je to politički fašizam?
Da li svaka vrsta isključivosti, koja ide do te mere da diskriminiše čoveka, može da se svrsta u fašizam? Šta smo postigli jučerašnjim danom? Da se potuku građani Vojvodine, Srbije, Novog Sada, ne znam odakle su sve ljudi došli? Zašto nisu na miru prošli jedni, pa prošli drugi, da policija obezbedi jedne, da obezbedi druge i da obezbedi građane i od jednih i od drugih i da se sve to mirno završi?
Zašto je policija zabranila jedan skup, a drugi dozvolila? U čemu je bila razlika u skupu koji prođe ulicom, između tih 20 i onih 5.000? U čemu bi bila razlika, oni nerviraju vas? Pa i vi nervirate njih. Sad ste vi u stanju da zabranite one koji vas nerviraju. U ovoj zemlji svako treba da živi pored svakog. To su deca od 20 godina, 18, 30. Jesu li fašisti? Jesu li načinili jedan akt kojim biste mogli da kažete da su fašisti? Nisu. Najlakše je to. Mediji već pet-šest dana pripremaju Srbiju za narastajući fašizam. Optužujete stranke na vlasti da su fašističke. Baš mene briga što vi njih optužujete, mogao bih da se radujem, da seirim, ali ne mogu, jer vi tu optužujete većinsku Srbiju da je fašistička. To je vaša priča za Evropu.
Znači, ne smemo da dozvolimo da pobedi Srpska radikalna stranka, ali ne smemo ni ove koji su na vlasti da vladaju i oni su fašisti. Pa, ko će da vlada, ljudi? LDP i LSV?! Imali vas dovoljno? Ako vas ima, vladajte. Ako vas Srbija želi sa 50% plus jedan, vladajte. Ako vas ovi žele u lokalnim samoupravama – vladajte, ali nemojte da se optužujete međusobno.
Neprihvatljivo mi je da sa fašistima budete u koaliciji, a toliki ste borci protiv fašizma. Ja to uopšte ne razumem.
(Predsedavajući: Gospodine Nikoliću..)
Završavam i izvinjavam se.
Morao sam ovo da kažem u ime Srpske radikalne stranke, koja se uopšte ne oseća umešanom ni u šta što se trenutno u Srbiji dešava, ali kako smo najveći i kako od nas mnogo toga zavisi, moramo da vam iznesemo svoj stav. Nikada nećete videti nijednog radikala, ili sutra neće biti radikal, da sprečava bilo koji skup u Beogradu. Nijedan skup ne može ni da bude zabranjen, nikada. Vi, svakako ne možete nas nigde ni da sprečite, nas ima toliko da možemo da pregazimo Srbiju.
Ali, molim vas, ne uplićite Srbiju u svoje partijske sukobe i nemojte za novac svoju rođenu zemlju da optužujete za fašizam. Nijedan drugi motiv, osim novca koji dobijate sa Zapada, ja trenutno ne vidim da izreknete toliku gomilu bezočnih laži. Srbija nije fašistička, Srbija je propatila pod fašizmom. I, ako je fašistički znak bio kod one dece tamo kojima je milicija polupala glave, i u vašoj koloni sam video mnogo NATO znakova, to su najgori fašistički znaci koji trenutno nešto u Srbiji predstavljaju. (Aplauz.)