PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 26.10.2007.

16. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Zahvaljujem narodnom poslaniku Tomislavu Nikoliću.
Pošto se više niko ne javlja po ovom amandmanu, završili smo pretres Predloga zakona u pojedinostima. Da li predstavnik predlagača Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, želi reč? (Ne.) Hvala.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DRŽAVNOM PEČATU REPUBLIKE SRBIJE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Aleksandar Martinović, Vjerica Radeta, Slavko Jerković i Milorad Buha.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, ima reč gospodin Aleksandar Martinović, predlagač.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

| Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podneo amandman na član 2. Predloga zakona o državnom pečatu Republike Srbije.
Pre svega, moram da kažem da institut državnog pečata kao pravni institut nije do sada postojao u Republici Srbiji. Mi smo imali zakon o pečatu državnih i drugih organa. Sada nam Vlada Srbije predlaže Predlog zakona o državnom pečatu Republike Srbije. Koliko sam uspeo da shvatim, Vlada hoće da uvođenjem ovog vida pečata u pravni sistem Republike Srbije da određeni politički i pravni značaj odlukama koje donose najvažniji državni organi.
U članu 2. Predloga zakona navode se određene državne institucije na čije odluke, odnosno na čije akte se stavlja državni pečat Republike Srbije. Naravno, državni organi na čije se akte stavlja državni pečat su izabrani po nekom kriterijumu koji je Vlada imala. Ja u te kriterijume ne želim da ulazim. Jasno je da je Vlada htela u članu 2. da naglasi da se državni pečat stavlja na akte najvažnijih državnih organa, dakle, na akte onih državnih organa čije odluke imaju najveći politički i pravni značaj.
Ne mogu da razumem zašto u članu 2. Predloga zakona nije navedeno da se državni pečat stavlja i na odluke Ustavnog suda Republike Srbije. Vidite, Ustavni sud je krovna, odnosno vrhovna institucija koja u jednoj državi brani ustavnost i zakonitost. Koliko god da je važna Narodna skupština Republike Srbije koja donosi zakone, koliko god da je važna Vlada koja te zakone sprovodi, barem u istoj meri važan je i Ustavni sud Republike Srbije, koji treba da da poslednju reč o tome da li su određeni pravni akti u skladu sa Ustavom i zakonom ili ne.
Kada Ustavni sud kaže da je određeni propis u skladu sa Ustavom, onda je tu kraj, onda tu nema rasprava ustavne prirode. Time se svaka polemika o tome da li je nešto u skladu sa Ustavom ili nije završava.
Smatram da bi bilo potpuno ispravno da se član 2. Predloga zakona o državnom pečatu Republike Srbije dopuni tako što se posle reči "konzularnih predstavnika Republike Srbije" dodaju reči "odluke Ustavnog suda Republike Srbije".
Dakle, mislim da bi bilo zaista suvislo i potrebno da se u Predlog zakona unese i odredba da se državni pečat stavlja i na odluke Ustavnog suda Republike Srbije.
To pitanje je značajno ne samo u smislu ovog zakona, nego i u smislu toga da Republika Srbija, evo, na kraju 2007. godine još uvek nema formiran Ustavni sud. Čim jedna država nema Ustavni sud, a Ustavom je predviđeno njegovo postojanje, znači da je to država sa ozbiljnom pravnom manom.
Da bi se ta mana konačno uklonila iz našeg pravnog sistema neophodno je podići autoritet institucije Ustavnog suda, najpre tako što će Vlada i predsednik Narodne skupštine konačno sprovesti Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije i predložiti nam sudije Ustavnog suda Srbije, dakle, da formiramo tu instituciju.
Na drugoj strani, kada je formiramo da je učinimo potpuno nezavisnom i samostalnom i da unesemo u Predlog zakona o državnom pečatu odredbu po kojoj će se državni pečat stavljati i na odluke Ustavnog suda Srbije.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci smatramo da bi to izuzetno podiglo značaj Ustavnog suda Srbije, njegov autoritet. Istovremeno, to bi podiglo autoritet i odlukama koje će Ustavni sud Srbije da donosi.
