Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 110 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Predrag Umičević, Vojislav Mihailović, Meho Omerović, Milan Vučković, Miloš Jevtić, Aleksandra Jerkov, Nenad Čanak, Nikola Novaković, Balint Pastor i Riza Halimi.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VLADI (nastavak u pojedinostima)

Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Delom je vreme iskorišćeno. Ostalo je još tri minuta za narodnog poslanika Zorana Krasića. Da li želite po ovom amandmanu reč? (Ne.) Hvala.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, želi da da završnu reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVNOJ UPRAVI (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Srđan Šajn, zajedno Laslo Varga i Balint Pastor, Petar Cvetković, Nemanja Šarović i Raša Radovanović.

Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Narodni poslanik Srđan Šajn podneo je amandman, sa ispravkom, kojim predlaže unošenje novog člana 1.

Pošto su Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović. Izvolite.

Dame i gospodo, smatramo da amandman koji je Srpska radikalna stranka podnela na ovaj član bitno pomaže zaštitu zakonitosti i sprečava mogućnost bilo kakve zloupotrebe od strane državnih organa i nosilaca raznih ovlašćenja. Naime, u originalnom, bazičnom zakonu član 57, koji se u Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona briše, stav 2. glasi...
Pročitaću čitav član 57. da vam bude jasno o čemu se govori, a radi se o nadzoru nad zakonitošću propisa imalaca javnih ovlašćenja: "Imalac javnih ovlašćenja dužan je da pre objavljivanja propisa pribavi od nadležnog ministarstva mišljenje o ustavnosti i zakonitosti propisa, a ministarstvo da njemu dostavi obrazloženi predlog kako da propis usaglasi sa Ustavom, zakonom, drugim propisom ili opštim aktom Narodne skupštine i Vlade."
Stav 2. kaže: "Ako imalac javnih ovlašćenja ne postupi po predlogu ministarstva, ono je dužno da Vladi predloži donošenje rešenja o obustavi od izvršenja propisa...", ovde Vlada predlaže da stavimo tačku, a dosadašnji deo koji kaže "i na njemu zasnovanih pojedinačnih akata i pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa" da se briše.
Mi svojim amandmanom ostavljamo prethodno rešenje koje je važilo u originalnom zakonu, odnosno bazičnom zakonu, jer smatramo da se na ovaj način mnogo preciznije i bolje vrši zaštita zakona. Zbog čega? Kada neko donese akt i propis koji nije u skladu sa Ustavom i zakonom, nadležno ministarstvo mu dostavi obrazloženje, odnosno dostavi mu uputstvo kako treba da postupi, mi ćemo po ovom zakonu imati situaciju da obustavljamo izvršenje, odnosno zaustavljamo dejstvo samo osnovnog akta koji nije bio u skladu sa Ustavom i zakonom.
Ali, šta se dešava sa svim ostalim aktima koji su derivat osnovnog akta? Šta se dešava sa onim bočnim aktima koji će i dalje biti na snazi, iako su faktički doneti na osnovu rešenja za koje je ministarstvo nadzorom utvrdilo da nije Ustavom ili zakonom predviđeno, odnosno da je protivno Ustavu ili zakonu. Imamo situaciju da možemo ući u nezakonit postupak, da možemo imati nezakonit akt kojim mi, faktički, ukidamo mogućnost nadzora.
Jedna nepotrebna stvar, štetna po državu. Jednostavno, mislimo da je bolje da ministarstvo ima ovlašćenja i da treba da ima ovlašćenja da zaustavi sve bočne akte, odnosno sve akte koji su nastali iz osnovnog akta za koji je utvrđeno da nije u skladu sa zakonom. Mislimo da je na takav način mnogo veća mogućnost da se spreči bilo kakva zloupotreba i da se omogući značajniji i bolji nadzor nad zakonitošću propisa koji se donose.
Voleo bih da čujem mišljenje ministra o ovom našem amandmanu. Mislim da je amandman korektan, a i u prethodnom zakonu je postojalo to rešenje. Mislimo da je ono bolje od onog koje se predlaže izmenama i dopunama Zakona. Time potvrđujemo zaista volju i spremnost da se, bez obzira ko vrši vlast ili nadzor, vrši ozbiljna kontrola nad ustavnošću i zakonitošću.
Naravno, u našoj zemlji mnogo toga nije moguće izvršiti, zato što mi nemamo institucije koje bi to uradile. Mi nemamo Ustavni sud, nemamo vrhovni, kasacioni sud, nemamo drugih zakona i propisa koji bi trebalo da omoguće normalno, ustavno i zakonito postupanje države. Nemamo ih, jer ne postoji ozbiljna volja ni države, ni većine.
U ovom trenutku moje kolege se bave raznim drugim stvarima, ali retko ko će izaći da nešto kaže o ovom zakonu. Izaći će poslanici opozicije. Voleo bih da čujem i kolege iz pozicije koji će izaći da kažu nešto o ovom o čemu danas govorimo, jer mislim da je važno za državu.
Naravno, mnogo bi bolje bilo da na dnevnom redu imamo da govorimo o Kosovu i Metohiji, da govorimo o ozbiljnim i velikim problemima koji muče državu i da pokušamo da pomognemo da građani Srbije žive bolje. Hvala.

