Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović, potom narodni poslanik Momir Marković, pa Zoran Krasić.

Gospodine predsedavajući, poštovane kolege poslanici, zaista ne mislim da ćemo mi danas ovde uspeti da rešimo ovo pitanje što se tiče lokalne samouprave. Ovo je jedno nasilje nad govornicom i pokušaj ne opstrukcije, koja je normalan vid parlamentarne borbe, nego jednog destruktivnog delovanja kako bismo sprečili raspravu o temi u ovoj skupštini. Mislim da je gospođa Nada Kolundžija ovde rekla o čemu se radi u opštini Ruma i svaki dobronamerni građanin koji hoće da zaista sagleda ovaj problem u celini i kako je to u skladu sa zakonskim normama mogao je da razume o čemu se ovde zapravo radi.
Javljam se po članu 104. - Narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine i to se čini iznošenjem istinitih činjenica. Iznesene su neke stvari koje zaista nemaju veze sa istinom.
Na stranu to što moj lični utisak, ako mogu sebi da dozvolim da za ovom govornicom govorim o ličnim utiscima, jeste da SRS očigledno ima problema da u celishodnost i racionalnost svoje politike ubedi svoje članove, pa i svoje odbornike, koji jednostavno više ne verujući u takvu politiku istupaju iz odborničke grupe u Rumi i ne žele više da podržavaju lokalnu politiku na način kako je vođena u Rumi. To je problem Srpske radikalne stranke i njenog izbora odbornika u nekim budućim vremenima, da jednostavno biraju stranačke vojnike koji će im biti lojalni i dosledni u sprovođenju politike SRS tokom trajanja celog mandata.
Šta su ovde neistine? Prvo, neistina je kada govorimo o Novom Sadu, kaže, formirana je zasebna grupa od tri odbornika DS, koji su istupili iz naše odborničke grupe, zasebna grupa koja podržava vlast SRS.
Pogledajte, molim vas, oni su istupili i kada je pokrenuto pitanje u skupštini Novog Sada o tome da oni daju ostavke na svoje odborničke mandate i da ih DS zameni – jer su oni, isto kao i odbornici u Rumi izabrani sa liste SRS, izabrani sa liste DS - Boris Tadić – jednostavno to nije bilo moguće, zahvaljujući skupštinskoj većini. Kao što nije bilo moguće promeniti gospodina Radu Marinkova iz DSS-a, koji je zbog nepoštovanja odluke najviših organa DSS-a isključen iz DSS-a i danas je potpredsednik Skupštine grada Novog Sada, uprkos tome što je isključen iz DSS-a, a izabran na listi DSS-a. On i dan-danas podržava politiku SRS u Novom Sadu i uprkos tome što je faktički napustio svoju stranku, odnosno izbačen je iz nje, on podržava postojeću većinu.
Mi naravno nemamo dokaze, kao vi, da paušalno osuđujemo nekoga da je potplaćen ili korumpiran i da je zbog toga napustio. Mi to zaista ne možemo da tvrdimo. Možda su ljudi promenili uverenja ili više ne veruju u politiku koju su zastupali.
Kažete ovde, gospodin Mašić, daću mu priliku za repliku, kaže – nijedan iz SRS nije prešao u neku drugu stranku. Prešao je, gospodine Mašiću. U Vrbasu su dvojica odbornika Pokreta snaga Srbije - Bogoljub Karić prešla u SRS i u odborničku grupu SRS. To je jedan od netačnih navoda.
Postoji nešto što se zove moral. Imamo moralni sud o nekim problemima kada gledamo sa strane; imamo moralni stav o nečemu kada gledamo šta neko drugi radi, a imamo i moralni čin kada dođemo sami u situaciju. Molim vas da ove tri stvari, moralni sud, moralni stav i moralni čin, uvedete u saglasnost kada govorite i da budete dosledni za ovom govornicom.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Izgleda da poslanicima DS-a mora najmanje četiri puta da se kaže da bi neku stvar shvatili. Četvorica odbornika iz Rume o kojima je reč podneli su ostavke na odbornička mesta i na prvoj sednici su verifikovane, konstatovane ostavke te četvorice odbornika. Posle toga su čelnici DS-a iz Rume počeli da kupuju te mrtve duše i da pokušavaju da naprave koaliciju. Činjenica, zapisnički utvrđena, jeste da su četvorica odbornika SRS, bivših odbornika SRS, iz Rume podneli ostavku na mesto odbornika, da su ostavke konstatovane na sednici Skupštine opštine i da oni više nisu odbornici. Kada niste mogli tako, onda ste krenuli po sistemu "buldožer revolucije", samo ste ovde doveli policajce.
