Nemam nameru da kolegi Krasiću preuzimam govornicu, ali svima onima kojima je dosadilo danas da slušaju ne dugujem izvinjenje, jer dugujem građanima Srbije da kažem, u ime SRS, sve pogubne posledice politike koju ova vlast sprovodi.
Nije ovo moja omiljena tema, ali je suština ovog amandmana jedan od bitnih razloga za bavljenje politikom za jedan značajan deo vladajuće koalicije.
Član 21. sadrži rešenje po kojem se naplaćivanje provizije kao naknade za uspeh u procesu privatizacije preuzima i u oblasti privatizacije osiguravajućih društava. Umesto da se negativne pojave eliminišu i sa njima razračunava, aktuelna vlada prenosi praksu privatizacije preduzeća i banaka u privatizaciju osiguravajućih društava. Međutim, to što sam ja rekla da je pohlepa i provizija način života, koga se neki ne stide, već im je osnovni motiv za rad, jeste nešto što je, koliko god da se to nekome sviđa ili ne, Zapad, međunarodna zajednica tražila, a sa radošću prihvatili svi oni koji su u tom trenutku predstavljali vladajuću elitu posle 5. oktobra.
Mnogo puta pomenuti, i neće biti dovoljno dok god ne ukinete praksu uzimanja provizije kao nagradu za štetu koju činite građanima i društvu, ja ću vam ponavljati, međunarodni ugovor br. 8. koji je objavljen 28. septembra 2001. godine, u kojem na strani 49. u prevodu piše: Agencija će angažovati, znači, diktirala je Svetska banka, odnosno Starateljski fond, tako se to zvalo, to je bio sporazum o donaciji iz Starateljskog fonda, projekat tehničke pomoći za razvoj privatnog sektora, gde su vam izdiktirali, a vi napisali i preuzeli u dugotrajnu praksu, da će Agencija angažovati konsultante, kao što su finansijski konsultanti i investicione banke ili drugi kvalifikovani agenti, jednom rečju se zovu agenti prodaje, koji će asistirati Ministarstvu i Agenciji za privatizaciju u pripremi dokumentacije za preduzeća sa liste za privatizaciju.
Hajde da malo osvežimo pamćenje. Ta lista za privatizaciju je u stvari bio spisak 80 strateških preduzeća koji je tada "Deloitte and Touche", u kojem je svojevremeno jedan od značajnih ljudi bio i naš kolega Aleksandar Vlahović, tada i ministar, znači, lista za privatizaciju je u stvari lista strateških preduzeća, što podrazumeva sprovođenje tenderske procedure za ova preduzeća u ime Agencije za privatizaciju. Agenti će biti odabrani u skladu sa pravilima iz priloga 3. koji kaže da i kad imate nameru da nekog odaberete ne smete sami da odlučite, morate da pitate banku ko će to biti. Kaže - troškovi za angažovanje ovih agenata mogu biti finansirani iz donacije. To je 2001. godina. Ovo je princip na kojem se stvaraju zavisnici od droge, odnosno zavisnici od provizije: prvo vam dozvole da proviziju uzmete iz donacije, dok vas ne naviknu, a onda uzimate od naroda, jer to je jedini izvor. Naknada za uspeh u procesu privatizacije, ukoliko se takav uspeh postigne, biće isplaćena iz sredstava ostvarenih prodajom preduzeća i neće biti finansirana iz donacija.
Dugo smo, dragi građani, imali dilemu ko je taj agent prodaje koji je, po preciznoj računici, gledajući sve ono što je privatizovano u međuvremenu, naplaćeno, a nije ušlo u budžet... Dok nam nije potpuno slučajno na jednom od prošlih zasedanja, a na moje pitanje (ja očekujem pismeni odgovor, gospodine ministre, nisam zadovoljna vašim usmenim odgovorom), rekao da je to, u stvari, Agencija za privatizaciju.
