Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o platama državnih službenika i nameštenika, kako ih je čuveni Balinovac u svom zakonskom projektu nazvao 2006. godine, ukazom Borisa Tadića je stupio na snagu 19. jula 2006. godine.
Mi srpski radikali bili smo protiv tog zakona zato što smo u procesu donošenja ovde imali žučnu raspravu. To zna i kolega Marković. Kažem kolega, jer je u to vreme bio narodni poslanik i potpredsednik.
Smatrali smo da se na ovakav način, donošenjem ovog zakona stvara mogućnost da se u budućim procesima sistematizacije, konkretno govorim o Narodnoj skupštini Republike Srbije, dese, i desile su se, mnogobrojne nepravde. Sada je prilika da amandmanom Vjerice Radete na član 53. Zakona uskladimo ovu izmenu i dopunu sa osnovnim tekstom zakona.
Za razliku od nekih drugih koji se predstavljaju kao vajni legalisti, mi srpski radikali zakon poštujemo koji je na snazi i želimo da se onda svako prema njemu vlada i ponaša. To što smo mi imali jake i čvrste argumente (neke od njih ću izneti danas) da glasamo protiv tih zakona ne obavezuje niti nas, niti nas amnestira od odgovornosti sutradan dok ne promenimo taj zakon, dođemo na vlast; to nije hipoteza nego realnost, ali dok ne dođe na dnevni red, mesec ili dva dana dok ne budemo u situaciji da potpuno promenimo ovaj zakon, moramo, dakle, da primenjujemo sve postojeće zakone.
Bićemo efikasni u stavljanju van snage mnogobrojnih zakona, i budite sigurni da građani Srbije to jedva čekaju, naročito iz oblasti ekonomije i socijalne politike, ovih štetočinskih zakona koji su ostavili preko milion ljudi bez posla, zakona koji su učinili da danas građani žive na ivici bede i siromaštva.
Nemojte da pravimo, uslovno rečeno, bogalje od ljudi, visokokvalifikovanih i stručnih, koji su radili u službama kako Vlade tako i Narodne skupštine, primenom, i to selektivno, jer očigledno je tako, ovog zakona koji je projektovao Balinovac i koji je Narodna skupština izglasala tog jula 2006. godine.
Koleginica Vjerica Radeta je kao narodni poslanik i pravnik pre svega pošla od činjenice da izmena i dopuna zakona mora da se uskladi sa osnovnim tekstom zakona, a ja moram da vam pročitam. U tom Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika iz 2006. godine važno je da se podsetimo na član 21, pošto je vezan za ovaj član 53. i zahtev koleginice Radete da se on primenjuje od 1. januara 2007. godine.
Dakle, ako je zakon izglasan u julu 2006, a mi danas vršimo izmenu i dopunu i menjamo ovaj član 53, zašto onda da se ne primenjuje od 1. januara, kada se i primenjuje osnovni tekst zakona.
Taj član 21. kaže: "Državnom službeniku koji je sa položaja premešten na izvršilačko radno mesto zbog toga što je proteklo vreme na koje je postavljen ili zbog toga što je podneo ostavku ili zbog toga što je položaj ukinut", što su mnogobrojni slučajevi, "određuje se koeficijent najvišeg platnog razreda platne grupe u kojoj se nalazi radno mesto na koje je premešten."
Onda, član 53. osnovnog zakona kaže: "Od 1. januara 2007. godine koeficijenti se određuju na sledeći način", i onda se govori o ovim licima: "1) postavljenim i imenovanim licima čija radna mesta postaju položaji - prema platnoj grupi u kojoj se nalazi njihovo radno mesto; 2) državnim službenicima na izvršilačkim radnim mestima - prema prvom platnom razredu platne grupe u kojoj se nalazi njihovo radno mesto; 3) rukovodiocima unutrašnjih jedinica - prema trećem platnom razredu platne grupe u kojoj se nalazi njihovo radno mesto; 4) nameštenicima - prema platnoj grupi u kojoj se nalazi njihovo radno mesto."
Ovde se u izmeni i dopuni Zakona kaže da se posle ovog člana koji sam vam pročitala dodaje član 53a: "Državnim službenicima na izvršilačkom radnom mestu koji su imali status postavljenih lica", recimo, ranije zamenik sekretara Skupštine, "koja ne rukovode unutrašnjom jedinicom određuje se koeficijent prema osmom platnom razredu platne grupe u kojoj se nalazi njihovo radno mesto."
