Zahvaljujem gospođi Jorgovanki Tabaković. Nastavak sednice je u 15 sati i 10 minuta, i biće član 12.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni red. Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović. Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Avramović, kolega sa Savskog venca, opštine na kojoj ja živim. Prema tome, ima prednost. Izvolite, Milane.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman ispred SRS na član 12, kao što je rekao trenutno predsedavajući, Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, u kome se kaže da se u članu 94. stav 2. tačka 6) postojećeg zakona, znači stari zakon, dodaju dve nove ključne reči. Moram da napomenem da su te dve ključne reči, reči koje treba da ugase ili unište do kraja neko osiguravajuće društvo ili kuću. Te dve reči su po starom zakonu "sproveden postupak" likvidacije, a po novom zakonu sa dodatkom "otvoren ili sproveden postupak prinudne" likvidacije, odnosno stečaja.
Šta znači otvoren postupak ili prinudna likvidacija najbolje neka nam objasni ministar sa ove govornice, kako bismo mogli da nastavimo raspravu, jer građani Srbije moraju da znaju šta znači otvoreni postupak. Nadam se da će ministar do kraja dana današnjeg da nam da to objašnjenje.
Moram da napomenem da su te dve reči osnov za zloupotrebu vođenja stečajnog postupka iako imamo u Zakonu o stečajnom postupku dva člana u startu, koji govore sledeće: "Stečajni postupak, u smislu ovog zakona, obuhvata bankrotstvo, odnosno reorganizaciju. Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca, na način i pod uslovima određenim planom reorganizacije." Pa sada ovde ima tri stavke – ako ne može odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana. Postavljamo pitanje, šta ako može? Pa onda – učini neverovatnim da svoje postojeće obaveze ne može da ispuni. A šta ako može?
Napomenuo sam ova dva člana Zakona o stečajnom postupku i iz razloga što se ovim terminom "sproveden otvoren postupak" bilo kojoj osiguravajućoj kući ili osiguravajućem društvu stavlja funkcija stečaj, iako su oni izmirili obaveze ili možda kasne sa izmirenjem obaveza jedan dan. U 2003. godini, moram da podsetim, u Srbiji i Crnoj Gori je radilo 40 osiguravajućih društava ili 149 agencija za posredovanje i zastupništvo, iako su stručnjaci još i tada tvrdili da je dovoljna četvrtina, to jest 10 osiguravajućih društava. Najveći procenat zauzimali su još i tada, preko 30 posto, ''Dunav osiguranje'', DDOR Novi Sad i Cepter. Cepter je zauzimao gotovo polovinu iz oblasti životnog osiguranja.
Podsećanja radi, 2004. godine u maju mesecu donesen je zakon da su osiguravajuće kuće u obavezi većeg cenzusa, znači, dobili su obavezu da moraju da imaju veći cenzus, što je tada postavljeno od Ministarstva na preko 123 procenata i da je nadzor sa Ministarstva finansija prebačen na Narodnu banku Srbije, nakon čega je u 2004. godini Narodna banka Srbije zatvorila 15 osiguravajućih društava na osnovu nekih kriterijuma, što je dobilo na kraju sudski epilog u kontra smeru. Moram da pomenem da su osiguravajuća društva koja su dobila zabranu rada pokrenula sudski spor i da su dobila sudski spor protiv Narodne banke Srbije.
Već tada je krenulo prvo čišćenje terena i tajkunizacija Srbije, vezano za otvaranje tržišta drugim osiguravajućim kućama. Pitamo ministra, šta je danas sa tim ljudima i sa tim osiguravajućim društvima koja su dobila sudsku presudu u svoju korist?
Još jedna stvar koju moram da napomenem jeste da je ovaj amandman vezan za članove 5. i 6. izmena zakona, ili za članove 35. i 39. starog zakona, tako da je on faktički u tehničkom smislu preslikan na član 12, zbog termina koje sam napomenuo, a to je - otvoren ili postupak prinudne likvidacije. Prethodno ste od kolega iz SRS koji su podneli amandmane na član 5. i 6. mogli više o tome da čujete, tako da ja sada ne bih ponavljao. Dodao bih samo još jednu stvar, da je zaključak kojim je vlada dala odgovor isti na članove 5, 6. i 12. i dovoljno govori da se radi samo o tehničkoj stvari i upotrebi ova dva termina za čišćenje terena za osiguravajuće kuće koje tek treba da dođu u Srbiju.

