Gospođo Radeta, izričem vam opomenu kao predsedavajući.

Hvala lepo.
Dakle, narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Moje pitanje odnosi se ... Odnosno, tražim obaveštenje, a vi, gospodine predsedavajući, morate da obezbedite objašnjenje od ministra policije Dragana Jočića, koji je očigledno treći član tog zlikovačkog udruženja.
Gospoda Koštunica, Tadić i Jočić i ostala bulumenta svaki put kada im se pojavi Karla del Ponte u Beogradu moraju na najgrublji, najbezobrazniji, najbezobzirniji način da ponize Srbiju, da pokažu koliko udvorničku politiku prema Karli del Ponte vode. Noćas su, odnosno jutros rano, priveli Darka Mladića, sina slavnog generala Ratka Mladića.
To je, dakle, pitanje na koje morate vrlo brzo da nam dostavite odgovor – zbog čega su priveli i uhapsili Darka Mladića? Da se možda ne nadaju, ta slavna trojka, da će Darko Mladić za milion evra da proda svog oca? Niti je njegov otac, slavni i legendarni general, prodavao Srbe i srpstvo, niti će to njegov sin, niti će to ijedan časni građanin Republike Srbije, časni Srbin.
Dakle, dame i gospodo poslanici, vidite kakvu politiku vode Tadić i Koštunica, sve što traži Karla del Ponte, i više od toga, čak ne verujem da im je tražila da hapse Darka Mladića, jer ona je, izgleda, pametnija od njih i jasno joj je da ne postoji sin u Srbiji koji bi izdao svoga oca, čak i kad bi znao gde mu otac trenutno boravi. Ubeđena sam da to Darko Mladić ne zna, ali i da zna, ponašao bi se, uostalom, kao i svaki srpski radikal – i da znamo gde je Mladić, ne bismo ga izdali, ne bismo ga prodali.
Insistiram da nam gospodin Jočić u što kraćem roku kaže, preko vas, zbog čega je priveo Darka Mladića.

Narodni poslanik Rajko Baralić po Poslovniku.

Gospodine Albijaniću, dame i gospodo narodni poslanici, član 225. stav 2. i 3. Ne bih se javio, ali je jedan broj ljudi u opštini Požega veoma uznemiren bahatim ponašanjem tzv. ravnogoraca koji pucaju na pošten svet kad se napiju i pri tom pevaju čuvene pesme, "Sprem'te se, sprem'te" i dr.
Dakle, upućujem gospodinu Jočiću poslaničko pitanje – da li Radomir Lapčević iz Donje Dobrinje, opština Požega, ima dozvolu za držanje naoružanja, a ako je ima, da li poseduje dozvolu za nošenje naoružanja?
On je sinoć, zajedno sa još jednim pijancem, pucao na pragu jednog invalida, čije je ime Milovan Arsenijević, iz sela Čestobrodica iz opštine Požega. Da li je moguće da naoružani ljudi hodaju Srbijom i da na ovaj način zastrašuju one koji pripadaju SPS-u? Ovi koji pucaju pripadaju SPO-u, takozvanom demokratskom bloku. Da li je dozvoljeno nekom ko pripada tzv. demokratskom bloku da puca na invalide u Srbiji?
Tražim od gospodina Jočića da se za ovog gospodina uradi parafinska rukavica i da o tome obavesti Narodnu skupštinu Republike Srbije i mene kao postavljača ovog pitanja. Zato što nije normalno da se na ovaj način ponašaju ljudi, koji imaju pravo da budu alkoholičari, i to je bolest kao i svaka druga, i koji imaju pravo da pripadaju SPO-u, i to je bolest kao i svaka druga, ali nemaju pravo da pucaju na invalide u Srbiji zato što oni glasaju za SPS.
Gospodine Albijaniću, ovo su vaše komšije, i Čestobrodica i Dobrinja su u vašem kraju. Molim vas da upotrebite vaš autoritet potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije i da takođe zamolite gospodina Jočića da ovu bandu strpa iza brave i da im oduzme naoružanje. Podsećam da je zaprećena kazna za neovlašćeno držanje oružja pet godina zatvora. Čekam odgovor na ovo pitanje i čekaju ga građani Požege sa velikim interesovanjem. Hvala vam lepo.

