Poštovani gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da moram da dam dosta veliki broj objašnjenja.

Nažalost, mnoge stvari nisu kolegama poslanicima jasne. S jedne strane, ovaj amandman nisu podneli poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine, nego poslanik Pastor Balint i ja, kao poslanici SVM.

Drugo, moram da kažem, i drago mi je što je gospodin ministar ušao u salu, nije u pripremi nikakav sistemski zakon o pravima nacionalnih manjina. Taj sistemski zakon postoji, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, a u pripremi je zakon o nadležnostima, izboru i finansiranju nacionalnih saveta, što je jedan potpuno drugi propis koji će regulisati sasvim druge stvari. Nadam se da će ovo gospodin ministar potvrditi.

Što se Meksikanaca tiče, to je za nas malo ponižavajuće, ne malo nego veoma, zato što su Meksikanci u Americi doseljenici, a mi u Srbiji to nismo, tako da vas molim, i sve kolege poslanike, da ubuduće ne upoređuju nas sa Meksikancima.

Što se tiče praznovanja ovih praznika, mi nismo predložili da ovi praznici budu državni praznici, nego smo predložili da ovi praznici budu praznici nacionalnih manjina, isto kao što su verski praznici. Verske praznike praznuju samo građani koji pripadaju toj određenoj veroispovesti.

Što se same procedure tiče, tu postoje izgleda neke stvari za razjašnjenje. S jedne strane, nisu nacionalni saveti ovlašćeni da utvrđuju nacionalne praznike nacionalnih manjina, nego samo da utvrđuju predloge. Te predloge potvrđuje Savet Republike Srbije, na čijem se čelu nalazi predsednik Vlade Republike Srbije; u tom telu se nalazi još pet ministara, a pored njih i predsednici nacionalnih saveta.

Što se preuranjenosti tiče, prošlo je pet ili šest godina od usvajanja Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina na osnovu kojeg je dato pravo nacionalnim manjinama da utvrde svoje praznike.

Nikako se ne bih mogao složiti da je današnji dan preuranjen za to da se ovo pravo njima i omogući.

S druge strane, i to je važna informacija, veliki broj nacionalnih saveta je utvrdio predloge praznika nacionalnih manjina i ti predlozi su potvrđeni od strane Saveta Republike Srbije i objavljeni u "Službenom glasniku Republike Srbije". Nažalost, to se desilo još 23. 12. 2005. godine, kada je taj savet održao poslednju sednicu. Od tog dana do današnjeg dana su i drugi nacionalni saveti svoje nacionalne praznike utvrdili, potvrđivanje se čeka i nadamo se da će se desiti na narednoj sednici Saveta Republike Srbije za nacionalne manjine, ne znamo kada.

Problem sa nabrajanjem je u tome što neke nacionalne manjine nisu formirale, za sada, nacionalne savete. Naravno, nadamo se da će to uraditi, ima i nekih naznaka da će se to uraditi u budućnosti, tako da bi ovo rešenje bilo najbolje, jer bismo ostavili otvorenim ovu proceduru i ne bi bilo potrebno menjati zakon da bi nacionalne manjine koje još nemaju nacionalne savete imale mogućnost da utvrde svoje nacionalne praznike i kasnije da ih praznuju neradno.

Na kraju želim da vam kažem da je u ovoj skupštini kada se radi o pravima nacionalnih manjina najomiljenija reč ''ali'', u tom smislu da se svi zalažu za poštovanje i za široku lepezu prava pripadnika nacionalnih manjina, ali uvek postoji neki problem da se ta prava i obezbede.

Repliku ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

U ovoj državi i u ovoj skupštini nema tog ''ali'', niste u pravu. Ova država potpuno obezbeđuje prava svim nacionalnim manjinama.
Ako mislite da nešto nije i da nešto potpada pod ''ali'', izađite za ovu govornicu i recite koje pravo vaše ili neke druge nacionalne manjine nije ostvareno i koje pravo ne možete da koristite. Te paušalne ocene o tome kako vam je neko pravo ugroženo, samo ne znate koje, ne mogu da budu predmet rasprave u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Nemojte da vređate Meksikance. U Nju Meksiku su oni otprilike ono što ste vi u Srbiji. Tamo su rođeni, tamo su im preci rođeni, potpali pod drugu državu, treba im ostvariti prava. Vi ste rođeni u Srbiji, vaši preci u Srbiji, treba vam dati druga prava. To je potpuno isti odnos. Nemojte, čim dođete na teren da nekom drugom treba da sudite, da govorite potcenjivački. Dakle, i Meksikanci su narod koji vredi pominjati.

