Gospodine Mrkonjiću, ja bih vas zamolila da se koncentrišete i da pratite tok rasprave, kada vam se ko javlja i ko o kojoj temi priča. Ako ne znate, ja ću da vas podsetim da se raspravlja o amandmanu kolege Nemanje Šarovića, a ovaj čovek koji je izašao odavde zove se Miloš Aligrudić, predsednik je Poslaničke grupe DSS-a.
Tu ste, kolega, ne vidim vas, stvarno, kolega Davidović vas je zaklonio.
Vi ste, kolega Aligrudiću, diplomirani pravnik. Bili ste u prošlom sazivu. Malo ućutite, malo se smirite, budite pristojni. Kada vas već nije disciplinovao predsednik vaše stranke koji vam je dao da kao poslanik vodite jednu poslaničku grupu, saslušajte onda argumente.
Javila sam se po članovima Poslovnika koji regulišu proceduru predavanja i pisanja amandmana. To su čl. 146. i 147, kolega Aligrudiću.
Dakle, bili ste predsednik Zakonodavnog odbora i sami sada sebi uskačete u usta, jer ste u prošlom mandatu branili stav koji je ispravan, odnosno mogućnost predlaganja amandmana po članu 147.
Vi sada celu priču, i kolegi Krasiću, koji je, takođe, diplomirani pravnik, i koleginici Radeti, a i ministar se u to uključio, pažljivo sam slušala šta ste govorili, bazirate na činjenici da ovom amandmanu kolege Šarovića nije mesto u ovom zakonu. Kada mu nije mesto u ovom zakonu, zašto ga niste odbacili, jer izveštaji i Zakonodavnog i Odbora za pravosuđe kažu da predlažu Narodnoj skupštini da se amandman odbije.
Dakle, od viška ne boli glava. Ono što nije zabranjeno, dozvoljeno je. Vi možete samo da ga odbijete i da kažete, kao vladajuća većina, da nećete da to imate u ovom zakonu, jer ste tako zamislili zakon, kao i da se to odnosi na drugi zakon, koji nije predmet ove rasprave, o kome smo raspravljali u junu, a ne da kažete i da ministar izađe i vređa narodne poslanike, da kaže - vi nemate pojma o čemu pričate.
Da, mi imamo pojma o čemu pričamo i mi koristimo naše poslovničko pravo po članu 147, koji nije povređen, jer da jeste, mi bismo po članu 146. dobili obaveštenje da mora da se odbaci ovaj amandman, jer je uvredljiv, jer mu je neprilagođena sadržina, jer ne može da se nađe u ovom zakonu. Mi smo ga uvrstili u ovaj zakon, iako po vašoj koncepciji njemu nije mesto u ovom zakonu, zbog činjenica koje su iznosili, nizom primera, i kolega Todorović, i koleginica Radeta, i kolega Krasić, da su se dešavale mnogobrojne zloupotrebe, baš od strane vladajućih struktura, od 5. oktobra do današnjeg dana.
Uopšte ne vidim zbog čega se ljutite što koristimo naše poslovničko pravo, jer, da nismo u pravu, to bi bio odbačen amandman i po članu 146. ne bi bio ni predmet rasprave. Da je tako kao što je, uvredljivo, rekao ministar, koji upravo ulazi, da nemamo pojma o čemu pričamo i da amandman kolege Šarovića ne zaslužuje mesto u ovom zakonu, mi uopšte ne bismo ovih pola sata razgovarali o tome.
Eto, toliko da vam objasnim kako stoji stvar sa Poslovnikom, a što vi imate drugačiju koncepciju, što krijete sve te činjenice ili pokušavate da ih zataškate, da su se strine, tetke, muževi i žene zapošljavali, da sve to rade, da zloupotrebljavaju svoj položaj, to je druga stvar. Mi možemo do sutra te primere da iznosimo, ali je činjenica jedna i istina je jedna. Ovaj amandman je mogao da se nađe i mi ćemo, kada budemo preuzeli vlast, upravo ovo da uvrstimo u Zakon o Vladi.

Miloš Aligrudić, po Poslovniku.

Rekao sam da se više neću javljati, ali posle ovako brutalnog napada, prosto je nemoguće ne reagovati.
Prvo, nema razloga da neko dezinformiše javnost, koja ne može u svakom trenutku da vidi salu prilikom direktnog prenosa, da li se neko nalazi u sali ili ne. To je jako loše.
Naravno član 104, pošto se vređa dostojanstvo. Prema tome, to je nešto što je nedopustivo.
S druge strane, vraćam se ponovo na moju pređašnju argumentaciju.
