Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Nikola Vukelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS nikako ne želi da vrši opstrukciju rada ove skupštine. Mi smo samo želeli da privolimo ministra Markovića da se vrati u salu i da na taj način više ne ponižava Narodnu skupštinu i nas - narodne poslanike.
Jasno je da u pojedinim jedinicama lokalne samouprave vlada potpuni haos, koji je svoju kulminaciju dostigao 8. oktobra, na sednici Skupštine grada Beograda. Taj haos i nasilje se prelivaju i u ostale opštine u kojima DS pokušava da na silu uzurpira vlast.
Problem je što se Ministarstvo za lokalnu samoupravu ponaša kao ekspozitura, odnosno produžena ruka DS-a i što svojim ljubavnim pismima legalizuje pravno nasilje koje čini DS. Pretvaranje Ministarstva u privatni feud DS-a ima, očito, domino-efekat i širi se po svim ministarstvima, pa se tako proširilo i na Ministarstvo inostranih poslova.
Podrška Hrvatskoj da postane nestalna članica Saveta bezbednosti UN predstavlja vrhunac udvoričke politike izvinjavanja Borisa Tadića i njegovih saradnika.
Umesto podrške Hrvatskoj, naša diplomatija, koja je pod kontrolom Borisa Tadića, trebalo je da se pozabavi elementarnim pravima Srba koji su proterani sa prostora nekadašnje AVNOJ-evske države Hrvatske.
Između ostalog, to je i pravo na povratak, bez šikaniranja i policijskih tortura, pravo na obnovu porušenih kuća i druge nepokretne imovine, zatim pravo na ostvarivanje penzija sa retroaktivnim delovanjem.
Naime, od 1991. godine, pa sve do 1996. i 1997. godine, građani srpske nacionalnosti koji su proterani iz Hrvatske nisu primali te penzije i te penzije im ni do dan-danas nisu vraćene, a Hrvatska neprekidno odlaže rešavanje tog problema, u želji da ti ljudi, jednostavno, biološki nestanu, iz čega se vidi sva perfidnost nezavisne države Hrvatske.
Zatim, tu su brojni drugi problemi. Pitamo se šta je sa nekoliko hiljada ljudi protiv kojih su hrvatski nadležni organi podigli optužnice za, navodne, ratne zločine.
Na tim optužnicama nalaze se svi iole značajniji predstavnici Srba iz Krajine, a, pre svega, tu su obični građani koji su se samo borili za svoj život i za živote svojih porodica.
Mi sada imamo slučaj da je predsednik Parlamenta Oliver Dulić čestitao aktuelnom predsedniku hrvatskog Sabora Vladimiru Šeksu izbor Hrvatske za nestalnu članicu Saveta bezbednosti, tom istom
Šeksu koji je devedesetih godina, u vreme najvećeg pogroma Srba, bio, takođe, predsednik hrvatskog Sabora i potpredsednik HDZ-a, na čijem je čelu bio Franjo Tuđman.
Podsetiću vas samo na neke izjave Vladimira Šeksa, sada, navodno, velikog demokrate, kojem Dulić šalje čestitke.
Tako je u Australiji, u Adelajdu, gradu u blizini Sidneja, na mitingu hrvatske emigracije rekao: "Ko se suprotstavi težnji hrvatskom tisućljetnom snu, biće posečen hrvatskim mačem". Ili, njegova izjava na hrvatskoj radio-televiziji, gde kaže: "Uklonićemo svakog ko se suprotstavi stvaranju nezavisne države Hrvatske, pa makar to bio i brat po krvi".
Podrška Hrvatskoj da postane nestalna članica Saveta bezbednosti, a posebno kada imamo u vidu da se time jača front zemalja koje se zalažu za nezavisnost Kosova, zatim, ako imamo u vidu da Hrvatska tuži Srbiju pred Međunarodnim sudom u Hagu, predstavlja potpuno suludu, neverovatnu i antidržavnu politiku Borisa Tadića i naše diplomatije.
Podrška Hrvatskoj, s gotovo istovremenim raspisivanjem kaubojskih poternica i nagrada za lov na srpske glave, za lov na ljude koji su se borili protiv Vladimira Šeksa, Stipe Mesića i ostalih hrvatskih zlikovaca, koji su sada rado viđeni gosti Borisa Tadića, predstavlja krajnji dokaz da je vlast DOS-a, na čelu sa Borisom Tadićem, dodirnula dno.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, po Poslovniku.

