Hvala puno. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Meho Omerović. Izvolite. Nadam se da će vaša diskusija biti u pravcu da se onda završi nesporazum sa gospodinom Spahom.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam iznenađen, ali očigledno ove brze pruge nas vratiše u četvrtak, 11. oktobra, u dan kada je gospodin koji se pre javio, a spominjao moje ime, Sulejman Spaho, obraćao poslanicima sa ove govornice i nešto govorio.
Dakle, mene je lično, a nadam se i vas, obradovala činjenica da je gospodin Spaho gledao televiziju "Foks" i to je dobra vest. Naprosto, dobro je što gledate televiziju, gospodine Spaho, to je prilika da se informišete i verovatno da povećavate svoja znanja, i tome se radujem. Nažalost, vas nemam prilike da gledam, ali ono što ste vi rekli je vaše pravo.
Ne sporim nikome u ovoj skupštini, pa ni vama, da se izjašnjavate kako god hoćete. Vi se izjašnjavate kao Srbin muslimanske veroispovesti, to je vaše pravo i to vam pravo ne mogu osporiti. Isto tako je veoma indikativno da u kontekstu, u kome ste pokušali da izazovete repliku i uspeli, vi ste se stavili na stranu predstavnika jedne od političkih partija, koja se direktno umešala u ono što se dešava u okviru Islamske zajednice i to je bila tema o kojoj sam govorio, a nikako ne vi. Samo toliko. Zahvaljujem.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Amdžad Migati, potom narodni poslanik Dragan Todorović.

Član 104. Gospodin Meho, vi ste u taj emisiji na "Foksu" izneli dosta neistinitih činjenica.
Prvo, duhovno sedište islama je Meka, jedina i jedinstvena. Sarajevo ne može da bude duhovni centar muslimana u bivšoj Jugoslaviji. To je proces, sa otcepljenjem bivše Jugoslavije počela je svaka islamska zajednica da ima svoju samostalnost.
Drugo, svuda u svetu je centar islamske zajednice svake države u samoj državi. Nema ni jednog primera gde je administrativni centar islamske zajednice van države.
Treće, Reis-ul-ulema u Sarajevu, poznato je, devedesetih godina je bio političar, a ne poglavar verskih zajednica, vodio je kampanju koja se sada zove "govor mržnje" protiv Srbije i Srba. Tada sam se bavio profesionalno novinarstvom i pratio sve. Bilo je žalosno da čujete šta on govori o tome.
S obzirom da je svuda u svetu poznato da nacija ne može da bude vera, u Jugoslaviji je to bilo čudan primer, gde su muslimani pretvoreni u naciju. To nigde nema. Nijedna nacija ne može da bude jedna vera. To je apsurd.
Podsećam vas da su se do 1974. godine muslimani u Jugoslaviji deklarisali uglavnom kao Srbi islamske veroispovesti, uključujući i gospodina Izetbegovića. U arhivi postoje dokumenti iz njegove lične karte.
Prema tome, nemojte sada da dozvolimo snagama koje hoće da se otcepe od ove Srbiju, da kroz islam opet prave taj razdor. Islamska zajednica u Srbiji treba da bude jedinstvena, to je tačno, ali njen centar mora da bude Srbija, odnosno Beograd. A duhovni centar, to je opštepoznato, kod muslimana to je Meka.
Zato nemojte da zamenjujemo teze i nemojte opet muslimani da budu žrtve nekih međunarodnih planova, bivši ambasador Nemačke je već obavestio šta će da bude, i da ih koriste protiv Srbije, gde oni žive i rade.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam imao nameru da se javljam po Poslovniku, ali diskusija poslanika iz Nove Srbije me je na ovo, na neki način, obavezala, da radi istine, radi građana i poslanika, kažem neke činjenice vezano za naplatu putarine, odnosno za krađu na naplatnim rampama.
Nažalost, otkako su uvedene naplatne rampe pojavila se krađa na naplatnim rampama. Postoje dve vrste krađe: pojedinačne krađe, u koje su umešani pojedinci koji to rade samostalno, i postoji onaj drugi deo koji je organizovan od grupe ljudi. Ta grupa ljudi je egzistirala u nekadašnjoj Direkciji za puteve, u Odeljenju za naplatu putarine. U jednom delu je bila čak povezana sa još nekim drugim državnim organima.
