Poštovani gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona je predviđeno da je organ autonomne pokrajine dužan da odluku koju donese dostavlja u roku od 24 časa nadležnom ministarstvu. Mi smatramo da je to uvođenje tutorstva nad AP Vojvodinom. Stoga su poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, a i kolege iz poslaničkog kluba Vojvođanski poslanici predložili da se stavovi 2. i 3. ovog člana brišu.
Mislim da propisivanje ove obaveze pokrajinskim organima stavlja AP Vojvodinu u potpuno podređeni položaj. Propisivanje ove obaveze je nepotrebno, i to iz razloga što ukoliko bilo koje ministarstvo želi kontrolisati zakonitost ili ustavnost odluka AP Vojvodine to može ako prati ''Službeni list AP Vojvodine'' u kome se svi akti AP Vojvodine objavljuju.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman sa obrazloženjem da bi odsustvo roka u kome je organ AP Vojvodine dužan da odluku koju donese dostavi nadležnom ministarstvu dovelo u pitanje mogućnost Vlade da razmotri odluku organa AP Vojvodine pre nego što ta odluka stupi na snagu. Moram da kažem da ni predloženo rešenje ovo ne obezbeđuje, ali, naravno, predloženo rešenje ni nema to za cilj.
S jedne strane Vlada, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i DS, G17 plus, DSS, koji će glasati protiv ovog amandmana, imaju jasan cilj da pokažu AP Vojvodini, građanima Vojvodine ko predstavlja u Srbiji autoritet, gde se u Srbiji vlast nalazi, ko je kome nadređen.
Sa druge strane, podrška ovom rešenju od strane ovih stranaka jasno pokazuje koju težinu imaju pojedine izjave Bojana Pajtića, predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine ili potpredsednice G 17 plus Ivane Dulić-Marković kada oni govore o autonomiji Vojvodine. Naime, očigledno je da se njihovi stavovi ne podudaraju sa zvaničnom politikom njihovih stranaka. Ovo se mora jasno i glasno za ovom govornicom reći.
Sa treće strane, i to je najjači dokaz za to da namera zakonopisca nije bila da se obezbedi kontrola zakonitosti i ustavnosti odluka AP Vojvodine, predloženo rešenje samo po sebi sadrži jednu očiglednu pravnu prazninu. Naime, prema članu 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, zakoni i drugi opšti akti, kao i opšti akti autonomnih pokrajina, stupaju na snagu najranije osmog dana od objavljivanja, ali mogu da stupe na snagu i ranije, ako za to postoje naročito opravdani razlozi.
Dakle, ukoliko organ autonomne pokrajine predvidi stupanje na snagu iste odluke danom objavljivanja i istu objavi odmah pre dostavljanja nadležnom ministarstvu, Vlada na ovaj način ne bi mogla da pokrene bilo koji postupak pre stupanja na snagu ove odluke, jer je ta odluka već u tom trenutku na snazi.
O ovom problemu, o ovoj evidentnoj pravnoj praznini je bilo reči na Odboru za pravosuđe i tamo su se svi članovi Odbora saglasili sa ovom mojom konstatacijom. I ministru sam signalizirao da ovaj problem postoji. On, naravno, nije preduzeo nikakve korake. Mislim da još nije kasno da se na ovaj način, prihvatanjem ovog amandmana, reši ovaj problem.
Kada u ozbiljnim državama ministar predloži rešenje koje evidentno sadrži pravnu prazninu, onda podnosi ostavku ili prihvata amandman kojim se problematično rešenje ispravlja. Dakle, ja pozivam gospodina ministra da iz ovih razloga prihvati ovaj amandman, jer će ovo rešenje u praksi biti jednostavno neprimenjivo.