Narodni poslanik Nataša Jovanović, replika na izlaganje Slavoljuba Matića. Ne znam kako, ali prepoznala se u vašem izlaganju, gospodine Matiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, nikada nisam zloupotrebljavala Poslovnik, niti pravo na repliku. Ne da sam se prepoznala, nego je kolega Matić izgovorio moje ime i prezime. Ne samo moje, ne javljam se zbog sebe, nego je on sasvim pogrešno protumačio moje izlaganje.
To ne bi bilo strašno, jer njegove paušalne ocene i neznanje mene uopšte ne čude, na to sam navikla u dugom nizu godina koliko posmatram sva njegova nevešta izlaganja, ali strašno je što je on rekao – zbog ovakvog amandmana i predloga koji je uputio jedan poslanik SRS sa akademskim zvanjem, mr Dejan Mirović, dovodi se u pitanje titula gospodina Mirovića.
Gospodine Matiću, ne samo da ne znate ništa, nego ste i drski, da ne kažem bezobrazni. Gospodin Mirović, za razliku od vas, ne samo da prati sve ono što se dešava u zemljama Evropske unije, u Rusiji, u latinoameričkim zemljama, nego se sa naučnog i stručnog aspekta time bavi. Gospodin mr Dejan Mirović je, za razliku od vas, napisao mnogobrojne studije, mnogobrojne udžbenike, veoma pametno štivo koje vi treba da pročitate. Evo, uzeću za pravo, iako ste toliko nezahvalni i niste želeli ništa da naučite od poslanika SRS, da vam poklonim nešto od onoga što je izdala Srpska radikalna stranka, a što je napisao gospodin Dejan Mirović, da biste nešto naučili.
Kad već govorite o tom hipotetičkom pristupanju Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, o čemu je govorila i koleginica Tabaković, moram da vas podsetim, a to je više puta u svojim knjigama i u svojim člancima apostrofirao mr Dejan Mirović, da Rusija na prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju čeka čitavih 13 godina. Prekjuče je predsednik Ruske Federacije gospodin Vladimir Putin izjavio: "Rusija neće pristupiti STO, iako na to čeka 13 godina, osim ako joj ne bude odgovaralo da otvori tržište". Eto kako pametni ljudi i mudri državnici, poput Vladimira Putina, štite svoju državu od tajkunizacije, od upada svih ovih raznih konzorcijuma i sumnjivih firmi, ne znam kako se sve već zovu, koje gutaju ova naša osiguravajuća društva, uništavaju naš bankarski i finansijski sektor.
Ne mogu to vama da objasnim zato što vi imate danas, ili svih ovih dana, specijalan zadatak da, potpuno neobavešteni, u maniru vaše stranke i vašeg predsednika, pričate o nečemu o čemu blage veze nemate.
Što se tiče mr Dejana Mirovića, on će vam biti na raspolaganju uvek, a ja javno obećavam i održaću obećanje, za početak, da nešto naučite, pokloniću vam jednu od niza njegovih knjiga, gde se sa stručnog i naučnog aspekta bavi i ovim pitanjima odnosa STO, MMF-a i Svetske banke prema zemljama kao što je Srbija i onima koje već imaju negativno iskustvo u proteklim godinama. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Goran Rakovac, po amandmanu.

Uvažene kolege, gospodine ministre, vratimo se amandmanima. Poslanici DSS-a su jučerašnji dan, iako se uglavnom diskutovalo o Poslovniku, koristili da diskutuju o amandmanima. Između ostalog, govorili su o ovom amandmanu.
Danas govorimo samo o amandmanima, takav je dogovor. Mi nećemo odstupiti od ovog dogovora, ali nije na odmet ponoviti nešto što smo i juče istakli.
Naime, konkretno se radi o članu 15. osnovnog Zakona o osiguranju, gde je Vlada intervenisala, pre svega da bi omogućila društvu za osiguranje da višak rizika koji se ne može pokriti sopstvenim sredstvima reosigura. To reosiguranje se može izvršiti kako kod domaćeg tako i kod stranog društva za osiguranje, a čitava promena osnovnog zakona, koju je inicirala Vlada, izvršena je da bi Srbija mogla lakše i brže da pristupi STO.
