Hvala, Nataša. Samo momenat, ima četiri govornika po Poslovniku. Ja bih molio... Razumem, Nataša, da ljudi stoje na ulici, na kiši, ali dobro, sada smo to prevazišli. Slobodan Maraš po Poslovniku prvi, pa gospodin Nikola Novaković, po Poslovniku drugi, pa gospodin Riza Halimi treći, pa gospodin Baralić četvrti, pa gospođa Nada - peta. To je redosled govornika po Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se u vezi sa članom 226. Kao poslanik imam pravo da tražim neka objašnjenja i neke odgovore.
Nažalost, mi smo svedoci da premijer Koštunica ni na koji način ne bi došao u ovu skupštinu i mene živo interesuje u kojoj on to zemlji živi, da li on zna šta se dešava u ovoj državi i da li on zna da su juče veterani i borci koji traže svoje zaostale dnevnice protestovali ispred Vlade?
Da li on zna da danas ljudi koji se nalaze već godinama u stečaju protestuju ispred Skupštine? Da li on zna da mu policija tuče po džamijama i da fašisti pokušavaju da marširaju ulicama?
I sada, kada bi ovde trebalo da sačekamo ministra pravde gospodina Petrovića, koji je bio najavljen da će biti ovde u ime Vlade, dolazi gospodin Ljajić, koji se ne uključuje i ja to mogu potpuno da razumem.
Imamo neka pitanja za gospodina Petrovića, ministra pravde. Juče je u jednom dnevnom listu izašao intervju čoveka koji se trenutno nalazi u zatvoru.
Molio bih, ako vi možete, da nam odgovorite kako može osoba koja je u zatvoru da da intervju koji izađe u dnevnom listu? Postavljam pitanje - za koga rade zaposleni u tom zatvoru i da li rade za državu ili rade za zločinačko udruženje koje već ko zna koji put pokušava da zameni teze. Imali smo prilike od 12. marta naovamo da gledamo kako zločinačko udruženje pokušava da zamenjuje teze i da optužuje žrtve da su same sebe pokušale da ubiju ili su ubile.
Juče je u tom dnevnom listu objavljen intervju sa onim koji je optužen da je izazivao mirne proteste, za koga se zna da je nacista i koji je doveo sa sobom ljude koji su otpozdravljali "zig hail" i držali ruku kao što su nacisti držali tokom Drugog svetskog rata.
U tom intervjuu se hvalio da su ga policijski inspektori, koji su ga priveli i ispitivali, podržavali, ohrabrivali. U istom tom intervjuu on je, poučen iz ovog zločinačkog udruženja, pokušao da zameni teze i najbezočniju laž i glupost je izrekao – da je jedini koji je otpozdravljao sa "zig hail" i držao ruku visoko uzdignutu, kao što su držali nacisti, podmetnut od strane LDP-a i da je to član LDP-a iz Bačkog Jarka.
To je apsolutna laž. Mi ovde imamo snimak koji su dobili mediji danas u Novom Sadu i koji će dobiti mediji u Beogradu. Tu se vidi da nije samo jedna osoba dizala visoko ruku i uzvikivala "zig hail", nego više osoba.
Odgovorno tvrdimo, pošto mi u Bačkom Jarku imamo 28 članova i od toga su dvojica otprilike tih godina kao oni koji su na slici, imamo i njihova imena, da nijedan od njih nije u zatvoru i nijedan od njih nije bio na tom protestu, jer osobe koje su to radile se nalaze trenutno u pritvoru.
Molim vas samo za malo pažnje, zato što je ovo jako važno. Država ne radi svoj posao. Državni organi ne rade ono što bi trebalo da rade. Puštaju da stvari dođu do toga da se razbijaju glave i da imamo krv na ulici i tek onda intervenišu. Država uleće u džamiju i tuče sveštenike. Imamo veliki problem sa državnim organima. Oni ministri koji bi trebalo da nam daju odgovore...
Ja sam duboko ubeđen da će ministar pravde dati sve od sebe da nam da neka objašnjenja. Kako je moguće da čovek iz pritvora daje intervju, da li je to tačno ili je to izmišljeni intervju, i ko mu je pomogao?
Mi očekujemo odgovore na ta pitanja, jer ne možemo živeti u takvoj državi da oni koji su osuđeni i koji čekaju treću presudu za najgore krivično delo daju intervju koji izlazi u nastavcima.