Zahvaljujem. Dali se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Oto Kišmarton.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Oto Kišmarton. Izvolite.

Dame i gospodo poštovani poslanici, poštovano predsedništvo i dragi prijatelji, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju. Amandmanom predlažem da se član 13. briše, jer je ograničenje koje se predviđa ovim predlogom Vlade potpuno suvišno.
Moram reći da se uništavanje finansijskog sektora i osiguravajućih društava nastavlja. Posle uništavanja bankarskog sistema na red su došla osiguravajuća društva, odnosno predavanje domaćih osiguravajućih društava stranim osiguravajućim društvima. Privatizacijom osiguravajućih društava dolazi do njihovog uništenja, odnosno uništenja domaćih osiguravajućih društva.
Privatizacija osiguravajućih društava vrši se prvenstveno zbog provizija koje će Agencija za privatizaciju dobiti. Kada bi ovo bila normalna vlada, mislim vlada koja radi u interesu građana, ona bi se trudila da ekonomski ojača domaća osiguravajuća društva, kao što su to uradili Slovenci sa ''Triglav osiguranjem'', jer budućnost je u osiguravajućim društvima.
Naša vlast ne želi da očuva domaća osiguravajuća društva, nego želi da ih proda stranim osiguravajućim društvima, u cilju ostvarivanja provizije, a niko ne misli šta će biti sa brojnim radnicima koji rade u tim osiguravajućim društvima.
Prilikom prodaje domaćih banaka došlo je do velikog otpuštanja radnika.
Bila su obećanja da će ti radnici ubuduće dobiti posao u brojnim privatnim bankama koje će se kod nas otvarati; otvorile su se brojne banke, međutim, ti radnici, iako su imali i znanje i iskustvo, nisu dobili mesto u tim bankama zbog godina starosti. Ukoliko dođe do prodaje osiguravajućih društava, velike su šanse da ti radnici u osiguravajućim društvima prođu kao i radnici u bankama.
Ovim izmenama i dopunama Zakona vlast u Srbiji želi, po nalogu stranih osiguravajućih društava, da spreči konkurenciju posle prodaje osiguravajućih društava.
Da pročitam šta želim da menjam ovde. Vlada je članom 13. ovog predloga zakona predložila - u članu 95. preciziraju se rešenja u pogledu lica koja obavljaju poslove posredovanja i zastupanja u osiguranju, tako što se izričito predviđa da te poslove mogu obavljati samo zaposleni u društvu za posredovanje, odnosno u društvu za zastupanje u osiguranju, odnosno kod zastupnika u osiguranju itd. Dakle, predviđa se da se osiguranjem ne mogu baviti ona lica koja nisu zaposlena u osiguravajućim društvima.
Da je ovo uređena država, da nema velikog broja nezaposlenih, kao što ima, da radnici mogu živeti od svog osmočasovnog rada, ne bih ni podneo ovaj amandman.
Međutim, ovom dopunom Zakona Vlada želi da spreči veliki broj naših građana koji se bave dopunskim zanimanjem, posredovanjem u osiguranju, da ostvare neki dodatni prihod, a nekima je to možda osnovni i jedini prihod koji imaju u domaćinstvu.
Već je bilo reči o tome da se veliki broj građana bavi pružanjem usluga u osiguranju. Iako nisu zaposleni, bave se time kao dopunskom delatnošću i mislim da im treba omogućiti da i ubuduće mogu ostvariti dodatni prihod. Po mom mišljenju i mišljenju SRS, ovo ograničenje je suvišno.
Tu postoji i jedan problem kod nas u državi, u Vladi, da sve uslove koje od nas traži EU ispunjavamo, bez obzira na to da li od toga imamo štete ili koristi i bez obzira na to kolika šteta proizilazi iz toga.
Svima je jasno da je cena koju plaćamo za saradnju sa EU veoma visoka i da nas skupo staje. Kao da ne znamo onu narodnu izreku - ko sa đavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju. Znamo ko je đavo i čija glava strada. Hvala.