U vreme dok sam bio ministar saobraćaja potrošili smo dosta vremena da uđemo u trag krađi na naplatnim rampama zato što te krađe nanose ogromnu štetu Srbiji. Bez obzira što je u to vreme, u vreme sankcija, promet vozila bio dosta mali, te su krađe, takođe, bile izuzetno izražene. Ono što smo uspeli da uradimo, to je da dođemo do nekih podataka da unutar Direkcije za puteve postoji organizovana grupa koja je uspela da u informacioni sistem ubaci određene izmene koje bi omogućile da se vrši krađa. O tome je Ministarstvo saobraćaja obavestilo predsednika vlade i, čini mi se, 11. februara 1999. godine, tadašnji predsednik vlade je naredio MUP i Ministarstvu pravde da se sprovede istraga.
Nažalost, znate da je 23. marta počelo bombardovanje Srbije i sve je to otišlo, što bi se reklo, na neki način, ad akta. Nažalost, krađa nije otišla ad akta, ona se nastavila. Nastavila se odmah posle 2000. godine. Verovatno je i sada u manjem delu organizovana, ali i dalje se krade na naplatnim rampama. Šta je problem u vreme dok je ministar Ilić...
(Predsednik: Gospodine Todoroviću, pošto ste jedini po Poslovniku, izvolite.)
... problem je što nije Ministarstvo i ministar Ilić otkrio krađu na naplatnim rampama.
Problem je što je organizovana grupa, u vreme dok je ministar Ilić bio na čelu Ministarstva, još uvek krala. Krađu je otkrila policija. Tek kada je ona otkrivena, umešalo se i Ministarstvo svojim izjavama da treba ići do kraja itd.
A o čemu se radi? Radi se o ljudima koji su tu postavljeni od strane ministra: braća Nedeljković, Klopanović, superkontrolor Grujica Spasović, bivši general, Davidović, pardon. Slični su oni.
Problem je što je u vreme kada je otkrivena krađa na naplatnim rampama, Miloš Nedeljković, vraćajući se iz Rovinja sa direktorom Direkcije za puteve, obavešten da je došlo do otkrivanja krađe na naplatnim rampama, pa je on izašao iz auta, nije se vratio u zemlju.
Pa mu je naknadno direktor Direkcije za puteve dao godišnji odmor, pa je Grujica Spasović otišao u Crnu Goru, Davidović. Grujica Spasović, to je onaj Cijin major, pa me uvek ta dva podatka vuku. I dan-danas se oni verovatno nalaze u Crnoj Gori. Jedan od braće Nedeljković je izvršio samoubistvo u zatvoru.
Oni koji se danas nalaze u zatvoru, među njima, to dobro znate, to zna i MUP, a zna i Ministarstvo pravde, postoji jedna grupa koja je spremna da sarađuje, oni ne okrivljuju nikoga drugog, oni prihvataju krivicu, obezbeđeni su oni i njihove porodice, da istraga ne bi išla dalje.
Ali, objasnite kako je moguće da u to vreme Miloš Nedeljković, koji je sve vreme vodio i bio glavni akter u krađi na naplatnim rampama, da protiv njega nije čak ni podignuta krivična prijava.
Kako je moguće da, ne mogu da govorim za druge osobe, ali po svom formacijskom mestu, u Direkciji za naplatu putarine uopšte ne budu pozvani na odgovornost? Kako vi možete da objasnite da su najodgovorniji inkasanti?
Završavam. Ovo je tema koja je dosta opširna, za koju se treba dobro pripremiti i izaći sa podacima. Kako je moguće da, na dobronamernu ponudu da se daju podaci koji bi pomogli da se otkrije organizovana krađa, iz Ministarstva stigne optužba da je to želja da se na neki način politički diskredituje politički protivnik itd. Ti podaci bi omogućili, vrlo brzo i vrlo jednostavno, da se otkrije kompletan sistem krađe na naplatnim rampama.
(Predsednik: Gospodine Todoroviću...)