Sada imamo slučaj sa ovim Davidovićem, koji iz pritvora daje intervju. Obaška što tamo napada političke protivnike zločinačkog udruženja, nego iznosi takve laži na koje moramo da reagujemo. Zaista očekujemo od ministra pravde...
Kao što je ministar odbrane, za koga ja imam dužno poštovanje, na pitanja koja smo mu postavili za ovom govornicom ipak odgovorio putem medija i rekao da ne podržava nikakvog Firera, da ne poznaje čoveka i da je to bezočna laž, i ja to prihvatam. Isto tako očekujem od ministra pravde da kaže kako je to moguće. Neko mora zaštititi građane u ovoj državi i to moraju...
Molim? Ako imate nešto da mi kažete, voleo bih da izađete ovde i da mi kažete.
(Predsedavajući: Nemojte, molim vas, komunicirati, nemojte to da radite.)
Zaista bih voleo od vas da čujem odgovor na to pitanje. Ministar pravde je iz redova vaše stranke, koja se povukla sa protesta koji su bili zajednički dogovoreni; onda preko medija pokušava da objasni da su čelnici vojvođanskog dela vaše partije imali privatnih obaveza, pa nisu bili tamo, a krivi one koji su tamo bili. Molim vas, odgovorite mi na neka pitanja, ili bar neka nam ministar pravde odgovori na ta pitanja. Hvala vam.

Nemojte, molim vas, komunicirati sa govornice.
Reč ima gospodin Nikola Novaković, predsednik Odbora za privatizaciju, po Poslovniku. Posle toga gospodin Riza Halimi, pa gospodin Baralić, pa gospođa Nada Kolundžija.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, znate, ali nije zgoreg ponoviti, dakle, ja se do poslednjeg damara borim za pravo svakog narodnog poslanika da držeći se dnevnog reda i teme koja je na dnevnom redu sa ove govornice govori gluposti.
Jer, to nije zabranjeno Poslovnikom. Ali, jeste zabranjeno ne govoriti istinu (to je član 104), time se vređa ugled ove skupštine i vređamo se svi mi ovde međusobno, i odavde prema tamo, i odande prema ovamo. To nije lepo.
Javio sam se zbog izlaganja gospođice Jovanović, potpredsednice Narodne skupštine, koja je puno toga ispričala za 11,5 minuta. Ali, ne znam zašto je Mlađan Dinkić kriv zato što napolju pada kiša; Mlađan Dinkić je kriv što nekoga vara žena, Mlađan Dinkić je, uopšte, dežurni krivac za sve i svašta.
Činjenica je da je veliki problem, vrlo teško rešiv, upravo bila sudbina ljudi zaposlenih u Robnim kućama "Beograd", koje se nalaze u stečaju već duže vreme. To je između sedam i osam hiljada ljudi.
U jednom izuzetno korektnom i argumentovanom razgovoru sa obe strane se čulo i zadovoljstvo rešenjem koje je ponuđeno i koje je jedino realno i moguće, a to je da, u zavisnosti od uspeha javnog tendera koji je raspisan, i tačno je da traje do kraja ovog meseca, radnici budu obeštećeni u određenim procentima.
Time se ispunjava još jedna obaveza, a to je jedan drugi deo njihovog akcionarskog prava.
Ko je, kada i zašto zaveo ovu nesrećnu grupu od dvestotinak ljudi da traži preko realnih mogućnosti nešto što nijedan radnik u ovoj državi dobio nije, a to je 20%, ja ne znam. Neću da nabeđujem, ni da pokazujem ni levo ni desno.
Moja poruka njima jeste da dobro razmisle pre nego što dobiju kijavicu ili grip, jer se bojim da je maksimum onoga što je ponuđeno i realno prihvaćeno od, ne mogu da kažem većine, mogu da kažem od svih, a da su ovi nesrećni ljudi, zavedeni, samo izuzetak koji potvrđuje to pravilo.
Ja ću sada otići da razgovaram sa njima i pozvati ih sutra da dođu da ponovo pokušamo da pronađemo razumno rešenje ovog problema. Isto tako će, obećavam, jedna od sledećih sednica Odbora biti posvećena upravo ovom problemu, nakon što se budu otvorile ponude.
To je istina što se tiče Mlađana Dinkića i Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj i to će biti istina i Odbora za privatizaciju kada ga budem zakazao. Hvala lepo.

Zahvaljujem predsedniku Odbora za privatizaciju gospodinu Novakoviću.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi, posle njega narodni poslanik Rajko Baralić, narodni poslanik Nada Kolundžija, pa narodni poslanik Nataša Jovanović.

