Dame i gospodo poslanici, kao što reče moj kolega poslanik, ovde su dva predloga zakona finansijska, i da ih tako nazovemo, dva tehnička predloga. U stvari bih se osvrnuo na ovaj predlog zakona koji je u stvari potpisan sa Evropskom bankom negde 14. jula 2006. godine. Tačno pre godinu dana i više, ali da to bude u funkciji nabavke 1.100 novih teretnih vagona.
Pitao bih vas kako, kao što je rekao predstavnik Demokratske stranke, prvi govornik, kada je potpisan ovaj ugovor i sada kada treba da počne njegova implementacija, više ne može da bude 1.100, da ih nazovemo, ovih teretnih vagona, već u stvari negde oko 900 zbog cene čelika koja se danas kreće na tržištu.
Pitam vas kada krene ovaj zakon, odnosno ovaj ugovor kada počne da funkcioniše, plašim se da to ne bude spalo na brojku 500, što govori da u stvari ovde republički parlament treba da donese ovaj ugovor ili ovaj predlog sa potpisom Evropske banke, ali vas pitam da li će ili ko će vršiti kontrolu potrošnje ovih sredstava.
Neće to vršiti republički parlament, već će to vršiti verovatno neko u Ministarstvu za saobraćaj, što smatram da to kao i do sada, kao što su obično svi ovi ugovori ili ratifikacije koje su potpisivane, obično se posle toga izgubi trag tom novcu za šta je taj novac bio namenjen.
Sada ću vam pročitati takođe nešto što mi je zapalo za oko, a to je da po ovom ugovoru može da se koristi varijabilna kamatna stopa, pa se posle toga kaže - ali, kasnije u korišćenju ovog zajma videće se da li, kako i na koji način da se pređe na ovu fiksnu kamatu. To mi nije jasno, verovatno će ministar na to pitanje odgovoriti, dok sad ili na početku ovog potpisivanja ugovora biće ta varijabilna kamata, a kasnije kada budu te tranše, kako se bude taj novac dizao, onda će doći do te fiksne kamate, što je meni to uopšte nejasno, ne mogu da shvatim.
Drugo, ovde obično i piše da 0,5% će biti u stvari plaćanje nekakvih penala, ako ne dođe na vreme do realizacije korišćenja zajma.
Ono što takođe mi bode oči jeste da sama garancija korišćenja ovog zajma je nedovoljna ili moram reći iskreno dosta nestručno obrađena, tako da mislim da bi jedan srednjoškolac ovako nešto, bar što se tiče ovog člana 2, mogao to malo studioznije da objasni, odnosno ipak se ovde radi o velikom ulogu novca, tako i mislim da je trebalo drugačije formulisati i drugačije ovo objasniti, ili 60 miliona evra koje će se koristiti u realizaciji ovog projekta.
Dame i gospodo, trebalo je već samim potpisivanjem ovog ugovora da ministar za saobraćaj ne samo sa tri-četiri rečenice koje je izneo ili koje je stalno ponavljao za ovom govornicom da kaže da mi želimo da uđemo u evrointegracije, pa nam trebaju te brze pruge, trebaju nam brzi vozovi, treba nam rešavanje svih tih problema koji su u toj železničkoj infrastrukturi.
Znamo mi svi dobro koji po Srbiji putujemo i krećemo se u kakvom se stanju nalazi železnica. U tu železnicu stvarno nije ulagano godinama. Bilo koji da se menjao poredak, ali nije došlo do realizacije da ta ključna, da ih nazovemo, ključna infrastruktura koja je bila potrebna u privredi Srbije nije se u nju ulagalo.
Ali, trebalo je napraviti jedan plan, program prioriteta, pa reći da li će se to pruga revitalizovati vezano od juga Srbije, da li od severa, da li sa istoka ili zapada, znači videti tamo gde su ti privredni kapaciteti, gde privreda funkcioniše, da li ona ne funkcioniše ili funkcioniše u zavisnosti od korišćenja ove železničke infrastrukture.
Vi ste to sinhronizirano napisali, stanice će se prvo ofarbati, srediti. Ni to nije loše, to ide u prilog, ali trebali ste prvo napisati tamo gde će se te stanice, gde će se ta pružna infrastruktura revitalizovati.
Meni je drago što je gospodin doktor stomatolog izašao da brani ovaj projekat, da brani ovo što je gospodin Velja Ilić sa svojom stručnom službom pripremio, ali čini mi se ne toliko stručno... izvinjavam se, gospodin hirurg, ali još gore, verovatno je hteo tim hirurškim nožićem da preseca tamo gde je to stalo.
Kažem vam, ima u ovoj Srbiji verovatno i nečeg prečeg i nečeg težeg, ali ono što je problem u ovom projektu, vi nigde niste naveli da li će ova sredstva da se koriste u firmama koje treba da izvode ove radove, kao što je Fabrika vagona Kraljevo, kao što je ''Goša'' Smederevska Palanka, gde će naši mašinoprojekti biti uključeni i naša mašinska industrija biti uključeni u realizaciju ovog projekta.
Ovde to nigde niste naveli, nigde ovde nema tog, da ga nazovem, idejnog dela gde ste hteli da istaknete da li će taj proces uzimanja ovog novca biti opravdan, kao što na početku rekoste da će doći do zapošljavanja velikog broja radnika u Srbiji.
Dame i gospodo, opet mislim da kako se bliži politička kampanja plašim se da jedan deo ovog novca ne bude našao svoj drugi put, tamo gde vi mislite da ga koristite u svoje političke kampanje.
Dobro znamo, dobro smo upoznati, moram vam reći, na sednicama skupštine opštine, da bi gospodin ministar znao, potičem iz šabačke opštine, iz Šapca, gde realizacija te putne infrastrukture je takva da stvarno mislim da nigde većeg kriminala nema, nego baš u toj barži.
Da bih vam to slikovito prikazao, reći ću vam kako se putevi grade ili kako se to u šabačkoj opštini čini. Čini se tako što posle godinu-dve dana kada se asfaltira put, posle toga opet se vraćamo na isto, pa posle opet dolaze iste mašine, ista mehanizacija, isto sve, ponovo se asfaltira.
Tako se plašim da i ovo što vi mislite sa železnicama da se to ne desi, da se nasuprot ne desi gde vi mislite da ćete zaposliti jedan veliki broj naših ogolelih ljudi, gladnih građana koji su ostali bez posla ili milion ljudi koji su ostali bez posla, da ćete tim rešiti nekakav mali, minorni deo.
Ako pogledamo železnicu koja je nekada povezivala jedan jak hemijski industrijski centar, Hemijsku industriju "Zorku" iz Šapca, moram vam reći da već sigurno negde tri-četiri godine ili posle dolaska DOS-manlijske vlasti na vlast u Srbiji da su pruge zarasle i da nema ko njima više da ide, zato što su fabrike prestale da funkcioniše, prestale su da rade.
Prema tome, najviše čini mi se sada imaju oni koji seku vagone, gde se sve to odnosi na otpad. Verovatno su oni ti koji imaju najveći danas profit.
Verovatno i ministar misli na to da i njegovo Ministarstvo za saobraćaj verovatno će sa takvim otpadnim firmama biti povezano, da se taj sekundarni materijal ponovo vraća u železare, jer to će biti jedini način kako da zaposle ljude ili kako da dođu do profita.