Da vas podsetim, Ustavni sud ne brani samo ustavnost i zakonitost. On ne odlučuje samo o tome da li je neki zakon u skladu sa Ustavom ili nije. Ustavni sud ima izuzetno važnu ulogu kada je reč o zaštiti ljudskih prava i sloboda.
Ustavom Srbije je propisano - ukoliko je građanin iscrpeo sve pravne mehanizme u zaštiti svojih pojedinačnih prava i sloboda, poslednje sredstvo koje mu ostaje na raspolaganju jeste institut ustavne žalbe.
Dakle, može da podnese ustavnu žalbu Ustavnom sudu Srbije, koji treba da da svoju reč o tome da li je povređeno neko pojedinačno pravo građanina ili ne.
Mislim da bismo prihvatanjem ovog amandmana dali i taj značaj Ustavnom sudu, ne samo kao braniocu ustavnosti i zakonitosti, nego i kao braniocu pojedinačnih ljudskih prava i sloboda.
U vreme kada svi govore o ljudskim pravima i slobodama, kada neko svojoj partiji daje osnovni predznak da se bori za ljudska prava i slobode, kada se čak i države bombarduju zbog navodne ugroženosti ljudskih prava i sloboda, mislim da bi bilo izuzetno važno da podignemo ugled Ustavnog suda Srbije, da ga formiramo i da donesemo takav zakon o državnom pečatu koji će da predviđa da se državni pečat kao simbol državnosti, kao simbol autoriteta državnih institucija stavlja i na odluke Ustavnog suda Srbije.
Pozivam sve narodne poslanike, pozivam predstavnike vladajuće koalicije, gospodina ministra Markovića, koji opet nije tu, da prihvati ovaj amandman, jer mislim da je amandman u duhu predloženog zakona i da je, naravno, u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Zahvaljujem predlagaču ovog amandmana gospodinu Aleksandru Martinoviću. Nataša Jovanović, moja koleginica, javila se prethodno, pa potom gospođa Milica Vojić-Marković, narodni poslanik.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Dame i gospodo narodni poslanici, ne samo da je to već po ko zna koji put uvaženi kolega Martinović rekao, nego je opšti problem u državi što mi u ovom trenutku nemamo Ustavni sud i nismo ga imali ni dugo vremena pre donošenja Ustava prošle godine.
Zapravo, od dolaska DOS-a na vlast u višegodišnjem periodu nije postojao Ustavni sud, a onaj koji je postojao je bio političkog karaktera, na čelu sa tadašnjim predsednikom Ustavnog suda.
Kako reče kolega Martinović, pošto je ovo potpuno nova oblast koja se uređuje zakonom, sasvim je u redu da razmišljamo racionalno i da razmišljamo na osnovu dosadašnje prakse.
Svi građani Srbije znaju da kad dobiju odluku u nekom redovnom sudskom postupku pred opštinskim, okružnim, trgovinskim ili drugim nadležnim sudom (ovo govorim da bismo im pojasnili o čemu mi ovde razgovaramo i zbog čega insistiramo i da odluke Ustavnog suda budu overene državnim pečatom Republike Srbije) dobijaju tu odluku sa pečatom.
Sad, može da se postavi pitanje otkud ideja kolegi Martinoviću, pošto je sledeća tačka dnevnog reda o pečatu državnih i drugih organa, da se u ovaj zakon o državnom pečatu Republike Srbije uvrsti Ustavni sud Republike Srbije.
Tačno je da u članu 166. Ustav Republike Srbije kaže da je Ustavni sud samostalni i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost ljudskih i manjinskih prava i sloboda.
Dakle, mi ga nemamo, ali evo da sačekamo i da vidimo kada će da se konstituiše.
Ali, zar nije logičnije, pošto je to najviša sudska instanca i Ustavni sud treba u svakom smislu reči da se poistoveti, kao jedna od tri grane vlasti, sa državom i sa Vladom Republike Srbije, sa Narodnom skupštinom, da u tom rangu i u ovom zakonu treba da bude mesto za pečat Ustavnog suda, a ne u sledećem, gde to čak nije ni predviđeno na precizan način?