Podsetio bih da je Vlada Srbije usvojila Akcioni plan za otklanjanje prepreka za pristupanje STO, tako da je po ovom planu neophodno da se sve prepreke otklone do polovine 2008. godine. Vlada je iskoristila mogućnost, predlažući ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, između ostalog, da interveniše i kod člana 15.
Amandman koji je podneo kolega Mirović, glasi: briše se. Dakle, briše se predlog Vlade o izmenama osnovnog Zakona o osiguranju. Kao takav, on ne može da se prihvati, upravo iz razloga zbog kojih je Vlada i podnela ovaj amandman.
Iz ovih razloga, pozivam sve poslanike da u danu za glasanje ne prihvate ovaj amandman, jer ovaj amandman, u svakom slučaju, bitno poboljšava tekst osnovnog Zakona o osiguranju.

Da li još neko od narodnih poslanika želi reč o amandmanu? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Stefanović.

Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo juče govorili o amandmanima koje su predlagali poslanici SRS pokrenulo se jedno pitanje koje su kolege htele da predstave kao nešto što pokazuje da poslanici SRS nisu na pravi način možda shvatili sistem postavljanja amandmana ili da nismo dovoljno duboko ušli u materiju kojom se zakon bavi, zato što neki amandmani glase - briše se, taj član se briše. Zbog čega?
Mi time ne želimo da kažemo da je prethodni zakon bio dobar, pa time želimo da vratimo dejstvo prethodnog zakona.
Ne, nego želimo da kažemo da je rešenje koje vi predlažete izmenama i dopunama ovog zakona daleko lošije i da će pogubnije uticati na građane Srbije od onog rešenja koje je bilo u prethodnom zakonu, za koje takođe smatramo da je loše.
U obrazloženju amandmana mi smo ostavljali samo suštinu onoga o čemu pričamo u trenutku kada obrazlažemo amandman, jer bi u suprotnom ovih 15 minuta koje imamo da se obrazloži suština našeg amandmana bilo potpuno besmisleno.
Ako bih ja uz svaki amandman dostavljao obrazloženje na 40 kucanih strana, onda bi bilo besmisleno da ovde izlazim i pričam pet ili deset minuta ono što želim da vam kažem. Ljudima iz stručnih službi ova jedna ili dve rečenice koje mi pišemo i kojima pogađamo suštinu onoga što želimo da izmenimo amandmanom potpuno su dovoljne da shvate da li ovaj amandman može da se prihvati, da li će biti u duhu zakona ili neće i da li i na koji način mi želimo da promenimo dejstvo ovog zakona koji je na dnevnom redu.
U amandmanu na član 3, kojim sam ja predvideo, da kažem na član zakona... Inače, član 3. glasi: "U članu 26. stav 2. reči 'pod uslovima uzajamnosti' brišu se."
Predviđam brisanje ovog amandmana jer smatramo da je princip uzajamnosti nešto je veoma važno i veoma vitalno za poslovanje i odnos svake ozbiljne države.
Često smo imali priliku da vidimo štetnost nepostojanja ozbiljne državne politike u ovoj oblasti, ne samo kada se radi o osiguranju i u ovoj oblasti, već i kad se radi o trgovini, kad se radi o mnogim drugim oblastima.
Nažalost, u ovom zakonu predviđamo da će sva strana osiguravajuća društva, pa čak i njihovi ogranci, imati maltene veća i bolja prava u našoj državi nego što ćemo mi moći da imamo u drugim državama. Čuli ste od moje koleginice Jorgovanke Tabaković, koja je lepo objasnila šta znači prerano i preuranjeno otvaranje tržišta na način kako se to sad predviđa ovim zakonom.
Inače, zbog građana Srbije moram da kažem da je osiguranje, odnosno ova vrsta usluga, nešto na šta treba obratiti posebnu pažnju, jer spadaju u tzv. obećavajuće usluge, da klijent prvo avansno plaća uslugu a tek naknadno, kasnije, kada se eventualno šteta dogodi, može da dođe da realizuje tu svoju eventualnu dobit.
