Reč ima narodni poslanik Goran Rakovac.

Dame i gospodo narodni poslanici, gledam gde je podnosilac amandmana, kolega Koprivica. Nema ga ovde. Naime, ovaj amandman se odnosi na član 3. Predloga zakona koji uređuje sadržinu pečata. Amandmanom se traži brisanje ovog člana. Da bi se uopšte diskutovalo o amandmanu, prvo bih citirao član 3. ovog zakona. Iz citata ćete videti da je besmisleno ovo brisati, jer onda čitav zakon gubi smisao.
Naime, član 3. Predloga zakona o pečatu državnih i drugih organa glasi: ''Pečat sadrži naziv i grb Republike Srbije, naziv, odnosno ime i sedište državnog i drugog organa ili imaoca javnog ovlašćenja.'' Stav 2: ''Pečat sadrži i naziv organa uprave u sastavu ministarstva, a može da sadrži i naziv i sedište organizacione jedinice u državnom i drugom organu, ako je ta jedinica zakonom ovlašćena da odlučuje u upravnom postupku ili u drugim pojedinačnim stvarima''. Stav 3. člana 3: ''Pečat koji upotrebljava diplomatsko ili konzularno predstavništvo Republike Srbije u inostranstvu sadrži grb Republike Srbije, naziv i sedište predstavništva.''
Ako se ovim članom uređuje sadržina pečata, a to je njegova suština i to je predmet faktički ovog ugovora, potpuno je besmisleno brisati ovakav član, a imati zakon o pečatu državnih organa. Kako bi izgledao ovaj pečat, da ovog člana nema - da isečemo krompir, pa da u krompiru napravimo nešto što će da služi kao državni pečat?
Dakle, to je besmislica. Možda bi imalo smisla menjati ovaj član i dati neki predlog za to šta treba da sadrži pečat, ali samo brisanje člana bez odgovarajućeg drugog predloga je besmisleno.
Iz tih razloga zaista očekujem da u danu za glasanje svi narodni poslanici, bez obzira iz koje političke stranke dolaze, moraju da glasaju protiv usvajanja ovog amandmana. Njegova besmislenost je toliko velika da o njemu ne vredi više raspravljati.

Na član 5. amandman sa ispravkom su podneli narodni poslanici Laslo Varga i Balint Pastor.
Izvolite, naravno. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine. Izvinjavam se, po prethodnom amandmanu.

Toliko je smislen, kolega, da ću ja da nastavim da raspravljam. Dakle, kolega Koprivica je trenutno izašao, a smislenost amandmana se ogleda u činjenici da ste sedeli na ušima kada smo razgovarali ili kada je gospodin Nikolić malopre... To se tako kaže, što se vređate? Stvarno ne razumem. Nemojte da budete sujetni.
Vi ste prvo rekli da je besmislen amandman, besmisleno je to što pričamo, znači. To ne bih nikada rekla za ono što vi govorite. Ja mogu da kažem da sve što kaže DSS i Vojislav Koštunica nema veze sa realnošću, da nema veze sa Ustavom, da se zažmuri na jedno oko, pa jednog dana kaže - može ovako, a sutra - onako, treći put prećuti, ali da kažem besmisleno, to stvarno ne bih.

Mogu li ja samo da se uključim, gospođice Jovanović, u vezi sa ovim? Nije lepo da se kaže da je nešto besmisleno, a nije lepo ni reći da neko sedi na ušima. To je lepo u osnovnoj školi, među decom, ali nije lepo među narodnim poslanicima. Ali, dobro.

Vidite šta kažu i građani Srbije, toliko je počela na svašta da liči Narodna skupština da su ozbiljnija i deca u osnovnoj školi.

Dajmo da uradimo sve da mi budemo ozbiljni, bar ozbiljniji od dece u osnovnoj školi.

Nastojim da budem ozbiljna. Zato i delim lekcije kolegi.
Dakle, ovako, pošto već govorite o školi, ja kažem lekcija. Trebalo bi prihvatiti amandman kolege Koprivice da bismo se mi uklopili u ovu priču, razumem da to za vas nema smisla, ali za nas ima, da to ne rade ministarstva.
Evo, slučaj kolege Jojića malopre zaista nam je dovoljan i činjenica, kao što je rekao gospodin Nikolić, da je ostalo svega sedam jedinica Vojske Srbije. Besmisleno je da to radi ministar i da to može da se uredi drugim zakonima.
Ako ćemo da imamo zakon o inostranim poslovima, a ne znamo gde je, mada nam je i za to rekao Vuk Jeremić, koji očigledno ovim izjavama priznaje nezavisnost Kosova i Metohije, pre nego što su to uradili Amerikanci ili neki drugi neprijatelji, onda hajde da sačekamo i da vidimo kako izgleda taj zakon i da li je on predvideo kako će da izgleda pečat tamo, kako će da rade konzularna predstavništva i kako će da ga upotrebljavaju. Nemojte da govorite za ono što je namera naše stranke da se uklapamo u Ustav i opet vam kažem, gospodine Markoviću, da niste dobro razumeli kolegu Jojića... Nije rekao da je protiv Ustava, nego je normalnije da u zakonu o Vojsci i u zakonu o inostranim poslovima imamo sve ovo regulisano.
Sve druge odredbe, uz ove naše popravke, mogu da ostanu. Dakle, zakon neće da izgubi nikakav smisao ako se sadržina pečata ne uredi ovim zakonom. Onda je besmisleno da nam i dalje tvrdite da je bio Jočić u pravu kada nije uredio izgled pasoša, što je trebalo da uredi. Je li tako? Nego, nekim podzakonskim aktom ministra.
Amandman je i te kako smislen. Za razliku od vas, pozivam ministra da razmisli o ovome i narodne poslanike da u danu za glasanje prihvate amandman kolege Božidara Koprivice. Hvala.

