Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, po Poslovniku, a zatim Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici,  ja zaista imam zadovoljstvo da dr Paji Momčilovu čestitam na uspešno završenom poslu noćas. Noćas, u jedan sat posle ponoći, on je, kao i desetine hiljada puta do sada, pomogao jednoj mladoj majci da na svet donese zdravu ćerku, koja je unuka gospodina Tomislava Nikolića. Ja čestitam i gospodinu Momčilovu i gospodinu Nikoliću, za mene je zaista zadivljujuće da on sa ovoliko energije i sa ovakvim požrtvovanjem, pored svog tog humanog i veličanstvenog posla koji radi, upozorava gospodina Albijanića, a on ne želi da sluša.
Gospodine Albijaniću, vi ste sada, verovatno na osnovu Poslovnika, kao jedan od potpredsednika zaduženi da se starate o redu, o poštovanju Poslovnika i o toku sednice. Ja sada reklamiram član 93, zbog šarolikosti, jer ste mi malopre rekli da ne može narodni poslanik da govori stalno o jednom istom. Evo, ja vam reklamiram peti član po redu i moram da vas upozorim da se u prvoj alineji člana 93, jasno određuje tok Narodne skupštine i ko su učesnici na sednici Narodne skupštine.
Da bi ovo pratile koleginice Kolundžija i Čomić, koja je bila potpredsednik skupštine, koja to, takođe, vrlo dobro zna, dakle, po otvaranju pretresa to mogu da budu predlagači akta, svaki od ovih ministara pojedinačno. Nemamo ništa protiv, čuli ste od gospodina Todorovića. Vi ste to grupisali. Onda kaže, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akta, samo u slučaju ako je ta grupa ili nekoliko narodnih poslanika, grupa narodnih poslanika ili više njih – jer se u sledećem članu Poslovnika kaže da prvi potpisani obrazlaže u ime poslanika grupe predlagača akata. Vlada Republike Srbije nije grupa. Vlada Republike Srbije sve bi bilo u redu da jeste grupa, ali nije. Jer, Vlada je nas, gospođo Kolundžija, obavestila, dobijanjem svakog akta pojedinačno, ko je njen ovlašćeni predstavnik .
Moram da se podsetim, mislim da je to bilo pred kraj onog letnjeg zasedanja, desilo se da je Vlada ministara Cvetkovića ovlastila za zakon za koji je bio nadležan Mlađan Dinkić. Sećate se toga. Onda je, po članu 136, u o obrazloženom predlogu Vlade stajalo da je umesto Mlađana Dinkića ovlašćeni predstavnik Vlade ministar Cvetković.
Sve se to desilo na predlogu akta pre početka sednice. Ova sednica je počela 1. oktobra i ona ima svoj tok, po čl. 93. i 194. ima svoje ovlašćene predstavnike. Ako ste vi spremni ovo da radite zarad ostanka na poziciji koju imate, gospodine Albijaniću, ja vas samo upozoravam, po ko zna koji put od jutros, da je to nečasno. Lepo se povucite. Mislim da ni gospodin Džudžević ne bi želeo u tome da učestvuje, neće imati ko da predsedava na sednici na kojoj želite na takav način da kršite Poslovnik. Znate da smo mi u pravu. Znate da ste bili prinuđeni to da uradite, da vas je neko na to nagovorio.
Izvucite se časno iz toga i nemojte da ostane zabeleženi u skupštinskim analima kao Nataša Mićić koja je iste ovakve stvari radila, a vi ste sada još gori jer prednjačite u tome. Hvala.

Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta, izvolite.

Vidite, kolege poslanici, uzmite bilo koji predlog koji smo dobili od Vlade Republike Srbije, lepo piše – Vlada na osnovu člana tog i tog Ustava, pa na osnovu člana tog i tog Poslovnika nam predlaže to i to. To je način na koji Vlada komunicira i na koji treba da komunicira sa Narodnom skupštinom.