Šta je sada problem? Potrebno je da se dodavanje ovog člana 53a uskladi sa 1. januarom, od kada se i član 53. i Zakon primenjuje. Kako sada da vršite izmenu i dopunu Zakona ovako selektivno, da ga dopunjujete, što je i bilo potrebno zbog ovih ljudi koji su ostali tako skrajnuti, da tako kažem, a da se ne rukovodite činjenicom od kada se primenjuje zakon? To je zaista neverovatno i nelogično.
Šta smo mi dobili kao obrazloženje Vlade? Verujem, gospodine ministre, da vi to niste pisali, jer ako jeste, to je jedna rečenica koja ne znači ništa. Obrazloženje Vlade kaže – ne obuhvata sve slučajeve koji su se pojavili u praksi. Koje slučajeve? Hajde da pođemo od toga i da ih taksativno nabrajamo. Nije zakon, odnosno član 53, odnosno ovaj dodatni 53a obuhvatio sve. Zaista je velika pometnja napravljena posle usvajanja ovog zakona. Sistematizacija je urađena tako kako je i napravljena. Ljudi čekaju da se na neki način ova nepravda ispravi i da se primenom ovog zakona...
Opet ponavljam, bili smo izričito protiv njega, jer smatramo da su raniji zakonski propisi bili sasvim dovoljni da se ova oblast uskladi, ali, eto, njima je, tom pomenutom Balinovcu i prethodnoj Koštuničinoj vladi, palo na pamet da se donese jedan ovakav zakon. U najvećem broju slučajeva su se poigrali sudbinama mnogih ljudi, koji su degradirani, što službenici, što nameštenici.
Da ih pitate kolike su im plate i kako teško ti ljudi žive i u kom su rangu pojedini od njih, naročito oni koji imaju status nameštenika...
Prema tome, nema nikakvog razloga da se ovaj član koji dodajete, 53a, gde se pojašnjava ovaj položaj ljudi, ne uskladi sa primenom Zakona od 1. januara 2007. godine.
Inače, onda uopšte niste morali da dolazite sa izmenom ovog jednog jedinog člana. Šta to sada znači, menjamo ga, ali sada nema veze kad je onaj zakon usvojen; ili je to naknadna Balinčeva pamet pa se setio, pošto su se u praksi pokazali svi ti slučajevi? A u obrazloženju Vlada kaže – nisu obuhvaćeni svi. Opet vas pitam, koji to slučajevi nisu obuhvaćeni?
Mislim da bi bio red da prihvatite ovaj amandman koleginice Radete, da se tek tako prešlo preko njega. Na kraju krajeva, vi kao pravnik i kao ministar za državnu upravu morate da znate, pošto se ovde ne govori o lokalnoj samoupravi, protiv koje ste inače, gospodine Markoviću, da je jedini način da jedan zakon u funkcionalnom smislu, u pravnom smislu, u pravom smislu ima svoju primenu ako se navede od kada se i ovaj član primenjuje. Hvala vam.

Zahvaljujem se. Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? Izvolite.

Poštovane kolege poslanici, SPS takođe želi da ukaže na mnogobrojne socijalne nepravde koje su izazvane upravo donošenjem jednog ovakvog zakona, odnosno ovakvim odredbama i članovima ovog zakona.
Pre svega, hteli bismo da ukažemo na nešto što se i u kasnijoj praksi pokazalo, a to je da je u velikoj meri izvršena politizacija svih ovih radnika i svih ovih struktura radnika, a pod obrazloženjem i pod sasvim drugim objašnjenjem da se vrši depolitizacija.
Naime, u dosadašnjoj praksi došlo se do saznanja da su sve ove izmene i dopune zakona donošene upravo u skladu sa najužim partijskim interesima vladajućih partija u državi, a nikada u skladu sa državnim interesima, interesima građana Republike Srbije.
Interesi države su se uvek samo utoliko gledali i u toj meri ispunjavali ukoliko su se uklapali u uske partijske interese. Zašto to kažem? Pre svega, većina članova svih ovih zakona, ovog paketa zakona o kojima danas pričamo, nije primenjiva bez Ustavnog suda. Oni su praktično imaginarni.
Mnogi od ovih članova su imaginarni jer je krajnja instanca Ustavni sud, koji treba da reši mnoge stvari. Ali, zato se pristupilo nagrađivanju političkih ljudi, i to je bilo ono što je bila poenta.