Zbog toga smatramo da nije dovoljno da samo tržište može da reguliše ovu materiju, ovde je potrebna mnogo snažnija i vitalnija uloga države, koja mora da kontroliše i da obrati pažnju na to šta se na njenom tržištu dešava.
Ako Slovenci predvide da na njihovom tržištu strane osiguravajuće kuće mogu da učestvuju samo 2%, a podsetiću, Slovenija je država koja je u Evropskoj uniji, onda ne vidim razlog zbog čega država Srbija mora da stavi ovakvu vrstu ukidanja uslova uzajamnosti i da svoje tržište em dodatno otvori, em ne obezbedi svojim kućama da učestvuju ravnopravno na utakmicama u tim drugim državama.
Kad kažem da je potrebna ozbiljna i konkretna uloga države u kontroli i nadzoru, ne mislim na onakvu ulogu kakvu je država imala od 2000. godine npr. u bankarskom sektoru, kada je bukvalno razoren bankarski sektor i kad su domaće banke potpuno uništene da bi se otvorio prostor za strane banke. Nemam ja ništa protiv stranih banaka, ali imam protiv toga da vi sad imate situaciju da kamate u tim stranim bankama, bilo na kredite ili štednju građana, nisu uopšte niže nego u zemljama u okruženju, već su, naprotiv, više.
Imate jednu zanimljivu pojavu kad pogledate čitav bankarski sistem u našoj zemlji – da su te kamatne stope, gotovo da smem da kažem, dogovorene, jer zna se da se one već dogovaraju iza leđa građana, što je protivzakonito, i da vi nemate šanse da postignete tržišnu utakmicu, onakvu kakva treba da bude.
Takođe, tu je veoma značajno pitanje monopola. Imali smo vest koja je mene uznemirila kao građanina, da je mleko koje se proizvodi u našoj zemlji za 10 dinara jeftinije kada se kupuje u Crnoj Gori nego u Srbiji. Šta se dogodilo nakon toga? Apsolutno ništa.
Građani Srbije i dan-danas kupuju skuplje mleko koje se proizvodi u našoj zemlji, nego što to rade građani u Crnoj Gori, što vam pokazuje jasno da je na delu monopol.
Sve ove plastične primere vam dajem da nam se to ne bi desilo u osiguranju. Ako vi dozvolite da strani sektor u potpunosti preuzme domaća osiguranja, jer to je ipak važan sektor za našu državu, pošto se radi o još jednom tržištu kapitala, doći ćete u situaciju da nećemo imati ni mrvicu mogućnosti da utičemo na ono što se u tom sektoru dešava u državi.
Posebno skandalozan je, takođe, i član 21. predloženog zakona, koji predviđa izmenu člana 243v Zakona, koji govori o tome da će biti moguća isplata posebnih naknada tj. provizija za učesnike privatizacionih procesa osiguravajućih društava.
Imali smo priliku da vidimo da se naknade isplaćuju često direktorima, ministrima, pomoćnicima, zamenicima, raznim savetnicima koji već primaju državnu platu da sprovode taj proces i da se staraju o društvenom kapitalu, odnosno državnom kapitalu, koji treba privatizovati. Da ne pričam o tome da se ovim zakonom u ruke ministra stavlja odluka o visini provizije za privatizaciju ovog kapitala, što je potpuno skandalozno.
Znate kakve zloupotrebe je to proizvodilo u prethodnom periodu od 2000. godine, a kakva tek mogu da se otvore, o tome ne treba posebno ni da pričam.
Imamo svež primer privatizacije "Robnih kuća Beograd". Početna cena za privatizaciju "Robnih kuća Beograd" bila je 140 miliona evra. Prodato je za 360 miliona.