Dragi građani, šta to znači? Ako je privatizovano, po izveštaju koji nam dostavlja u memorandumu gospodin ministar, od 2002. godine, u septembru je donet ovaj međunarodni ugovor, na osnovu njega su proizašli zakoni, do tada niste smeli ništa da privatizujete, znači, od usvajanja ovog međunarodnog ugovora do 9. septembra 2007. godine, po vašim podacima, u realnom sektoru, znači preduzećima, prodato je 2.521.500.000 evra.
Dragi građani, sada bih vam rekla, množite puta 5%, jer toliko je Bubalo pravilnikom odredio da se uzima provizija. Nisam sigurna da je to ta osnovica, ministre.
Nešto vam, inače, ne verujem ovo - jedan budžet, drugi, suficit, deficit. Piše: prodajna cena. Postoji li neko u ovoj državi ko sa sigurnošću može da kaže od koje cene se tih 5% odvaja Agenciji za privatizaciju, kao nagrada za obavljen postupak, ako budžet, odnosno građani Srbije, odnosno narodni poslanici, koji u ime naroda to treba da vide i znaju, ne znaju?
Znači, kada se odbiju svi troškovi oglasa, prospekta, reklame, troškovi pravnih, finansijskih i svih ostalih savetnika, tada Agencija sebi zadrži 5%, pa tek onda ostatak novca ide u budžet.
Da li se tih 5% obračunava na onu ugovorenu cenu, pa se onda odbijaju ovi troškovi, nije svejedno, gospodine ministre. Neto i bruto, i deca znaju koja je razlika. Znamo svi mi građani, kad nam porez razrežete, kakva je to razlika; znamo kad primamo plate šta znači bruto i neto obračun.
Na koju osnovicu je ovde išlo 5% provizije? A koliko je to para? Znači, za prodata preduzeća, ne ona gde su raskinuti ugovori, neuspešne privatizacije, to je posebna priča, za prodata preduzeća, ako uzmemo ovu cifru, a nisam sigurna da je tačna, to je 126 miliona evra, bez banaka.
Sada dolazimo na teren osiguravajućih društava, banaka i Agencije za osiguranje depozita, kako se sada zove jedna druga agencija, a to je ona za sanaciju banaka, o kojoj nikada ni u javnosti, ni pred poslanicima nismo dobili podatak.
Šta je sa stečajevima banaka? Zašto vas hvale da su vam stečajevi uspešni? Tražite ocenu od nas da vam kažemo šta je sa bankarskim sistemom. Kome su dati prostori, zgrade, umetničke slike i sve ostalo, najekskluzivnije lokacije? Kakva je tu uloga vladinih činovnika, Nikole Živanovića, Nika Đivanovića, gospodina Dinkića i ekipe oko njega? Ne radi on to sam. Ne bi Dinkić bio koalicioni partner da nema on svoje prijatelje u nekom od krila DS.
Dragi građani, verujem da je mojim kolegama poslanicima iz DS i najvećem broju mojih kolega teže nego meni kad ovo govorim, jer to je za mene suprotstavljena politička stranka, sa drugom ideologijom i ja kritikom njihovih poteza pravim jasnu razliku koja je građanima poznata, ali šta da rade oni koji moraju da crvene u ime onih koji su ovo radili, u ime onih koji žele da budu, kako je to neko pametno rekao, vlasnici Srbije, sada su vlast, a jednog dana će biti vlasnici Srbije?
Ta Agencija za sanaciju banaka je imala najzanimljivije upravne odbore, čijom se personalnom strukturom neću baviti, bave se drugi organi.
Neću da pominjem Nemanju Kolesara i ostale. Ja sam poslanik koji ovde vas, u funkciji člana zakonodavnog organa, pita da li je moguće, i ako je onda bilo moguće ne dajte da danas bude moguće da se donese zakon kojim će namerno ovakvo postupanje Agencije, maglovit zakon o stečaju i izvlačenje Agencije za privatizaciju iz okrilja budžeta, iz vidokruga javnosti, biti moguće da se ove malverzacije rade i da se nastave privatizacijom osiguravajućih društava.