Sećamo se letos kako je trebalo nagraditi onih 400 ljudi koji su bili verovatno politički zaslužni, nisu imali neke druge zasluge, pa ih je trebalo smestiti na nova radna mesta, ali nažalost, ne samo na nova radna mesta, nego i na radna mesta onih koji su po političkim aršinima bili dovedeni i u prethodnom sazivu, pa su neki od njih nestali privremeno ili trajno sa političke scene, videćemo, i neki koji nisu bili dovoljno po tim aršinima zadovoljeni.
Postavlja se pitanje ko su ti posebni savetnici ministarstava, šta oni rade, da li oni treba da dolaze na posao i kako dolaze na posao i da li mogu samo korespondirati putem elektronske pošte sa svojim kancelarijama? Na taj način su, praktično, ispunjena predizborna obećanja, ali ne građanima Republike Srbije, već obećanja data ljudima koji su sprovodili određenu politiku za određenu partiju.
Onda ste se dosetili, Vlada se dosetila, sve službenike je strpala u jedan koš, jer je trebalo mnogima iz ovih struktura radnika oduzeti da bi nekima dodali. Naravno, kako to kapitalistički zakoni nalažu, mali broj se nagrađuje, ogroman broj ljudi se obeshrabruje; zato imate i ovaj protest članova sindikata u upravi, pravosuđu i drugim javnim organizacijama. Pričao sam već, neću sad da ponavljam tu priču, ali činjenica je da su danas u ovim uslovima kakvi su u državi najčešće ti ljudi jedini koji u porodici prihoduju, donose prihod. Sa tako malim platama, koje vi hoćete još da zamrznete za sledeću godinu, oni su na ivici egzistencije, svi članovi njihovih porodica; čak je pitanje da li će i za hleb imati, jer znamo kolika je minimalna potrošačka korpa, koliko oni zarađuju, rekao je moj kolega Vidoje.
Sa druge strane, imate one koji su previše nagrađeni i kojima je dovoljna i ta jedna plata da mogu lepo da žive. Najviše su obespravljeni oni ljudi koji čine srž jedne države, koji čine suštinu jedne države, oni ljudi koji direktno prihoduju u državni budžet. Ti ljudi ne rade samo u kancelarijama, ti ljudi rade i na terenu, i danju i noću, i po kiši, snegu i suncu, i u hladnjačama i na stovarištima, a vi ste njih najviše obespravili, njima ste najviše oduzeli od plata, dali im najniže koeficijente i tako ih suprotstavili onim bogatima koji su se obogatili uglavnom na račun obaveza prema državi. Drugim rečima, da bi građanima Srbije bilo jasno, onima koji izbegavaju obaveze plaćanja poreza državi. Zato redovno ispunjavaju obaveze prema političkim partijama ili njihovim predizbornim kampanjama.
Sa druge strane, imate u tim istim službama one nagrađene, kojima su dati veći koeficijenti, veće plate. Umesto da im se da veći radni zadatak, složenije radne obaveze, njima su smanjeni radni zadaci; te norme su povećane upravo ovim drugima koji su obeshrabreni, i tako ukrug. Tako ste vi, u stvari, postali režim koji se prema jednima ponaša kao maćeha, prema drugima kao majka.
Maćeha ste, da ne pominjem penzionere i sve druge, sad želite da budete maćeha i najvećem broju državnih službenika i nameštenika.
Socijalistička partija Srbije je, kako sam rekao, i u ranijem sazivu uložila amandman zbog velikog raspona koeficijenata od 1:9, gde neko prima 12-13 hiljada, a neko mnogo više. Nažalost, i u ovom domu ima ljudi, radnika koji primaju ispod 12-13 hiljada dinara, ali ste zato deleći rešenja jedne oterali u careve, a većinu u prosjake. Vašim rešenjima, koja se nisu pisala po radnim zaslugama, nego po nekim drugim aršinima, po nekoj podobnosti, odredili ste ko će kupiti samo hleb za članove svoje porodice, a ko će kupiti hleb i meso.