Ovakva pisma koja stižu faksom, ne na predlog Vlade, nego stižu faksom. Nataša Jovanović je objasnila kada je nastala panika, pošto je na mestu gde sedi mogla sve to da prati. Nastala je panika kada ste shvatili da ćemo mi insistirati da ovde budu ministri koji su nam najavljeni da će predstavljati, nemamo ništa protiv, mogla je Vlada za sve ove tačke dnevnog reda da ovlasti gospodina Sašu Dragina i da nas o tome blagovremeno obavesti.
Kao što smo pričali o ekologiji, tako bismo pitali gospodina Sašu Dragina i o korupciji i o svemu ovome što je predviđeno u dnevnom redu. Ne može Vlada na ovaj način, odnosno vi ste mislili da možete da pozovete tamo nekog u Vladi, da kažete – brže nam pošalji faks, ovi radikali će sad da izađu da intervenišu po Poslovniku, pa nas obavestite da neko drugi, ko nije nigde otputovao, koji je tu, dođe da predstavlja ovde Vladu.
Dame i gospodo, ne može, zapravo može, vi možete sve, vi ste većina, vi ste moćni. Vidite, mi nismo većina, mi nismo moćni, ali znamo, hoćemo, umemo i mi insistiramo na primeni ovog poslovnika.
Gospodine Todoroviću, već sam zvala gospodina Aligrudića i ponovo ga pozivam da dođe ovde, da stane na ovo mesto i da se on izjasni da li podržava njegova poslanička grupa kršenje Poslovnika, to važi i za gospođu Nadu Kolundžiju, Suzanu Grubješić, pa ako kažete da se zalažete za kršenje Poslovnika, izvolite, nastavite.
Samo još jedna intervencija, gospodine Albijaniću, po članu 103 – niko ne može prekidati govornika, niti ga opominjati osim predsednika Narodne skupštine, u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom. Ceo dan danas, od silne nervoze, zato što ste se našli u nebranom grožđu, ne znate šta ćete. Vrlo rado biste otišli odatle, to je nama svima jasno, ali sad morate, zapalo vas to neslavno mesto baš danas i inače vas to nekako zapadne.
Dobro, to Oliver Dulić uradi, ostavi vas tu uvek kad je nešto gusto i kad treba da se objašnjava i obrazlaže, a vi onda u nastupu očigledne nervoze svakog narodnog poslanika SRS prekidate usred reči, usred rečenice, ali ne pod uslovima koji su predviđeni članom 103.
Dakle, gospodine Albijaniću, vi imate na to pravo, ali samo u uslovima koji su predviđeni ovim poslovnikom. To što vama smeta kad neko ministra ili Vladu nazove ovakvom ili onakvom, to su vaša intimna osećanja i to nije za Narodnu skupštinu. Ne možete vi mene da naterate da kažem nešto lepo o Vojislavu Koštunici i o njegovoj Vladi, kad je zahvaljujući Vojislavu Koštunici i njegovoj Vladi maltene paralisan rad ovog parlamenta, zato što oni krše zakon, zato što oni krše Ustav, zato što se on i Boris Tadić dogovaraju trange-frange oko javnih preduzeća.
Danima nismo imali sednice Skupštine, prekidali ste ih na nekoliko dana itd. i sad hoćete odjednom da nadoknadite. To je nemoguće. Ne možete nadoknaditi propušteno, ali možete da se uozbiljite i da nastavimo lepo da radimo po Poslovniku.

Narodni poslanik Božidar Koprivica, izvolite.

Hvala. Poštovani narodni poslanici, pet zakona po kojima se vodi objedinjena rasprava odnose se na konvencije koje se direktno tiču zaštite životne sredine i imaju uglavnom isti cilj, da spreče i smanje štetne posledice od štetnih uticaja na životnu sredinu.
Ovaj visoki dom raspravlja već treći dan o ovim konvencijama. Ali šta znači potvrđivanje svih ovih konvencija i kakva je verovatnoća da će se one primeniti i poštovati, ako zvanična vlast ne poštuje postojeći Zakon o zaštiti životne sredine. To se i na vas odnosi, gospodine ministre, i ne mogu ni jednu lepu reč da kažem o vama.