Prilikom osnivanja agencija, onako kako su to naložili stranci, bile su predviđene tri mogućnosti za finansiranje: jedno su bile donacije, prilozi i ostalo; druga, prihodi koji se ostvaruju obavljanjem delatnosti i treća - drugi izvori u skladu sa zakonom.
Svesno je izvučena Agencija ispod ruke države, da bi danas moglo da se postavlja pitanje ko će bivšim vlasnicima da vraća deo imovine Robnih kuća ako je Agencija u ime države prodala imovinu, pa već imamo problem da još nezvanični kupac kaže "ne, to nije moj posao", a gospođa direktor Agencije kaže "ne, to je sada problem vlasnika". To je namera, to nije neznanje.
Donošenjem zakona u kojima je moguće da agencija koja nije pod okriljem države bude opšti vlasnik državne imovine, jer ona potpisuje ugovore o prodaji preduzeća, a evo i osiguravajućih društava, sada Agencija za sanaciju, vi prosto zadirete u elementarnu logiku i inteligenciju građana.
Kako je moguće da neko dobije milijarde evra u ruke, da o njima odlučuje kroz prodaju, da zadržava provizije na koje ja stavljam ovaj amandman, a da nikome ne polaže račune?
Gospodine ministre, kada sam vas prozvala za to u jednom od nastupa za govornicom, rekli ste - tražite izveštaj preko Odbora za finansije, pa neka vam kažu. Ne treba Jorgovanki Tabaković, članu SRS, izveštaj, treba građanima Srbije. Ovo nije moja lična radoznalost, ovo je sudbina građana Srbije, jer ne mogu se jedni bogatiti, a da drugi siromaše.
Nije smešno, gospodine ministre. Ovo je uredba iz vremena kada ste vi radili u jednoj kući koja je dobila pravo da dobije procenu, gospodin Vlahović je radio u "Deloitte and Touche", a ovo je posle postao sastavni deo ovog međunarodnog sporazuma, preduzeća u kojima se svojinska transformacija obavlja po posebnom programu.
Taj posebni program, gospodo i dragi građani, jeste program koji je zacrtao proviziju kao način života, kao smisao bavljenja politikom.
Nije važno što će proći rasprava o osiguravajućim društvima. Važno je da savršena pljačka ne postoji i da ne mora sve da bude pljačka, u onom najpežorativnijem i razgolićenom vidu.
Način na koji su neki zakoni doneti, kako su primenjivani...
Nema lepše reči, ministre, volela bih da nežnije to kažem, ali ne može; nije mogao da se bogati jedan sloj ljudi, pa se danas zaklanjate samo iza srednje klase, da sakrijete tu ekipu izuzetno moćnih ljudi koji sada imaju pretenzije da se bave i politikom. Samo tu ćete se sukobiti, dok građani ne otvore oči i ne shvate da mene u iznošenju ovih činjenica ne rukovodi ni radoznalost, ni dosada, ne daj bože mržnja, koja nije svojstvena srpskim radikalima, rukovodi me briga za budućnost mojih komšija, prijatelja, dece i svih nas koji sedimo ovde, u trenutku dok vi, kako reče Vjerica, razmišljate gde vam kaplje i sliva se u neki džep od lepih i unosnih poslova i valorizacije moći i uticaja koji ste sa tog mesta stekli.

 Da li se još neko javlja po amandmanu? Reč ima narodni poslanik Vladan Batić.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju odbijanja ovog amandmana navodi se da postupak privatizacije podrazumeva tačno utvrđene radnje i angažovanje institucija i stručnjaka, a to je usaglašeno sa sistemskim zakonom kojim se reguliše prodaja državnog i društvenog kapitala.