Kada saberete kvadratne metre poslovnog prostora, prosečnu cenu vrednosti kvadratnog metra u pojedinim gradovima, a znate da "Robne kuće" imaju poslovni prostor u centru svakog grada, ne na periferiji, da je to jedan veoma atraktivan lanac za bilo kog distributera bilo čega; kad saberete poslovni prostor, kvadratne metre, hektare zemljišta koje imaju npr. na Bežanijskoj kosi, gde imaju ogroman magacinski prostor, što je otprilike najkvalitetnije zemljište kada bi neko danas kupovao u Beogradu, jer ga uglavnom nema; kada biste sabrali sve to i kada biste uračunali dug (da ne ulazim u priču kako se u "Robnim kućama" fiktivno stvarao taj dug da bi bile prodate na način kako su prodate), dođete do cifre od nekih 550 miliona evra. To je gruba cifra, ne računam tržišnu poziciju, ne računam ništa drugo.
Time dolazite do čistog podatka da je država na ovaj način, veoma niskom startnom cenom, oštećena za bar 200 miliona evra, a da li će neko za privatizaciju i privatizacioni proces dobiti neku proviziju, da li će sutra neko za privatizaciju nekog od osiguravajućih društava upravo na ovaj najjeftiniji način, na šta mi upozoravamo, dobiti proviziju, ostaje građanima da se pitaju, a mi pokušavamo upravo da to izmenama i dopunama ovog zakona sprečimo.
Ono što je važno takođe pomenuti, to je da posledice ovakvih zakona, ono na šta mi upozoravamo, upravo dovode do toga da mi u Srbiji danas već imamo začetak ozbiljnih i snažnih socijalnih, ekonomskih protesta radnika.
Imate blokade puteva poljoprivrednika, imate proteste i demonstracije skoro svakodnevno, imate ljude koji ostaju na ulici, smanjuje se broj radnih mesta, upravo sprovođenjem i implementacijom ovakvih zakona, umesto da se povećava.
Uvođenjem ozbiljnog učešća stranog sektora, bez domaće kontrole, bez prisustva domaćeg sektora, imaćete priliku da se desi upravo ono što se dešavalo svugde gde se slično dešavalo u poslednjih desetak godina, a to je drastično smanjenje broja radnih mesta i faktički čak i smanjenje primanja u tim određenim strukturama.
Zbog svega ovoga, zbog svega što se dešava i sa radnicima "Strele", koji štrajkuju, i "Tamnave", "Jumka", "Robnih kuća" itd., zbog svih tih dešavanja, zbog želje da amandmanima poboljšamo zakon, da omogućimo da građani Srbije žive zaista bolje i kvalitetnije, ali da vas sprečimo da možda iz neznanja, da ne kažem zle namere, uradite ono što radite Srbiji, mi podnosimo amandmane i borimo se u ovoj skupštini svojim izlaganjima da ih prihvatite i da tako zajedno omogućimo da građani Srbije imaju budućnost i da žive bolje, a ne da se za to samo deklarativno zalaže. Hvala vam puno.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ja ću morati povodom ovog amandmana da obuhvatim i ovaj prethodni zato što su i član 2. i član 3. Predloga zakona fizički spojeni odredbom 25. Predloga zakona, a to u ovom predlogu zakona treba da budu prelazne i završne odredbe.
Gospodine Cvetkoviću, u međunarodnim odnosima postoji taj tzv. sistem uspostavljanja odnosa sa nekom državom i postoje neke klauzule i onda se tim klauzulama manifestuje koliko dobro treba da izgledaju odnosi između dve države. Postoji neki sistem povlašćene nacije. Vrlo često se taj sistem prosto ugrađuje u neke bilateralne sporazume, koje potvrđuje i ova Narodna skupština. Taj sistem treba da znači da se neka država u odnosima prema Srbiji razlikuje u odnosu na neke druge. Tako se manifestuje nešto što se na kraju zasniva na principu uzajamnosti, a taj princip uzajamnosti narodski može da bude tante za kukuriku, koliko ti meni toliko ja tebi, ti mene voliš ja tebe volim, ti mene mrziš ja tebe mrzim.
