Narodni poslanik Žarko Obradović, po Poslovniku.

Hvala, gospodine predsedavajući. Zamolio bih vas, gospodine predsedavajući, pošto vodite ovu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije, da vodite računa i o primeni Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, odredaba Poslovnika koje govore o tome da bi poslanici trebalo da govore o onome što je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine.
Čini mi se, gospodine Albijaniću, da mi pričamo o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, pa bi bilo dobro, molio bih, neka ovo bude usamljeni vapaj u moru glasova Skupštine, da poslanici govore o tome. Oni koji misle da je dobar neka afirmišu dobre strane i šta će to doneti Srbiji, a oni koji misle loše, neka kažu zbog čega misle loše.
Danas je, čini mi se, 29. oktobar 2007. godine i kad danas čujem kad se priča o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju...
(Predsedavajući: 30. oktobar 2007. godine.)
... Kada se govori o devedesetim godinama to za mene lično izaziva jednu mučninu. Pitanje je da li ljudi razumeju gde se nalaze i u kom istorijskom periodu. Vidim da ljudi vole da govore o devedesetim godinama, i to govore netačno, ali tu smo mi, neki poslanici, koji će vrlo rado odgovoriti na neka pitanja.
Da pođemo, gospodine predsedavajući, od teze da ništa nije valjalo do 2000. godine, pa je posle 2000. godine, sa tim demokratskim promenama, za nas pučem, Srbija ušla u svet života, gde ima svega i svačega, i med i mleko.
Hajde onda da pričamo o tim godinama, da pričamo o životu u Srbiji posle 2000. godine, kako se odlično živi, kako imamo nacionalni dohodak 18.000 dolara, kako imamo preko 2.000.000 zaposlenih, kako su penzije 800 evra u proseku, hajde da pričamo o tim stvarima i neka nas ubede da je sve super.
Znači, do 2000. godine ništa nije valjalo, onda su došle stranke sa demokratskom opcijom i stvorile idealno društvo. Nemamo prijatelje koji nam traže da nam se otme komad zemlje, nemamo prijatelje koji nas guraju u integraciju kako bi namirili neke svoje globalne račune i interese i sve je super; privatizacija je bila fantastična, za 2000 preduzeća smo uzeli 15 milijardi evra, a ne samo dve za 2000 najboljih preduzeća i da smo naplatili ratnu štetu, ali hajde, dajte da se pomerimo, da pričamo o zakonima koji su doneti posle 2000. godine, da su super zakoni.
Kakve veze ima šećer iz devedesetih sa Zakonom o osiguranju, to samo pojedinci mogu da zaključe. A da ne pričamo o tome da se apsolutno događaji iz '90-ih godina tumače jednostrano, pri čemu se ne pominju "veliki prijatelji" koji su uveli sankcije, zapadne zemlje i SAD koji su uveli sankcije, koji su pomogli egzodus Srba iz Hrvatske, preko 250.000 ljudi je proterano, najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata, koji su bombardovali više puta Republiku Srpsku, koji su protiv odluke Saveta bezbednosti bombardovali Srbiju i Crnu Goru.
Šta hoćete? Hajde, onda govorite o tim stvarima, kad govorite o '90-im.
(Predsedavajući: Gospodine Obradoviću, molim vas...)
A vas bih, gospodine Albijaniću, molio da vodite sednicu Narodne skupštine kako dolikuje. Ako to ne možete, molio bih vas, pozovite nekog od potpredsednika koji su danas tu, ili gospodina Dulića, da preuzme vođenje sednice ili primenite Poslovnik. (Isključen mikrofon.)

Hvala, gospodine Obradoviću. Upravo sam primenio Poslovnik. Četiri minuta ste govorili. Hvala vam.

Narodni poslanik Milorad Buha, izvolite, po Poslovniku, pa narodni poslanik Žarko Obradović, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za odbranu i bezbednost, koji je održan pre nekoliko dana, postavio sam poslaničko pitanje, a to sam učinio i kao predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu.
Naime, dana 18. 10. 2007. godine u jedan sat noću uhapšen je Pane Bulat, rođen 1953. godine, sa stalnim boravkom u Kupusini, Opština Apatin. Dotični je do 1991. godine bio policajac u MUP-u Republike Hrvatske, posle toga napustio je ministarstvo, došao u Republiku Srpsku Krajinu gde je bio do 1995. godine.