Nemate uopšte razloga da bežite od ovog amandmana ili da dajete ovakvo obrazloženje (odnosno Vlada, sada tu nije predlagač ministar Marković), koje nema nikakve veze ni sa malopre izrečenim argumentima kolege Martinovića ili sa ovim što ja pričam. Ako pogledate Ustav Republike Srbije, videćete da je jedino pravo mesto za pečat Ustavnog suda upravo u ovom zakonu.
Razmislite malo o tome, ne morate apriori sve da odbijate zato što dolazi od poslanika Srpske radikalne stranke. Iako ste razmišljali da to bude u zakonu o pečatu državnih i drugih organa, to nije mesto za Ustavni sud, kao najviše sudske instance, koja treba da štiti sve ovo što je i navedeno u Ustavu.
Žao mi je što u ovom trenutku, ali verovatno će da se vrati, ministar Marković nije ovde da čuje.
Evo, prozivam i vas, kolege iz stranaka koji podržavate ovu vladu i činite je, u toj ste koaliciji, da kažete šta vam smeta i kakvo je vaše mišljenje o amandmanu kolege Martinovića.
Ako već po prvi put na ovaj način određujemo kako treba da izgleda i kako treba da se koristi pečat Republike Srbije, zašto je onda sporno da se prihvati amandman kolege Martinovića. Jedino mu je mesto u ovom zakonu. Ili ste vi to propustili, pa sada nećete da priznate, kao što vidimo da su u prethodnom zakonu bili mnogobrojni Balinčevi propusti, kada je pisan onaj zakon o državnim službenicima i nameštenicima. Evo, sada se prvi put izrađuje zakon i nije nikakav problem da priznate da je to bila greška, da to niste uradili, ali tu je jedan vrsni pravnik, kolega koji vas je ispravio.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Zahvaljujem koleginici Nataši Jovanović, narodnom poslaniku, potpredsedniku Skupštine. Reč ima narodni poslanik gospođa Milica Vojić-Marković.

Milica Vojić-Marković

Gospodine predsedavajući, narodni poslanici, drage kolege, državni pečat jeste pečat od izuzetnog značaja.
Na kraju, to pokazuje i predlog ovog zakona koji se danas nalazi pred nama. On uređuje zapravo i njegov izgled, upotrebu i način čuvanja.
Kao takav, državni pečat ne može da se stavlja na sve dokumente koji se pojavljuju, odnosno može se stavljati samo na one koji imaju državni značaj.
U članu 2. Predloga zakona o državnom pečatu precizno je navedeno i nabrojano na koje se dokumente stavlja državni pečat. Sad citiram član 2: "Državni pečat stavlja se na: odluke Narodne skupštine o proglašenju Ustava Republike Srbije i Ustavnog zakona i akte o izboru funkcionera koji Narodna skupština vrši neposredno na osnovu Ustava; akte koje potpisuje predsednik Republike u okviru ustavnih ovlašćenja predstavljanja Republike Srbije u inostranstvu; ukaze o proglašenju zakona; ukaze o postavljenju i opozivu ambasadora Republike Srbije i akte o dodeli odlikovanja; međunarodne ugovore koje potpiše predsednik Vlade i akte Vlade o postavljenju i opozivu konzularnih predstavnika Republike Srbije, kao i na originale drugih akata za koje je to određeno zakonom."
Amandman kolege Aleksandra Martinovića predviđa da se posle reči "konzularnih predstavnika Republike Srbije" dodaju reči "i odluke Ustavnog suda Republike Srbije". Naravno, Ustavni sud je svakako institucija od posebnog značaja i on, u okviru svojih Ustavom određenih obaveza, donosi razne odluke, ali nisu sve odluke koje on donese od državnog značaja. Znači, ne ispunjavaju one kriterijume koje predviđa predlog ovog zakona da bi bili državno značajni i da se na njih može staviti državni pečat. Recimo, radi se o nekim protokolarnim dokumentima. Oni nisu od državnog značaja i sasvim je u redu da ne bude na njima državni pečat.
