Dame i gospodo narodni poslanici, danas i nije potrebno biti stručan za oblast železničkog saobraćaja da bi se shvatilo u kakvom je položaju Železnica Srbije: ruinirana, napuštene železničke stanice, pruga i koloseci na najvećem delu uslovljavaju uvođenje tzv. laganih vožnji, tako da se vreme putovanja voza višestruko povećava u odnosu na predviđeni red vožnje.
Lokomotive su malobrojne i u jadnom stanju, svakodnevno se otkazuju polasci putničkih vozova na raznim pravcima zbog nedostatka lokomotiva i putničkih vagona. Sredstva za sporazumevanje su dotrajala, a stanje sigurnosnih uređaja su u sličnom stanju.
Broj zaposlenih sa visokom stručnom spremom ne prelazi 3% i oni su raspoređeni na rukovodeća radna mesta, uglavnom po političkoj pripadnosti. Plate zaposlenih na železnici su najmanje od svih javnih preduzeća, ne stimulišu zaposlene da daju maksimalni doprinos u radu.
Važeći Zakon o železnici, na koji je u postupku donošenja i usvajanja u Narodnoj skupštini republike Srbije, SRS imala mnogobrojne primedbe i uložila veliki broj amandmana, dodatno je otežao položaj železnice. Na primer, javno preduzeće odnosno upravljač može obustaviti javni prevoz putnika i robe na železničkoj infrastrukturi ili delu železničke infrastrukture na kojoj javni prevoz putnika i robe nije rentabilan, uz saglasnost Vlade.
Sa druge strane, Vlada Republike Srbije ili jedinica lokalne samouprave može na pojedinim relacijama u javnom prevozu putnika i robe u železničkom saobraćaju utvrditi prevozniku obavezu prevoza, koju prevoznik, kada bi uzeo u obzir svoje komercijalne interese, ne bi preuzeo ili ne bi preuzeo u istom obimu i pod istim uslovima.
U takvom slučaju, Vlada Republike Srbije ili jedinica lokalne samouprave dužna je da prevoznicima, kojima je utvrđena obaveza javnog prevoza, nadoknadi razliku između utvrđene cene od strane Vlade Republike Srbije ili jedinice lokalne samouprave i opravdane putne cene koštanja prevoza.
Sada postavljam pitanje, koja to jedinica lokalne samouprave, bilo opština bilo grad, može u svom budžetu da izdvoji sredstva za takve namene, ako upravljač zbog nerentabilnosti obustavi javni prevoz putnika i robe na određenom delu železničke infrastrukture, a jedinica lokalne samouprave ima potrebe za tim prevozom? Naravno, to ne može nijedna. Zato se javno ne objavljuju obustave javnog prevoza putnika na pojedinim relacijama, ali se svakodnevno otkazuju polasci vozova na pojedinim pravcima.
Navešću vam primere koji su meni kao poslaniku iz Niša poznati, na pruzi Niš-Kuršumlija i Niš-Dimitrovgrad putnički vozovi gotovo da ne saobraćaja, a svakako da postoji potreba za takvim saobraćajem.
Današnji predlozi zakona koji se tiču pitanja železnice Srbije neće rešiti te probleme. Iz obrazloženja jednog od ponuđenih zakona, jasno se vidi svrha gde će za korisnike kredita garant biti Republika Srbija.
Naime, u Predlogu zakona o utvrđivanju ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke, Projekat obnove železnice - dva, u obrazloženju stoji: ''Razlozi za donošenje zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke, potpisanog 8. 12. 2006. godine u Beogradu, sadržani su u činjenici da je Evropska investiciona banka spremna da odobri zajam od 80 miliona evra za obnovu prioritetnih železničkih pruga na Koridoru 10 i nabavku voznih sredstava i opreme.''
Dakle, zajmodavca interesuju samo glavni pravci, prevesti što veći broj putnika i što više robe po najpovoljnijim uslovima, znači, brzo, efikasno i jeftino. Oni će dati pare, Železnice odnosno država Srbija će to vraćati sa odgovarajućom kamatom. Znači, niko nam ništa ne poklanja.
A onda će tako izgrađenu infrastrukturu dati na korišćenje dodelom trasa.
Dodeljivanje trasa upravljač vrši pod jednakim uslovima i imaćemo situaciju da gledamo kako za male pare na železničkoj infrastrukturi, koju smo sami izgradili, jer kredit se zaboga vraća, tutnje tuđi vozovi bez zadržavanja i prerade, a naši problemi će ostati isti.
Kako danas stoje stvari?
Sa stranačkim direktorima Javnog preduzeća Železnice Srbije, sa ministrima u Vladi Republike Srbije, kao što su Đelić, Velimir Ilić, Mlađan Dinkić, Đilas i ostali, sa stranačkim guvernerom Narodne banke Republike Srbije, umešanim u mnogobrojne afere, sa ovakvom celokupnom Vladom Republike Srbije, SRS nije spremna da podrži ove predloge zakona, kojima se Srbija zadužuje, a novac vraćaju svi osiromašeni građani Srbije.
Treba podsetiti građane Srbije na afere vezane za Železnice Srbije, koje se odnose na uvoz elektromotornih vozova iz Švedske, lokomotiva iz Slovenije, remonta 1.000 vagona, nabavke skretnica, gde su bili umešani generalni direktor Milenko Šarančić i ministar Velimir Ilić. Ovo napominjem zato jer je na utvrđivanju zakonitosti ovih poslova radio i UBOPOK, ali zvaničnog izveštaja još uvek nema ili se nalazi u nekom od radnih stolova učesnika afera.
Čak i premijer ćuti o svim ovim aferama, iako su sve ove afere u svim sredstvima informisanja objavljene. Bezbroj puta su građani Srbije, od onog 5. oktobra, kada su Dosovci, koji danas čine vlast u Republici Srbiji, pučem došli na vlast, bili prevareni, da bismo im sada mogli da verujemo.
Što više obećavate, što nam više nudite Evropu, građanima Srbije je sve gore. Sve je više radnika na ulicama, sve je više mladih, sposobnih i školovanih ljudi koji napuštaju Srbiju i zauvek odlaze van zemlje. Jednostavno, vama se ne može verovati.
I na kraju, moram da vas podsetim na član 2. odeljka 2.01, garancija Predloga zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke za obnovu i razvoj Železnice Srbije, vozna sredstva, u kome se kaže: ''Garant (a to je Republika Srbija) ovim bezuslovno garantuje, kao primarni dužnik, a ne samo kao garant, propisno i pravovremeno plaćanje svih iznosa plativih po osnovu Ugovora o zajmu, bilo po navedenom dospeću, po osnovu ubrzanja ili po nekom drugom osnovu, i pravovremeno izvršenje svih ostalih obaveza Zajmoprimca, a sve kako je navedeno u Ugovoru o zajmu.''
Da li ste vi sposobni i spremni da nešto bezuslovno garantujete? Mi srpski radikali mislimo da niste sposobni ni da građanima Srbije obezbedite minimum egzistencije. Ali, ko zna, možda i uspete, ali zato ćete građanima Srbije oguliti i kožu sa leđa. Sreća da neće još dugo to da traje.