Posle toga radio je kao policajac u Vrgin Mostu, izbegao je zajedno sa ostalim Krajišnicima 1995. godine i posle toga je stalno nastanjen u Kupusini.
MUP Republike Srbije je uhapsio dotičnog čoveka na temelju određenih krivičnih dela ili ne znam već čega. Tražio sam na Odboru da mi se dostavi, i Vladi i meni, podatak o tome zbog čega je uhapšen, zašto se to radi noću, zašto se to radi u jedan sat noću? Celokupna porodica i celokupno selo je istraumatizirano, a i opština Apatin, kada se saznalo šta je učinjeno.
Koristim ovu govornicu i ponovo postavljam pitanje Ministarstvu – zašto se hapse ljudi, po kom osnovu je on uhapšen i zašto se to radi u noćnim časovima?

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Žarko Obradović. (Odustaje.)
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Rajko Baralić. Molim gospodina Zorana Krasića da ne ometa rad Skupštine.

Gospodine Mrkonjiću, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, samo da kažem, ne pucate u praznu mrežu.
Ovaj tim koji se zove SPS ima dobrog golmana. Ne može to tako, svaki put kada vam ponestane inspiracije, a vi onda okrenete – drž', ne daj, devedesete, pa dalje.
Stranka gospodina dr Vučićevića 12 godina vrši vlast u Čačku i sedam godina je vlast u Srbiji. Koliko to godina treba oni da budu vlast da bi se prepoznali kao odgovorni za stanje u Srbiji? Od 1996. su u Čačku na vlasti. Doduše, za to vreme jedna porodica je tamo veoma napredovala, samo jedna.
(Zoran Krasić, sa mesta: Da nisu Ilići?)
Jeste, to je ta porodica. Mnogo dobri i pošteni ljudi, mada u selu gde su rođeni za takve ne važe.
Dosta više sa tim. Ko je kriv što danas radnici "14. oktobra" traže izmene i dopune Zakona o radu, člana 191, da poslodavac koji da radniku otkaz, pa ga on dobije na sudu, ne treba da ga vrati na posao? Podsećam vas, taj amandman je ovde potpisivala Socijalistička partija Srbije, pa nije prihvaćen ni od stranke koja nama imputira ovde razne stvari.
Ko je kriv što predstavnici "Robnih kuća Beograd" ne mogu ni da prisustvuju privatizaciji imovine koju su gradili 50 godina?
Ko je kriv što radnici "Magnohroma" dolaze kod nas i kažu da novi vlasnik iz Inđije seče aparatima opremu i prodaje na kilogram svojoj firmi koja se bavi sekundarnim sirovinama, tri puta jeftinije nego što je cena sekundarnih sirovina u Srbiji, a ne ispunjava ugovor o privatizaciji?
Ko je kriv što 511 miliona evra ne mogu da dobiju ona lica koja su bila u nemačkom zarobljeništvu, a izgleda da je stiglo u našu zemlju? Ko je kriv što se u Srbiji puca na partijske neistomišljenike, kao sinoć u Požegi, a niko ne sme da bude uhapšen?
Pitao bih gospodina Vladana Vučićevića da li je podigao svoj glas 1991. i 1992. godine, kao lekar i humanista, kada su predstavnici međunarodnih organizacija, koji su njegovi prijatelji, rekli da ne može da poleti avion iz Beograda za Banjaluku sa bocama sa kiseonikom i kada je umrlo 12 beba u banjalučkom porodilištu? Odgovorite, dr Vučićeviću, ako imate obraza i snage.

Replika, narodni poslanik Vladan Vučićević.

Dame i gospodo poslanici, sigurno da sam podigao svoj glas, gospodine Baraliću. Odabrao sam jedno zanimanje koje je, po samom svom delokrugu rada, humano zanimanje. Gospodine Baraliću, mogu da vam kažem da sam bio na specijalizaciji maksilofacijalne hirurgije upravo u tim vremenima kada se dešavalo sve i svašta na prostorima bivše Jugoslavije.