Ranije su svi govorili kako su prethodnici povećavali taj činovnički aparat, kako je on preglomazan, a šta ste vi uradili kada ste došli na vlast? Ima nekoliko desetina hiljada novih radnika u tom istom aparatu. Nažalost, to nisu nova radna mesta, malo je novih radnih mesta, više je onih radnih mesta koja ste oduzeli od onih koji su u zrelim godinama, koje ste primorali da uzmu socijalne programe jer su tehnološki viškovi. SPS smatra da to nisu socijalni programi, nego su to programi za omalovažavanje ljudi, način kako da se ti ljudi oteraju sa radnog mesta, jer je omalovažavajuće da ste im u najvećem broju slučajeva dali za godinu radnog staža 100 - 200 evra. Nekoga ocenjivati šta je radio i koliko vredi za godinu dana njegov rad, to je zaista sramno i sa tim Socijalistička partija Srbije ni tada nije mogla da se složi.
Te ljude ste oterali u penziju, doveli ste neke mlađe, slažem se, ali ne da biste pomogli celokupnoj omladini, nego da napravite svoju političku omladinu. Nemam ništa protiv da se pravi politička omladina, ako treba, ali ne na račun ljudi koji su toliko godina, 20, 30 godina, radili i pred penzijom su, a onda su oterani sa radnih mesta, dovedeni su drugi, a pri tom su svesni da ih niko neće primiti na neko novo radno mesto. O tome treba voditi računa.
Da li ste popravili efikasnost vaših službi? Niste. Imamo nove agencije, imamo nove kancelarije, ali efikasnost tih agencija i kancelarija, odnosno tog državnog aparata je sve manja. Navešću vam jedan primer, to je za kraj ovog izlaganja. Naime, svi smo mogli da pročitamo članak u "Kuriru" od 17. oktobra o tome da su novinari "Kurira" otišli u nekoliko desetina apoteka u Beogradu i našli lek koji je trebalo da bude povučen iz prometa, za koji je Ministarstvo zdravlja dalo saopštenje da se mora povući iz prometa i upozorilo građanstvo da taj lek ne kupuje. Na pitanje novinara zašto se lek nalazi u apoteci, radnici u apotekama su rekli da oni nemaju nikakav dokument da lek treba povući. Pitali su Ministarstvo šta se desilo. Ministarstvo je reklo - jeste, mi smo dali odluku o povlačenju na osnovu izjave Agencije za lekove da je lek u postupku za registraciju, ali da nije registrovan i da ne može da bude stavljen u promet.
Rekli su da su se oni obratili Udruženju veledrogerija i tu je stala njihova ingerencija. Udruženje veledrogerija nije ništa reklo, a takođe su zadali i zdravstvenoj inspekciji zadatak da nadgleda povlačenje ovog leka.
Pored svega toga, svih tih agencija, svih tih udruženja itd., lek se i dalje nalazi u upotrebi. To je poenta kako funkcionišu državni organi. Hvala.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pa potom narodni poslanik Vladan Batić. Imate sedam minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, do sada smo mogli na velikom broju primera da se uverimo da se gospodin Milan Marković slabo razume u resor na čijem se čelu nalazi, ali pošto ga je Vlada odredila da predstavlja danas u Narodnoj skupštini zakon o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika, mene zanima jedno pravno pitanje.
U Predlogu zakona se pominju neki državni službenici na izvršilačkim radnim mestima koji su nekada imali status postavljenih lica. Dok je važio stari zakon o radnim odnosima u državnim organima, status postavljenih lica imala su samo ona lica u državnoj administraciji koja je na funkcije postavljala Vlada Republike Srbije. Po novom konceptu radnih odnosa u državnim organima, državni službenici na izvršilačkim radnim mestima nisu nikakvi funkcioneri, pa me zanima na koji način je uspostavljena jedna paralela između državnih službenika koji su sada na izvršilačkim radnim mestima i onih koji su nekad imali status postavljenih lica. Državni službenici koji su nekada bili postavljena lica od strane Vlade Republike Srbije danas nisu državni službenici na izvršilačkim radnim mestima, nego su državni službenici na položaju.
Mislim da ovo što piše u ovim izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika ne stoji, nije u skladu sa osnovnim konceptom Zakona o platama državnih službenika i, uopšte, sa novim konceptom radnih odnosa u državnim organima.
Kasnije ću iskoristiti priliku da se javim i da diskutujem o amandmanu koji sam podneo na ovaj predlog zakona, pa ću da upoznam i narodne poslanike i građane Republike Srbije sa tim kako nam izgleda državna administracija od kada je DOS na neustavan način preuzeo vlast u Republici Srbiji 5. oktobra 2000. godine, pa do danas.