Prosledićemo pitanje, gospodine Baraliću, i u okviru nadležnosti Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da radi svoj posao kada su u pitanju pojedinci koji rade takve stvari, ali nemojte kvalifikovati politički neke druge ljude zbog toga. Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista, što kaže koleginica Radeta, jedva smo čekali da nam omogućite da radimo, jer vi vidite kako mi srpski radikali tretiramo ove vaše zakone i moramo da reagujemo. Videli ste iz obrazloženja i iz teksta amandmana uvaženog kolege magistra Dejana Mirovića da je to jedini moguć potez SRS u situaciji kada se vrše izmene i dopune jednog zakona koji je već dosta pometnji napravio u Srbiji i koji, po našem mišljenju, za razliku od vašeg, ne uvodi red u oblasti osiguranja. Naprotiv, baš kao što se to dešava u celokupnoj srpskoj privredi, što u procesu privatizacije, otvaranja lanaca marketa, otvaranja banaka, stvorio se jedan tajkunski lobi i mogućnost da se velika osiguravajuća društva, koja su pod patronatom vodećih srpskih tajkuna, bogate, a oni koji su, uslovno rečeno, mali i koji su radili posao do stupanja na snagu ovog zakona i do stupanja na snagu ovlašćenja koja je po Zakonu o Narodnoj banci Srbije dobio guverner Jelašić, sada su u situaciji da ne mogu da rade.
Tipičan primer za to je osiguravajuće društvo ''Prizma'' iz Topole, a ima ih još mnogo. To su ljudi koji su imali redovne dozvole za rad.
Ja ne bih pominjala i neka po solventnosti i po odnosu prema svojim komitentima poznata osiguravajuća društva, kao što je jedno iz Kragujevca, rekli biste da forsiram to i da pravim reklamu, međutim, pitanje je opstanka svih domaćih osiguravajućih društva čiji su vlasnici ljudi koji imaju svoj privatni kapital, a naročito zbog toga što im izmenom i dopunom ovog zakona i čak ovog člana 15. vi vezujete ruke, tako da oni ne mogu normalno da nastave da rade svoj posao.
Naravno, vi to ne shvatate jer vas to ne dotiče, a, sa druge strane, takva tajkunizacija i u oblasti osiguranja apsolutno odgovara. Vi ste to lepo podelili po principu 3 : 2 : 1, kako već, i što se tiče učešća u upravnim odborima u javnim preduzećima, znate ono narodno ''neće maca slaninu''...
Isti je slučaj i sa osiguravajućim društvom, naročito najvećim kod nas u zemlji - ''Dunav osiguranje'', koje je pod patronatom jedne tajkunske političke stranke, ako uopšte može da se nazove političkom strankom.
Prema tome, stvar je apsolutno jasna. Magistar Dejan Mirović je sa pažnjom, a to možete da pročitate u današnjem dnevnom listu ''Pravda'' u njegovoj redovnoj kolumni, sagledao na koji način sada posluju i u oblasti osiguranja i u oblasti bankarskog sistema i uopšte kako žive stanovnici zemalja koje su već prihvatile sve standarde Evropske unije. On je to danas, pročitajte to pažljivo i biće vam korisno, jer su podaci sasvim egzaktni, pisao o Slovačkoj i o činjenici da se ta zemlja, nekoliko godina posle prihvatanja svega što je došlo od Evropske unije, i u oblasti zakonodavne delatnosti i u oblasti apsolutno svega što ste od njih tražili, nalazi u situaciji da građani Slovačke izuzetno teško žive i podnose takav proces koji je došao od strane Evropske unije.
Sada ako pitate vlasnike ovih osiguravajućih društava... Ja sam samo jedno pomenula, preduzeće ''Prizma'' iz Topole, zato što mi je to poznat slučaj, ne samo zbog kraja iz kog dolazim, nego zbog činjenice da je bahatošću guvernera i aktuelnih vlastodržaca čovek izgubio dozvolu za rad, a sasvim je regularno radio svoj posao.