Da vam kažem jednu stvar, gospodine Baraliću, isto plače srpska majka kao i šiptarska, iste suze roni, isto boli svakoga kada je njegovo dete u pitanju. I ja, kao čovek, hoću da zaštitim svačije dete. Moram reći nešto, ako ste već hteli da postavite takvo pitanje, postoji nešto što se zove politika, postoje ljudi koji kreiraju tu politiku i postoje ljudi koji moraju znati da u kafani i na ulici za svakoga mogu reći sve, to je njihova lična stvar, ali ova govornica je govornica sa koje se moraju upućivati samo ozbiljne stvari, sa koje se niko ne sme vređati, sa koje se niko ne sme ponižavati. Kao predstavnik Srbije, morate uvažavati sve.
Neću sada da podgrevam strasti ovde, ne želim, ali bilo je mnogo neodgovornih ljudi, mnogo neodgovornih rečenica upućenih sa ove govornice svetskim moćnicima. Treba znati i odmeriti te snage i treba znati da je čovek čovek, pa smo možda zbog tih neodgovornih rečenica, upućenih sa ovog zvaničnog mesta, platili i skupu cenu.
U svakom slučaju, svi oni... Kao što i mi koji danas vodimo ovu državu odgovaramo za sve što se u ovom trenutku dešava. Mi ne možemo izbrisati našu prošlost, kakva god da je bila, ali zato se moramo zajednički truditi, znajući kakva nam je prošlost bila, da nam budućnost bude bolja. Moramo se menjati, gospodine Baraliću, a ja sam kao čovek uvek podigao glas.
Verujte mi, saosećam sa patnjama svih onih ljudi koji su doživeli tragediju na ovim prostorima, ali se plašim da su mnogi zaboravili da su ljudi doživeli tragediju, da su mnogi postali invalidi, a opet se to može vezati za politiku koja se vodila.
Imali smo u nekim periodima te ljude koji su se borili za ovu državu, koji su protestovali i tražili, u periodu kada se to dešavalo, da im se omoguće najobičnije stvari koje bi jedan invalid morao da ima, a to su pristojni, elementarni uslovi za život. Opet se to pravdalo sankcijama, ratom i nemogućnošću. To je ono što mi, kao ljudi, moramo zajednički da shvatimo i da ispravimo u budućnosti.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mrkonjiću, moram od vas nešto da zahtevam. Pretpostavljam da vi takvu grešku nećete ni praviti, ali ukoliko se desi, tu je gospođa Vjerica Radeta, kao vaš savetnik za Poslovnik, ona će vam pomoći.
Naime, o čemu se radi? Gospodin Albijanić je pravio koktel od narodnih poslanika SRS, kada su obrazlagali amandmane. Nedopustivo je, u okviru našeg poslaničkog vremena, da se javljaju tu neki drugi poslanici. Ne isključujem mogućnost nakon toga. Videli smo kakvu smo situaciju imali kada se javio gospodin Vučićević. Ne sporim njegovo javljanje povodom Poslovnika, za replike, nego kada se javio da govori o amandmanu, govorio je, gospodine Obradoviću, ne o devedesetim, osamdeset i neke godine su bile, par - nepar, on je govorio o tome što nema nikakve veze ni sa amandmanima, a javio se i pričao povodom amandmana, ni sa bilo kojom političkom strankom koja danas sedi ovde.
Podneo sam amandman na član 5. a u vezi sa članom 35. Zakona o osiguranju. U mom amandmanu stoji, takođe, da se taj novopredloženi član briše, ali meni ne smeta da ga branim sa istim žarom kao što će to činiti moj kolega Aleksandar Martinović, kada bude branio svoj amandman na član 20, koji kaže i projektuje, u ime SRS, da najviše što se može prodati imovine, odnosno kapitala od osiguravajućih društava jeste 49%, kako bi država Srbija ostala većinski vlasnik.
Pre nego što počnem konkretno da obrazlažem svoj amandman, da samo pojasnim da ponekad amandman može da bude celishodan, dobar i vrlo efikasan ako glasi: briše se.
Dakle, sa dve reči, a ne sa jednom. Ako biste vi pokušali da uredite zakonskim propisom neke odnose koji vladaju na ulici, zamislite kad vi kažete - ukoliko Boris Tadić, Vojislav Koštunica ili, pak, neko drugi šeta ulicom i naiđe građanin Srbije, neko će da stavi ovako ruku, neko će da pređe na drugu stranu ulice, a vi kažete kazniće se, da ne prognoziram koja bi sankcija mogla da bude, šta bi preostalo poslanicima SRS i svim drugim koji smatraju da to nije u redu, nego da kažu - brisaće se.