Samo da vas upoznam, gospodine ministre, to nisu podaci Srpske radikalne stranke. Podaci su prilično objektivni i verovatno ublažavaju realno stanje koje postoji u Srbiji. To su podaci vašeg Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, to su podaci Svetske banke.
Građani koji gledaju TV prenos i narodni poslanici moći će da vide kako je to rasla državna uprava, kako se povećavao broj državnih činovnika, a kako nam se zauzvrat država smanjivala.
Juče sam rekao, DOS je sahranio dve države, SRJ i državnu zajednicu Srbija i Crna Gora. Umesto da se državna administracija smanjuje, shodno smanjivanju državne teritorije, državna administracija raste.
Ukoliko bi gospodin Milan Marković uspeo da nam da neke suvisle odgovore, na tome bih mu bio zahvalan.

Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, po amandmanu.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  mogu da kažem, u ime DHSS-a, da se ovaj zakon ne može popraviti amandmanima.
Njegov osnovni tekst je toliko loš da bi nam trebao potpuno novi zakon. To pokazuje odnos vladajuće koalicije prema državnim službenicima, prema jednoj oblasti, jednoj temi i brojnim ljudskim sudbinama koje zaslužuju mnogo bolji tretman i mnogo bolji status. Svedok sam toga svakodnevno u institucijama u domenu pravosuđa, u tužilaštvima, u sudovima, u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, u organima uprave; ljudi koji tamo rade su na ivici egzistencije.
Njihova pozicija je mizerna. Njihov status je bedan. Kada kažete državni službenici, to bi trebalo gordo, ubedljivo i otmeno da zvuči.
Tu imamo jedan paradoks do te mere... Znam da će to zvučati pomalo demagoški i da nije drastično bolja situacija bila ni u vreme kada sam, recimo, ja bio ministar pravde, ali u svakom slučaju je bila apsolutno i neuporedivo bolja.
Svakog dana, bez želje za samohvalisanjem, svakog dana kada odem u sud, tužilaštvo, ljudi se sa nostalgijom sećaju tog vremena i kažu - ovo je katastrofa. Dakle, koliko para toliko muzike. Mladi kolega, zašto ste nestrpljivi? Možete da izađete; inače, kada kažete nešto, to je kao da Njegoš govori. To vam ne sprečavam, ali saslušajte.
Dakle, to je vrlo ozbiljna stvar, ogroman broj ljudi, a mislim da su sve poslaničke grupe dobile ovaj dopis zaposlenih, organizovanih sindikata u organima uprave, u organima pravosuđa, svi se sa tim suočavamo. To je ozbiljna situacija. Međutim, čini mi se da ni ovde nema prave atmosfere. I inače u Skupštini nema prave atmosfere.
Inače, a to sam pitao predsednika Skupštine, doduše nije u tom momentu bio tu, uvaženog gospodina ministra, mislim da je sve što se danas događa u Srbiji i u ovom parlamentu vezano za izbore i ponovo postavljam pitanje, a odgovor zaslužuju da znaju bar narodni poslanici, zaslužuju svi građani Srbije.
Otprilike, ovo se svodi na protek vremena ili gubljenje vremena, a očito ispod površine glavna tema su izbori.
Pitam, a za to je nadležan i odgovor očekujem od predsednika parlamenta, mi dobijamo nekakve odgovore preko sredstava informisanja, ali još uvek šture, nejasne, a kampanja je počela... Govorilo se - izbori do nove godine. Sada se ne zna da li će biti pre ili će biti posle nove godine.
Da li će se menjati Ustavni zakon? Da li će biti donet set zakona koji prethode izbornim zakonima – o spoljnim poslovima, odbrani, vojsci, a onda zakoni o izboru predsednika Republike, gradu Beogradu, pokrajinski itd.
Gospodine predsedniče, hajde da vi presečete tu situaciju. Znam da to ne zavisi u dobroj meri od vas i da zavisi od političke trgovine. Ovo je kao nekakvo nadvlačenje konopca. Sada mi ovde pričamo o jednoj temi koja je ozbiljna, ali vidimo da nema energije za ozbiljnu raspravu. Ili se to svodi na besomučno reklamiranje Poslovnika, ili ovako na jednu apatiju, da nam vreme prođe. Hajde da damo odgovor na to pitanje i da znamo šta da radimo.
