Dame i gospodo narodni poslanici, na početku ove načelne rasprave o predlogu pet zakona, izgubiću vreme ako ih samo nabrojim, koliko je ovde na dnevnom redu, pošto je šesti povučen iz procedure.
Ja sam svoj stav rekao, da je već u startu počelo loše iz prostog razloga što je poslanička većina zloupotrebom saznanja da ima 126 i više poslanika spojila nespojive tačke dnevnog reda.
Sada treba pričati i o Sporazumu o socijalnom osiguranju i o Konvenciji o korupciji, o državnim granicama itd. Opredeljujući se u kom smislu da iznesem svoj sud, zadržaću se na dva zakona.
Jedini ministar koji ovde prisustvuje, koji može da obrazlaže zakon, a to je Zakon o potvrđivanju Sporazuma o socijalnom osiguranju sa Crnom Gorom, žao mi je što najmanje pitanja imam za njega, da bar to iskoristim ovog puta. Mislim da je dobro da Sporazum o socijalnom osiguranju između dve države bude potpisan.
Takođe, mislim da je dobro što je Skupština nedavno usvojila Zakon o izmenama Zakona o državljanstvu. To je nešto što je dobro. Naravno, ima tu i pitanja, ali će to kasnije moje kolege u diskusiji postaviti. Mene samo interesuje da li su sva pitanja socijalnog osiguranja obuhvaćena ovim sporazumom.
Zadržao bih vašu pažnju na druga dva zakona. Nažalost, ispred sebe nemam ministra koji bi mogao odmah da mi odgovori ili bi mogao da ospori ono što ću ja ovde reći. To su Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola uz Krivičnopravnu konvenciju o korupciji i Predlog zakona o potvrđivanju Građanskopravne konvencije o korupciji.
Počeo bih od razloga koji su navedeni u obrazloženju ovog zakona.
Naime, u razlozima za donošenje zakona stoji – potvrđivanje navedenog protokola, to je isto i kod konvencije, uz već izvršeno potvrđivanje konvencije u krivičnopravnoj oblasti, doprineće efikasnijem suzbijanju korupcije u našem društvu i unaprediti saradnju naše države sa drugim državama u borbi protiv ove pojave. Usvajanje ovog zakona predstavlja jedan od uslova u procesu pridruživanja EU.
Tu imam pitanje, ali nadam se da će stići do onih ministara koji mogu da daju taj odgovor, a pitanje je u sledećem – da li usvajanjem ovih konvencija ili dodatnog protokola država preuzima i obavezu sprovođenja iste, a ne samo usvajanje? Mislim da je svima jasno da je uspešna borba, pre svega, protiv korupcije jedan od činilaca koji se čini u procesu pridruživanja EU. Dakle, ne samo usvajanje.
Zašto to pitam? Srbija ima mnogo papira koji su vezani za borbu protiv korupcije. Pomenuću samo nekoliko. Jedan od najvažnijih papira je Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije. Naravno, uz veliku pompu taj dokument je usvojen, Skupština je donela odluku o usvajanju dokumenta, obavezala Vladu šta sve treba da uradi. Sada se postavlja pitanje – da li je išta od toga urađeno? Opet se vraćam na početak – potvrđivanje Konvencije ne znači samo usvojiti, nego znači preuzeti obavezu za sprovođenje u sopstvenoj zemlji.
Kada to kažem, imam u vidu sledeće, da je istom odlukom o usvajanju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije utvrđeno stotinak preporuka šta sve treba da čine nadležni državni organi. Mi danas nemamo odgovor ni na jedno od njih, ali imamo veoma prisutnu korupciju.
Istom odlukom bilo je potrebno da se donese akcioni plan. Mi nemamo odgovor – da li je donet i kako se sprovodi. Istom odlukom trebalo je, Vlada je bila obavezna da donese zakon kojim se ustanovljava samostalna nezavisna institucija koja će se baviti sprovođenjem strategije. Ni to danas nemamo u našem društvu.