Poštovani predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, ja ću po članu 226. da iskoristim prisustvo gospodina ministra Rasima Ljajića, koji je ujedno i predsednik Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu.
Gospodin ministar je juče novinarima u Narodnoj skupštini izneo da lideri albanskih partija sa juga Srbije pokušavaju da skrenu pažnju na stanje na jugu Srbije u trenutku kada se vode pregovori o statusu Kosova; s druge strane, da se albanske stranke pripremaju za lokalne izbore na jugu Srbije, a optuživanje Beograda i traženje pomoći međunarodne zajednice oduvek se koristi za sticanje lakih političkih poena pred biračima.
S obzirom na to da je i prošle nedelje u diskusijama koje su se odvijale u Narodnoj skupštini takođe u negativnom kontekstu spominjana Deklaracija Skupštine albanskih odbornika, smatram potrebnim da iznesem da su se ovom deklaracijom legitimni predstavnici Albanaca ovog područja prevashodno obratili državnim institucijama, a pre svega Vladi Republike Srbije (ja sam se pismeno obratio i premijeru gospodinu Koštunici), da promene, do sada neadekvatan i neracionalan, pristup u rešavanju veoma ozbiljnih i osetljivih životnih problema na ovom području.
Naravno, tražim odgovore na važna pitanja, kao što su - kako je došlo do drastičnog smanjenja sredstava za Koordinaciono telo u 2007. godini?
Kako je moguće da od 366 miliona dinara namenjenih Koordinacionom telu samo 240 miliona stiže do opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, a da više od jedne trećine, kao bajagi predviđeno za ovo područje, ide za troškove administracije u kojoj je zaposlen samo jedan Albanac i to kao prevodilac? Ako u Koordinaciono telo nisu uključeni i Albanci, kako će takvo Koordinaciono telo da integriše Albance u državne strukture u kojima Albanaca ima samo u simboličnom broju i u opštinama gde ih ima, u Bujanovcu preko 55%, a u Preševu preko 90%?
S obzirom na to da su poslednjom reorganizacijom ukinute koordinacione komisije za obrazovanje, kulturu, informisanje, zdravstvo, postavlja se pitanje kako će se rešiti ovi osetljivi problemi iz ovih veoma važnih životnih oblasti. Ako se paušalno iznose astronomske cifre koje su navodno ulagane u ove tri opštine, a za to nikad nije bilo analiza i uvida, ja postavljam pitanje kako je onda moguće da ovo područje ipak ostane na veoma niskom nivou ekonomskog razvoja? Opština Preševo je ubedljivo najnerazvijenija opština u konkurenciji svih drugih opština u državi.
Kako je bilo moguće, i pored skupo plaćene administracije Koordinacionog tela, da se proces privatizacije u opštini Preševo obavlja netransparentno i sa puno manipulacija, pa se firma "Elektrokontakt" sa 50 radnika prodaje za smešnih 270.000 dinara?
Zbog propale prodaje solidne firme "7. jul" njeni radnici su već više od godinu dana bez ikakvih izvora sredstava za život, dok se dosadašnjom prodajom omogućilo samo obogaćivanje kupaca. Firme koje su ranije imale 200 i više radnika sada rade sa dvadesetak, a većina njih uopšte ne radi.
Gospodo, ako je ova vlada nakon nekoliko godina otezanja našla sredstva za dovršenje baze za specijalne snage, ja postavljam pitanje zbog čega prekinula rekonstrukciju objekta Doma kulture, jedine kulturne institucije u opštini sa preko 35 hiljada stanovnika?
Zbog čega godinama ne čini ništa da stvori uslove da ponovo radi vanbolničko porodilište, ili da stvori minimalne uslove da se i omladina u Preševu bavi sportom, kao njihovi vršnjaci u drugim opštinama?
Takođe, zbog čega nema nijednog konkretnog koraka da se omogući visoko obrazovanje za mlade Albance sa tog područja?
Na kraju, smatram ciničnom primedbu ministra Ljajića da traženje pomoći od međunarodne zajednice znači sticanje lakih, jeftinih političkih poena političkih lidera na ovom području.
Podsećam da se upravo Vlada Republike Srbije obratila međunarodnoj zajednici za pomoć, za rešavanje krize u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Zato mislim da je nekorektno da se o supstancijalnoj pomoći koju je pružila međunarodna zajednica u ovih sedam godina na ovako uvredljiv način govori.
