Poštovana gospodo, čl. 225. i 226.
Mislim da ovde niko nije dobio, da danas pre podne, a i mnogo dana do sada, niko nije dobio, niti neki pojedinac, niti bilo koja poslanička grupa. U tom smislu, pozivam se na ova dva člana. Mislim da je za današnji rad, ovo je moja zamerka inženjeru Mrkonjiću i predsedavajućem Skupštine, trebalo da se obezbedi prisustvo ministra ili da se da pauza dok se to prisustvo ne obezbedi, jer, bez obzira na to što je ovde rečeno da je svaka reč za ovom govornicom dragocena, ne možemo, pojedinačno i svi zajedno, sve poslaničke grupe, opravdati ovaj naš, ja ga zovem u tekstovima – ''Hajd parlament'', priča ko šta hoće i kad ko hoće. Ne priča se na zadate teme, nego na slobodne teme.
Da bi te slobodne teme imale svoju svrhu, celishodnost, mogao se odrediti dan za njih, kada će cela Vlada prisustvovati i davati konkretne odgovore, jer na ovaj način, kada se mešaju lokalne teme, mikroteme, makroteme, sve se pomešalo, kakav je efekat? Praktično, radi se o čisto predizbornoj kampanji, što je dobro, ali, ipak, pred ovom skupštinom stoje zakoni, beskrajno mnogo zakona koji su već u proceduri i sistemskih zakona koji će tek doći.
U tom smislu, mislim da ovde nema pobednika, da svi mi moramo biti donekle postiđeni kao ličnosti, kao pojedinci, zbog toga što ne radimo efikasno. Ko je kriv u ovom slučaju, to će zaista vreme pokazati. Izbori će pokazati. Zaista se ne možemo osećati kao pobednici, niko od nas pojedinačno, niti bilo koja stranka.
Drugo, veza sa realnošću i prag osetljivosti. Čini mi se, kao pojedincu koji pokušava da bude objektivan, nezavisno od pozicije, da je prag osetljivosti najveće partije najveći. Govorim o SRS-u. Ne može SRS sve potpuno relativizovati, reći o milionskom narodnom pokretu, kada je Srbija ustala, o 5. oktobru, da je to nenarodni puč grupice ljudi. Vi ste svedoci.
Zašto relativizujemo vreme i ljude? Milioni ljudi su učestvovali, cela Srbija je stala. Da li je to ispravno ili neispravno, vreme će reći, ali to se desilo, to nije bio nenarodni skup grupice ljudi. Isto tako, svi mi moramo prag osetljivosti podići na neku tolerantnu meru, od strane svih poslaničkih grupa. Ne može niko imati pravo da vređa drugu poslaničku grupu, a da, istovremeno, ne prihvata vređanje ili oštru kritiku te iste ili neke druge poslaničke grupe.
Moja završna rečenica je - mislim da je trebalo danas da se ne održi rasprava, a da poslanici nemaju dnevnicu. To je moj predlog. Mi danas, gospodo, nismo zaslužili dnevnicu, zato što smo izgubili pre podne, a nismo uradili nijedan amandman. Zahvaljujem.