Zaštita prirodnih vrednosti vazduha, zemljišta, šume, geoloških resursa, biljnog i životinjskog sveta, za ovu vlast je na zadnjem mestu. Da li je ova vlada obezbedila osnovno pravo čoveka da živi u zdravoj sredini? Da li ona može preduprediti neželjene posledice u životnoj sredini koje izazivaju industrijska preduzeća? Šta ona preduzima da ne bi došlo do negativnih uticaja na životnu sredinu? Kako zaštiti ugroženu životnu sredinu? Sve su to pitanja na koja ova nesposobna marionetska vlast nema odgovore.
Dolazim iz Pančeva gde su građani izloženi eko-teroru, trovanju i tihom umiranju već 40 godina! Višedecenijski protesti građana Pančeva samo su glasovi nemoćnih koje niko ne čuje. Laži i obmane trovača traju od samog početka, na samom izvoru, počev od izgradnje trovača Pančeva od pre 40 i više godina. Zato se građani Pančeva s pravom pitaju zašto aktuelna vlast ne primenjuje Zakon o zaštiti životne sredine i zašto, shodno Zakonu, Republika ne izvrši sanaciju, odnosno remedijaciju, tj. zaustavljanje i dalju degradaciju životne sredine do nivoa za nesmetan rad i život u sredini.
Kvalitet životne sredine u Pančevu je nepodnošljiv. Pančevo je najnesrećniji i najzagađeniji grad na planeti zemlji.
Državni organi, umesto da redovno, blagovremeno i potpuno objektivno obaveštavaju građane o stanju životne sredine, to jedino čine pred izbore.
Poštovani narodni poslanici, sredstava i takse namenjene za zaštitu životne sredine nenamenski se troše i niko živ ne zna gde odlaze, iako je način njihovog korišćenja striktno regulisan zakonom. Zato, gospodine ministre, postavljam poslaničko pitanje – kada će budžetska inspekcija utvrditi nenamensko korišćenje ovih sredstava u opštini Pančevo, da li su izrečene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje zagađivačima ''Azotari'', ''Petrohemiji'' i ''Rafineriji'' i da li je neko od direktora tih firmi odgovarao krivično za zagađivanje životne sredine? Zato je za naše trovače uzaludno potvrđivati sve ove konvencije, kada se Vlada ne pridržava Zakona o zaštiti životne sredine, koji je usvojio ovaj visoki dom.
Građani Pančeva ne traže mnogo, ne traže ništa drugo nego da se striktno primeni postojeći Zakon o zaštiti životne sredine, jer bi odgovorna lica, to vam ja kažem kao dugogodišnji advokat i praktičar, odavno bila u zatvoru, a fabrike ne bi trovale i tiho ubijale građane. Hvala vam.

Da li se još neko javlja za reč ko nije iskoristio pravo po Poslovniku, pošto smo iscrpli listu govornika? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Veljko Kovačević.

Poštovani narodni poslanici, niko nije spomenuo obronke Karpata, pa pošto ja dolazi iz tog kraja, vi ste samo u izlaganju o tome govorili, ja bih samo ukratko da imate, da pribeležite.
Izgradnjom brane Kladova Đerdapa I 1972. godine, kod sela Kusjak, povećana je energetska efikasnost, ali ujedno je prouzrokovano puno posledica na ovom području.
Đerdapske akumulacije su izuzetno značajne u sferi Dunava gde se slivaju i nanosi sa teritorija od oko 600 000 kvadratnih kilometara, nedovoljno je istražena štetnost u procesu akumulacije u prostoru đerdapskog ekosistema. Srpsko more, kako se ne bez razloga naziva Dunav u prostoru Đerdapa II, pa do Beograda, uz veliko taloženje i nanošenja akumulacije teških metala, promene u ribljoj populaciji, nestale su i ribe, čuli ste za ribe, moruna, jesetra i pastruga, a sa njima i čuveni ''kladovski kavijar''.
