Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, po Poslovniku, kao i narodni poslanik Rajko Baralić.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Stav 1. kaže: "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine"; stav 2. kaže: "Narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju s uvažavanjem"; stav 3. kaže: "Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza".
Moram da kažem da sam veoma neprijatno iznenađen ponašanjem šefa Poslaničke grupe DS-a, gospođe Nade Kolundžije. Očigledno je ona izuzetno nervozna, ne znam iz kojih razloga, prethodnih dana. To ne bi bio problem da ona krajnje neprimereno ne reaguje.
Počelo je to sve pre dva dana. Videli smo svi njenu reakciju na to što je gospođica Nataša Jovanović sela za stolicu predsedavajućeg i počela da predsedava sednicom. Potpuno neprimerena reakcija je bila, van svakog kriterijuma. Dakle, ja, a verujem i oni koji su duže od mene u ovom domu, ništa slično nisam doživeo. Danas smo u prilici da budemo svedoci sličnog ponašanja. Valjda je to odlika onih koji misle da su moćni.
Jednom je neko rekao da ko god sedne na tu stolicu, potpuno se promeni u kratkom vremenskom roku. Viđali smo tu i Čedomira Jovanovića, viđali smo tu i Miloša Aligrudića, nema ko nije sedeo na toj stolici, ali ono što ih je sve karakterisalo u to vreme, kada su potpuno gubili vezu s realnošću, jeste da su u kratkom vremenskom roku bili skloni da pomisle kako su moćni i kako za njih više ne postoje nikakva pravila, kako su oni tu da izađu da dele pravdu, lekcije i packe svim poslanicima, kada god pomisle da, eventualno, neko nije postupio kako njima odgovara ili da predsedavajući nije dobro postupio.
Gospođa Nada Kolundžija je uputila kritiku predsedavajućem zbog toga što je, navodno, preko reda izašla za govornicu Nataša Jovanović, ali Nataši Jovanović je gospodin Momir Marković ustupio svoj redosled i nije izašao on, a bio je prijavljen po Poslovniku.
S druge strane, ista ta gospođa Nada Kolundžija preskočila je desetak poslanika koji su bili prijavljeni i rekla - "to nije lepo, nemojte tako, nećemo po redu, ja ću ponovo". Ako nećete po redu, zašto ste onda zloupotrebili Poslovnik, zašto ste izašli preko reda? Morao bih još jednu stvar da vas pitam, gospođo Kolundžija. Mislim da je jedan od glavnih razloga vaše nervoze ono pravno nasilje koje ste izvršili u Skupštini grada Beograda.
Ukoliko ste vi takav stručnjak za proceduru, pitaću vas nešto što vas do sada nije, koliko sam pratio, pitao bilo ko od poslanika SRS-a, i to zbog činjenice da se taj deo pravnog nasilja, taj prekršaj, desio nakon što su poslanici SRS-a napustili sednicu Skupštine grada.
Završavam. Već je poznato da je uskraćeno pravo SRS-u da, u skladu sa Poslovnikom, predloži svog kandidata za predsednika Skupštine grada, a to pravo je uskraćeno i drugim poslaničkim grupama. Ono što je zanimljivo, to je da vi, čak, niste čekali ni da formalno predložite kandidata, nego ste unapred, to će se jasno videti iz stenograma, pripremili glasačke listiće na kojima je jedino ime bilo ime gospodina Alimpića.
Evo šta kaže predsedavajući Branislav Belić. Tu je trebalo da bude rasprave, a rasprave nije bilo. On kaže: "Konstatujem da smo, kao kandidata za predsednika Skupštine grada Beograda, utvrdili odbornika Zorna Alimpića. Izbor predsednika obaviće se tajnim glasanjem, glasačkim listićima. Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena predloženog kandidata, da bismo imali tačnu evidenciju" itd.
Onda sekretar Skupštine grada Irena Ljubomirović kaže: "Ovde otvaramo glasačke listiće, pečatirane. Imali smo, vrlo jednostavno, ranije podnet predlog. Dobili ste u pisanom obliku predlog za predsednika Alimpića. Služba nije gubila vreme, uradila je listiće za slučaj da nema drugog kandidata".
Dakle, oni su pre sednice Skupštine grada, pre nego što je uopšte stavljena ta tačka na dnevni red, pre nego što je predložen gospodin Alimpić, napravili listiće, umnožili ih i pečatirali.
Odgovorite na to, gospođo Kolundžija, pošto ste takav stručnjak za proceduru.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić. Očigledno da ćemo ići po Poslovniku dok ne dođe ministar.