Inače, kada je reč o setu ovih zakona, kao bivši ministar i kao kolega ministra Markovića imam jednu dobronamernu sugestiju. Ne možete, gospodine Markoviću, da kažete, ako zakoni ne valjaju i nisu dobro napisani - nisam ih ja pisao, nego ih je pisao Balinovac.
Onda u drugoj rečenici kažete - ali ja u svemu stojim iza ovih zakona. To je još gore. Bolje da ste prećutali, pa ako je loše i ako ste pisali, nije važno, nego vi priznajete da stojite iza nečega što ne valja. Mislim da vam je argumentacija malo manjkava. Ovo stvarno dobronamerno kažem. Čujem kolege koji sada drvlje i kamenje na Balinovca, a kada smo mi ovde diskutovali, reč nisu rekli; sada, Balinovčevi zakoni, projekti, njegova rešenja itd.
Mislim da je naša greška; ne samo što smo oterali Balinovca, trebalo je da oteramo i njegove zakone. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo kako se ponaša gospodin Milan Marković, to je najbolja slika, ne treba ništa da se kaže; mogu odmah da napustim govornicu, on je rekao sam o sebi.
Ali, pošto se ne obraćam samo ministru Milanu Markoviću, nego narodnim poslanicima, koje ću pokušati da ubedim u smisao svog amandmana, ipak ću da kažem nekoliko rečenica.
Članom 196. stav 4. Ustava Republike Srbije propisano je da zakoni i drugi propisi i opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a mogu ranije da stupe na snagu samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi utvrđeni prilikom njihovog donošenja. Vlada Republike Srbije je predložila da zakon o dopunama Zakona o platama državnih službenika stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Srpska radikalna stranka smatra da nema pravnog osnova za ovakvu formulaciju i da i ovaj zakon, kao i svi drugi zakoni, treba da stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Vlada, kao predlagač zakona i ministar Milan Marković, kao ovlašćeni predstavnik Vlade, nisu nas ubedili da postoje naročito opravdani razlozi za ranije stupanje na snagu ovog zakona od roka koji je propisan članom 196. Ustava Republike Srbije.
Smatramo da zakon treba da stupi na snagu u onom redovnom ustavnom roku, a to je osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Ne vidimo šta će se to dramatično desiti, pa da zakon mora da stupi na snagu ranije. Da li će biti ugrožena bezbednost, javni red i mir, bezbednost države? Da li će se desiti neka velika havarija, nesreća itd. ako zakon stupi na snagu u roku koji je propisan Ustavom? Dakle, Vlada nas u to nije ubedila i smatramo da nema mesta ranijem stupanju na snagu.
Prilikom svog prethodnog javljanja rekao sam da ću pokušati ministru Markoviću da predstavim sliku državne uprave u Republici Srbiji, kako ona izgleda otkako je DOS preuzeo vlast. Moram da podsetim narodne poslanike i građane Republike Srbije koji prate ovaj prenos na obećanje koje su lideri DOS-a davali pre nego što su došli na vlast –kada dođemo na vlast mi ćemo da u potpunosti sredimo stanje u državi, mi ćemo na nov način da uredimo i državnu upravu, ona će da bude efikasna, racionalna, manje će da košta građane Srbije i država će bolje da funkcioniše. To su reči. Ako obratite pažnju na brojeve, onda ćete videti da je stanje sasvim drugačije od onoga kako ga predstavljaju svi ministri za državnu upravu od 2000. do danas.
Prema podacima Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu... Kao što vidite, ovo nisu podaci SRS, to mi nismo pisali; dakle, stanje može da bude samo gore, nikako bolje od ovih brojeva koje ću vam sada pročitati. Prema podacima Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, na dan 31. avgusta 2001. godine, u republičkim organima uprave, izuzev MUP-a, i srodnim institucijama, generalnom sekretarijatu i službama Vlade i Upravi za zajedničke poslove republičkih organa radilo je 8.099 lica, od toga 171 postavljeno lice i 7.928 zaposlenih.
Nepune tri godine kasnije, na dan 31. marta 2004. godine, dakle, neposredno nakon što je stupila na dužnost prva vlada Vojislava Koštunice, državna uprava u Republici Srbiji kadrovski je uvećana za nešto više od tri puta. Broj lica, postavljenih, pripravnika, zaposlenih na neodređeno i određeno vreme, koja su radila u državnoj upravi Republike Srbije, bez MUP-a, iznosio je 27.238.