Završavam. Svi ovi podaci nesumnjivo pokazuju da idu do samog ministra. Neću da kažem da je u to umešan ministar, neću, jer nemam definitivno podatke, ne mogu da kažem taj i taj je odneo pare ministru, ali znam da su neki koncerti plaćani u kešu. To je vrlo interesantno i to u desetinama hiljada evra...

Gospodine Todoroviću, moraću ovde da vas prekinem i predložim vam da o ovoj važnoj temi možete da se prijavite za govornika i da govorite, pa da se ne bi ovako na tri minuta...

To nije na dnevnom redu. Onog momenta kada bude to na dnevnom redu, javiću se sa zadovoljstvom i sa pripremljenim materijalom, činjenicama, imenima, prezimenima, datumima kada se i šta sve radilo kada je u pitanju krađa na naplatnim rampama.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Šami.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče su poslanici LDP pokušali, reklamirajući povrede Poslovnika i pokušavajući da dobiju neke informacije za koje smo smatrali da su važne, pokušali smo da skrenemo pažnju na problem koji mi imamo oko ovakvog predloga i usvajanja ovakvog predloga zakona.
Dakle, nije sporno, u uvodnim diskusijama je govoreno o tome, kako je našoj železnici potrebna rekonstrukcija, rehabilitacija pruga, kako su potrebna sredstva. Mi to nijednog trenutka nismo doveli u pitanje. Nijednog trenutka nismo doveli u pitanje potrebu, pošto država nema ta sredstva, da se ta sredstva nađu iz nekog kredita ili iz neke donacije.
Ono o čemu smo govorili to je da poučeni prethodnim iskustvom i ponašanjem ministra resornog i ljudi koji vode železnicu mi imamo sumnju u to kako će taj novac biti potrošen i zbog toga odbijamo da na ovakav način damo garanciju u ime države da se takvim ljudima poveri novac ili sredstva. Mi smo o tome govorili sve vreme.
Dakle, opet ću ponoviti nekoliko sistemskih problema koje imamo sa ovakvim načinom donošenja ovakvih predloga zakona. Prvo su sva javna preduzeća podeljena po feudalnom principu. Taj princip znači da su direktor i upravni odbor iz iste stranke. Dakle, više nije moguća ni međustranačka kontrola, koju je koaliciona vlada i koaliciono upravljanje bar donekle omogućavalo.
Da ministar i uprava železnice ne poštuju zakon, to zna svaki građanin ove zemlje, i dovoljno je bilo da čita bilo koje novine ili gleda bilo koju TV stanicu ili TV program u protekle četiri godine. Nama je objašnjavano ovde kako nije bilo potrebno uzeti vagone po Zakonu o javnim nabavkama, odnosno da se raspiše tender, kako je taj zakon prevaziđen, star, kako ga treba ukinuti. Mislim da su dotle išli predlozi, ako se dobro sećam. Zatim, po svakom pitanju vidimo simboličan odnos ministra Ilića prema poštovanju zakona.
Poslednji primer je ova klinika koju je pokušao da izgradi tu negde u okolini Čačka i njegov odnos uopšte prema tom delu koji se tiče regulacije građevinskih dozvola.
Potpuno je reč o čoveku i koji je taj duh uneo u to ministarstvo, koje potpuno zakon ne priznaje. Dalje, kontrola javnosti...
(Iz sale: Gde je on sada?)
Hvala vam, to sam hteo da kažem, ali s obzirom da znamo kakve odgovore od ministra možemo dobiti, možda je i bolje da ne bude ovde.
Znači, kontrola javnosti ne postoji. Svaki put kada se postavi pitanje - kako vi trošite novac, mi dobijemo odgovor - ti si u izbornoj kampanji, a ti nisi, ne znam ni sam, poneo kupaće gaćice ili šta smo sve čuli juče ovde. To je već viđen metod. On nama ne smeta. Vaše je pravo da se ponašate kako god hoćete.
Poslanička većina ćuti, nema nikakav problem sa tim, plašeći se da ne ugrozi ona druga javna preduzeća koja su feudalnim sistemom stekla, dakle, da svoje pozicije ne ugrozi. Ministar će tu da dođe, eventualno ako baš bude raspoložen nekog će išutirati, kada bude prolazio ovuda udariće par poslanika, ako ga novinar nešto pita, razbiće mu kameru, poliće ga vodom i sve će proći.