Činjenica je još i to da su odbornici SO Surčin podneli ostavke, ostavke su verifikovane, a onda je uletela policija i uz prisustvo policije kriminalci iz surčinskog klana su tukli odbornike SRS.
Činjenica je i to da je pečat koji i dan-danas koristi opština Surčin falsifikat. Pečat koji je zadužen od lokalne samouprave u SO Surčin je i dan-danas u posedu... Podnesite krivičnu prijavu ukoliko smatrate da taj pečat treba da se preda, ali prethodno moramo da raščistimo i to ko ima većinu u SO Surčin.
Činjenica je i to da vam je Surčin bio diplomski rad za otimačinu opština u kojima vladaju srpski radikali. Posle toga ste krenuli na mnoge opštine, posle toga šlag na tortu vam je bila Stara Pazova i sada opština Ruma. Krenuli ste na sve, s obzirom na to da znate da su radikali u Sremu nepobedivi i da nikada, ukoliko se volja građana bude poštovala, nećete imati lokalnu samoupravu u tim opštinama.
Dame i gospodo narodni poslanici, argument sile se u lokalnu samoupravu uvodi od kada su DS, DSS, taj demokratski blok, shvatili da im tlo pod nogama polako klizi i da će uskoro morati da se svedu na minorne političke stranke. Zato, pamet u glavu i nemojte više pokušavati da batinom uterujete demokratiju u Srbiju.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, pa potom narodni poslanik Nemanja Šarović, pa narodni poslanik Zdravko Topalović, pa potom narodni poslanik Dragan Todorović i, najzad, gospođa Vjerica Radeta.

Članovi su 101. i 104, ali to sada gubi smisao, s obzirom na to da je gospodin Stanimirović u evakuaciji, pobeže čovek, šta da radimo.
O čemu se radi, poštovani gledaoci i dragi građani Srbije? Radi se o tome što, da l` zbog toga što su onemoćali ili zbog promene taktike, više nemamo na delu performans zvani "kondomom protiv kordona", nego "kordonom protiv naroda". Malo ste ostarili, pa ste napredovali, nemate šta da suprotstavite kordonu, pošto su sada kordoni kod vas, pa ste kordone isturili u prvu borbenu liniju protiv izborne volje građana. Samo da vas podsetim, gledao sam ja vaše terevenke po ulicama, i šerpe, i lonce i sva ostala sredstva propagande, zamajavanja, zbunjivanja građana Republike Srbije, ali je došlo vreme da se podvuče crta i da se svedu računi.
Znači, oni što su lupkali u šerpe, što su igrali pored policije, što su prozivali za državni terorizam, postali su danas državni teroristi. Protiv izborne volje građana oni angažuju policiju, ali kako? Nema rešenja, ne zna se ko je komandovao, ko je naredio, ko je poslao, pa se čak ne zna ni ko je platio gorivo za one privatne autobuse, ali je bitno da se završi posao.
Pobeže Stanimirović.
Kaže - legalno. Imate prava da se ljutite, a gde vam je Dragiša Đoković? Da niste nešto zaboravili, možda?
Da niste zaboravili Bodrum i Nedu Arnerić i Pajtića, koji je muvao ovde sa onim karticama? To vam je DS.
Znači, Srbija može, i ne mora ništa da postoji u njoj, ali mora da postoji ova klica, ovaj način razmišljanja, ovaj drp sistem, pučistički. Sada je to državni terorizam. Kada vidite policajca u Srbiji, pitajte ga da li ima žuti nalog, a ako ima nalog žute boje, onda znajte šta vam sledi.