Kakve veze ima šta je rekao Zakonodavni odbor? Šta god rekao Zakonodavni odbor, ova narodna skupština ima pravo da raspravlja o amandmanu, ukoliko je Zakonodavni odbor učinio da je on pravno moguć. On nije pravno nemoguć, to nije niko rekao. Mi govorimo o suštini amandmana, razmatramo njegov sadržaj i Skupština, kao telo nad svojim odborima, može, bez obzira što je odbor nešto rekao, da utvrdi da li jedan amandman treba ili ne treba prihvatiti.
Ako tvrdim da ovaj amandman ne treba prihvatiti, ne tvrdim to zbog toga što mi se ne sviđa predlagač amandmana, ili što mi se ne sviđa što ga je predložila SRS. Mi smo glasali za amandmane SRS puno puta, i u prethodnom sazivu, i u ovom sazivu.
Prema tome, bez obzira na to, uopšte nije bitno koja je stranka podnela amandman, ako zaista popravlja zakonski tekst, ako ne postoji nikakav problem sa njegovom primenom, nikakvog problema nema da se za taj amandman glasa.
Ono što se navodi, opet ponavljam, da se javljamo po osnovu povrede Poslovnika zbog toga da bismo potcrtali još jednom naš stav o amandmanu, misleći da će ponavljanje samo po sebi doprineti učvršćenju odbrane amandmana ili pozicije narodnih poslanika, prosto, nije tačno.
Ne može se staviti u nadležnost Vlade neposredno zapošljavanje izvršilaca. Ovim amandmanom se to direktno radi. To ne može stajati u Zakonu o Vladi, niti u Predlogu izmena i dopuna Zakona o Vladi, i to je svima jasno, ali kada se izrekne ovakav argument, onda, kao kontraargument, ide priča o politici zapošljavanja.
Još jednom vam ponavljam i prosto je neverovatno da to mora sto puta da se kaže. Potpuno se s vama slažem, nema nikakve razlike u stavu između mene i onih koji su malopre govorili kada je reč o politici zapošljavanja u državnim organima, o tetkama, strinama, ujnama, nema nikakve razlike.
Ako hoćete, možemo da sednemo i da zajedno održimo konferenciju za novinare posle ovoga i da kažemo da je to zajednička politika, da donesemo zaključke, naložimo Vladi da vodi računa o tim stvarima i da se onda nađe to aplicirano u nekom drugom zakonu oko koga se možemo lako dogovoriti, makar to bio Zakon o državnim službenicima, pa da se vidi koji je mehanizam u situacijama koje daju ovakav izazov, kao što je prestanak mandata Vladi po bilo kom osnovu.
Da li je moguće u tom međuperiodu, koji nastane, zapošljavati ljude, kako nam ko padne na pamet, ili je nemoguće?
To je dobro pitanje, ali, ljudi, neprekidnim ponavljanjem tog argumenta, nemoguće je stvoriti utisak da je amandman o kojem raspravljamo dobar amandman. To, prosto, nije dobar amandman.

Replika, gospodin Dragan Todorović, pa, takođe, replika, gospodin Zoran Krasić, odnosno, po Poslovniku, gospođa Vjerica Radeta, pa onda ima repliku gospodin Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam u prethodnom izlaganju rekao šta je cilj, odnosno šta je motiv predlagača da odbije amandman koji je predložila SRS i Nemanja Šarović, bilo je, nadam se,  sve jasno. U pitanju je prevara.
Ja ću vam sada pročitati, nemojte mi ovo uzimati za vreme, pročitaću vam šta piše u članu 17. Zakona o Vladi.
''Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo tekuće poslove i ne može predlagati Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte, niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća.''
Drugi stav: ''Ona ne može postavljati državne službenike na položaj,'' mi smo tu stavili ''zapetu'' i dodali: ''niti zapošljavati nove državne službenike i nameštenike''.
To se odnosi na vreme kada je Vladi prestao mandat. Vi ste do tada, sve što ste mogli da zaposlite, zaposlili, a mi sprečavamo da zapošljavate nove ljude u međuvremenu, kada vam je prestao mandat, nove rođake iz vaših stranaka, da iskoristite to vreme, jer dok dođe nova vlada, dok se donese zakon, računate, svaka platica, svakog meseca, i mislite da ćete tako da završite posao.
Mi to hoćemo da sprečimo našim amandmanom, da u međuvremenu, jednostavno, nemate to pravo, čak ni u ovom članu 17, koji predlažete, jer se tamo kaže - član Vlade kome je prestao mandat usled prestanka mandata Vlade ima ista ovlašćenja kao član Vlade koji je podneo ostavku.
Znači, ako nema Vlade, nema ni ministra, jer i on je u ostavci, a on će da zapošljava. Ubeđujete nas da ne iznosimo ovde imena ljudi čiji su članovi porodice, od 2000, odnosno 2001. godine, zaposleni u raznoraznim državnim institucijama. Mi to iznosimo zato što je nepotizam koji je primenila DS zastrašujući, prosto je neverovatno kako vi uništavate državu. Uništavate, između ostalog, i sopstvenu stranku. To što vi ne možete s time da se izborite, to može da bude vaš stranački problem, ali vi to prenosite i na državu.