Javljam se po članu 101. Poslovnika, a to je replika na izlaganje gospodina Srđana Milivojevića.
Gospodine Milivojeviću, o kriminalnim radnjama Zorana Đinđića govorili su i sadašnji i tadašnji njegovi saradnici, a sadašnji vrh DS-a, između ostalih, evo, Boris Tadić, da ne nabrajam druge, Dragoljub Mićunović itd.
Podsetiću vas u jednoj rečenici pisma koje su oni potpisali, između ostalih: "Pokušaj izvršnih organa i administracije da uzurpiraju svu vlast u stranci poznata je odavno kao ona opasna birokratska i autoritarna tendencija protiv koje se bore sve demokratske stranke, pa mora i naša.
Predsednik Izvršnog odbora DS-a, deo izvršnih organa i administracije sasvim jasno su ispoljili ove sklonosti".
Onda potpisnici ovog pisma, Boris Tadić, Dragan Domazet, Ljubomir Tadić, Desimir Tošić, Radoje Prica, Đorđe Zečević, Slobodan Vukčević, Lejla Ruždić, Borka Božović, Borivoje Mijatović, Mirko Ivković, Dušan Kuzmanović, Ištvan Maroš, Miodrag Brankov, Jovo Vukelić, Dragoslav Božić itd, između ostalog, kažu: "Momentalna opasnost za stranku je odsustvo svake kontrole materijalnog i finansijskog poslovanja, nepostojanja budžeta, sa predviđenim prihodima i rashodima, pa samim tim i proizvoljnost u trošenju sredstava".
Dakle, Zoran Đinđić je bio taj koji je proizvoljno trošio sredstva DS-a, što, apsolutno, nije problem SRS-a, niti je to problem građana Srbije, ali je problem građana Srbije činjenica da Zoran Đinđić jeste bio mafijaški premijer, kao član ''surčinskog klana'', kao nadređeni Janjuševiću i Kolesaru, kao učesnik u kriminalnim privatizacijama poput, recimo, privatizacije "Popovca", kao glavnokomandujući u ''duvanskoj mafiji'', u ''naftnoj mafiji''.
Ima toga koliko god hoćete i svi građani Srbije to znaju. Uostalom, podsetiću vas opet, sami ste to tražili, pitajte majku Zorana Đinđića, ona u novinama izjavljuje da treba pitati Ružicu Đinđić šta je to iza sebe u imovinskom smislu ostavio Zoran Đinđić. Kaže gospođa njegova majka da to jedino Ružica zna i da jedino Ružica zna ko je dolazio kao prijatelj u kuću Zorana Đinđića i ko bi, eventualno, mogao biti nalogodavac ubistva.
Prepuštamo mi to, svakako, nadležnim organima, gospodine Milivojeviću, ali ovo je, takođe, nešto što smo naučili od vas. Vi za svako ubistvo koje se desilo u nekom vremenu optužujete vlast. Zar mi nemamo pravo da se na isti način ponašamo? Vi ste bili vlast kada je ubijen Zoran Đinđić. DOS je ubio Zorana Đinđića.

Reč ima narodni poslanik Ninoslav Dimitrijević, po Poslovniku.

Poštovani poslanici, poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, drago nam je da je ministar došao, celo pre podne je bio odsutan, čekali smo ga. Čuli smo da se bavio uskim partijskim interesima svoje partije, a sada evo prilike da se bavi interesima građana Republike Srbije, odnosno interesima radnika, pre svega, radnika državne uprave i lokalne samouprave, poreskih organa, radnika školstva, zdravstva, kojima su se priključili u svojim zahtevima i radnici "Jumka" iz Vranja, "Azotare" Pančevo, "Robnih kuća" Beograd itd.
Naime, radi se o nekoliko desetina hiljada radnika, gospodine ministre, koji štrajkuju i koji su članovi sindikata zaposlenih u upravi, pravosuđu i društvenim organizacijama.
Ovom prilikom bih želeo da istaknem, pre svega, status u kojem se oni sada nalaze i zbog čega štrajkuju. Žalosno je da to samo jedna poslanička grupa ističe, žalosno je da oni nemaju šanse da sami kažu ono što ih muči, koliko ih muči.
Upoznaću vas ukratko, a savetujem da sredstva javnog informisanja malo više posvete pažnju tome.
Naime, oni kažu da se nekim kategorijama zaposlenih isplaćuju niže zarade od visine minimalne zarade, da se ne isplaćuje regres i topli obrok, da nije isplaćeno planirano povećanje zarada za treći kvartal tekuće godine, da se radnicima koji su proglašeni tehnološkim viškom ne isplaćuje otpremnina, da se najavljuje zamrzavanje zarada zaposlenima na novembarskom nivou, da ne postoji nikakav socijalni dijalog sa resornim ministarstvima po pitanjima zarada i drugih materijalnih pitanja zaposlenih, da se prolongiraju rokovi za pregovore za izradu posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, da se Zakon o platama državnih službenika ne odnosi na zaposlene u lokalnim samoupravama Srbije, kao ni predlog posebnog kolektivnog ugovora za državne organe.
Hoću ovom prilikom samo da podsetim da SPS želi da vam ukaže na ove anomalije u društvu, koje su aktuelne ovih dana, a to je da ima onih među radnicima u ovim organima i u ovoj zgradi koji primaju ispod 13 hiljada dinara mesečno. Da li im se isplaćuje topli obrok ili ne, to i ne znaju, ili su toliko transparentne platne liste koje dobijaju.
Ko su tehnološki viškovi, kako im se isplaćuju ti nazovisocijalni programi, za koje SPS tvrdi da nisu socijalni programi?
Ja ću više o tome govoriti kada se bude govorilo o amandmanima na Zakon o platama državnih službenika i nameštenika i o amandmanima na Zakon o državnoj upravi.
Sada vas molim, gospodine ministre, da čujete ove njihove zahteve, da ih primite, jer oni to zahtevaju od vas, od predsednika Vlade, ministra finansija i od vas, ministre.