Demokrate mogu da se sastanu u kafani i da donesu odluku i da kažu – to je odluka SO. Možda sam nešto pogrešio, Velimir Ilić je pre nekoliko dana, kao krunski insajder, rekao – DOS je po kafanama donosio odluke, pa je navodio i pijanke, pa i kupaće gaćice, pa i ko je koga izbacio iz autobusa, iz kamiona, iz vozila itd.
Treba da shvate građani, ovi rade tuđ prljav posao, da li na ćirilici ili na latinici, ali tuđ prljav posao. Što se tiče ovih policajaca koje ste stavili da služe ovima, zapamtite, ima nekih koji su vršili i streljanja u ime DS-a da bi dobili stanove, poput onoga na Meljaku, pa danas nemamo krunske svedoke šta je i ko je uradio i po čijem nalogu.
Srbija je mala država da bi se nešto sakrilo. Sve se zna. Izađite sa argumentima u raspravu, nemojte sa poluistinama. Zapamtite, nemojte kordone protiv naroda i izborne volje, a one kondome stavite na glavu.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, nema većine poslanika DOS-a koja je učestvovala u ovoj raspravi, ali očigledno je da niko ne može da navede koje je to rešenje na osnovu koga je policija (dva autobusa), u sadejstvu sa predstavnicima Ministarstva za lokalnu samoupravu, pokušala da otme pečat u opštini Ruma.
Ja ću iskoristiti priliku da vam kažem šta je ista ta koalicija radila u jednoj beogradskoj opštini, odnosno u opštini Barajevo. Na tom primeru se odlično može videti kako izgleda ta njihova koalicija i kako isti ljudi, u zavisnosti od faze u kojoj su pregovori o formiranju koalicije, donose različite odluke. Naime, nakon izbora u opštini Barajevo duže vreme nije mogla biti formirana odbornička većina i onda je krenula kupovina odbornika. U tom trenutku Demokratska stranka nije bila u Vladi Republike Srbije, pa su tu inicijativu preuzele DSS i Nova Srbija.
Oni su pokupovali nekoliko odbornika, ali je većinu u Administrativno-mandatnoj komisiji opštine Barajevo imala Demokratska stranka; od pet predstavnika, koliko je po Poslovniku, tri predstavnika su iz DS, jedan iz NS i peti predstavnik je bio iz SRS.
U tom trenutku, najgore moguće optužbe, i to uglavnom, koliko čujem, tačne, iznosili su "žuti" protiv "žućkastih" i obrnuto. Podnete su ostavke dva odbornika SRS i jednog odbornika DS; na zahtev SRS sastala se Administrativno-mandatna komisija, konstatovali su njihove ostavke i uputila ih Skupštini. Međutim, u naredna dva dana situacija se malo izmenila, odnosno dramatično, pa su ovi "žuti" videli da su im "žućkasti" najsličniji, a "žućkasti" su videli da su njima ipak "žuti" najsličniji, pa se Administrativno-mandatna komisija, u istom sastavu (ponavljam, prva odluka o konstatovanju ostavki je bila jednoglasna), sastala, rešavala je o istom pitanju, na osnovu istih dokumenata i donela je drugačiju odluku.
Prva odluka, kao što možete da pretpostavite, nije priznata, druga odluka je priznata. To je ono što bi gospodin Ratković rekao - fakticitet, a što bi mi iz SRS rekli - pravno nasilje. Džabe je nama da se žalimo kome god, i Ustavnom sudu, i redovnom sudu i bilo kom drugom sudu, jer papiri su nesporni, nesporno je da je ista komisija na osnovu istih dokumenata donela dve različite odluke i da prva nije bila priznata, a da je druga priznata.
Ponavljam, većina, tri člana od pet članova su članovi Demokratske stranke. Izađite, ako je moguće, objasnite koji su to pravni principi koji su vas rukovodili i kojoj to mi instanci treba da se žalimo kako bismo zaštitili prava građana Beograda. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, pa potom Zdravko Topalović i na kraju, nadam se, ove rasprave Vjerica Radeta.       