Zahvaljujem se. Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u raspravi u načelu koja je vođena ovde, a i u toku jučerašnjeg dana, nagovešteno je postojanje jednog ovakvog člana i postavljeno pitanje zašto jedan ovakav član može da se nađe u zakonu. O čemu se radi u tom novom članu 180a koji je Vlada Republike Srbije predložila u izmenama i dopunama Zakona o osiguranju?
Član 180a glasi: ''Narodna banka Srbije i zaposleni u NBS, kao i lice koje po nalogu NBS vrši dužnost utvrđenu ovim zakonom, ne odgovaraju za štetu koja nastane vršenjem te dužnosti, osim ako se dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom. Lica iz stava 1. ovog člana ne mogu odgovarati za štetu iz tog stava ni nakon prestanka radnog odnosa u NBS, odnosno prestanka vršenja dužnosti. Narodna banka Srbije nadoknadiće troškove zastupanja zaposlenih u NBS u sudskim i upravnim postupcima pokrenutim u vezi sa dužnostima koje ti zaposleni obavljaju ili su obavljali na osnovu ovog zakona. Narodna banka Srbije nadoknadiće troškove iz stava 3. ovog člana i licima kojima je prestao radni odnos u NBS.''
Sad se postavlja jedno pitanje – ako ta gospoda u NBS rade svoj posao na osnovu zakona, kakvu to oni štetu mogu da pričine ako koriste ovlašćenja koja su im zakonom propisana?
Vlada je odbila ovaj amandman uz sledeće obrazloženje: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što se za štetu pričinjenu vršenjem službene dužnosti ne odgovara na isti način kao za bilo koju drugu pričinjenu štetu. Predložena odredba ne isključuje pravo na naknadu štete, već u skladu sa opštim principima odgovornosti za štetu bliže precizira odgovornost za prouzrokovanu štetu, što nije u suprotnosti sa odredbama člana 124. Zakona o državnim službenicima, sa gledišta odgovornosti zaposlenih. Takva odredba se ne može smatrati neustavnom. Ista se može posmatrati u odnosu na član 35. stav 2. Ustava Republike Srbije koji propisuje da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave. Predložena odredba odnosi se na zaštitu NBS i zaposlenih koji profesionalno i savesno vrše svoju dužnost, osim ukoliko se dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili iz krajnje nepažnje. Ovaj predlog, dakle, ne isključuje odgovornost državnog organa za naknadu štete prouzrokovanu nezakonitim ili nepravilnim radom subjekta iz navedene odredbe Ustava Republike Srbije.''
Posle ovako velikih citata, da pokušam da objasnim.
Znači, ukoliko NBS ili lice koje ona ovlasti ili lice koje je zaposleno pričini štetu nekom pravnom subjektu, pravni subjekat prvo mora da se obrati sudu, da dokaže da mu je šteta pričinjena namerno ili krajnjom nepažnjom zaposlenih u Narodnoj banci Srbije. Kada dobije tu presudu, ako je ikada dobije, tek onda pravno lice ili drugi subjekat može da traži sudsku naplatu štete koja mu je prouzrokovana.
Sad se postavlja pitanje kako će to pred nadležnim sudom da dokazuje da mu je šteta pričinjena namerno. Ili Narodna banka Srbije, sa guvernerom Jelašićem, želi već unapred da dobije imunitet i da može da radi na tržištu osiguranja šta god hoće? Iskustva koja imamo sa vama od kad je Dinkić ušao u poslove finansija, a ušao je upadom u Narodnu banku sa čarapom na glavi, pa sve do današnjeg dana, sve je prepuno zloupotreba.
Ma koliko to vama bilo neprijatno, zloupotrebe su počele posle tog upada, nezakonitim trošenjem sredstava koje je imala Narodna banka tadašnje SRJ. Da bi se napravio vakuum na tržištu novca, ugašeno je petnaestak domaćih banaka. Od tih 15, četiri su bile najveće banke na teritoriji Republike Srbije. Obrazloženje tadašnjeg guvernera je bilo da one ne mogu da posluju, da te banke više duguju nego što vredi njihova imovina i njihova potraživanja. Sada, posle šest godina, a evo već sedma godina teče, došlo se do zaključka da Agencija za sanaciju, likvidaciju i stečaj banaka prikriva dokumentaciju od javnosti, od Narodne skupštine, Odbora za finansije itd. i da situacija na bankarskom tržištu, kada su u pitanju ugašene banke, nije ni blizu toga što je tadašnji guverner, a sadašnji ministar u Vladi Srbije tvrdio.
Kao posledicu imamo sledeću situaciju: nemamo više na tržištu ozbiljnih domaćih banaka koje će da investiraju u domaće privredne subjekte. Imamo strane banke koje, pod kamatama koje samo mogu da sanjaju u zemljama iz kojih dolaze, isključivo finansiraju potrošnju, i to ne u privredi, nego kod građanstva i polako nas uvode u situaciju da ne bude samo država ta koja će da se zaduži i bude u dužničkom ropstvu, već i svaki pojedinac van države.