Mislim da nije u pitanju ni predizborna kampanja za lokalne izbore, jer izbori još nisu zakazani, niti su u pitanju pokušaji prebacivanja i pozivanja na aktuelnu temu statusa Kosova, niti optužbe prema Beogradu, nego su u pitanju veoma ozbiljni zahtevi koje građani sa tog područja upućuju Vladi i državnim institucijama da ih pravovremeno reše. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Halimiju. Za reč se javio ministar Ljajić. Izvolite. Izvinjavam se poslanicima, izvolite, ministre.

Mislio sam da se javim na kraju povodom tačke dnevnog reda, odnosno povodom ratifikacije Sporazuma o socijalnom osiguranju sa Crnom Gorom. To ću videti kasnije. Morao sam da reagujem na izlaganje gospodina Halimija.
Dakle, moj odgovor je isti kao onaj koji sam dao prethodnih dana, a tiče se zahteva da NATO trupe dođu na prostor juga Srbije. Gospodin Halimi zna, kao i ja, da je taj zahtev javnosti saopštio jedan od političkih lidera Albanaca sa Kosova i jedan od funkcionera SO Bujanovac. To što taj predstavnik jedne od političkih stranaka nije u istoj stranci sa gospodinom Halimijem ne znači ni u kom slučaju da takvih zahteva nije bilo, istina, ne od njegove, ali od drugih političkih stranaka.
Prema tome, moj odgovor je identičan - zahtev je potpuno nerealan. Šteta, pre svega, za ljude koji žive na jugu Srbije. Međunarodna zajednica apsolutno ne uzima u razmatranje ozbiljnije taj zahtev i moj odgovor se odnosio upravo na to.
I dalje tvrdim da je to ubiranje jeftinih političkih poena, jer svi znaju, svaki građanin Preševa i Bujanovca, da je to nemoguće da se dogodi i realizuje.
Što se tiče ulaganja sredstava, gospodine Halimi, i vi i svih 250 poslanika možete da dođete i da vidite gde je otišao svaki dinar na jugu Srbije, bar dok sam ja predsednik Koordinacionog tela.
Mi smo bukvalno bili "protočni bojler" - ono što ste vi tražili, mi smo ta sredstva prenosili lokalnim samoupravama; za one projekte koje ste vi kandidovali, mi smo davali.
Mada, ne mislim da je to najbolji način, jer se onda događalo da Srbi iz Bujanovca s pravom kažu da je svega 5% tih sredstava otišlo u Bujanovac, u naselja gde žive Srbi, a 95% tamo gde žive Albanci. Da bismo napravili kakav-takav balans, pored ovih 240 miliona koje ste ovde spomenuli, izdvojićemo još 50 miliona, upravo za naselja gde žive Srbi.
Znači, u svakom trenutku bilo ko može da vidi gde je utrošen svaki dinar. Uveren sam da je u ove tri opštine uloženo više nego u bilo koje druge tri opštine.
Bio bih presrećan da je deo tih sredstava uložen u opštine u Sandžaku. Ako pogledate situaciju, mislim da je pre trebalo formirati koordinaciono telo za Sandžak, nego za jug Srbije, jer je tamo situacija u svakom smislu danas gora, nego što je situacija na jugu Srbije.
Tačno je da nema još uvek ekonomskog razvoja koji smo mi očekivali, verovatno i vi, s pravom, jer smo krenuli bukvalno ne od nule, nego ispod nule; da su ove tri opštine bile najsiromašnije, da su i dalje među najsiromašnijima; da je uloženo, zaista, i od strane države iz budžeta Republike Srbije i od strane međunarodnih donatora, gde je međunarodna zajednica bila više prisutna u ove tri opštine, nego u bilo kom drugom regionu. Mislim da je napravljen jedan veliki rezultat. Naravno da su ostali još mnogi problemi koje treba rešavati.
Vraćam se i deseti put ponavljam, rekonstrukcija Koordinacionog tela je više administrativno-tehnička, nego politička stvar.
I, nije ukinuta nijedna od ovih oblasti koje vi sad spominjete, ni obrazovanje, ni zdravstvo, oni su samo uključeni u ovaj sektor integracije. Vi ste imali primedbe, kao i ja, da je postojeća struktura Koordinacionog tela, sa osam podgrupa, suviše birokratizovana, komplikovana, da to ne daje nikakav rezultat; to smo sveli na tri velike oblasti, a ove oblasti koje vi spominjete jesu ključne za proces integracije: i obrazovanje, i pravosuđe i zdravstvo.