Zahvaljujem. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Vidoje Jovanović, pa potom po amandmanu narodni poslanik Miroslav Petković.

Poštovani predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  javljam se po Poslovniku član 225. i 226.
Juče je moj kolega Ninoslav Dimitrijević ispred poslaničke grupe SPS ovde pokrenuo pitanje odnosa Vlade sa sindikatom radnika zaposlenih u organima uprave, pravosuđu i društvenim organizacijama. Mi smo svedoci da je sindikat organa uprave, pravosudnih organa i društvenih organizacija organizovao 11. 10. jedan sastanak u Domu sindikata, a posle toga javni protest ispred Vlade Republike Srbije, i to 23. 10.
U pitanju je materijalni status radnika zaposlenih u državnoj upravi, odnosno lokalnoj upravi, pravosudnim organima i društvenim organizacijama.
Vi ste svedoci, mi smo doneli Zakon o Vladi, doneli smo izmene Zakona o državnim službenicima, zatim Zakon o državnoj upravi itd. Osnovni cilj je bio depolitizacija, profesionalizacija i modernizacija državne uprave, odnosno lokalne samouprave.
Postavljam jedno logično pitanje, da li se lokalna samouprava u sadašnjim uslovima nalazi u ravnopravnom položaju sa ostalim institucijama i javnim ustanovama u Republici Srbiji? Sigurno ne, iz razloga što se Zakon o platama u državnim organima i javnim službama i uredbe kao podzakonska akta ne poštuju. Na sastanku koji je održan u Domu sindikata predstavnik Ministarstva finansija je rekao da 60 opština ne poštuje taj zakon.
Iz tih razloga, a i zbog ovog protesta i obraćanja sindikata SPS-u sa zahtevom da ovo pokrenemo u Narodnoj skupštini, postavljam pitanje - da li posle ovog protesta, a nezvanično znamo da niko od predstavnika Vlade nije primio predstavnike sindikata uprave, pravosuđa i društvenih organizacija...
Postavljam pitanje da li će Vlada uspostaviti dijalog sa sindikatom, da li će izvršiti analizu primene Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i da se, samim tim, postigne ravnopravnost u odnosu na postojeće stanje, kada su u pitanju primanja radnika, kako u lokalnoj samoupravi, tako u državnim organima i drugim ustanovama? Hoću da kažem da su razlike velike.
Jedno pitanje upućujem Ministarstvu finansija - da li će Ministarstvo finansija imati fleksibilniji odnos prema zahtevima lokalnih samouprava kada je u pitanju povećanje obima sredstava na pozicijama plate i zarade radnika u organima opštine, iz jednog prostog razloga što imamo saznanje da takve zahteve Ministarstvo finansija odbija i daje negativan odgovor, iako za to postoje zakonski osnovi, postoje i zaključci Vlade o utvrđivanju osnovice i mogućnosti korišćenja sredstava. Ljubovija je podnosila jedan takav zahtev i dobila je negativan odgovor, a ima prostora za korišćenje tih sredstava.
Zato upućujem to pitanje Ministarstvu finansija i koristim prisustvo ministra, s obzirom na to da su se predstavnici sindikata obratili i Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvu finansija i samoj vladi.