Zahvaljujem. Prelazimo na član 5. Amandman, sa ispravkom, podneli su zajedno Laslo Varga i Balint Pastor. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkama, pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite. Reč ima narodni poslanik Dejan Stojiljković.

Dame i gospodo narodni poslanici,  poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, mislim da je red da se na početku predstavim kolegama koji me ne znaju, koji nisu bili u prošlom sazivu Narodne skupštine. Ja sam Dejan Stojiljković. Član sam DSS-a i dolazim iz Prokuplja.
Javio sam se povodom amandmana narodnih poslanika Lasla Varge i Balinta Pastora na član 5. Predloga zakona o pečatu državnih organa. Smatram, kao i moje kolege iz DSS-a i drugih stranaka, da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Naime, ovim amandmanom je predviđeno da se u članu 5. Predloga zakona iza stava 6. dodaju stavovi 7, 8. i 9. koji glase: ''U slučaju kada se, u skladu sa ovim zakonom, tekst pečata organa ispisuje i na jeziku i pismu nacionalnih manjina, sedište organa uprave u sastavu ministarstava, odnosno organizacione jedinice organa, ispisuje se prema njihovoj tradiciji i pravopisu.
Tradicionalne nazive gradova, opština i naseljenih mesta u kojima je jezik i pismo nacionalne manjine u službenoj upotrebi, utvrđuje nacionalni savet određene nacionalne manjine u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona i isti se objavljuju u ''Službenom glasniku Republike Srbije''. Tradicionalni nazivi gradova, opština i nacionalnih mesta na teritoriji AP Vojvodine koji su utvrđeni i objavljeni u skladu sa odlukom Autonomne Pokrajine, stupanjem na snagu ovog zakona postaju tradicionalni nazivi sedišta organa iz stava 2. člana 4. ovog zakona.'' Dosadašnji stav 7. postaje stav 10.
Zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman? Najpre, zato što pitanje prava nacionalnih manjina treba urediti, već smo to čuli, na celovit i sveobuhvatan način, donošenjem odgovarajućeg sistemskog zakona. Smatram da nije dobro da se ova pitanja rešavaju deo po deo i da se ta rešenja nalaze u različitim zakonima, a siguran sam da to nije bila želja ni predlagača ovog amandmana, gospodina Varge i gospodina Pastora.
To naravno ne znači da u samom zakonu nema kvalitetnih pomaka kada je u pitanju ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Da je to tako, može se videti iz članova 4. i 5. Predloga zakona. U članu 4. se predviđa da se tekst pečata organa koji imaju sedište na teritoriji na kojoj su u službenoj upotrebi jezici i pisma nacionalnih manjina ispisuje i na jeziku i pismu nacionalnih manjina. U članu 5. se definiše način na koji će biti ispisan tekst pečata i u njemu je posebno određeno i mesto gde će biti ispisan tekst na jeziku i pismu nacionalnih manjina.
Ova rešenja su apsolutno u skladu sa Ustavom Republike Srbije, koji u više članova, član 14, 75, 79 itd., garantuje zaštitu prava nacionalnih manjina, u cilju ostvarivanja ravnopravnosti i očuvanja identiteta, da koriste svoj jezik i pismo.
Koji je drugi razlog zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman? Naime, već smo videli da u amandmanu piše "Tradicionalni nazivi gradova, opština i naseljenih mesta na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine..." itd. Srbija, kao što znate, ima dve pokrajine: Vojvodinu i Kosovo i Metohiju. Zato je apsolutno neprihvatljivo da se u ovom zakonu unese član gde se navodi samo pokrajina Vojvodina. Ako bismo to uradili, mi bismo praktično pregazili preambulu Ustava Republike Srbije koji smo doneli prošle godine, koja kaže da je Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije.
Ako su podnosioci amandmana želeli, a siguran sam da jesu, da ostvare dodatni pomak u ostvarivanju prava nacionalnih manjina, morali su da u amandmanu obuhvate obe pokrajine Republike Srbije. Mojim uvaženim kolegama koji su podneli ovaj amandman i svim građanima Srbije želim da kažem da nacionalne manjine neće imati boljeg i iskrenijeg saveznika od DSS-a kada su u pitanju njihova prava. To smo pokazali više puta.
Svima je poznato da je ključni doprinos prilikom donošenja ovog Ustava dala upravo Demokratska stranka Srbije, i Koštunica, a i prilikom donošenja čitavog niza zakona ovde u Skupštini; danas smo od moje koleginice Milice Radović čuli neke od njih.
Dakle, na kraju želim da ponovim da je stav DSS-a da ova i druga pitanja, kada se radi o zaštiti prava nacionalnih manjina, treba rešiti donošenjem sistemskog zakona, da tim zakonom treba obuhvatiti sve nacionalne manjine, bilo da one žive na teritoriji pokrajine Vojvodine ili pokrajine Kosova i Metohije ili bilo gde u Srbiji, i zato predloženi amandman ne treba prihvatiti. Hvala vam.