Vi u članu 3. Predloga zakona izbacujete elementarni princip. Vi svojim amandmanom brišete reči "pod uslovima uzajamnosti". Znači, više uzajamnost ne postoji kao uslov da bi neko iz inostranstva došao na naše tržište osiguranja, gde bi trebalo da posluje po propisima koji kod nas važe. To znači da može i krvni neprijatelj gospodina Cvetkovića, kada se usvoji ovaj zakon, da osigura gospodina Cvetkovića životno.
(Predsedavajući: Molim vas, nemojte tako, gospodin Cvetković nema neprijatelje i nemojte improvizovati.)
Gospodine Albijaniću, uvek sa ove govornice mogu da konstatujem da imam problema sa vašom neobaveštenošću. Gospodin Cvetković i veliki broj ministara iz one DOS-ovske vlade i ove DOS-ovske vlade ima veliki broj krvnih neprijatelja. To su građani Republike Srbije koji su ostali bez posla, gospodine Albijaniću.
Gospodine Albijaniću, vi me stvarno zbunjujete vašim neznanjem. Ja ću vam to blagonaklono objasniti, da više ne pravite grešku u životu.
Gospodine Albijaniću, postoji jedan lep vic koji glasi ovako: učiteljica je rekla deci - deco, donesite sutra po sto dinara za gladnu decu Ruande. Sva deca donela, mali Perica nije doneo. Pita ga učiteljica - zašto, Perice? Pa, moj tata kaže da tamo nema gladne dece. Prošlo nekoliko dana, učiteljica kaže - deco, donesite po sto dinara za nezaposlene Ruande. Sva deca donela, Perica nije. Zašto, Perice? Moj tata kaže da nema nezaposlenih u Ruandi. Prošlo mesec dana, učiteljica kaže - deco, svi sutra po sto dinara da se pomogne demokratska stranka Ruande. Niko nije doneo pare, Perica trista dinara. Pita ga učiteljica - zašto si doneo trista dinara? Moj tata kaže ako u Ruandi postoji demokratska stranka, onda postoje i gladni i nezaposleni.
Pošto je ovo bio citat da biste se malo urazumili, gospodine Albijaniću, dozvolite mi da dalje ubeđujem gospodina Cvetkovića.
(Predsedavajući: Imate još jedan minut.)
Imam ja vremena. Za vas ja imam neograničeno vreme. Ovo ne radim sa mukom, nego sa zadovoljstvom. Kada je u pitanju zadovoljstvo onda vreme nikakav faktor nije. Vreme kao faktor ograničenja ne postoji ovde. Sedam godina žarko želim da vas rasturim na paramparčad, sve što radim u životu je to. Stečajni upravnik, završiću ja to.
Gospodine Albijaniću, pošto poštujem Poslovnik, sada vas upozoravam, ističe pet minuta i odmah posle toga se javljam po Poslovniku. Ako smo rekli da nećemo po Poslovniku, to nije značilo da pravite neke...

Hvala vam, gospodine Krasiću, molim vas da ne pričate viceve za govornicom. Reč ima narodni poslanik Vladan Vučićević, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što sigurno većina u ovoj Srbiji želi, to je da Srbija bude sastavni deo Evropske unije, a naravno i da bude sastavni deo Svetske trgovinske organizacije.
Da bi Srbija bila sastavi deo Evropske unije i sastavni deo Svetske trgovinske organizacije, za to treba stvoriti određene uslove, ne može se primiti u članstvo Evropske unije bez određenih uslova, i zato mi ovde treba da donesemo jedan set zakona koji će omogućiti da Srbija uđe u sastavni deo Evropske unije, da uđe u taj savremeni svet koji će imati normalne tokove i gde će život biti drugačiji nego što je sada u ovom trenutku u Srbiji.
Takođe, ako Srbija želi da bude sastavni deo Svetske trgovinske organizacije, potrebno je stvoriti određene uslove i preduslove da bi vas neko primio u to članstvo, a za to je potrebno vreme, to je jedan proces. Naravno, zakon koji danas treba da donesemo je jedan od preduslova da bi Srbija mogla da bude sastavni deo trgovinske organizacije.