Postavlja se pitanje, ne daj Bože da vi ostanete na vlasti nešto dugo, a nećete ni moći, jer su toliki animoziteti između vas i ja već nazirem kraj ovoj vladi i raspad na trulim kompromisima sačinjene koalicije... Ali, kada bi se takva politika nastavila, doživeli bismo istu sudbinu kao i građani Slovačke.
Ili, pogledajte Rumuniju, koja je već ušla, odnosno na prvom je stepeniku integracija u Evropsku uniju – i tamo građani izuzetno teško žive.
Sada, hajde malo razmislite kuda vas vode ovakvi zakoni i razmislite zbog čega ni na jedan od naših argumenata ili primedbi u načelnoj raspravi ministar Cvetković nije imao neki odgovor koji bi nas ubedio u suprotno.
Dakle, ja ne znam ko je ovaj gospodin. Zaista, gospodine, uz dužno poštovanje prema vama, vi mi ne ličite na ministra, jedino ako niste preko noći obrijali bradu, pa tako izgleda Cvetković bez brade. Ja stvarno ne znam ko ste vi. Ali, ja se obraćam poslanicima koji podržavaju ovaj zakon, izmene i dopune, i govorim o štetnim posledicama zakona koji je usvojen, a o ovim izmenama i dopunama da ne govorimo, jer je činjenica da ništa dobro ovakav zakon ne donosi. Opet vam ponavljam, vi ćete veoma brzo, koliko vas bude bilo u poslaničkim klupama iz te dve stranke... Pitanje je šta će da ostane od pojedinih od vas, ostaće taj tzv. neki nedemokratski blok, kako vas mi zovemo, a i narod, građani Srbije, imaćete te poslaničke mandate u mnogo manjem broju.
Ali, mi ćemo zaista biti u situaciji da u jednom danu ko zna koliko zakona stavimo van snage; ovo ne može da opstane u pravnom prometu i ne mogu ljudi da posluju po ovakvim nakaradnim zakonima. Jer, mi ne želimo lopovluk, tajkunizaciju zemlje, pljačku, otimanje, mi želimo da svi ljudi koji žele da rade ovaj posao osiguranja taj posao rade bez upliva države i bez direktnog mešanja vlastodržaca, koji i te kako onemogućavaju poštene i normalne ljude da rade.
Gospodine ministre, vidim da se niste prerušili i da ste živi i zdravi, pa dobrodošli u Skupštinu, da nastavimo lepo da radimo. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić, po amandmanu, a zatim narodni poslanik Zoran Krasić po amandmanu, pa narodni poslanik Goran Rakovac, pa narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

Gospodine predsedavajući, kolege poslanici, nadam se da nećete imati ništa protiv ukoliko budem pričao o predloženom zakonu i posebno ukoliko budem pričao, za razliku od svoje prethodnice, o predloženom amandmanu.
Naime, o čemu se radi? Magistar, predlagač amandmana, bez obzira na svoju akademsku titulu, pisao je u amandmanu samo – briše se. Mislim da obrazloženje koje daje ne stoji, a posebno se u tom obrazloženju ne vidi želja predlagača amandmana da imamo jedno ozbiljno finansijsko tržište koje će imati u sebi ozbiljne osiguravajuće kuće. Šta se dešava ukoliko prihvatimo ovaj amandman? Naime, Predlogom zakona definisana je mogućnost da svaka osiguravajuća kuća ima mogućnost, zbog većeg stepena rizika, da osigura svoj posao vezan za osiguranje kod kompanije koja se bavi reosiguranjem, smanjujući rizik. To svakako doprinosi stabilnosti na finansijskom tržištu i uopšte na tržištu.
Šta se dalje dešava? Ovim predlogom zakona omogućavamo da nemamo samo mogućnosti da reosiguramo preko naših osiguravajućih kompanija, kod domaćih firmi koje se bave reosiguranjem, već i kod inostranih.