Reč ima, po amandmanu, narodni poslanik Predrag Mijailović Lune.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, draga braćo i sestre, hoću da kažem kolegi Varga i svim ostalim nacionalnim manjinama da nijedna zemlja u svetu nije dala više prava nego što je naša Srbija dala nacionalnim manjinama.
Možda se nekome čini da je ovaj zakon o državnim praznicima nevažan. Važan je. Mi svi znamo da se jedna država u svetu prepoznaje po svojoj himni, grbu, zastavi i državnim praznicima. Pogledajte kako svi svečano proslavljaju svoj državni praznik. To i Republika Srbija, naša Srbija, mora i treba tako da čini. Mogla je da to učini zahvaljujući tome što je donet novi Ustav, jer u Ustavu je definisano sve, zahvaljujući Vladi Republike Srbije i strpljivom delovanju DSS-a, što je iz dana u dan polako, strpljivo dovela do nacionalnog konsenzusa i do toga da smo dobili Ustav koji je usvojen na referendumu.
Zato, gospodine Laslo, ja ću ti pročitati prvi član Ustava Republike Srbije i dokazaću ti da nijedna zapeta, ni tačka, nije da nije ispunjena u ovom Zakonu o državnim i drugim praznicima. Evo, u članu 1. Ustava se definiše da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji žive u njoj, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.
Evo, gospodo narodni poslanici, građani Srbije, kako je kroz Zakon o državnim praznicima to Republika Srbija uredila. Uredila je tako shodno članu Ustava i u članu 1. Zakona o državnim praznicima u Republici Srbiji određeno je da državni praznik Republike Srbije jeste Sretenje, 15. februar. Gospodo, svi koji smo građani Srbije i koji osećamo da je država Srbija naša, a nadam se da svi to osećamo, bilo da smo manjinski ili većinski... jeste kada je 1804. Karađorđe podigao ustanak, kada je Otomansku imperiju sklonio sa ovih prostora. Gospodo, i tada se govorilo da je to demokratska revolucija, u to vreme.
Gospodo, na dan Sretenja 1835. godine Kneževina Srbija donosi demokratski Ustav, koji se ne sviđa tadašnjoj Evropi i Kneževina Srbija mora da ga ukine. U tom ustavu, gospodo narodni poslanici, jasno se vidi da Evropa nije bila dorasla Srbiji. Evropa kaska za Srbijom od 1835, što se tiče demokratije, ljudskih prava i manjinskih prava.
Hoćete reći da to nije tako, gospodo? Hajde, iznesite mi jedan argument. Da li biste tako smeli da se smejete u američkom parlamentu, engleskom ili slično?
Meni je drago što možete tako da dobacujete i ja sam ponosan što sam Srbin, što živim u Srbiji i što je dato pravo nacionalnim manjinama. Šta ćete bolje u jednoj zemlji, nego ako si potpuno slobodan, a svi treba da budemo ravnopravni i slobodni.
Zatim, u članu 2, u Srbiji se praznuju verski praznici: prvi dan Božića i Vaskršnji praznici, počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa.
U članu 4. ponovo se potvrđuje da Republika Srbija jeste demokratska država i da strogo pazi na manjinska prava, da ne bi nešto oštetila prava manjina, taman i na štetu većine, srpskog naroda.
Evo kako je to uređeno. Uređeno je tako da pravoslavci ne rade na dan krsne slave, katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica na prvi dan Božića i dane Uskršnjih praznika, počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskršnjih praznika po njihovom kalendaru; pripadnici islamske zajednice na prvi dan ramazanskog Bajrama i prvi dan kurbanskog Bajrama; pripadnici jevrejske zajednice na dan Jom Kipura. Iz toga se može jasno videti da pravoslavni srpski narod, iako je većinski, nema nikakva veća prava u odnosu na druge verske zajednice.
Na ovo sam ja kao Srbin i pravoslavac ponosan, što su ovde sve vere izjednačene. Ima li nešto, dame i gospodo, da mi kažete da tu nema, da je naša Srbija i srpski narod ili Pravoslavna crkva favorizovana? Ne možete to reći. Možete se samo kiselo smejati i drago mi je što možete tako da se smejete i da vam niko ne zamera, zato što ste u Srbiji. Da ste u drugoj zemlji, drugačije bi to bilo, ali hvala bogu da ste u Srbiji i da imate sva prava.
U izmeni i dopuni Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji predloženo je da međunarodni praznici Nova godina - 1. i 2. januar, Praznik rada - 1. i 2. maj, kao i Dan pobede 9. maj budu državni praznici.
Zato, iz svega ovoga, gospodo koji ste podnosili amandmane, nađite nešto iz člana 1. Ustava, a da Srbija to nije ispunila; sve evropske norme i više od evropskih normi je ispunila. Zato smatram, gospodine Varga, da vaš amandman ne treba usvojiti.
Dodaću ti još jedan razlog zbog čega ga ne treba usvojiti. U izmeni i dopuni Zakona o državnim i drugim praznicima... Recimo, vi svi znate da se Sveti Sava, praznik od velikog duhovnog, verskog, pravoslavnog i prosvetiteljskog značaja za Srbe, praznuje radno, a Vidovdan se isto praznuje radno.
Niko vama od nacionalnih manjina ne brani da sutra odaberete svoj dan i uveče se veselite, pozovite, a na našeg Svetog Savu i na Vidovdan pozvaćemo vas, nadamo se da ćete doći; i hoćete doći, jer ovu državu osećate kao svoju državu, a ja ću doći na vaš praznik, jer osećam vas kao svoje najbliže sugrađane, kao braću, kao sestre.
Na kraju da vas upitam, Varga, ima li ovo sve u Mađarskoj? Ne. Da ti pošteno kažem, da li imaju Srbi ovo što imate vi ovde u Srbiji? Nemaju.
Zato ne treba, braćo, da dalje izmišljamo neke dodatne praznike, pa praznik za praznikom, kad ćemo onda raditi?