Ako se ovi podaci uporede sa podacima Svetske banke o broju zaposlenih u evropskim državama u periodu od 1999. do 2001. godine, dolazi se do nedvosmislenog zaključka da je srpska državna uprava kadrovski predimenzionirana, odnosno da je broj lica koja rade u državnoj upravi iznad evropskog proseka. Na primer, broj zaposlenih u državnoj upravi u Republici Srbiji veći je nego u Finskoj, Češkoj, Mađarskoj i Poljskoj, iako su sve te države, izuzev Finske, takođe države koje se nalaze u tranziciji.
Uporedni podaci o učešću fonda zarada zaposlenih i funkcionera u državnoj upravi Republike Srbije i državama centralne i istočne Evrope u ukupnom obimu javne potrošnje takođe su nepovoljni po Republiku Srbiju. U Republici Srbiji tokom 2004. godine zabeleženo je veće učešće fonda zarada u ukupnom obimu javne potrošnje nego u Albaniji, Austriji, Bugarskoj, Rumuniji i Slovačkoj. Veći procenat od Srbije imale su samo Grčka, Hrvatska i Slovenija.
Kao što vidite, dame i gospodo narodni poslanici, stanje državne uprave u Republici Srbiji je izuzetno teško. Državna uprava je glomazna, izuzetno mnogo košta, a pri tome je izuzetno neefikasna. Nema racionalnog opravdanja za činjenicu da nam se država smanjuje iz godine u godinu, a da se povećava državna administracija.
Ovo su podaci iz 2004. godine. Da vas podsetim, tada je važio Zakon o ministarstvima iz 2004. godine, prema kome je u Republici Srbiji postojalo 17 ministarstava. Prema važećem Zakonu o ministarstvima iz 2007. godine, u Republici Srbiji postoje 22 ministarstva. Dakle, ukoliko bismo tražili nove, važeće podatke iz 2007. godine, oni bi sigurno bili daleko alarmantniji nego podaci iz 2004. godine.
Sada se postavlja jedno osnovno pitanje – šta radi ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, šta rade njegovi državni sekretari, njegovi pomoćnici i gde je ta reforma državne uprave Republike Srbije o kojoj vi pričate već nekoliko godina?
Da vas podsetim, prva vlada Vojislava Koštunice je krajem 2004. godine donela Strategiju reforme državne uprave u Republici Srbiji. Kada je prezentovan tekst te strategije u "Hajatu", onda je jedan od onih koji su pozitivno govorili o toj strategiji bio i tadašnji šef OEBS-a u Srbiji Mauricio Masari.
Od 2004. godine do danas prošlo je pune tri godine. Ništa se ne vidi. Apsolutno ne postoji nijedan validan podatak da se stanje u državnoj upravi poboljšalo. Ne samo da se nije poboljšalo, nego se pogoršalo.
Broj državnih službenika je sve veći i veći. Budžet za 2007. godinu to potvrđuje. Državna administracija je izuzetno neefikasna. Ono što je najgore, državna uprava u Republici Srbiji danas ne radi po Ustavu i zakonu, nego radi po partijskim nalozima šefova DS, DSS i G 17 plus.
Kada Demokratskoj stranci odgovara da se poštuje zakon, onda se oni pozivaju na zakon. Kada im to ne odgovara, onda kažu - zakon ne važi.
Mogli ste da vidite u prethodnim danima, dame i gospodo narodni poslanici, da je Srpska radikalna stranka insistirala na tome da se dosledno sprovede član 12. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije. Po tom članu predsednik Narodne skupštine ima obavezu da, u roku od 15 dana od prestanka mandata pokojnog Nenada Bogdanovića, raspiše izbore za gradonačelnika Beograda.
Dobili smo tumačenje ministra Markovića kako nije jasno da li važi Zakon o lokalnoj samoupravi ili ne važi, da li važi u celini ili ne važi uopšte itd. Zakon o lokalnoj samoupravi važi. To jasno proizilazi iz člana 12.
Prvi koji taj zakon treba da primeni jeste upravo gospodin Milan Marković, ali gospodin Milan Marković to ne želi. On održava u Beogradu vanustavno i vanzakonsko stanje. On neće da prizna u Narodnoj skupštini da Zakon o lokalnoj samoupravi, recimo, uopšte ne poznaje nekakvog zamenika vršioca dužnosti grada Beograda, da ne poznaje to da samo DS može da predloži predsednika Skupštine grada Beograda, a da to ne može SRS itd.