Uostalom, član 2. ovog zakona ne isključuje mogućnost da se na neka druga akta može staviti državni pečat, ali bi bilo dobro, i to je i zamisao Vlade, da se nekim drugim zakonom, posebnim, precizno uredi na koje odluke Ustavnog suda može i treba da se stavlja državni pečat Srbije.
Dakle, kako sam ja razumela stvari, od karaktera, vrste i značaja akta zavisi naravno i vrsta pečata koji će se koristiti. Zbog toga mislim, evo i kolega Marković se saglašava, da je rešenje koje je ponudila Vlada bolje i da ovaj amandman ne treba prihvatiti.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Zahvaljujem narodnom poslaniku gospođi Milici Vojić-Marković. Repliku je tražio gospodin Aleksandar Martinović, a onda Goran Rakovac, po amandmanu. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

| Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa koja je govorila pre mene kaže da zakon o državnom pečatu sadrži neke kriterijume na osnovu kojih je Vlada odlučila da se državni pečat stavlja samo na akte koji su navedeni u članu 2. Predloga zakona, a to nije tačno. Zakon ne sadrži nikakve kriterijume na osnovu kojih je odlučeno da se baš samo na one akte koji su navedeni u članu 2. stavlja državni pečat. Možemo samo da pretpostavimo koja je bila intencija Vlade. Kriterijuma nema.
Smatram da je intencija Vlade bila da se državni pečat stavlja na one akte, odnosno na one odluke državnih organa koji su za državu najvažniji.
Nema sumnje da je Ustavni sud Srbije jedna od najvažnijih državnih institucija. Koliko god da je važna Narodna skupština koja donosi određene zakone, toliko je važan i Ustavni sud koji može da kaže - gospodo, doneli ste zakon, ali zakon nije u skladu sa Ustavom. Šta tu onda može Narodna skupština?
Kao što vidite, Ustavni sud u procesu donošenja zakona i u procesu njegove primene može da ima čak i veći značaj nego Narodna skupština Republike Srbije, jer ne završava sve ovde kada se zakon usvoji. Neko može da postavi pitanje da li je zakon u skladu sa Ustavom. Na to pitanje onda ne odgovaraju narodni poslanici, nego Ustavni sud. Koliko god da je važan rad narodnih poslanika i akti koje oni donose, a pre svega zakoni, barem u istoj meri važne su odluke Ustavnog suda Srbije.
Podsećam vas još jedanput. Mnogi zakoni koji su ostali mrtvo slovo na hartiji predviđaju mogućnost da građani apeluju na Ustavni sud u zaštiti svojih prava. Setite se samo koliko puta se pominje ona čuvena fraza - pa neka sud o tome kaže svoju reč; neka sud kaže da li je nešto urađeno po pravu ili ne. Kako sud da kaže svoju reč ako suda nema, u ovom slučaju Ustavnog suda Srbije? Sutra, ako se taj ustavni sud konačno formira, zašto da se na njegove odluke ne stavlja državni pečat?
Gospođa kaže - Ustavni sud donosi neke protokolarne akte. Zaista ne znam kakvi su to akti. Postoji Ustav Republike Srbije koji propisuje šta Ustavni sud radi. Donećemo zakon o Ustavnom sudu. Ne može Ustavni sud da donosi sad neke akte koji nisu propisani Ustavom i zakonom o Ustavnom sudu. Jasno je šta Ustavni sud radi. Pre svega, njegova osnovna dužnost je da štiti ustavnost i zakonitost, da donosi odluke o tome da li je opšti akt u skladu sa Ustavom i zakonom ili nije, i na drugoj strani, da štiti ljudska prava i slobode kroz institut ustavne žalbe. Šta je strašno u tome da onda na takve odluke stavljamo državni pečat?