Doduše, imamo Savet za borbu protiv korupcije, koji je DOS-ova vlada formirala, služi im samo za priču u javnosti i niko ne uvažava te stavove i ta mišljenja. Navešću tu i nekoliko primera. Pre nekoliko dana smo ovde izneli svoj stav, u Srbiji nije moguće, kada se sve deli po partijskom ključu, da bude išta samostalno i nezavisno. Skoro je bio Savet državne revizorske institucije koji nema veze ni sa nezavisnošću, a i te kako je partijski postao jedan organ.
Drugo pitanje, Vlada treba da podnese jedan izveštaj kako se bori protiv korupcije, a mi smo u prilici da svakodnevno slušamo, čitamo zloupotrebe u oblasti privatizacije. Koliko godina se postavlja pitanje ''Sartida'' i nikako da se dobije odgovor na to pitanje, kako to nestade jedan takav gigant kao što je ''Sartid'' i ko je u svemu tome učestvovao. Skoro se vodi polemika i oko ''Ce marketa''.
Dosta se Vlada optužuje. Hoće li Vlada da se oglasi oko tog pitanja, o čemu se radi? Da ne gubim vreme da ne nabrajam dalje.
Pitanje kontrole javnih nabavki. Ko to kontroliše? Veliki izvor korupcije! Da slučajno štampa, javnost ne otkrije ovo što se događa u Direkciji za univerzijadu, niko se od državnih organa ne bi time pozabavio. Zatim, javni radovi, Nacionalni investicioni plan itd.
Vlada i podstiče korupciju. Na koji način? Tako što je sve u Srbiji podelila po partijskom ključu. Podelila je ministarstva, pomoćnike, državne sekretare itd. podelila je javna preduzeća po sistemu – meni ovo, ti tebi ovo. Naravno, podelila je i profit tih javnih preduzeća, a kada se to tako radi, nema od struke, nema od profesionalizma ništa, jednostavno rečeno, u pitanju je samo puki partijski interes onih koji formiraju vlast.
Naravno, time Vlada podstiče i korupciju. Najveći mogući izvor korupcije Vlada nije ni načela svih ovih godina, a to je pitanje javnih finansija.
U Srbiji je javna potrošnja skoro pola bruto nacionalnog društvenog proizvoda. To su ogromna sredstva. Niko ne zna šta se sa tim dešava. Srbija je jedna od retkih zemalja koja nema kontrolu trošenja novca.
Evo već sedma godina nema ni izveštaja da Skupština raspravlja, naravno, Skupština po običaju ne vrši svoju kontrolnu funkciju, nema ni revizije, ali nema je već dugo godina, izveštaja budžetske inspekcije, što je po zakonu dužna Vlada dva puta godišnje da dostavi Narodnoj skupštini.
Za to ne treba da se čekaju nikakve revizorske kuće. Jednostavno rečeno, Vlada je dužna da dostavi dva puta godišnje izveštaj budžetske inspekcije kako se troše sredstva budžeta. Skupština nijedan izveštaj nema.
Dakle, samo sam nabrojao nekoliko oblasti u kojima je i te kako i po mišljenju javnosti veliko izvorište korupcije i gde Vlada nije ušla u bitku sa tim, naveo sam samo jedan primer, a ima ih mnogo, vreme je ograničeno, gde Vlada svojim potezima podstiče korupciju.
To su ta pitanja, između ostalog, koja sam želeo da postavim ovde, smatrajući da nije problem u prihvatanju, usvajanju konvencije, problem je što ova država mora da preuzme obavezu sprovođenja te konvencije, a to još uvek ova vlast nije sposobna.
Zato će i ovo, kao i strategija i čitav niz tih dokumenata, ostati samo još jedan papir koji je donet i koji, nažalost, nema efekta. Hvala.