Gospodine Mrkonjiću, dame i gospodo narodni poslanici, to je potpuno tačno. Član 225. stav 1, gospodine Mrkonjiću.
Potpuno je jasno da obrazlagati amandman jedino ima smisla ukoliko je prisutan i ministar, zato što je želja onog koji je u ime jedne stranke podneo amandman, kao što sam ja potpisivao neke amandmane u ime SPS-a, da svojom argumentacijom proba da zadobije pristanak poslaničkih grupa da se izglasa određeni amandman, da se popravi određen zakonski projekat i da ministar, kao ovlašćeni predstavnik Vlade, ovde ima pravo da u ime Vlade prihvati amandman. Ukoliko bi se to dogodilo, kao što znate, i ukoliko ga prihvati nadležni odbor, onda on postaje sastavni deo izmena i dopuna zakona, pošto je danas ovde o tome reč. Onda mi svoj posao obavljamo u skladu sa pravilima, sa procedurom itd.
To što ovde nije danas ministar, nije naš problem, to što je on jutros došao u deset časova, a vi iz vladajuće većine ga niste sačekali, nije naš problem. I jedno i drugo je vaš problem.
To što je on na sednici predsedništva DS-a, nije naš problem, to je vaš problem. To što tamo postoje dva krila, pa ne mogu da se dogovore, takođe je vaš problem.
Mi smo došli u Narodnu skupštinu da radimo svoj posao. Vi nam to onemogućavate, zato što ministar ignoriše amandmane narodnih poslanika i na taj način iskazuje nepoštovanje prema Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima.
Zbog toga mi ovo radimo, da znaju građani Srbije zašto se ovim bavimo i usput im dajemo korisne informacije. Molim vas, nemojte vi nama da spočitavate šta mi ovde radimo. Nas su, kako se u mom selu kaže, ovde opravili da radimo svoj posao, i mi ćemo da ga radimo, sviđalo se to vama ili ne. Dakle, radićemo ga ovako kako smo počeli, dok ne dođe gospodin Marković. Kada dođe gospodin Marković, počećemo da raspravljamo o amandmanima, jer to ima smisla. Toliko o tome i pozdravite gospodina Markovića, njemu želim sve najbolje, sada mora da bude ovde.
Dakle, Direkcija za mere i dragocene metale, po izveštaju gospodina Šabića, direktor - 126.792 dinara ima platu. Vrlo dragocena plata, priznajem. Železnice Srbije: direktor - 125.000; predsednik Upravnog odbora - 104.000; član Upravnog odbora - 81.000. Toliko o tome.
Što se tiče stečajnih upravnika, malopre sam rekao da ova agencija licencira stečajne upravnike, reprodukuje stečajnu mafiju u Srbiji, i to za državne pare od 137.000 dinara mesečno.

Zahvaljujem gospodinu Rajku Baraliću na platama.
Umesto gospodina Aleksandra Martinovića, reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, po Poslovniku.

To - ko je, može da se utvrdi, ali ti sigurno ne možeš, nemaš te mogućnosti, tako da ne treba tako veliki problemi da te muče.
Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da dam neke informacije u vezi s ovim podacima koje je gospodin Baralić izneo, da ne bi javnost, na bilo koji način, ili poslanici, ili bilo ko drugi pogrešno tumačili.
Na Administrativnom odboru smo se danas, na neki način, dogovorili da, kad je reč o ovim podacima koje dobijamo od javnih preduzeća i upravnih odbora, sačekamo da dobijemo sve podatke, s tim što je ostavljeno svakom poslaniku da, u skladu s interesom ili načinom na koji misli da je najbolje, to upotrebi, da ima slobodu, ali Administrativni odbor neće javno izlaziti s ovim podacima dok ne dobije sve podatke. Jer, na neki način, ako izađemo s prvim podacima koje dobijamo, kažnjavamo one koji su korektno, na osnovu našeg zahteva, dostavili te informacije.
Mislimo da je mnogo korisnije da se svi ti podaci skupe u Administrativnom odboru, da se otvori tačka dnevnog reda gde ćemo, kao skupštinski odbor, zauzeti stav.
Nadam se da ćemo s tim stavom izaći pred Skupštinu Srbije i da ćemo se, generalno, odrediti prema enormno visokim i neopravdanim zaradama u javnim preduzećima i upravnim odborima, tu su i agencije i mnoge druge institucije koje su od 2001. godine otvorene, formirane, kako bi se zadovoljili mnogi, prvo, stranački kadrovi, a onda kadrovi iz nevladinih organizacija, da narod vidi kakav je teret svaljen na njihova leđa dolaskom DOS-a na vlast.