Ne može se tu menjati, pa kaže, neće se kazniti novčanom kaznom, ali kazniće se kaznom zatvora. Dakle, ponekad amandmani moraju da glase isključivo - brisaće se.
Juče se postavila dilema, i ovde su se izgleda upecali poslanici Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, poslanici Demokratske stranke ćute, ne brane taj zakon, koji, da ne kažem, ničemu ne valja. Postavilo se pitanje da li nama odgovara onaj prethodni ili ove izmene sada. Ne odgovara ni onaj prethodni, jer smo imali i na njega određen broj amandmana i u ono vreme gospodin Igor Mirović, kao što to danas čini vrlo uspešno, virtuozno, rekao bih, gospođa Jorgovanka Tabaković, iznosio je i obrazlagao je te amandmane koje smo podnosili.
Gospodine Tišma, kada je ovde na dnevnom redu bio Zakon o zdravstvenom osiguranju poslanici SRS su podneli veoma veliki broj amandmana. Radilo se i subotom i nedeljom. Gospodin Srđo je bio tu i dao je veoma važan doprinos u pokušaju da se taj zakon izmeni. Znate ko je bio tada ministar za zdravstvo? Onaj koji je danas i onaj koji je, čini mi se, od 2000. godine i biće sve dok SRS ne dođe na vlast, a to je, nadamo se, već na sledećim izborima.
Vi juče ovde izlazite i kažete kako ste strašno uspeli. Pa, i Vladan Vučićević uspeva tako što ode kod ministra za kapitalne investicije, u ono vreme, a sada za infrastrukturu, i inače, takav je vaš način delovanja, i kaže - daj mi uradi ovo i ono, a nijednom ne tražite od ministara, nijednom ne tražite od Vlade da nam predlaže one zakone od kojih bismo i mi i ostali građani Srbije koji su nam ukazali poverenje imali korist.
Juče neko izađe ovde i kaže – pokušava, valjda, da rasplače građane Srbije, al' ne može više, ne može gore, to ste vi do sad uspešno uradili – pa ako još malo budemo pričali o Poslovniku, a amandmani SRS su već bili prihvatljivi, prođe nam neki rok, nećemo imati vizne olakšice. Svako od vas ko ne živi u Beogradu kad dolazi na sednice Narodne skupštine videće veliki broj ljudi, sasvim pristojno obučenih, koji preturaju kontejnere jer nemaju šta da jedu, nemaju od čega da žive. Je l' mislite da ono što ste vi juče rekli, dajte da požurimo, da usvojimo, to je potrebno, moramo i mladim i starim i svim onima koji imaju uslove da otputuju u inostranstvo... Mnogi su nekih ranijih godina otišli, pa sad naši građani imaju i porodične veze sa ljudima u inostranstvu i imaju potrebu da odu do njih, mnogi će otići, ali dajte prvo da uradimo nešto drugo, da stvorimo neke druge uslove da bi oni mogli malo da se bave tim.
Zbog čega SRS uporno insistira da rasvetlimo ove naše amandmane, da napravimo jedan kritički osvrt, sa stručnog aspekta? Zbog toga što ovo što ste vi predložili nije dobro. A imamo razloga i poučeni smo iskustvom od 2001. godine, kada je u ime DOS-a samozvani guverner Narodne banke zatvorio četiri banke, nestale su.
Nije nama naziv Jugobanka, Beogradska banka toliko bitan, mada vi znate koliko se danas u svetu plaćaju same te firme, nego šta je sa imovinom, šta je sa ljudima koji su radili u tim bankama, šta je sa... Ne znam koliki su, ali sam siguran i tvrdim, bilo je i štednih uloga građana Srbije kod tih banaka, da li je neko uspeo da podigne svoj iznos? Nije. Na to pitanje odgovor ni posle sedam godina nismo dobili.