To praktično znači da mi naše tržište otvaramo ka svetu, a ja se nadam da smo svi ovde voljni da naša Srbija bude deo jedinstvenog svetskog tržišta i da na tom jedinstvenom svetskom tržištu svakako ima neki svoj kredibilitet i pre svega stabilnost, jer ta stabilnost je odlučujući faktor za ulagače, za investitore i za nova radna mesta, jer to je naš krajnji cilj.
Ovim amandmanom, ukoliko ga budemo prihvatili, mi onemogućavamo tu našu intenciju i posebno sprečavamo mogućnost da naša zemlja postane član Svetske trgovinske organizacije. Zbog toga ja dovodim u pitanje znanje gospodina predlagača. Čini mi se da on nije dobro sagledao kada je potpisivao ovaj amandman, pre svega mislim da se radi o jednom političkom motivu, ali taj politički motiv ne donosi dobro našim građanima, već unosi jednu nestabilnost, pre svega na tržištu osiguranja, na tržištu finansija.
Predlažem svim poslanicima da odbijemo ovaj amandman i da dopustimo da ove izmene i dopune Zakona o osiguranju omoguće da Srbija postane i u tom delu jedna stabilna zemlja, koja će biti magnet za strane investicije, za otvaranje novih radnih mesta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Gospodine Krasiću, molim vas, Jorgovanka Tabaković, pa onda vi.  Izvolite, gospođo Tabaković.

Poštovane kolege, građani Srbije, amandman koji je u ime poslaničke grupe SRS podneo Dejan Mirović tiče se ograničenja koja unapred preuzima država Srbija, a zbog nekog budućeg, vrlo neizvesnog, vremena pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji i po kojem se reosiguranje ne vrši u zemlji, pa ako ga nema kod domaćeg osiguravajućeg društva - u inostranstvu, već se ta obaveza reosiguranja ostavlja potpuno otvorenom za osiguranje kod bilo koje kuće.
Gospodine Matiću, ne znam o čijoj se ovde neobaveštenosti radi, ali vaša je evidentna. Ovaj će amandman stupiti na snagu, to ste mogli da vidite u prelaznim i završnim odredbama člana 25, tek pet godina nakon pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Da li biste vi mogli da kažete neki okvirni rok, desetine godina, kada će se ovo desiti, pa da ovde opravdate hitnost donošenja ovakvog člana? To je smešno što iznosite kao argument, jer u obrazloženju Mirovićevog amandmana piše – predloženi član Zakona za sada je suvišan i preuranjen. Mi se zalažemo za Svetsku trgovinsku organizaciju, ali je on u ovom trenutku suvišan i preuranjen i ograničenje koje predviđa Svetska trgovinska organizacija treba postavljati u trenutku kada to za Srbiju bude interesantno.
Međutim, osnovno pitanje je liberalizacija, koja se potpuno nekritički omogućuje donošenjem ovog zakona.
Gospođa Kolundžija je juče govorila da mnogi od ovih amandmana imaju u osnovi različitu političku koncepciju. Sa tim bih se mogla načelno složiti. Samo načelno. Zašto? Liberalizacija, potpuno otvaranje tržišta za sve robe i usluge više nije pretpostavka, nije ničiji san, niti je naša noćna mora. Liberalizacija je stvarnost, sa svim pogubnim posledicama, u okruženju koje je već duboko zagazilo u procese tranzicije.
Znači, gospođo Kolundžija, nije problem različitog konceptualnog pristupa, nego je reč o lošem iskustvu potpune liberalizacije u ovoj oblasti, o čemu nam npr. govori iskustvo Slovenije, na jednoj strani, i iskustvo Hrvatske, na drugoj, kao najbližih svedoka.
Znači, zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, koji je u stvari zakon o privatizaciji postojećih osiguravajućih društava i potpunoj liberalizaciji tržišta osiguranja, u ovom trenutku je vrlo sklon da udovolji zahtevima jedne od vodećih slovenačkih osiguravajućih kuća, to je ''Triglav'', koja je u državnom vlasništvu države Slovenije. Znači, najjednostavnije rečeno, mi stvaramo preduslove da se kao vrlo izvesni kupac, na primer, za DDOR iz Novog Sada pojavi slovenačka državna kompanija za osiguranje.