Činjenica je da je država izgradnjom veštačkog mrestilišta u Kladovu htela da popravi stanje ''Ribarskom gazdinstvu Đerdap'', ali ono je sada, bez većih ulaganja od strane države, gotovo pred stečajem. Ovome je najviše doprinela katastrofalna odluka da se gazdovanjem vodama oduzima od ''Ribarskog gazdinstva'' i dodeli "Srbijašumama".
Ministar za ekologiju morao bi da ima sluha za ove probleme, koje je prouzrokovalo ovakvo stanje, da uvede ekološku taksu koju bi plaćala opštinama na čijoj teritoriji je ekološka katastrofa.
Posebna priča je o šumama, područje Nacionalnog parka Đerdap nalazi se na teritoriji tri opštine, Majdanpek, Kladovo i Golubac, sa ukupnom površinom gazdovanja od 63.600 ha. Ne radi se potpuna zaštita pošumljavanja, slabo se vrši pošumljavanje u Nacionalnom parku, na očigled svih nas ništa se ne preduzima. Ovom obavezom, plaćanjem ekološke takse, mnoge stvari bi se poboljšale, kao i trajna egzistencija građana Kladova i ostalih oštećenih opština. Ja sam toliko želeo da vas podsetim.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Reč ima ministar Saša Dragin.

Poštovani predsedavajući, cenjeni poslanici i poslanice, iskreno se zahvaljujem na izuzetno konstruktivnoj diskusiji u kojoj ste se sa puno razumevanja dotakli najvažnijih problema iz oblasti zaštite životne sredine. Postavljena su važna i dobra pitanja koja zaslužuju jasan odgovor i odlučnu akciju. Iza svakog odgovora, koji sam dostavio napismeno poslaničkim grupama, stajaće veliki trud i rad, jer ima mnogo problema koje treba rešiti, mnogo zagađivača koje treba uvesti u red, puno hektara koje treba pošumiti i mnogo zakona usvojiti i sprovesti da bi Srbija bila čistija, lepša i zdravije mesto za naše građane.
Pomenuo bih par problema koji su tokom današnje rasprave pomenuti. Narodni poslanik Radica Jocić je pomenula probleme koji su uzrokovani požarima u nacionalnim parkovima. Mogu da vas uverim da, kada sam čuo za izbijanje požara, nije prošlo 10 minuta od reakcije, pored nadležnih službi, znači, vatrogasnih službi koje su se odmah uputile na lice mesta, u nadležnosti Ministarstva policije, odmah sam nazvao i ministra vojnog, gospodina Šutanovca i zatražio pomoć Vojske, a odmah posle toga i gospodina Vuka Jeremića i zatražio da kontaktira sve zemlje u okruženju da bi se obezbedili potrebni avioni koji će pomoći u sanaciji požara, tada je bilo to na Staroj planini.
Dobili smo ponudu od više zemalja: od Nemačke, Grčke, Austrije, Italije i od Rusije. Odluka je pala na taj ''iljušin'' koji je bio u Rusiji, zato što se on nalazio u Bugarskoj u to vreme, sa druge strane Stare planine, znači, faktički nekih 100 km. samo daleko od našeg požara i zato je odabran on. Još jednom bih se zahvalio svim zemljama koje su ponudile da se ti požari ugase na zaista efikasan način.
Ja bih samo podsetio da su u drugim zemljama na Balkanu takođe izbili požari, koji su odneli i velike žrtve i napravili daleko veću materijalnu štetu.
Naša zemlja je posedovala dva "kanadera" koji su služili za ove svrhe, međutim, za vreme administracije gospodina Milutinovića, prodata su Grčkoj.
Pored toga, pitanje je bilo da li će u zonama zaštite jedan, to je zona gde je zabranjena izgradnja, da li će se nešto graditi na Staroj planini. Uveravam vas da se ništa neće graditi u nacionalnim parkovima u zonama zaštite jedan.