Evo, član 3, koji kaže: "pod uslovima uzajamnosti" briše se. Zašto se to briše? Šta se tu podrazumeva? Podrazumeva se da takav jedan zakon koji se nalazi u Evropskoj uniji sigurno ne podrazumeva da mora da postoji ta uzajamnost. Ne vidim tu nikakav problem konkurencije. Ovim zakonom koji predlaže Vlada niko ne sputava konkurenciju i niko naše osiguravajuće kuće ne briše gumicom, kako neko želi to da prikaže.
Da se malo vratimo unazad i vidimo kakve smo mi to osiguravajuće kuće u prethodnom periodu imali, a imali smo ih. Imali smo osiguravajuće kuće koje je mogao da otvori ko je hteo.
Znači, nije bilo ograničenja u otvaranju osiguravajućih kuća. Imali smo možda najjeftinije osiguravajuće kuće u Evropi.
Osiguranje vozila je bilo bagatelno, osiguranje života je bilo bagatelno, osiguranje imovine je bilo bagatelno, ali ako dođe do oštećenja, ako preživite, ako neko od osiguranika ima materijalnu štetu, tu materijalnu štetu od osiguravajućeg društva niste mogli da naplatite. Sada se postavlja pitanje da li treba da imate osiguravajuće društvo koje će vas osigurati po možda bagatelnoj ceni, a da eventualnu štetu sutra ne možete naplatiti. Znači, imate osiguravajuće društvo pro forme.
Pričalo se ovde o bankarskom sistemu, pa se kaže da je došlo dosta inostranih banaka ovde, pa su sada kamate velike. Kamate su interesne. Ono što je roba za banku, to je novac.
Prema tome, kamata je onakva kakva se u ovom trenutku diriguje. Nema više komandne privrede, nema komandnog tržišta, postoji jedna zdrava konkurencija.
Hajde da vidimo, od ovih naših banaka, koje se ovde uporno godinama štite, pa se kaže - uništene su, da li postoji jedna za koju neko od poslanika može reći da u onom prethodnom periodu nije prevarila svoje komitente? Ima li jedna koja je pošteno isplatila štednju, deviznu, dinarsku, našim građanima? Nema. Svi su u datom trenutku prevarili građane.
Šta smo doživeli? Doživeli smo da su građani Srbije izgubili poverenje u bankarski sistem Srbije. To poverenje nije tako lagano bilo vratiti, ali, evo, polako se vraća opet poverenje u bankarski sistem, građani opet ulažu i dinare i devize, stavljaju na štednju, pa stavljaju sada i kod naših banaka, jer naše banke moraju da imaju ozbiljniji stav prema svojim komitentima, prema štedišama, prema građanima Srbije.
Naravno, to je nametnula konkurencija raznih svetskih banaka. Ne kažem da su sve te banke koje se nalaze u Srbiji idealne, dobre, neke imaju bolje, neke lošije uslove, ali sve će to vremenom regulisati tržište, pa i tu kamatu na neki način će da spušta, ali to je proces. Teško da neko može sada da kaže - od sutra će kamate u bankama biti jedan ili dva posto, ono što bi privreda i privrednici želeli, ali to nigde nije bilo, ni u jednoj zemlji tranzicije, niti je to u ovom trenutku moguće.
Mislimo da je Srbija u jednom prethodnom periodu... Poslanici Nove Srbije smatraju da sama privatizacija koja se odigrala nije bila ni korektna u svakom segmentu, niti je zadovoljavajuća ni po privredu, ni po državu, ni po građane Srbije, ali moramo da priznamo da je privatizacija, koja je unazad već više godina u procesu, bila u jednom vrlo trusnom području, politički nesigurnom području. Došlo je tu iks firmi za koje mi smatramo da možda nisu dobre, nisu kvalitetne i vreme koje je za nama je to i pokazalo.
Ono što nama treba u budućnosti jesu ozbiljne kompanije, ozbiljne firme koje će zaživeti na ovim prostorima.