Plašimo se da istu ili sličnu sudbinu ne dožive i osiguravajuća društva, a onako kako ste vi predvideli u ovom zakonu i kakav odnos imate prema amandmanima SRS, to je skoro veoma izvesno. Možda će posle biti kasno, bez obzira koja vlast bude, a pretpostavljate i vi, to znaju i građani Srbije koja će biti, tako da određene posledice koje ste vi napravili nećemo moći da ispravimo ni mi. Zbog toga danas moramo grčevito da se borimo za naše amandmane i da ih obrazlažemo, da ne dođemo u situaciju kao što je to bilo sa bankama.
Vidite šta je ministar rekao. On kaže - i oni polako gube svoj značaj. Mislim na onih petnaestak osiguravajućih društava, ne računajući osiguravajuća društva DDOR i Dunav. Gube polako značaj na našem terenu, a naš je cilj da stabilizujemo ova dva subjekta kako bi postigli što bolju cenu u privatizaciji. I onda sam rekao - pa zar nemamo mi dovoljno stručnih ljudi, dobar menadžment koji ume da vodi taj deo posla i zar nisu zainteresovani građani Srbije da taj deo, ta premija ostaje ovde, a ne da odlazi u najvećoj meri u inostranstvo?
Svakako je da mi danas želimo da imamo sigurna osiguravajuća društva, odnosno ono što smo osigurali; u slučaju, to niko, pretpostavljam, normalan ne želi, da dođe do neke štete da možemo da naplatimo. Ali, nema tih para, nema te cene, ono o čemu je govorila uvažena koleginica Jorgovanka Tabaković, da prilikom zapošljavanja u tim osiguravajućim društvima jedan od uslova, pored stručne spreme, sad da ne licitiram šta se sve navodi, jeste i da mlada majka, Srpkinja ili građanka Srbije, sasvim je svejedno, ne sme da rađa za četiri godine. Nema tih para kojim se podmladak Srbije može ili bi se bar smeo pokušati kupovati.
Sve amandmane koje je Srpska radikalna stranka podnela, bez obzira da li oni u svom tekstu imaju još nešto osim - briše se, treba prihvatiti, sigurno ćemo onda imati bolje rešenje. Ukoliko se neko usudi da ovakav amandman koji sam ja podneo ne prihvati, onda on želi da omogući da u ovoj zemlji postane prihvatljivo ono što je neprihvatljivo, a to je zloupotreba.
I da vam kažem, znači, amandman se odnosi na član 5. a u vezi sa članom 35. postojećeg zakona. Taj član definiše: "Narodna banka Srbije će odbiti zahtev za dobijanje saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća, ako iz dokumentacije i podataka kojima raspolaže proizilazi...".
Ovde ima pet tačaka, a ja sam podneo amandman na tačku 3). Da bi vama bilo jasnije o čemu se radi, tačka 3) glasi: "da je podnosilac zahteva, odnosno sa njim povezano lice u poslednje tri godine bilo član uprave, nadzornog odbora ili nosilac posebnih ovlašćenja u pravnom licu nad kojima je sproveden postupak."
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju predlaže se da se ovo "sproveden postupak" briše, a da se doda "otvoren ili sproveden postupak prinude". Znači, ovo "otvoren" ostavlja mogućnosti da dođe do raznih zloupotreba.
Vidite, dobili smo vrlo interesantan odgovor Vlade na taj amandman, kaže: "Amandman se ne prihvata jer se predloženom odredbom smanjuje mogućnost zloupotrebe obuhvatanjem perioda od otvaranja ovih postupaka (obuhvata i one postupke koji su u toku), ali tako što se to ograničenje odnosi samo na prinudnu, a ne i na dobrovoljnu likvidaciju."
Nigde u predloženim izmenama i dopunama Zakona o osiguranju se ne vidi na šta se to odnosi, nego u obrazloženju, tako da nije bilo ovog amandmana ne bi ni tog obrazloženja bilo, ne bi jednostavno ukazali na neke određene stvari i postupke koji postoje.
Moram da ostavim koji minut koleginici Jorgovanki Tabaković, ali vas podsećam, ukoliko ne budete glasali za ovaj amandman, da ste za uvođenje jedne kategorije koja je već postala odomaćena i vrlo prihvatljiva; to je ona kategorija koju je DOS u bilo kojem obliku lansirao i negovao od 2000. godine, a to je uvođenje postupaka, odnosno načina poslovanja koji ne koriste građanima Srbije. Zahvaljujem se.