Reč ima narodna poslanica Milena Stanković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, član je 225.
Gospodine Davidoviću, uzmite stenografske beleške, pa vidite šta sam rekla kada sam se obratila prvi put Parlamentu, a šta ste vi rekli, i videćete da sam bila u pravu.
Kažete da sada iznosimo problem. Brigu imam sada zato što sam sada saznala da takav problem postoji. Ja sam se sa nekima od tih ljudi družila, sa nekima koji su učili tu školu, a oni su učili, polagali ispite, s uverenjem da će kada završe tu školu moći da se zaposle. Znači, i oni su shvatili da su učili školu koja ne postoji u momentu kada su hteli da zasnuju radni odnos. Zato sam sada taj problem iznela.
Malo je patetično kada kažete da mislite na Kragujevac, mislite na Univerzitet, mislite na ugled grada. Sve ovo radim i sve ovo govorim zato što volim Kragujevac, ali ne voli se Kragujevac tako što se problemi guraju pod tepih. Kragujevac se voli tako što se problemi rešavaju i mi nikada ovaj problem, ponavljam, ne bismo izneli u Parlamentu da su ministarstva i oni koji su za to nadležni bili otvoreni za ovaj problem. Ali, oni nisu bili otvoreni, nego naprotiv, odgovornost su prebacivali na druge. Premda su ljudi pokušavali da stupe u kontakt s njima, to se uvek završavalo bez rezultata.
Ono što predlažem jeste da budemo praktični. Pošto vidim da vam je ova tema vrlo bitna, mogli biste da se zauzmete za ovaj njihov problem, da ga rešite, a da za mesec dana vidimo šta je rezultat tog rada. To bi bilo potpuno u redu i mislim da je ovo način da se problem reši.
Što se tiče kolege Zorana Nikolića, tačno je da problemi ne treba da se otvaraju ovde, ali da ministarstva rade svoj posao, mi onda ne bismo morali to da radimo. Da DSS radi svoj posao na način na koji treba, LDP ne bi ni postojao. LDP se osnovao zbog svega toga što vi radite. Mi smo se pokrenuli zbog svega toga što vi radite, odnosno što ne radite, a ono što radite je sramota i bruka za Srbiju.
Ono što je jako važno, vi kažete da LDP nije bitna partija. Da mi nismo vama bitni, ne biste sa toliko besa ovde govorili o nama. Kada argumenti ćute, onda bes govori. Naša dela govore dovoljno sama za sebe.
Ono što je jako važno, jeste da vi hoćete da se vratite na dnevni red, dođete ovde i kažete - zaista mislim da treba da se vratimo na dnevni red, a onda pričate 10 minuta o LDP-u. Znam da vam naše postojanje predstavlja veliki problem, a ta vaša reakcija je velika motivacija da budemo još ozbiljniji i još vredniji, da još više sarađujemo sa građanima Srbije i da njihove probleme iznosimo ovde, jer nemaju kome drugom i gde da se obrate.
Ovde ste opet, kao i kolega Davidović, to vam je manir, govorili o svetoj srpskoj tradiciji. Ono što je nama bitno i ono na čemu LDP insistira jeste da se Srbija najviše voli onda kada se govori istina, a istina je da smo najzaostalije društvo u Evropi, da smo izolovani, da naši mladi traže način da izađu iz ove zemlje, da stari ljudi jedva čekaju da umru da bi rešili svoju agoniju, svoja egzistencijalna pitanja, a odgovorni za to ste vi.
Ono što je jako važno, DSS snosi odgovornost za poziciju u kojoj se Srbija u ovom trenutku nalazi, pre svega DSS, ali i DS, koja je na sve to nema.
Javašluk na koji sam sada ukazala je samo jedan od primera nefunkcionisanja Vlade i ministarstava. Ono što mogu da primetim, jeste da je ono čime se vi bavite, a ne bavite se problemima građana Srbije, sistematsko uništavanje onih vrednosti za koje su se građani devedesetih godina borili. LDP vam to neće dozvoliti, kada već DS ćuti.

Reč ima narodni poslanik Slaviša Topalović, po Poslovniku.

Po Poslovniku, član 226, tražim objašnjenje.
Gospodine predsedavajući, da li neko može da naredi ministru Markoviću da prisustvuje današnjem zasedanju?