Ne mogu da razumem da ovde sede deca vaših funkcionera, bračni parovi, plod vašeg poimanja demokratije. Vama je nepotizam, izgleda, prirodan način da funkcionišete, ali to je za državu pogubno. Mi pokušavamo da skrenemo pažnju da je to najteža moguća stvar kada je u pitanju država.
Niste mi oduzeli ono vreme kada sam citirao. Samo još jednu stvar da kažem gospodinu Aligrudiću.
Gospodine Aligrudiću, vi kažete da mi pokušavamo da vas sprečimo da govorite i da iznosite vaše stavove. Prvo, gospodine Aligrudiću, mi to nikada nismo radili, a najmanje to možemo da radimo kao opozicija. Vi to radite. Vi ste nas u Gradskoj skupštini sprečili da na osnovu Poslovnika damo predlog za predsednika Skupštine. Koga ćete ubediti u to što pričate? Vi to pokušavate na sve moguće načine, zloupotrebljavate Ustav, zloupotrebljavate zakone, zloupotrebljavate i ovu republičku skupštinu, i Gradsku skupštinu. Koliko samo opština ima danas u kojima je uvedena privremena uprava, i to duže od godinu dana.
Vi hoćete da ubedite građane Srbije i poslanike da radite u interesu države, građana Srbije i srpskog naroda.
Građani Srbije moraju da znaju da će ovi zakoni biti štetni po njih, ne zato što se mi stranački razlikujemo, nego zato što su štetni po državu i čim bude SRS došla na vlast, a to je posle sledećih izbora, svi ovi zakoni će biti izmenjeni.

Zahvaljujem gospodinu Todoroviću.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, član 1. Poslovnika Narodne skupštine: ''Ovim poslovnikom uređuju se organizacija i rad Narodne skupštine Republike Srbije i način ostvarivanja prava i dužnosti narodnih poslanika''.
Mi smo svakodnevno u svojoj raspravi podsećali sve narodne poslanike na ovaj član 1, odnosno na obavezu narodnih poslanika da učestvuju u radu ovog parlamenta.
Pre dva dana sam rekla da je očigledno da su poslanici DSS-a dobili zadatak da moraju povodom svakog amandmana da izađu za ovu govornicu i da daju svoj komentar, što je, apsolutno, njihovo pravo, kao što malopre pročitah, i obaveza, ali je problem u tome što su mnogo brzo postali nervozni.
Gospodin Aligrudić skače, gledam malopre, i umesto da lepo podigne Poslovnik i mirno kaže – javljam se po Poslovniku, on skakuće iz klupe i uzvikuje - Poslovnik, Poslovnik.
Razumem, on nije navikao da sedi u ovoj sali, on s vremena na vreme svrati, kao i ostali poslanici njegove poslaničke grupe, a trenutno ih je šestoro u ovoj sali, i to je njihov problem.
Gospodine Aligrudiću, mi ne da vama, kako vi kažete, zabranjujemo, onemogućavamo, ne dozvoljavamo da govorite, a to je potpuno besmisleno, naprotiv, mi vas svojim raspravama podstičemo da izađete i iznesete svoje argumente.
Tako ste vi malopre vrlo jasno rekli da je amandman kolege Nemanje Šarovića, a, evo, stižu još dvojica iz DSS-a, čuli su da sam prozivala broj, znači, osam ih je ukupno, dobar, ali da mu nije mesto u ovom zakonu.
Ja vas kolega, po struci, pravniče, podsećam na to koliko puta smo vas mi iz SRS-a s ovog mesta podsećali da kodifikujete krivično zakonodavstvo – nemojte stavljati krivično delo u Zakon o sportu, u Zakon o lovu i ribolovu, u zakon ovaj i onaj, sva krivična dela stavite na jedno mesto, donesimo jedan kodifikovan krivični zakonik, ali vi to tada ne razumete. Vas to tada ne interesuje, nego, svaki zakon ima novo krivično delo.
Gde vam je principijelnost, gospodine, kolega Aligrudiću? Kažete, smeta vam zašto narodni poslanici koriste svoje pravo iz člana 101. Poslovnika. Ovo je neverovatno. Kažete - možete da se javite za repliku, ne morate da se pozivate na Poslovnik.
Pravo na repliku je regulisano članom 101. Ne mogu da se javim na osnovu Pravilnika GSP-a, nego na osnovu ovog poslovnika, gospodine Aligrudiću, i konkretnog člana.
Pitate se zašto mi vama repliciramo i zašto pokušavamo da vas ubedimo u nešto u šta ne možemo da vas ubedimo.
