Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, najpre bih rekao jednu opasku. Postoji naravno dosta zakona koji se predlažu i koji su na određen način politički obojeni stavom one većine koja je trenutno formirana.
Međutim, postoje i zakoni koji nemaju nikakve veze sa tim ko je na vlasti, a ko u opoziciji i, odmah da kažem, ovo je jedan takav set zakona. Drugim rečima, održao bih ovakav govor kakav ću da održim i da je moja stranka trenutno u opoziciji.
Najpre nekoliko reči o tačkama 28, 19 i 30. Radi se o međunarodnim konvencijama, prve dve iz domena železnice, a treća iz pošte. Radi se o konvencijama koje bi, da nije bilo izolacije zemlje deset godina, odavno već bile ratifikovane i ne bi, a kolega je čitao spisak zemalja koje su te konvencije potpisale, mi verovatno sada bili na kraju.
Nema potrebe da vas uveravam kako je besmisleno uopšte i pomisliti da ne pristupimo konvencijama u ovoj oblasti.
Malo više bih se zadržao na tačkama 26 i 27. Radi se o kreditima. Jedan je za nabavljanje vagona, voznih sredstava, a drugi je za prugu. Ono što ovde nisam čuo, a što mislim da je veoma važno da se kaže, to je da je ako je reč o železnici strašno važno paralelno ulagati i u vozna sredstva i u prugu.
Naime, mi imamo interese da ulažemo i u jedno i u drugo. Svet oko nas nema tu vrstu interesa, naprotiv. Druge zemlje su jako zainteresovane da mi ulažemo u prugu, ali nisu nikako zainteresovane da ulažemo u vozna sredstva, jer ako mi nemamo vozna sredstva, voziće oni. Prema tome, u vođenju te saobraćajne diplomatije i politike, valja uvek ovako raditi, dakle, paralelno ulagati i u vozna sredstva i u prugu.
Kada se uzimaju neki krediti, onda je obično sva pažnja usmerena na to pod kojim uslovima se dobijaju krediti i kolike su kamate, rokovi otplate i tako dalje. Mislim da je nešto drugo još važnije, a to je na šta se troše krediti.
S druge strane, naša zemlja ako ima neki prioritet, neku pogodnost, neku šansu u nečemu, to je nesumnjivo saobraćaj. Kada kažem saobraćaj, ne mislim samo na železnicu, na drumski saobraćaj, mislim i na vazdušni saobraćaj.
Mi se nalazimo takođe, to mnogi ne znaju, na važnoj raskrsnici vazdušnih puteva. Lome se iznad našeg neba putevi i za Daleki Istokom i za Evropu i za Afriku. Mi razvojem vazdušnog saobraćaja u smislu izgradnje aerodroma, robnih terminala i tako dalje imamo veliku šansu. Nemojte to povezivati sa JAT-om, to ko je prevoznik to je manje-više nebitno. Bitno je da tu svoju poziciju možemo da iskoristimo.
Mi se nalazimo na važnom koridoru 7, to je Dunav, valja ulagati i u rečni saobraćaj. Mnogi ne znaju, mi perspektivno imamo 2.000 km vodnih puteva u Srbiji. Nažalost, dobar deo tih puteva trenutno nije osposobljen i to valja osposobljavati.
Nema potrebe, moj kolega iz DS-a je nešto juče pričao, da vam objašnjavam koja je to šansa da uvezivanjem svih ovih vrsta saobraćaja nešto napravimo. Naravno, posebna kategorija su pošta i telekomunikacije i to je takođe važno, jer ako je nešto globalno u ovom svetu to su upravo telekomunikacije.
Dakle, radi se o jednoj oblasti u koju je dobro investirati novac. Kada investirate novac u saobraćaju imate još jedan efekat i to je poznato decenijama u svetu.
Naime, novac investiran u saobraćaj po pravilu se troši u zemlji, bez obzira da li je izvođač radova ovaj ili onaj, na kraju i prugu, i put, i robni terminal i tako dalje grade naši ljudi i za to dobijaju novac.
Te pare ostaju u zemlji. One generalno uzevši nisu ni potrošene, jer se zapravo kroz džepove građana, kroz prihode države i sve ostalo ponovo ostaju državi. Bilo je takvih primera u istoriji, neću da ih navodim, tih velikih poslova kod gradnje puteva, autoputeva i tako dalje, gde je čak osnovni motiv bio taj da se narod zaposli.
Kada je pre neki dan na Odboru gostovao direktor Železnica, tada sam na odboru, a ponoviću i ovde, rekao da očekujem da i kod poslova vezanih za vagone dobar deo tih poslova, odnosno sve što je moguće, obavljaju naše firme, i to je jako važno. Jako je važno, nije važno ko je vlasnik firme, u tim firmama rade naši građani, naši ljudi i treba od tog kolača, od tog vagona kojeg naprave ili poprave da njima ostane novac, na taj način, generalno uzevši, novac ostaje državi.
Meni se čini, razumem političke motive svih stranaka, to je pravo opozicije da li će da podrži ili ne podrži, ali pozivam ipak da razmislite i prosto vas molim da na jednom ovako kapitalnom primeru... ovo je primer dobrobiti za državu, ne za stranku, ne za ovu ili onu vladu, ovo je nešto što je dobro za državu Srbiju, i to imajte na umu..
Konačno, time ću da završim, ovde sam čuo razne govore, da ne prepričavam, koji iza sebe imaju jednu pogrešnu logiku, nezavisno od toga šta je precizno rečeno. A logika je otprilike ovakva, tačno je da je zemlja okrugla, ali mi ćemo to priznati kada nam se bude dopala Vlada, odnosno ministar.
Ponoviću još jednom, ajte malo da razmišljamo o državi Srbiji i, verujte mi, ovaj zakon bih, a verujem i stranka DSS, podržali čak i da smo opozicija.