Ministarstvo zaštite životne sredine nikada neće potvrdno da reaguje na bilo kakve zahteve tog tipa, a zbog ovih događaja, nemilih tokom leta, zbog kožara, napravili smo rebalans našeg budžeta i oko 300.000.000 još dodatno nepredviđenih za ovu godinu će biti utrošeno na pošumljavanje Srbije. To neće biti samo Stara planina, nego i Deliblato i druga mesta u nacionalnim parkovima koji su izgoreli.
Što se tiče pitanja poslanice vezano za konvencije koje su ratifikovale zemlje i da li će nam te zemlje nadoknaditi štetu koja je izazvana bombardovanjem, kažem da su ovo konvencije koje uglavnom potiču iz Ujedinjenih nacija i zemlje, zemlje koje su naši prijatelji i one su, takođe, ratifikovale te konvencije, one koje nisu učestvovale u bilo kakvoj agresiji na našu zemlju i mislim da nema nikakve povezanosti između te dve stvari.
Gospodin Čolić Dragan je jako dobro apostrofirao problem u Smederevu. Njegova pitanja su bila koliki je stepen zagađenja i šta ćete uraditi po tom pitanju.
Naravno, to su veliki problemi, a bio je predviđen i akcioni plan da se do kraja 2008. godine 35.000.000 dolara uloži u Smederevo. Mi smo tražili da se ti rokovi pomere, skrate i da se veća sredstva ulože u zaštitu životne sredine, izvršen je sistemski nadzor celog postrojenja u Pančevu i povećan je iznos na 55.000.000 dolara do kraja 2008. godine.
Gospodin Predrag Mikić iz opštine Sombor je postavio pitanje vezano za krivolov. Lov je u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, dobro sarađujemo sa Ministarstvom poljoprivrede i ukazaću ministru Milosavljeviću na sve probleme na koje je cenjeni poslanik ukazao danas.
Takođe, poslanica Ivana Zečević je pomenula probleme u Titelu. Veliki su problemi zbog nezakonskog skrnavljenja poljoprivrednog zemljišta. Ukoliko krenete prema Novom Sadu, autoputem, videćete da postoji mnogo divljih deponija peska i to je veliki problem. Takođe, i ovo je u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, ali ćemo mi za svaki slučaj poslati i našu inspekciju da utvrdi da li postoji bilo kakvo kršenje tih zakona na koje mi možemo da intervenišemo.
Narodni poslanik Radovan Milovankić postavio je pitanje šta je urađeno po pitanju zagađenja vazduha.
Zakon o zaštiti vazduha je izrađen i ja se iskreno nadam da će u vrlo kratkom vremenu izaći pred Narodnu skupštinu, jer to je jedan od ključnih zakona za zaštitu životne sredine.
I gospodin Jojić, narodni poslanik i gospodin Koprivica su sa razlogom zabrinuti za zdravlje građana Pančeva.
U Pančevu je zaista kritična situacija. Izneću vam šta je za ovih šest meseci, koliko ova administracija traje, urađeno da se situacija u Pančevu popravi. Što se tiče ''Rafinerije'', pošto je prvo postavljeno pitanje ''Rafinerije'', napravljen je ugovor po kome će od danas do početka 2009. godine u ''Rafineriju'' za sanaciju ekoloških problema biti uloženo oko 120.000.000 evra. Da bih vam tačnije kazao šta će tačno biti urađeno: 30.000.000 evra biće uloženo do kraja 2007. godine za rekuperaciju gasova na baklji, koja predstavlja veliki izvor zagađenja; za sanaciju postrojenja za neutralizaciju istrošene lužine; za zamenu piralenskih baterija u ''Rafineriji''; za razdvajanje uljne i atmosferske kanalizacije. To su poslovi koji treba da se urade do kraja ove godine.
Godine 2008. biće urađena rekonstrukcija auto i pretakališta na Dunavu i postrojenje za obradu mulja. Takođe, ove godine ćemo izvršiti i pošumljavanje, zajedno sa pokrajinskom administracijom, južne industrijske zone, koja će tako napraviti jednu tampon zonu prema zagađivačima, a insistirao sam i dobio sam uveravanje od gradskih otaca da će biti osnovan fond za zaštitu životne sredine. Mi smo dali Predlog statuta tog fonda, baš iz razloga da bismo mogli da utvrdimo da li se sva sredstva koja Pančevo dobija na ime ekologije, namenski troše. Takođe, budžetska inspekcija je još prošle nedelje otišla u Pančevo da proveri navode koje je i na prošloj sednici, kada sam bio prisutan, neko uputio.