Ne može, to tako ne funkcioniše, gospodo. Jedini razlog zbog koga smo mi juče odabrali da, reklamirajući povrede Poslovnika, skrenemo pažnju na ovo, to je zbog vašeg ignorisanja, to je zbog ignorisanja svih činjenica koje smo izneli.
U svakoj ili maltene svakoj povredi Poslovnika mi smo citirali nekog iz DS ili DSS. Citirali smo vaše izjave koje ste davali pre nego što ste ušli u koaliciju sa Velimirom Ilićem, pre nego što ste feudalnim sistemom njemu dodelili kontrolu i moć nad privatnim preduzećem Železnice Srbije, privatnim preduzećem u vlasništvu stranke Nova Srbija.
Znači, sve afere koje smo pomenuli, evo samo ću podsetiti, to je ta nabavka lokomotiva, to je afera od koju je podigla DS; gradnja bez dozvole, ne znam koje, videli smo na TV; koncesije na autoputu Horgoš - Požega, hiljadu pitanja i nijedan odgovor. Mi nismo pomenuli još sto afera, nismo pomenuli firmu "Global fajnans", čuvene stručnjake iz Australije koji su bili angažovani da za račun Velimira Ilića i njegovog ministarstva skupljaju novac od dijaspore za pomoć Srbiji.
Međutim, pošto je utvrđeno baš da postoji krivični dosije tog vlasnika, onda je ambasador Srbije iz Australije zvao ministarstvo i tražio da se poništi ugovor sa tom firmom. Dakle, drumska mafija, mi je nismo pominjali, danas je bilo reči o tome. Čega god su se uhvatili, pored čega god je prošao ministar Ilić, tu je bila afera.
Vi ste došli i tražite od poslanika Skupštine Srbije da mi, uz sve ove uslove koje smo naveli, damo garancije da će takav čovek, i takvo ministarstvo i takva uprava železnice trošiti novac na način za koji postoji samo njihovo obećanje da će ga tako trošiti. Mi nijedan odgovor na pitanje kontrole juče nismo dobili. Nijedan.
Danas smo dobili ministrov odgovor. Dozvolite da kažem kako sam ga razumeo. Ne bojte se, neće ovi naši krasti, tu će biti ovi iz Evrope da ih kontrolišu. Da li nam je to rekao ministar? Tu će biti raspisan međunarodni tender, u kome će delom učestvovati predstavnici železnice, ali većinu će tu činiti predstavnici onih koji kredit daju. Nemojte da brinete, ti iz Evrope neće dati ovim našima da kradu. To za nas nije dovoljan odgovor. To za nas nije dovoljan razlog da podržimo ovakav predlog.
Realni smo, vidimo da postoji većina. Tu je rezervna partija Vlade, to je SPS. Mi stoga računamo da su neki od vas poslanika dovoljno svesni da neće podržati ovaj predlog na ovakav način. Dozvolite mi da ponovim još jedanput, sigurno ukoliko se ovakav predlog usvoji i on ovako glasi, bez dodatnih kontrola, bez smene ljudi u železnici, bez promene ministra Ilića, sigurno će biti afera, sigurno ovaj novac neće biti trošen onako kako je rečeno sada, danas i juče ovde.
Sigurno je da to tako neće biti, u to nas uverava cela prošlost Velimira Ilića. Tada o tome razmišljajte sada. Ne kada se to desi. Ko digne ruku danas, a bez predloga da se ove tačke dnevnog reda dopune nekom dodatnom kontrolom, da eventualno odbor dobije sve predloge i na neki način odbor skupštinski to kontroliše, ko danas digne ruku za ovaj predlog zakona bez tih dodatnih garancija, taj je gospodo saučesnik.
Ćutanje je omogućavanje da se to desi, to je saučesništvo u tome. Meni je žao, nije tu gospođa Kolundžija, koja nas je optužila da smo mi u nekakvoj izbornoj kampanji. Ne, nismo mi u izbornoj kampanji, ali vi nam dajete toliko povoda da je za nas svaki dan kao da je izborna kampanja. To govori o vama, ne o nama.