Zahvaljujem gospodinu Mijailoviću na iscrpnom govoru. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Laslo Varga, a potom, nadam se, poslednji govornik Srđan Šajn.

 

Poštovani gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 104. stav 2. Poslovnika o radu Narodne skupštine, prema kojem su narodni poslanici dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.

Mislim da obraćanje sa "ti" jednom narodnom poslaniku nije obraćanje sa uvažavanjem, tako da bih molio mog kolegu da ubuduće, bar u odnosu na mene, to ne radi.

Sa druge strane, samo jedno pojašnjenje. Što se državnih praznika tiče, ja se u potpunosti slažem sa delom izlaganja mog prethodnika, ali ovaj zakon nije samo zakon o državnim, nego i o drugim praznicima, zakon o državnim, verskim i ako bi se prihvatio naš amandman bio bi i zakon o nacionalnim praznicima nacionalnih manjina.

Ja ne vidim nikakvu koliziju u tom smislu i nikakav problem. To je drugo da li postoji politička volja da se ovaj naš zahtev ispuni. Naravno, to neće biti teško vama da objasnite, biće to, pre svega, teško objasniti članovima poslaničkog kluba DS-a i G17 plus koji su pripadnici nacionalnih manjina, a koji će biti primorani zbog partijske discipline da glasaju protiv ovog amandmana, a kada budu otišli u njihove zajednice, onda će to biti njihov problem da to objasne zašto su na takav način postupili. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn.

Poštovane kolege poslanici, ja bih samo zamolio sve poslanike, naročito one koji ponekad koriste pitanje nacionalnih manjina da bi se dodvorili ili svojim biračima ili nekada sami sebi, ne znajući šta, u stvari, birači Srbije misle, da pokušaju kada su teme kao što je ova koja je inicirana od Saveza vojvođanskih Mađara da o tome govore na jedan praktičan način i da analiziramo da li je ona potrebna ili nije, ne ulazeći u detalje, ako tamo neko nešto ima, onda neko ovde treba nešto da ima.
Romi dolaze iz Indije i ja sam Rom. Ja nisam ovde predstavnik indijske države, niti njihov ambasador, niti neki ataše u indijskoj ambasadi, ja sam građanin Srbije. Ja prvenstveno jesam državljanin Srbije i nisam predstavnik nikakve druge države i samo to jesam.
Smeta mi onda malo kada neko izađe za govornicu i kaže - pa neki predstavnici manjina tamo imaju to. Znate, ne interesuje me šta ko ima u drugoj državi.
Mene interesuje ovde u Srbiji kakva prava imamo kao građani Srbije, kao predstavnici nacionalnih zajednica u Srbiji, a onaj koga interesuje nešto tamo pa da uspostavlja pitanje reciprociteta, ja zaista nisam pristalica toga.
Druga stvar, mislim da niste ništa veći pripadnik SPC i te vere nego ja i mislim da bismo u tim stvarima morali malo da pomerimo određene stvari, da bismo morali u ovom parlamentu da pokažemo određen osećaj za tu nekakvu toleranciju.
Dajte da ne koristimo uvek, čim se pomene manjina, da ne koristimo to da bismo dokazali da li je to veće ili manje...
Sada bi najbolje bilo da ja kažem da je noćas u 23 časa u Požarevcu jedno dete ubijeno, da je ono, sticajem okolnosti, pripadnik romske nacionalne manjine i da je to urađeno na nacionalnoj osnovi; to dete ima 19 godina. Ne možemo da kažemo da je na nacionalnoj osnovi, jer moramo da sačekamo da državni organi ispitaju to, da tužilaštvo da odgovor na to.
Sada bi najbolje bilo da ja pravim od toga politički problem u Skupštini. Ja kažem da treba da sačekamo, ja ne pravim to, već samo želim da odgovorim na ono... Ne, ja hoću da kažem, u novinama to piše, gospodine Nikoliću, piše da neki misle da je to na nacionalnoj osnovi.
Znači, hoću da kažem, isto kao što sam protiv toga da se zloupotrebljavaju odnosi prema romskoj manjini, ja sam protiv toga da predstavnici romske nacionalne manjine zloupotrebljavaju takav događaj i da potpiruju takve stvari. Hvala.

Reč ima, po Poslovniku, narodni poslanik Jovan Palalić.
Obaveštavam prisutne narodne poslanike da ovom delu sednice prisustvuju učenici Sremskomitrovačke gimnazije, koji su gore na balkonu.
Izvolite.