Reč ima narodni poslanik Nada Kolundžija, šef Poslaničke grupe DS-a.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pored toga što su neki, očito, krenuli u najintenzivniju izbornu kampanju, podsećam da član 101. Poslovnika kaže da nije dopušteno da se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izražava, da navodi u tom smislu druga lica, poslaničku grupu, itd.
Gospodine predsedavajući, kada narodni poslanik Vjerica Radeta izriče najgore moguće optužbe na račun čitave jedne poslaničke grupe, onda imate obavezu da je opomenete, imate obavezu da zaustavite takve izjave sa ove govornice.
Molim vas da ili izreknete opomenu narodnom poslaniku Vjerici Radeta ili zahtevam da se u danu za glasanje poslanici izjasne o tome da li je danas prekršen Poslovnik u više navrata.
Insistiram na ovom kršenju koje je učinjeno poslednji put, ne samo zbog činjenice da se ne vodi računa ni o kome, ni o čijem integritetu, ni o čijem pravu na odnos prema pokojnom premijeru Đinđiću, već zbog toga što mislite da je baš sve, apsolutno sve dopušteno u političkoj kampanji.
Nije sve dopušteno ni u ljudskom, ni u moralnom, ni u političkom smislu.

Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Gospodine predsedavajući, ja sam se javila po Poslovniku isključivo zbog prisustva Milana Markovića. Molim vas da ponovo pišete da se javljam po Poslovniku, jer imam gospodinu Milanu Markoviću lično nešto da kažem.
Kada sam već izašla, nisam imala nameru da repliciram koleginici Nadi Kolundžiji, ali mislim da nemate prava da podsećate bilo koga ni na moralne, ni na političke, niti na ne znam kakve okolnosti; ne mislim na vas lično, mislim na stranku kojoj pripadate. SRS nije ni u kakvoj specijalnoj izbornoj kampanji, mi smo u kampanji, što se toga tiče, uvek.
Ako mislite da je kampanja govoriti istinu sa svakog javnog mesta, govorili smo istinu, gospođo Kolundžija, i nikada to nećemo prestati. Da li to nekome smeta, da li to nekoga boli, na ovaj ili onaj način, zaista tu ne možemo da vam pomognemo.
Želim da podsetim i vas, gospođo Kolundžija, i građane Srbije, pre svega, da se predsednik srpskih radikala nalazi u Hagu kao politički zatvorenik pet godina, na osnovu optužnice koju su napisali Zoran Đinđić, Goran Svilanović i Nebojša Čović. Tu činjenicu nikada nijedan srpski radikal neće zaboraviti i nikada nećemo prestati o tome da govorimo.
Naravno, sve ono što sam rekla malopre o mafijaškom predsedniku Zoranu Đinđiću nije, upravo, gospodine Krasiću, ja sam citirala deo teksta koji su, između ostalih, potpisali Boris Tadić i Dragoljub Mićunović.
Oni su u to vreme tako mislili, to je njihova stvar, to je objavljeno u novinama i ne vidim u čemu je problem da se citira nešto što piše u novinama.
Hoću da kažem, nisam ja i ne govorimo mi to, eto, sad iz osvete - Zoran Đinđić je napisao optužnicu s ovom dvojicom protiv Vojislava Šešelja, pa ćemo mi sada iz inata da pričamo ovo ili ono. Ne, mi samo iznosimo činjenice, istine, objavljene stvari, utvrđene stvari.
Da li je bio šef ''duvanske mafije'' - bio je, da li Ružica Đinđić i dan-danas ide u ''Popovac'' po apanažu - ide, da li to znaju tamo svi građani - znaju, da li je bio na vrhu kriminalnih privatizacija - bio je, da li je Janjušević bio šef njegovog kabineta, Kolesar sekretar, šta je bio, da li je to radio - radio je.
Gospodine Stanimiroviću, opet se štipajte, srpski radikali živi, zdravi i za ovom govornicom, biće nas još više, a vi ćete, juče sam vam rekla, biti puni modrica od štipanja, zato što ne možete da verujete, tako ste rekli, da je ovo 2007. godina, a ima živih srpskih radikala, i to eno ih u skupštinskoj sali, za govornicom.
Biće nas još više, gospodine Stanimiroviću, žao mi je ako vam se to ne dopada, ceo dan niste bili ovde, idite, nastavite, spavajte, nemam ništa protiv.