Koristim ovo javljanje da upoznam narodne poslanike sa onim što se dešava u opštini Ruma. Jutros su u gradsku kuću, odnosno u Opštinu Ruma došla dva autobusa policije iz Šida i iz Sremske Mitrovice i pokušali su da uvedu u dužnost potpuno nelegalno izabranog tobožnjeg predsednika Skupštine opštine i njegovog zamenika, dvojicu iz Demokratske stranke. Pri tome, nisu dozvolili predsedniku opštine da uđe u gradsku kuću. Znači, sve je bilo blokirano, kao da se u gradskoj kući nalaze teroristi.
Sa policijom je bila i jedna gospođa iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Pokušao sam sa njom da razgovaram, kao narodni poslanik. Ona je to odbila. Ne znam kako se zove ta gospođa, a policajac koji je bio, navodno je neki starešina iz Beograda, na moje pitanje - kako se vi zovete, kaže - ja sam ovde niko.
Gospodo, to je još jedan dokaz o tome kakva nam je državna uprava, jer i policija je sastavni deo uprave. Pokušao sam od te gospođe iz Ministarstva za lokalnu samoupravu da saznam koji je pravni osnov da dovode policiju u gradsku kuću i da ne dozvoljavaju predsedniku opštine da uđe u gradsku kuću. Naravno, ona na to nije htela ništa da odgovori. Pre toga je rekla sekretaru Skupštine opštine da je policija u gradskoj kući na osnovu nekakvog zaključka Vlade. Juče smo pričali o jednoj opasnoj pojavi, a to je da Vlada donosi neke akte koji neće biti nigde objavljeni. Građani Srbije sa takvim aktima neće moći da budu upoznati.
Pitam ministra Milana Markovića, a i gospodina Jočića, kao ministra unutrašnjih poslova, koji je to zaključak Vlade koji dozvoljava policiji da upadne u gradsku kuću bez sudskog naloga i da ne dozvoljava predsedniku opštine i odbornicima da uđu u gradsku kuću? Koji je to zakon koji to dozvoljava? Da li je u pitanju neki drugi pravni akt? Uopšte, koji je pravni osnov za ovakvo delovanje policije?
Razumem želju da se dođe na vlast. To je legitimna težnja svake političke stranke. Gospodo, uskoro će biti lokalni izbori. Izađite na izbore, pa ako građani Rume, Srema, Vojvodine, cele Srbije žele da budete na vlasti, vi ćete biti, ali nemojte da vas policija uvodi u dužnost. Ovo nije policijska država, mada očigledno vi imate žarku želju da Srbiju pretvorite u policijsku državu. Nemojte u to da uvlačite one poštene policajce, koji su danas gledali u zemlju od sramote, nemojte da ih brukate. To su pošteni ljudi. Oni imaju svoje porodice i nije im lako kada moraju da izvršavaju vaše političke naloge koji nemaju zakonskog osnova. Nemojte da brukate te čestite ljude.
Onda izvolite, dođite vi, neka dođe ministar Milan Marković, neka uzme za ruku te svoje partijske drugove, pa neka ih on uvodi u dužnost. Nemojte da se krijete iza tih poštenih policajaca koji rade za malu platu i koje ste poturili kao živi štit. Nemojte to da radite. Pobedite na izborima, to je demokratski put. Sve ostalo može da izazove izuzetno opasne incidente.
Pozivam Milana Markovića, on je verovatno demonstrativno izašao iz sale Skupštine Srbije, ali molim njegove partijske drugove da mu to pitanje prenesu, neka izađe za govornicu Skupštine Srbije i neka nam odgovori koji je pravni osnov da policija upada u gradsku kuću i da službenica njegovog ministarstva ne želi da pokaže pravni akt na osnovu koga se to radi. Ako se ministar Milan Marković ogluši o ovaj moj zaista dobronameran zahtev, bićemo prinuđeni da izlazimo po Poslovniku i branimo prava lokalne samouprave za govornicom Skupštine Srbije.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVNIM I DRUGIM PRAZNICIMA U REPUBLICI SRBIJI (pojedinosti)

Primili ste amandman koji su na Predlog zakona zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga i Balint Pastor.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora. Primili ste mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Narodni poslanici Laslo Varga i Balint Pastor zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 3. doda novi član 4.

Vlada predlaže da se amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Laslo Varga.