Zahvaljujem gospodine Mrkonjiću.
Mislim da je ovaj amandman nezasluženo dobio ovoliko vremena. Ovde se radi o nečemu što ne bi trebalo da bude tema, niti bi trebalo da bude sadržano u ovom zakonu, sve i kada bismo hteli to da navedemo u ovom zakonu. Radi se o izvršilačkim radnim mestima i radi se o nameštenicima.
Po Zakonu o državnim službenicima, propisan je postupak zapošljenja - interni konkurs, javni konkurs. Prvo, degutantno je to pominjanje nečijih porodica. Ne razumem uopšte šta želite da kažete. Vi ne razlikujete službenike na položaju od izvršilaca. Vi, očigledno, ali apsolutno, nemate ideju o čemu je ovde reč. Ovde je reč o izvršilačkim radnim mestima i nameštenicima.
Zamislite šta bi bilo kada bi ovo, recimo, moglo da stoji u nekom zakonu.
Dakle, ovo u zakonu ne može da stoji, ali, recimo, da stoji u nekom zakonu. Desila bi se situacija da postoji konkurs i jave se neka deca, treba da budu vozači ili ne znam šta, na javni konkurs. U međuvremenu, dođe do toga da prestane mandat vlasti i sve propada, a ti postupci traju po šest meseci. Nažalost, po šest meseci, takva je procedura, upravo da bi se obezbedila nepristrasnost pri zapošljavanju.
Niti se ovim bavi Vlada, niti se ovim bave ministri i ministarstva. Ministar, kada dođe, dovede svoju ekipu, kada ode, i njegova ekipa ode, njegov tim ode s njim, a isto važi i za Vladu. Ovo su ljudi koji rade za 20.000 dinara i koji su pre neki dan štrajkovali. Ovde se o njima radi.
Kome uopšte pada na pamet, ko je to sada svoju ženu zaposlio kao vozača u ministarstvu, kakve to veze ima jedno sa drugim?
Ovaj amandman, a ja razumem šta vi želite da kažete, to je jedna politička tema. Ovom amandmanu Nemanje Šarovića, definitivno, nije mesto ovde, niti ima bilo kakvu logiku sa stanovišta realnog života. Ovim amandmanom, Nemanja Šarović je, verovatno, hteo, nije sad tu, da ukaže na to što vi govorite, i to je politička tema. Vi tvrdite jedno, a ja tvrdim da nije tako.
Došao sam u Ministarstvo, zatekao sekretaricu, žena radi 30 godina, nemam pojma kome je za tih 30 godina bila sekretarica, stvarno ne znam kome je žena bila sekretarica.
Imam vozača, zaposlen je kada ste vi imali 15 ministara u Vladi, iz Zemun polja je dečko, a ne znam ni koga je vozio pre mene, vozio je ministre razne. Niti znam, niti me zanima koga je on vozio.
Pošto tako paušalno optužujete, ja vas pozivam, evo, dođite kod mene u Ministarstvo i budite mi gost, biće mi zadovoljstvo da popijete kafu, pa da vidite koga sam ja to doveo. Zašto tako paušalno optužujete? Ne razumem ovaj način dijaloga. Ponadam se da smo krenuli tuda da vidimo u čemu je problem i onda to skrene na neki drugi kolosek i sada treba da pominjemo nečiju porodicu i ko je koga zaposlio. Ako želite, možete, ali ovaj amandman se uopšte ne odnosi na to.
Ponavljam, amandman se odnosi na izvršilačka radna mesta. To su ljudi koji rade za 20.000 dinara, to su konkursi - interni, javni, za to visoki službenički savet daje predlog i raspisuje ih služba za kadrove, postupak je preciziran Zakonom o državnim službenicima. Zaista, kolega iz DSS-a koji je govorio je potpuno u pravu, u ovom zakonu nije mesto ovom amandmanu.