Ima stvari sa kojima se potpuno slažem, da treba da ih uradimo, ali ne treba da se vrtimo ukrug i ponavljamo iste priče. Ponavljanje tih istih priča meni liči na ubiranje političkih poena.
Ako neko traži NATO, a zna da taj NATO nikad neće doći na jug Srbije, onda je taj ili potpuno van svake realnosti, ili je realan, ali da ta realnost donosi određene političke poene.

Zahvaljujem ministru Rasimu Ljajiću. Za reč se javio Rajko Baralić, po Poslovniku. Gospodin Halimi, ali pre njega još četiri govornika.

Gospodine Mrkonjiću, gospodine Ljajiću, nije se krenulo baš od nule, postojalo je mnogo toga u ovoj zemlji, pa onda ide nadgradnja. Nisam se zbog toga javio. Postojala je ovde informacija da su potpredsednici Skupštine, narodni poslanici, primali delegaciju Robnih kuća "Beograd". Kolega Petronijević i ja smo ih pozvali i dužan sam da kažem nekoliko stvari da bi bilo jasno o čemu se ovde radi.
Pozivamo kolege narodne poslanike da predložimo i formiramo anketni odbor u vezi sa stanjem u sistemu Robnih kuća "Beograd" i da pokažemo kako je moguće da se tzv. "Monin" hotel na Zlatiboru proda za nižu cenu od tržišne cene građevinskog zemljišta na Zlatiboru ili da pokažemo čitav niz drugih stvari, da ne uzimam sada vaše vreme.
Pozivam vas da formiramo anketni odbor i da pozovemo sve aktere i da pokažemo da nije moguće da neko ko ima 500 hiljada kvadrata izgrađenog poslovnog prostora u staklu i mermeru, ko ima 25 ha zemlje, ne može da dobije po stažu osiguranja 200 evra godišnje, sa obrazloženjem da su potrebna sredstva za budžet, što je inače tačno.
Ali, iz tog istog budžeta, iz javnih preduzeća Srbije, iz Telekoma i iz drugih, iz uprave, iz prosvete i iz zdravstva plaća se 600 evra po nedostajućoj godini staža osiguranja da neko ode ranije u penziju, i 250 evra po godini staža osiguranja za provedeni radni vek u kolektivu.
Da prevedem to na razumljiv jezik, to je 20.000 evra da neko učini čast i napusti kolektiv. Da li su radnici Robnih kuća "Beograd", koji bukvalno nemaju šta da jedu, dužni da finansiraju ove otpremnine od 20.000 evra?
Pozivam vas da zajedno, kako bi i inače bilo normalno, formiramo anketni odbor i ustanovimo da li je moguće da najveća maloprodajna i veleprodajna mreža na Balkanu ne može da servisira 7.000 zaposlenih, 200 evra po godini staža osiguranja.
Još jednom, šest stečajnih upravnika. Posebno nas zanima način na koji je otuđena imovina Robnih kuća "Beograd" u BiH. Hajde da pitamo Danicu Drašković, čiji sestrići, kumovi i ujaci su ovo prodali, koliko je to bilo para, da vidimo kako se finansira najskuplji stajling u Srbiji i da pitamo još mnogo toga drugog sve one koji danas tvrde da u Srbiji žive samo od sabranih dela Vuka Draškovića. Dakle, ovde ima mnogo toga nedorečenog.
Izašao je uvaženi kolega Novaković. Nije to dvestotinak, uvaženi kolega. Zašto taj oblik - dvestotinak? To je 200 porodica, to je 1000 ljudi, to je jedan promil od onoga što je ostalo kod kuće. To je 200 sudbina ili 8.000 sudbina.
Završavam. Hajde da formiramo anketni odbor, neka se niko ne plaši ničega, da pozovemo sve te ljude i da pitamo zašto ih je v.d. javnog tužioca Radovanović obmanjivao u svom kabinetu, zašto UBOPOK ne radi ono što treba da radi, zašto je državna tajna ono do čega se dođe u analizi svih ovih podataka. Kome to ide u prilog? Još jednom vas molim, nemoguće je da 150 evra bude kvadratni metar "Moninog" hotela na Zlatiboru; probajte da iznajmite šator za te pare, pa će vam biti jasno da to nije moguće.
Podnećemo inicijativu, podržite je, da formiramo anketni odbor i da dođemo do odgovora na ovo pitanje. Hvala.