Reč ima ministar.

Pitanje koje je pokrenuo kolega je veoma bitno.
Hteo bih za dva minuta da kažem nekoliko informacija. To da niko nije primio gospodina Potežicu i predstavnike sindikata jednostavno nije tačno. Verujem da je gospodin Potežica, kada je davao tu izjavu, bio malo uzbuđen, ali je prevideo nešto što želim sada da kažem.
Prvo, 11. septembra 2007. godine, državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu je prisustvovao sednici Republičkog odbora sindikata.
Zatim, 17. 09. 2007. godine ja sam razgovarao sa gospodinom Potežicom o svim ovim pitanjima i stvarno smo imali jedan izuzetno korektan razgovor. Praktično, složili smo se o svim temama, dogovorili se kako bi dalje trebalo da se radi da bi se rešili problemi zaposlenih. Razgovarao sam 24. septembra sa gospođom Slavicom Živanović, predsednicom Sindikata zaposlenih u pravosuđu; zatim, sa predsednicom Sindikata za državnu upravu Milenom Jović; 11. oktobra 2007. državni sekretar Ministarstva je prisustvovao protestnom skupu koji je održan u Domu sindikata, a koji je držao Samostalni sindikat.
S obzirom na to da ste mene pitali, kažem vam, imali smo četiri sastanka, dogovorili smo neke zajedničke korake. Problematika i nije baš jednostavna.
Sa druge strane, vi znate da ova tema, bez obzira na naziv mog ministarstva, shodno Zakonu o ministarstvima, nije u nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Nisam mogao to da rešim.
Dakle, nisam nadležan da rešavam pitanje plata zaposlenih. Postoje drugi organi. Postoji pregovarački tim, upravo ga vodi Sekretarijat za zakonodavstvo, koji jeste direktno nadležan za ova pitanja.
U svakom slučaju, i gospodin Potežica i sindikat su dobili punu podršku Ministarstva, jer mi smatramo neodrživim njihov materijalni status i mislimo da u najkraćem roku mora da se reši pitanje plata državnih službenika i nameštenika, imajući u vidu da nameštenici u ministarstvima Vlade Republike Srbije rade za 15 ili 16 hiljada dinara, što je zaista neodrživo. Nemojte misliti, bar kad je u pitanju Ministarstvo za državnu upravu, da mi ne vidimo taj problem i da ne pokušavamo da ga rešimo.
Opet kažem, čak smo sa gospodinom Potežicom zajednički razmatrali određene akcije koje bi dovele do toga da se taj status uravnoteži, odnosno da se raspon zarada smanji sa jedan prema devet na jedan prema šest. Prosto, malo sam ljut na gospodina Potežicu. Pokušao sam da ga dobijem, ali on je otputovao u inostranstvo. Nadam se da ću u direktnom razgovoru sa njim razrešiti ovo pitanje, jer, kažem, držim da je bilo nekorektno.
Što se tiče uvaženog kolege, on je potpuno u pravu. Predlogom zakona je došlo do toga da pojedinačni akti nisu obuhvaćeni nikakvim nadzorom. Nama je to signalizirano čim je ovaj predlog stigao u proceduru. Gospodin Petar Cvetković je uradio amandman kojim je obuhvatio, praktično, ovo što ste vi sada rekli. Dakle, vaša primedba je potpuno opravdana. Prihvatili smo amandman gospodina Cvetkovića, koji se odnosi na pojedinačne akte imalaca javnih ovlašćenja koji su zasnovani na opštim aktima. Slažem se sa vama, već je prihvaćen amandman gospodina Cvetkovića, koji je to obuhvatio. Ispravno ste primetili, odnosno kolega Šarović je primetio da treba uneti i nešto čime bi bili obuhvaćeni pojedinačni akti.

