Po nekom prioritetu koji je utvrdila Vlada Republike Srbije, Zakon o Vladi Republike Srbije, odnosno izmene i dopune tog zakona daleko su važnije i od bebi pelena, i od poreza na dodatu vrednost, i od Ustavnog suda, i od statusa Kosova i Metohije. Prosto, to je najvažnija tema - kako da se usaglasi Zakon o Vladi Republike Srbije sa novim ustavom.
Ja sam u ime SRS-a podneo amandman na član 4. Predloga zakona. Tražio sam da se briše stav 3, a to je onaj stav za koji Vlada smatra da ne treba više da bude u Zakonu o Vladi, koji glasi: "Nova vlada se bira po istom postupku kao što se bira Vlada posle konstituisanja Narodne skupštine".
Da vam kažem, računao sam da će taj amandman Vlada da usvoji, zato što uopšte nema razloga da se briše ovo iz postojećeg člana 4. Zašto? Jer samo pomaže da se shvati i bolje primeni ono što se nalazi u prethodnim stavovima. Taj član ne reguliše početak i prestanak mandata Vlade.
Zbog ovih neupućenih, moram da kažem da Ustav nalaže da se donese zakon o Vladi, ali ono što se tiče mandata Vlade i, uopšte, statusa Vlade, što je regulisano u nekoliko odredaba Ustava Republike Srbije, treba da bude regulisano Zakonom o Vladi i, jednim delom, Poslovnikom Narodne skupštine. Skup svih tih normi iz ta tri propisa (Ustava, zakona i Poslovnika) daje nam pravu definiciju šta je Vlada, kakav je njen položaj, njen status, ovlašćenja i sva druga pitanja koja su važna. Što se tiče Narodne skupštine, pogotovo je važna relacija Narodna skupština - Vlada Republike Srbije.
Baš me je interesovalo zbog čega Vlada ne prihvata ovaj amandman. Dobili smo mišljenje Vlade, u kom se kaže: ''Amandman se ne prihvata, jer su rokovi za izbor svake vlade'' ... Sada stajem, jer ste vi precizirali samo rokove, a postupak nije samo odredba o roku, već, kada se kaže "po istom postupku" kako se bira Vlada, onda reč "postupak" znači sve - i ko predlaže, kako predlaže, ko odlučuje, kojom većinom odlučuje i sve druge stvari koje se tiču postupka izbora.
Vi ste odgovor koncentrisali samo na jedno pitanje postupka izbora, a to je rok. Potpuno ste u pravu. Citirali ste odgovarajuće odredbe Ustava Republike Srbije, čl. 109, 130, 131. i 132. Znači, ovaj prvi član, član 109. - to je izbor Vlade, a 130, 131. i 132. su slučajevi kada Vladi prestaje mandat pre onog vremena na koje je izabrana - izglasavanje nepoverenja, glasanje o poverenju, interpelaciji i tako dalje.
Znači, vi ste se koncentrisali samo na jedno pitanje, a to je pitanje roka, dok stav za koji se mi zalažemo da ostane u ovom članu ne dodiruje pitanje roka, već, po svojoj formulaciji, afirmiše te odredbe iz Ustava. On uopšte nije u koliziji sa Ustavom.
Zašto je potrebno da taj stav ostane u ovom članu 16. originalnog teksta zakona? Da ne bi bilo, upravo, ovakvih igranki, kako često biva u ovom našem političkom životu kada treba da se primeni neka ustavna norma ili neka zakonska odluka.
Dobar primer za to je, upravo, ovo što se dešava sa predsednikom Narodne skupštine. On je, praktično, od izbora za predsednika Narodne skupštine u poziciji da sve radi pod strahom i pod velikim stresom. Zašto? Ima jednu nedefinisanu vladu, koja ne može da profiliše svoje političke zahteve. Zašto? Tamo se nalaze oni što drže 20 metara asfalta pod levom miškom, tamo se nalaze oni veliki eksperti za pare, tamo se nalaze veliki eksperti za pozicije, ne mogu da se dogovore oko običnog pitanja kako da vode pregovore, ko će bolje da se slika, ko će više da bude prisutan.
Znači, imamo jednu vladu koja nema politički stav. Ona ima interesni stav. Interesni stav je poprilično selektivan i isparcelisan, ali to nema veze sa Vladom po Ustavu Republike Srbije.
S druge strane, imamo predsednika Republike koji mnogo više čita ankete o tome koliko je u javnosti lep, pametan, ''ljubi ga majka'', i da li može da napravi u odgovarajućem trenutku još neki iskorak kako bi poboljšao svoje frakcije u Demokratskoj stranci. Onda se, naravno, pritiska predsednik - ti ćeš da raspišeš izbore tada, u toliko sati, raspisaćeš izbore za to, za ovo, za ovo ne možeš, a onda imamo jednu skupštinsku, parlamentarnu većinu, koja procenjuje svoje pozicije.
Konkretno, ovih dana je problem Beograd. Naravno, DS i DSS su u koaliciji u Beogradu. Milijarda evra treba da se potroši u toku 2007. godine. Šta će njima gradonačelnik kada postoje tamo parcele, postoji gradski menadžer, koji je sasvim neopravdano zaobiđen u protekla dva meseca u ovim pričama. Tu se priča o 1000 kvadrata, i da vam ne pričam, da ne prepričavam sve novinske članke koji ukazuju na to šta se dešava u Beogradu.