Ko je za to do danas odgovarao? Niko. Ko je odgovarao za zloupotrebe koje je tadašnji guverner napravio, da li je on odgovarao? Nije.
Koliko je krivičnih prijava napisano protiv njega? Samo Srpska radikalna stranka je podnela na desetine. Još uvek se taj vajni bivši guverner i ministar krije iza imuniteta člana Vlade Republike Srbije. Sada je svestan da to ne može doveka da traje, pa je predloženo da se zakonom zaštiti i da mu se uspostavi imunitet za sve zloupotrebe koje je pričinio kao guverner Narodne banke tadašnje SRJ.
Po pitanju osiguranja, nekoliko manjih osiguravajućih društava je doživelo sudbinu domaćih banaka, pod raznim izgovorima.
Čak je bilo ovde priče da su sednice odbora bile tajne, dokumentacija strogo poverljiva, na zahtev Narodne banke Srbije, odnosno tadašnjeg i sadašnjeg guvernera Jelašića, radi istrage koja se vodila protiv lica koja su ili rukovodila tim osiguranjima ili koja su bili vlasnici tih osiguravajućih društava. Koliko mi je poznato, prošle su već dve ili tri godine, nijedna krivična prijava nije podneta. Šta je u pitanju? Jedna klasična zloupotreba.
Bilo je priča, spekulacija u javnosti, to ministri nisu smeli javno da kažu, ni guverner Jelašić, da je cilj da se podigne vrednost domaćih osiguravajućih društava koja su u državnom ili društvenom vlasništvu i koja će ići u privatizaciju. Sad vidimo u izmenama i dopunama Zakona da se na mala vrata uvodi nelojalna konkurencija na tržište osiguranja u Srbiji i na taj način će svakako doći do ulaganja građana u domaća osiguravajuća društva, pa samim tim i pada vrednosti domaćih osiguravajućih društava.
Znajući vas, kakvi ste, vi ćete to da radite samo iz jednog razloga: da bi tajkuni, isti oni koji su otkupili 70% srpskih privrednih giganata, mogli da kupe i ta osiguravajuća društva, ali ne da ih kupe za njihovu pravu vrednost, ne da kupe tržište, jer kada nešto kupujete, kupujete i tržište, nego da im maltene bude poklonjeno, da se država odrekne sredstava koja se ulože u osiguranje, da se odrekne sopstvenih investicionih fondova koji bi bili plasirani u domaću privredu po daleko povoljnijim uslovima nego što sada dobijate ove kredite od Evropske banke za razvoj, MMF-a i Svetske banke.
Uklanjate sve ono što ima bilo kakvu finansijsku vrednost i sve ono što može da pomogne državi, privredi, građanima da se što pre oporavimo od godina koje su iza nas, pogotovo od godina od kada ste vi došli na vlast 5. oktobra 2000. godine.
Zašto neko želi imunitet za ono što će da učini? Pa, zna da je teško dokazati da li je neko namerno ili slučajno pričinio određenu štetu.
Ima među vama, kolege iz vladajuće većine, poslanika koji su pravnici, pa neka se ti pravnici malo zamisle pre nego što pritisnu dugme, jer postoje krivična dela koja se učine iz nehata. Sankcija je blaža, ali lice koje je učinilo takvo krivično delo snosi krivičnu odgovornost, jer je bilo dužno da preduzme i predvidi sve moguće posledice onoga što čini.
Šta je sada ovde? Ovde ćemo mi unapred da zaštitimo jednu instituciju i da joj damo pravo da radi šta god hoće. Unapred hoćemo da ovlastimo i guvernera i zaposlene u NBS da mogu na tržištu osiguranja sa osiguravajućim društvima da rade šta god hoće, a za koga i za čiji račun? Na prvom mestu radiće za sebe, ne za NBS, a na drugom mestu će raditi za osiguravajuća društva gde već verovatno imaju akcije.
Ako nemaju takvih, onda će bar za ona osiguravajuća društva koja im daju masne provizije.
Nećemo da spominjemo "kofer" aferu, kako su se banke zatvarale, kako je Dinkić pokušavao čak i zdrave domaće banke da zatvori. Znači, ili su morale da se snalaze i da traže stranog partnera i da prodaju svoje hartije od vrednosti u bescenje, da bi se spasli Mlađana Dinkića, ili su bile zatvarane.
Spomenuću samo jednu banku koja je tako prošla, a to je Prva preduzetnička banka. Prva preduzetnička banka je bila u situaciji da bude zatvorena zato što je Dinkić smatrao, kao ministar finansija, da ona ne treba da postoji. Svoje vlasničke akcije je prodavala u bescenje stranim bankama da bi kod njih našla zaštitu od Dinkićeve samovolje.
Sada se to pravo daje Jelašiću, sada se to pravo daje NBS, sada se to pravo daje svim zaposlenima da bukvalno bez ikakve krivične, materijalne ili bilo kakve druge odgovornosti mogu da rade na tržištu osiguranja šta god hoće. Posledica koja može da bude jeste upropašćavanje domaćih osiguravajućih društava, sa jedne strane, i bogaćanje zaposlenih, na prvom mestu guvernera i svih ostalih koji će ovaj posao da rade, koji će da ucenjuju osiguravajuća društva, fondove itd.

Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.) Po Poslovniku se javio narodni poslanik Laslo Varga.

 

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u vezi sa članom 226. i tražim jednu informaciju, odnosno obaveštenje od predsednika Narodne skupštine.

Naime, po skupštinskim kuloarima kruži priča da Narodna skupština sutra, znači 31. oktobra, neće raditi, a istovremeno se priča da će 1. i 2. novembra da nastavi rad. Prvog novembra je Dan svih svetih, a 2. novembra Dan mrtvih, i to su praznici velikog broja građana ove zemlje. Mislim da bi bilo neprimereno da Skupština sutra ne radi, a da u dane ovih praznika radi.

Želim da podsetim predsednika Skupštine da tih dana u velikom broju opština u Vojvodini ljudi obilaze grobove svojih najbližih. To ne rade samo katolici, nego u nekim mestima čak i pravoslavci. Praktično, to znači nepoštovanje dela poslanika ove skupštine, ako bi Skupština u četvrtak i petak radila, a sutra ne bi radila. Mislim da će se sa time složiti i poslanici vašeg poslaničkog kluba.

Dakle, pitam vas da li je tačno ovo što se moglo čuti po kuloarima.?

Zahvaljujem se. Ne znam odakle vam te informacije, Skupština će raditi i sutra i prekosutra, pošto moramo da završimo ovu sednicu, mora da se završi dan za glasanje.

Imamo važne tačke, to su ratifikacije ovih sporazuma sa Evropskom unijom, koje moramo da završimo u hitnom roku, tako da se radi i sutra i prekosutra, i u petak, ukoliko ne završimo u četvrtak ove tačke dnevnog reda koje treba da završimo, koje su vezane za ratifikaciju ovih sporazuma. Niste dobro informisani. Hvala vam.

Izvolite, po Poslovniku reč ima Pastor Balint.