Reč ima poslanik Miroslav Petković.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, novi Ustav Republike Srbije predviđa da poslove državne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi državne uprave. U stvari, jedina suštinska promena ovog Zakona o državnoj upravi odnosi se na odnos ministarstava i Vlade prema organima autonomnih pokrajina u Republici Srbiji.
Kolega Šarović je podneo amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, koji se odnosi na član 57. važećeg Zakona o državnoj upravi, s tim da je on predložio da se ovaj član briše.
Podsetiću vas šta stoji u članu 57. Zakona o državnoj upravi: ''Imalac javnih ovlašćenja dužan je da pre objavljivanja propisa pribavi od nadležnog ministarstva mišljenje o ustavnosti i zakonitosti propisa, a Ministarstvo da njemu dostavi obrazloženi predlog kako da propis usaglasi sa Ustavom, zakonom, drugim propisom ili opštim aktom Narodne skupštine i Vlade.
Ako imalac javnih ovlašćenja ne postupi po predlogu ministarstva, ono je dužno da Vladi predloži donošenje rešenja o obustavi od izvršenja propisa...'', sada ono o čemu je ministar govorio i uvaženi kolega Stefanović, ''...i na njemu zasnovanih pojedinačnih akata...''. To je stajalo. Predloženo je da se u ovom članu to briše. Nastavak drugog stava glasi: ''i pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa''. U trećem stavu se kaže da se to objavljuje u ''Službenom glasniku Republike Srbije''.
Ustav ovlašćuje Vladu da se, prvo, stara o ustavnosti i zakonitosti opštih akata opština, gradova i grada Beograda i imalaca javnih ovlašćenja. Vlada je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine, grada i grada Beograda, za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti i zakonitosti. To jasno piše u Ustavu Srbije u članu 192. stav 1. Prema tome, Vlada nije nadležna da od izvršenja obustavi pojedinačne akte koji su zasnovani na opštim aktima.
Kao što ste čuli ministra, zahvaljujući amandmanu uvaženog kolege gospodina Petra Cvetkovića, koji je Vlada prihvatila, praktično se ova situacija potpuno razrešava, tako da će i pojedinačni akti biti usvojeni. Mislim da je to dobro rešenje, tako da predlažem Narodnoj skupštini da u danu za glasanje ne glasa za amandman gospodina Šarovića, s obzirom na to da je gospodin Cvetković već to svojim amandmanom obuhvatio.

Reč ima narodni poslanik Ninoslav Dimitrijević.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, poštovani gospodine ministre, hteo sam da izađem da vam na neki način repliciram, odnosno da kažem još neke stvari na koje mislim da niste obratili pažnju. Lepo je to što ste vi raspoloženi, lepo je to što ste se sreli i razgovarali, ali pitanje je da li ste nešto konkretno postigli u tim dogovorima. Razgovor može da traje i da traje, može da traje mesecima. Svesni smo da će ići i predlog budžeta za sledeću godinu, da sve to treba da se uklopi u budžet, planirano povećanje plata, a inače ste naveli da ćete zamrznuti plate.
Taj sindikat je formirao jedan konkretan predlog, da Vlada formira odbor za saradnju sa sindikatom i to u paritetnom broju članova sindikata i članova Vlade. Da li ste to konkretno uradili? Znači, svaki konkretan dogovor mora da ide sa nekim konkretnim zaključcima. Kažite nam konkretno šta je zaključeno, da li ćete inicirati izmenu i dopunu Zakona o platama, jer ako se sećate, Socijalistička partija Srbije je upravo u prethodnom sazivu imala takav amandman na Zakon o platama državnih službenika i nameštenika i htela da prevenira da dođe do ovakve situacije da odnos koeficijenata bude 1 : 6.
Da je tada bilo dobre volje do ovoga ne bi došlo. Da li ćete staviti van snage postojeći zakon i inicirati izmene i dopune tog zakona koji će rešiti ovo pitanje?
Hoću da kažem još nešto, mora se brže raditi, jer sledi zakon o budžetu, a s obzirom da je ovaj sindikat najavio sledeći protest za kraj meseca, ako se ne varam 31. oktobra, dajte da o tome malo popričamo.