Da bi došle te ozbiljne kompanije i ozbiljne firme, koje mogu ozbiljno da apsorbuju nezaposlenost u Srbiji i da zaposle nezaposlene ljude u Srbiji, moraju da se stvore preduslovi, da se stvore stabilni zakoni, da bi ozbiljne firme došle u jednu ozbiljnu državu koja politički ozbiljno razmišlja i vidi negde sebe u zdravijim, normalnijim uslovima, ali i u uslovima konkurencije.
Zbog tih firmi, zbog tih ozbiljnih kompanija potrebno je napraviti stabilne zakone, konkurentne zakone, a jedan jeste i ovaj zakon o osiguranju.
Ozbiljne kompanije hoće da imaju mogućnost da se reosiguraju kod jakih kuća. Niko neće ovde sputavati domaće osiguranje da može da vrši i osiguranje i reosiguranje, niti neko ograničava nekoga da bude privrednički jak ili da bude jaka osiguravajuća kuća. To niko ne sputava, ali, naravno, doći će i ozbiljne osiguravajuće kuće, ozbiljne firme.
Zato mi smatramo da možda kod određenog broja poslanika opozicije, gde je strašno lagano napisati za nešto - briše se... To je mnogo lako i to je najlakše, to je samo jedna reč, ali ne možemo izbrisati ni budućnost Srbije, ne možemo izbrisati ni prosperitet Srbije, ni budućnost ovih građana, ni budućnost onih koji će sutra živeti u Srbiji. Ali, naravno, ne možemo zaboraviti ni prošlost, ne možemo zaboraviti kakva smo osiguravajuća društva u Srbiji imali, kakav je odnos tih osiguravajućih društava u Srbiji bio prema građanima Srbije, ne možemo zaboraviti kakav smo bankarski sistem u Srbiji imali, kakav je odnos bankarskog sistema i banaka u Srbiji prema građanima bio, a možemo reći da je bio negativan. Iz tih razloga, Srbiji je potrebna konkurencija.
Srbija nije Rusija, Srbija nije moćna država da može sada ucenjivati sve, Rusija je druga sila na svetu, a Srbija je mala zemlja. Ako je na globusu tražite jedva da je nađete.
Ako mi mislimo da možemo zaustaviti svetski trend privrede, da možemo zaustaviti svet, Evropu, da možemo stopirati sve i da smo mi sada i najlepši, i najmudriji, i najpametniji i da možemo pobediti sve, onda se grdno varamo.
Mi treba da budemo sastavni deo EU, sastavni deo razumnog, naprednog sveta, da ne traćimo naše živote. Pa, i ako traćimo naše živote, to je naše pravo, ali nemamo prava da traćimo živote onih koji tek treba da žive, nemamo prava da sputavamo budućnost mladim ljudima, već treba da im omogućimo da imaju mnogo kvalitetniji život no što smo imali mi.
Mislim da smo i mi imali kvalitetniji život no što su imali naši roditelji, pa imamo tu neku obavezu, shodno trendu napretka nauke, da omogućimo našim porodicama, našoj deci i ovim mladim ljudima koji su rođeni, koji će se tek roditi, da žive u mnogo boljem i kvalitetnijem društvu no što je ovo u kojem živimo mi danas.
Zato poslanici Nove Srbije žele i hoće da podrže ovaj zakon, zato što ovaj zakon stvara konkurenciju, zato što ovaj zakon omogućava da Srbija ima bolji prosperitet no što ga je imala do sada, ima konkurenciju, pa neka konkurencija odluči. Niko neće naterati nikoga da se osigurava kod nekog stranog osiguravajućeg društva ako ima svoje i ako je zaljubljen u svoje.
Prema tome, svi ćemo se mi kod naše jake osiguravajuće kuće osigurati, reosigurati, mi ćemo, ako treba, ignorisati inostrana osiguranja, ali pod uslovom da budemo stabilno osiguravajuće društvo i da se ne desi ono što joj se dešavalo u prošlosti. Prema tome, smatramo da je konkurencija zdrava i da je komandna privreda, komandno tržište iza nas i to ne može biti budućnost, to može biti samo prošlost, a budućnost je nešto čemu treba da se okrenemo i zato ćemo mi ovaj zakon podržati. Hvala.