Onda, imamo Ustavni zakon, u koji u članu 12. kaže da ostaju na snazi svi postojeći zakoni do njihovog usklađivanja sa novim ustavom. Onda, imamo predsednika Narodne skupštine, koji pod strahom tumači celishodnost ustavne norme, koji pod strahom tumači odredbe o rokovima, koji pod strahom računa kad je 14, 15. dan, pa, ako može 15 dana da razvuče na tri meseca bilo bi dobro.
Zato je potrebno da u našim zakonima, gde se razrađuju određene odredbe Ustava, bude što više konkretnih normi, a što manje nečega što se naziva – ''podrazumeva se'', kao što stoji u ovom odgovoru.
Odgovor je, gospodine Markoviću, pisao neko ko ne zna šta je postupak, jer se koncentrisao na nešto što je samo rok.
Formulacija roka u članovima 130, 131, 132. Ustava Republike Srbije, ta odredba o roku, to je ta druga rečenica svih ovih stavova, pisana je u potpuno drugačijem smislu, u smislu da predsednik Narodne skupštine raspušta Narodnu skupštinu ako se ne poštuje neki rok, tako da je ova odredba za koju se mi zalažemo da ostane u Zakonu o Vladi potpuno prihvatljiva. Ona samo objašnjava, da ne bismo došli u situaciju u kakvoj se nalazi predsednik, koji radi svoj posao pod velikim stresom.
Naš problem je što i ono što je najjasnije u zakonu nema prioritet, nego prioritet imaju neki interesi; ne politika, nego lični interesi, kolektivni interesi, a oni su svedeni na nešto najbrutalnije, a to je broj ispred oznake za dinar ili evro.
Mi nećemo, verovatno, imati, po Zakonu, izbore za izbor gradonačelnika Beograda samo zbog iznosa budžeta grada Beograda. Kad se radi niskogradnja, niko živi ne zna da iskontroliše da li je tu otišlo toliko hiljada kubika ili manje.
Kod visokogradnje, može da se napravi neka rekonstrukcija, da se izvrši neka procena koliko je materijala potrebno, ali kod niskogradnje je teško. Zato se asfaltira sve ono, sve one ulice kojima je rok trajanja prošao pre 10 minuta, zato imamo onog ministra - 20 metara asfalta pod mišku, škljocne dva puta, podigne onaj asfalt i ide na novu lokaciju gde će da ga slikaju.
Samo da vas podsetim, vas na vlasti, da smo na pretprošlim izborima imali čudnu situaciju, taj predmet je pred Ustavnim sudom Republike Srbije.
Bili su raspisani izbori u Beogradu, ali su se različito birali predsednici opštine Barajevo i drugih gradskih opština. Jedan je izabran neposredno od strane građana, a kasnije su svi predsednici svih gradskih opština izabrani od skupština gradskih opština. Taj postupak je pred Ustavnim sudom Republike Srbije.
Samo da vas podsetim, u drugoj polovini 2004. i cele 2005. godine, Vojislav Koštunica je raspisivao prevremene lokalne izbore u 20 i nešto opština. Tada ste išli da asfaltirate sokake, ulice, tada je cela Vlada bila u lokalnoj kampanji.
Ta logika vam više ne važi u 2007. godini. Zašto? Zato što smo vas upozorili pre godinu i po dana, kad-tad će morati da izađe na svetlost dana to trošenje budžetskih sredstava, budžeta Republike Srbije za lokalnu kampanju.
Mora da izađu na videlo i oni aerodromi, i one ulice, kada su se sredstvima budžeta Republike Srbije finansirali lokalni izbori, prevremeni lokalni izbori.
Vidite, ta logika je sada napuštena. Sada predsednik, koji živi u velikom strahu, kaže - opšti lokalni izbori, ta kategorija ne postoji, čak ni u političkoj terminologiji. To ako vam je rekla Sonja Liht, to je neka zastarela terminologija, to je stara knjiga, to više ne postoji.
Izbori treba da se raspišu za izbor odbornika, a ne za gradonačelnika, ali šta vredi, u pitanju je interes - kako da se pokrcka to malo što je ostalo u budžetu za 2007. godinu za grad Beograd. Kandidata nemate za gradonačelnika, da povlačite onog žućkastog, crvenkastog, kako beše, onaj Đilas, slabo je, podnosi ostavke i unutar stranke; doduše, sad se dohvatio Nacionalnog investicionog plana, pa njega niko živi ne može da pomeri od para.
Jeste, tako je, vi iz DS-a niste obavešteni jer pripadate drugoj frakciji. Đilas je u onoj siva eminencija. Tu je i Vlahović, doduše, on pobeže, i Đelić, tu ste dobili novu kategoriju, a dokaz za to je da onih iskrenih demokrata, koji misle i o Demokratskoj stranci, nema više u Skupštini, naljutili se i neće da dođu, jer znaju da je DS pod prinudnom upravom. Doduše, ja vam sprovodim stečaj, ali, polako, doći će i to na dnevni red. Juče je već bilo dobro, izašli ste, nadam se da ćete vrlo brzo da shvatite sve probleme koje imate i koji ne mogu da se zaustave. To je problem, što ne mogu da se zaustave ti problemi, i to će svakim danom sve više i više da eskalira.
Znači, gospodine Markoviću, vi ste predstavnik Vlade, stvarno ne vidim nijedan razlog za ovakvo mišljenje Vlade - da ne prihvata ovaj amandman, tim pre što amandman samo pomaže da se što bolje protumače odgovarajuće odredbe Ustava Republike Srbije. Treba taj stav da ostane u članu 16. jer u tom delu Ustav Republike Srbije i nije pretrpeo neku veliku promenu.