Ne vidim razloga zašto bi ukaz o postavljenju ambasadora Republike Srbije bio važniji od odluke Ustavnog suda Srbije. Neću da vređam nijednu državu, neću da izazivam bilo kakve međunarodne skandale, ali zašto bi ukaz o postavljenju ambasadora tamo u nekoj zemlji, ko zna gde, na kojem meridijanu, gde možda i nema naših ljudi, bio važniji od odluke Ustavnog suda o tome da li je u skladu sa Ustavom zakon koji je donela Narodna skupština?
Setite se, vladajuća većina je u ovoj skupštini pre nekoliko meseci, kada smo govorili o Zakonu o državnim službenicima, vratila vreme unazad, retroaktivno je primenila Zakon o državnim službenicima, iako za to nije bilo ustavnog osnova. Mnoga ljudska prava mogu da budu dovedena u pitanje. Vlada nam sad predlaže, kada govorimo o Zakonu o Vladi, da postoje neki akti koji se nikad ne objavljuju. Šta ćemo sa tim? Koja institucija će da brani ljudska prava? Niti građanin zna da li je Vlada donela neki akt, niti može da ga pročita.
Još mu sad oduzmite i pravo da se obrati Ustavnom sudu, odnosno oduzmite pravo Ustavnom sudu da na svoje odluke stavlja državni pečat.
To je urušavanje osnovnih institucija ovog sistema. Ne postoji u državi Srbiji samo Vlada i samo ministarstva. Postoje i građani, koji za zaštitu svojih prava treba da se obrate Ustavnom sudu.
Zaista nema suvislog razloga, sem vaše puke volje, da kažete - mi nećemo da prihvatimo amandman zato što je došao iz Srpske radikalne stranke. Nema suvislog razloga da se član 2. Predloga zakona ne dopuni jednom sasvim korektnom odredbom, da se državni pečat stavi i na odluke Ustavnog suda Srbije.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Zahvaljujem gospodinu Martinoviću. Poslednji govornik, gospodin Momir Marković, replika.

Momir Marković

Dame i gospodo narodni poslanici, da imamo Ustavni sud, kao što ga nemamo, onda bi Ustavni sud tumačio ustavnost i zakonitost pojedinih akata i onda ne bi bio problem gde bi državni pečat i ostali pečati bili stavljeni, na koji akt, na koji dokument, na koji papir.
Pošto nema Ustavnog suda da tumači gde da se stavljaju pečati, tako danas nije mogao da bude stavljen pečat na papir, pa nije donet ni papir u opštinu Ruma, gde je grupa maskiranih, pretpostavljam da su policija, mada ne mora da znači, dva autobusa, jedan "Srem" - Šid i jedan "Lasta" - Stara Pazova, došla da na silu, demokratski zauzme zgradu opštine Ruma.
Pošto nisu imali papir i pošto su predsednik opštine Ruma, narodni poslanik Martinović i predsednik SO Ruma insistirali da im se pokaže papir ili da se povuku, svih 60 ili 70, koliko ih je bilo, odbili su i otišli sa lica mesta. Sa njima je bila izvesna gospođa koja se lažno predstavljala da pripada "ministarstvu za rad protiv lokalne samouprave", jer nije pokazala papir kojim bi se legitimisala.
Dame i gospodo narodni poslanici, džabe izbori Srbiji, ukoliko može "ministar protiv lokalne samouprave" da organizuje i da plati (jer, zašto bi išli džabe, osim ako ih ministar policije nije poslao) da se izvrši upad u jednu državnu instituciju, instituciju lokalne samouprave, da se otme vlast. Jer, ako ne može izborima, ako ne može rezultatima na izborima, ako ne može glasačkim listićima, može na silu. Kažu - sila boga ne moli.
Ovog puta vam sila nije uspela. Pokušajte neki finiji metod, možda ćete uspeti da namolite odbornike SO Ruma da vam ustupe tu stolicu, bar na dva sata, da osetite kako izgleda, koje je zadovoljstvo vladati jednom radikalskom opštinom, naravno u slobodno vreme, jer ljudi rade negde do 6 - 7 sati uveče, od 7 do 9 ćemo moći da vam dozvolimo da sednete u tu stolicu.