Mi ćemo da koristimo sve vreme i sve svoje mogućnosti iz ovog poslovnika da ubedimo i vas, ako je to moguće, u ispravnost naših stavova, a vas, gospodine Milivojeviću, ne ubeđujemo, jer vi ste beznadežan slučaj, ne morate da se javljate.
Mi, pre svega, želimo da objasnimo građanima Srbije kakva je vlast Vojislava Koštunice i Borisa Tadića, kakva štetočinska vlast i kako građani Srbije moraju na narednim izborima da se izbore za promene, za svoju slobodu, da se oslobode ovih koji ne poštuju ni Ustav, ni zakon, ni propise.
Možda će u toj prilici, kada ovde bude svega dvadesetak demokrata, i Srđan Milivojević da ode iz ove sale. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, po Poslovniku, pa narodni poslanik Petar Jojić, zatim, narodni poslanik Zoran Krasić, replika.

Po članu 104.  
Ko je onda dao vama nalog da govorite o amandmanu? Odakle vam ideja da možete vređati poslanike DSS-a, koristeći priliku direktnog prenosa ove sednice Skupštine, objašnjavajući građanima da su oni dobili neki nalog da govore o amandmanima? Šta vam pada na pamet? To isto pitanje može da se postavi i vama, jer vas je ovde izašlo 20, nije toliko, ili manje, ali zato su govorili jedni te isti ljudi, o istom problemu, na isti način.
Prema tome, neko je vama dao nalog. Prosto, ne možemo na taj način da razgovaramo i to nije u redu. S druge strane, kada je reč o prebrojavanju prisutnih poslanika DSS-a, valjalo bi da se setite nečega što ste svakako morali znati, jer se o tome govorilo u ovoj skupštini, ne za vreme sednice, nego van sednice.
Preminuo je poslanik DSS-a Mika Vlaović i danas u 13 časova je njegova sahrana u mestu Vilovo. Veliki broj poslanika DSS-a i Nove Srbije su otišli na sahranu narodnom poslaniku Miki Vlaoviću. Ja vas molim da me bar u ovome što izgovaram, gospodine Todoroviću, ne ometate, ako imate makar malo pristojnosti. Zaista, nema smisla.
Tako smatram da ova argumentacija koju ste vi tako razdragano izneli, komentarišući kako neko, navodno, skače iz zadnjih redova da se javi po Poslovniku, prosto, odudara od samog sadržaja onoga o čemu ste govorili.
Kako ste vi tek skakali, gospođo Radeta, na Zakonodavnom odboru, kada ste čuli pravne argumente koji vam nisu odgovarali, o onome što ste vi tada pokrenuli kao pitanje, a to je da li predsednik Narodne skupštine ima ili nema obavezu da raspiše izbore za gradonačelnika grada Beograda?! Kada ste čuli valjane pravne argumente, koji mogu u potpunosti da pobiju ono što ste vi poslali kao pravnu konstrukciju, ne mogu da verujem kako ste vi tada skakali, samo da su vas kamere mogle videti.
Nemojte to! Ako vi niste u stanju sami da se uzdržite od određenog vida ponašanja, nemojte prikačiti i izmišljati nekome drugome da se ponaša na odgovarajući način, kada to nije istina.
Zato mislim da vaše izlaganje ne da nije principijelno, nego je ružno. Mislim da nema nikakve veze.
Ono što ćemo u budućnosti raditi, mi ćemo govoriti o amandmanima, o našim amandmanima, o amandmanima SRS-a, Lige socijaldemokrata Vojvodine, ako ih ikada budu imali, pošto oni ovde obično dolaze da se istresu po nekom drugom osnovu. Dakle, kada god može neka šteta državi Srbiji da se ovde nanese i nekakav problem, tu su uvek dežurni poslanici koji su, grehom ili greškom, koju, nadam se, birači više neće ponoviti, udruženi sa LDP-om, nekako prešli cenzus i našli se u ovom parlamentu. Ja se nadam da se u budućnosti to više neće ponoviti, a na nama je da ubedimo naše građane da takvu grešku više ne naprave.
Ali, ljudi, ne možemo jedni druge izjednačavati. U ovom smislu vas, zaista, pozivam da razgovaramo o dnevnom redu, o onome što je na dnevnom redu, o amandmanima koji su predloženi, da razmenjujemo kvalitetne pravne argumente za prihvatanje ili odbijanje od strane ove skupštine određenog amandmana.
Ja se slažem da vi možete voditi politiku, nije to sporno, ali ako vi vodite politiku dva dana, onda je ova govornica isključivo i samo vaše mesto za konferenciju za novinare, a ne mesto na kojem se raspravlja o sadržajima amandmana i zakona. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Milošu Aligrudiću.
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Petar Jojić, zatim, Vjerica Radeta, pa onda, za repliku, gospodin Krasić, za sada.
Izvolite, gospodine Jojiću.