Nemojte unapred da se nadate ničemu, gospodine Mrkonjiću, jer ako vas iznevere nade, šta da radimo onda.
Meni je žao što gospođa Nada Kolundžija nije ovde, ali ja ipak moram neke stvari da ponovim. Izgleda vama ne vredi ni čitati činjenice. Pazite, ne pokazujući nikakav nalog, nikakvu sudsku odluku ni upravno rešenje zatražili su od sekretara SO Ruma...
Gospođa Nada Kolundžija misli da predsednik skupštine nosi pečat sa sobom. To nema nigde, to je bilo u vreme kada je gospođa Kolundžija bila u jednoj od prvih stranaka, dok još nije bilo višestranačkog sistema. Tada su predsednici nosili sve sa sobom. Sada pečat poseduje sekretar skupštine opštine, kao što i sekretar Skupštine Srbije ima pečat, a ne predsednik Skupštine Srbije.
Pazite, ne pokazujući nikakav papir. Da li to Nada Kolundžija misli da je dovoljno da neko dođe, da ima neku značku, plavo sa nekim žutim krugom i da je to dovoljno. Ne treba nikakav drugi dokument. To je osnovna legitimacija, to je osnovni dokument pred kojim sva vrata treba da se otvaraju. Šta je uradio sekretar Skupštine opštine?
Uradio je ono što mora po zakonu, ne kažem i svojim životom da brani taj pečat, ali je uradio jedino što može, a to je da ne da pečat, jer nije imao nikakav papir. Da je dao taj pečat, on bi krivično odgovarao.
Ponovo ću vas podsetiti na SO Surčin. Pazite, taj pečat, original, koji je izrađen u Ministarstvu za lokalnu samoupravu, još uvek se nalazi kod predsednika opštine Rajka Matovića. Vodi se spor da li je preuzimanje, odnosno otimanje vlasti u opštini Surčin bilo na zakonit ili nezakonit način. Kada sud bude doneo odluku, onda će i pečat biti vraćen, nije ništa sporno. Ali vi to ne čekate, vas jednostavno to ne interesuje. Vi hoćete da sprovedete svoju volju. To je vaš zadatak. Šta vas briga za zakone. Sto policajaca u dva autobusa - juriš.
Gospođa Kolundžija kaže da je predsednik skupštine legalno smenjen. Hajde da to ostavimo Ministarstvu za lokalnu samoupravu da proveri i na osnovu činjenica i dokaza donese rešenje i da se postupa po rešenju, a ne po sili. Kako to niste uradili u Skupštini grada Beograda? Ovde se radi o još težem prekršaju. Oni predsednika opštine, gospodine Ratkoviću, koji je izabran od strane građana na neposrednim izborima, ne postavlja se uopšte pitanje njegovog legaliteta i legitimiteta, sprečavaju da uđe u SO. Molim vas, je li to moguće?
Zamislite sada, recimo, posvađate se vi sa vašim koalicionim partnerom; oni imaju policiju u svojim rukama i donesu odluku da smene Borisa Tadića pred Predsedništvom i kažu - nema ulaska u zgradu Predsedništva Republike Srbije. Šta biste uradili u tom slučaju? Čovek je izabran na neposrednim izborima.
(Predsedavajući zvonom opominje na vreme.)
Evo, završavam. Došli pripadnici MUP i jednostavno kažu – nema. Dajte papir – nema papira. Dajte rešenje – nema rešenja. To je osnovni problem. Problem je nastao, gospodo iz DS-a, 2001. godine kada ste počeli da kupujete poslanike u Skupštini Srbije, tada kada niste imali Ustavni sud, kada ste prvo oduzeli poslanička mesta Vuku Obradoviću i njegovoj stranci, pa se to nastavilo kada ste izbacili 54 poslanika DSS-a.
(Predsedavajući zvonom opominje na vreme.)
Evo, završavam. Pa onda ovi što imaju štap i šargarepu, uzeli vam šargarepu, ali krenuli i štapom, pa ste morali ovde da ih vratite. U to vreme ste imali 316 poslanika u Skupštini Srbije. Haos u ovoj državi ste proizveli vi 2001. godine.