Zalažemo se, takođe, da država sufinansira sekundarnu gasnu mrežu. Problem čestičnog zagađenja vazduha u Pančevu je jako veliki. I pored toga što imamo hemijska zagađenja tokom cele godine, tokom zimskih dana, kada je nizak pritisak, kada je hladno, građani Pančeva se greju na čvrst materijal i vrlo često procenat čestičnog zagađenja prevazilazi sve kriterijume. Iz tog razloga je jako važno napraviti sekundarnu gasnu mrežu. Snažno ću se zalagati da se izdvoje državna sredstva za to. To su, otprilike, bili najveći problemi koje smo danas čuli.
Čuli smo ponovo da postoji zabrinutost određenih poslanika za municiju koja je korišćenja tokom NATO bombardovanja, a koja sadrži osiromašeni uranijum. Odgovorno tvrdim da na teritoriji Srbije, ali bez Pokrajine Kosovo, svi projektili koje je NATO koristio, a vezano je za osiromašeni uranijum, su pokupljeni. To su tri opštine na jugu Srbije. Međutim, jako veliki problem je ono što se dešava na Kosovu. Mi smo već u dva navrata intervenisali kod UNMIK-a i tražili da se povede računa, jer tamo još ništa nije urađeno.
Danas i u četvrtak smo razgovarali o problemi koji pogađaju sav živi svet, bez obzira na vrstu, rasu, pol, politička i verska opredeljenja, ako govorimo o čovečanstvu, sa druge strane. I pored neslaganja koja, po pravilu, dovode do žučnih rasprava u ovoj kući, mišljenja sam da smo tokom ove rasprave od svih predstavnika političkih stranaka čuli iskrenu brigu za budućnost prirode i živog sveta u njoj.
Cenjene narodne poslanice i poslanici, iskazali ste volju da učinite veliki iskorak ka lepšoj i čistijoj Srbiji, Srbiji bogatoj prirodnim lepotama, a samim tim bogatijoj i u srcu. Sa ove govornice smo čuli da treba povesti računa ne samo o dezertifikaciji u pustinjama i prirodi, nego i o pustošenju ovog zdanja. Dozvolite mi da iznesem mišljenje da sva pustošenja, za koja smo kao čovečanstvo odgovorni, dolazi od pustošenja u nama samima, od pustoši u našoj duši.
Poštovani poslanici i građani Srbije koji pratite rad Skupštine, osvrnite se i primetite život oko sebe. On je suviše kratak i vredan da se potroši za mržnju i bes. Sa malo truda možete da učinite nešto lepo i plemenito za prirodu, za druge, za sebe. Zasadite drvo ili ga nemojte poseći. Ako vidite bačen papir na ulici, podignite ga i bacite ga u kantu.
Krenite od kuće peške ili na biciklu, nemojte voziti auto, nemojte ići autobusom. Misleći dobro i čineći isto, dobro ćete se osećati i sami. Pomozite prirodi ili čoveku i ozelenite pustinju u sebi. Možda to i ne znamo, ali svi smo mi potrebni nekome. Ne treba daleko gledati i videti nekoga kome je teško.
Pomozite danas i ovaj dan neće biti pustinja ni oko nas, ni u nama samima. Setite se mirisa, vukova, vizuelnog doživljava, prvog snega u zimsko jutro, setite se kada ste prvi put videli more na planinskom prevoju, setite se kada ste prvi put bili u nekoj šumi i čuli kako šušti lišće. To vas priroda nagrađuje i tera pustoš u nama, čak i kada nismo zaslužili.
Dajte prirodi, ljudi, dajte drugim ljudima, nagradite tako sebe. Volite Srbiju i nemojte zagađivati životnu sredinu.