Da vas podsetim, ta Slovenija u jednom bitnom delu privrede koji se zove bankarstvo, a deo je ukupnog finansijskog tržišta, preko 80% bankarskog tržišta drži u domaćim rukama. Znači, Slovenci su zadržali bankarstvo u najvećem delu pod svojom kontrolom. Najveća osiguravajuća kuća, ''Triglav'', koja drži 40% tržišta, nije dozvolila da joj strane osiguravajuće kuće zauzmu više od 2% tržišta osiguranja. Ponavljam, u Sloveniji strana osiguravajuća društva zauzimaju samo 2% tržišnog kolača.
Zašto mi ne prepisujemo od Slovenije, na primer, nego prepisujemo i poštujemo naloge onih za koje otvaramo tržište? Daću odgovor na to.
Sloveniju rukovodi odgovornost prema njenim građanima, visok nivo dohotka po glavi stanovnika koji treba da ostvare, a našu političku elitu i vladajuću garnituru ne rukovodi proklamovani cilj boljeg života i veće zaposlenosti ljudi.
Ponavljam, ne rukovodi vas ni veća zaposlenost, ni interes građana. Jer, da vas rukovodi, vi ne biste, kao jedan od osnovnih ciljeva u strukturnim reformama, naveli, čitav memorandum, objavljen u ''Službenom glasniku'' br. 96 od 22. oktobra ove godine – privatizacija društvenih preduzeća, banaka i osiguravajućih društva i početak privatizacije javnih preduzeća.
Gospodo, privatizacija nije mantra i rešenje za sve, nije ključ koji otvara sve brave, a osnovna se zove - zaposlenost ljudi, pravo da rade, da zarade i da mogu da žive pristojno.
Zašto se pozivam na vaš memorandum, gospodine ministre? Zato što je podatak iznet u njemu poražavajući.
U odnosu na 2005, u 2006. zaposlenost je manja za 2,1%. Šta znači liberalizacija tržišta, u kojoj dozvoljavamo da nam uđu strana osiguravajuća društva, ako ona ne daju bolje uslove, što neko juče reče, paket-aranžmana, a daću vam podatke za to, ponovo iz vaših izvora.
Kao što u bankarstvu nemamo niže kamate, ako ne zapošljavaju veći broj ljudi i ako tržište osiguranja jeste jedna od strateških delatnosti ove države, jer je finansijsko tržište i strateško u onoj meri u kojoj dobar menadžment i odgovorna država povećavaju vrednost tog preduzeća do neslućenih razmera, a bez stranih ulagača kojima bi omogućili da zarade.
Gospodine Cvetkoviću, vi i ja smo svedoci ove moje tvrdnje. Kada su vaši prijatelji, a moji prethodnici u Vladi, 1998 - 1990. godine, gospodin Milan Beko, na primer, organizovali sastanke gde je "Robne kuće Beograd" trebalo prodati za smešne sume i kada se na tome insistiralo kao na jedinom rešenju, zato što niko nije, ne imao strpljenja ili znanja, nego imao preciznu ličnu računicu u tom poslu...
Nažalost, osujećen posao da se "Robne kuće" tada prodaju u stečaju budzašto doveo je do toga da danas postignu vrednost... Neću ulaziti u detalje ko stoji iza kupca, kakve su namere, da li će to biti realizovano, šta je sa restitucijom, to su pitanja koja ste vi otvorili i biće predmet daljih razgovora, ali cena od 360 miliona evra za "Robne kuće Beograd" je upravo razlog zbog kojeg hoću da kažem da ove izmene i dopune treba odbaciti, jer vi pokušavate da danas tržište životnog osiguranja predate po najnižoj mogućoj ceni osiguravajućim kompanijama iz inostranstva. U tome vas ne rukovodi ništa drugo sem vašeg ličnog interesa i interesa najužeg kruga vaših saradnika.
Na kraju, ovaj amandman, kao i svi ostali koji glase - briše se, a imaju vrlo duboku suštinu, ne različitog pristupa, nego vašeg slepila za loše posledice ovakvih postupanja, razlog je zašto ovaj zakon treba odbiti.