To lepo zvuči, ali nije tačno da se tako postupa. Primer je privatizacija "Robnih kuća Beograd". Želim da obavestim javnost i vas, gospodine ministre, da se Mreža za restituciju obratila Republičkom javnom pravobranilaštvu da iz privatizacije mora biti izuzeta imovina koja je nacionalizovana i koja se nalazi u Knez Mihailovoj ulici broj 5. Pored Mreže za restituciju, Republičkom javnom pravobranilaštvu obratilo se Javno pravobranilaštvo opštine Stari grad, pa zatim Republička direkcija za imovinu Republike Srbije. Postupajući po tim obraćanjima Republičko javno pravobranilaštvo 26. septembra uputilo je dopis Agenciji za privatizaciju u kome se kaže sledeće – nacionalizovana imovina za koju nije isplaćena naknada se ne može smatrati imovinom pravnog lica koje je koristi, već imovinom Republike Srbije, i ne može biti predmet prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica.
Gospodine ministre, to su činjenice. Lakonsko objašnjenje šefa ili direktora Agencije za privatizaciju da će novi vlasnik da se bavi vraćanjem oduzete imovine je priča za malu decu. Novi vlasnik je već rekao da to neće da radi.
Ima još jedna mala pikanterija. Naslednik vlasnika nacionalizovane imovine gospodin Mladen Komadinić podneo je 3. oktobra tužbu Trgovinskom sudu u Beogradu tražeći privremenu meru, tražeći da se izuzme zgrada u Knez Mihailovoj. Ovde imamo neverovatan presedan u ovdašnjoj sudskoj praksi, koji na najbolji način potvrđuje da je pravosuđe danas, nažalost, najobičniji servis za izvršavanje zahteva i naloga izvršne vlasti.
Molim vas da malo obratite pažnju na to šta se događalo i ko je vlasnik. Sada ću da vam kažem ko je novi vlasnik.
Dakle, 25. oktobra, pre pet dana, Trgovinski sud u Beogradu usvaja privremenu meru i zabranjuje da objekat u Knez Mihailovoj bude predmet privatizacije. Narednog dana (pazite, narednog dana, pa to ne rade ni najefikasnija pravosuđa pod svodom nebeskim) ukida se od strane Višeg trgovinskog suda ta privremena mera 26.10. Znači, Vlada okom, Viši trgovinski sud skokom. Otvara se prostor da se izvrši ta privatizacija.
Da podsetim na one zahteve radnika akcionara koje, naravno, po običaju svi ignorišu, jer je nekom zapelo za oko da se uzmu "Robne kuće" i prodaju, a tek ovih dana sledi priča, ministre, na koju ćete vi morati da nam date vrlo interesantne odgovore i zbog vašeg angažmana u toj priči oko "Voda vode". O tome ćemo pričati. To će biti bestseler narednih dana. Dakle, zaboravljeni su zahtevi malih akcionara, zaboravljeno je koliko vredi poslovni prostor, magacinski prostor, skladišta, zemljište, ekskluzivne lokacije u mnogim gradovima u Srbiji, neuporedivo više od ovoga što se hvali da je svetska prodaja itd.
To je nešto što je prethodilo onome što se onako lepo upriličilo u "Hajatu", na visokom nivou. Znate, kada je neka manipulacija i malverzacija, to mora da ima jedan snobovski ambijent. Ali, novi vlasnik 66,67% je "Marfin investment grupa". Sada ću da vam objasnim ko je "Marfin investment grupa".
(Predsednik: Gospodine Batiću, pre nego što počnete da objašnjavate, držite se dnevnog reda, napravili ste sjajnu kopču na početku sa tim, ali moje je ipak da vas upozorim da se vratite na tačku dnevnog reda.)
Gospodine predsedniče, molio bih vas da me ne prekidate. Objasnio sam da je ovaj amandman odbijen iz razloga što je Vlada rekla da postupak privatizacije podrazumeva tačno utvrđene radnje i angažovanje institucija i stručnjaka, te da je to u skladu sa sistemskim zakonom kojim se reguliše prodaja društvenog i državnog kapitala. Ovo je bio državni kapital, a nije bio kapital "Robnih kuća", one su bile korisnici. To objašnjavam. Takođe objašnjavam da nije tačno, jeste načelno i tumačeći zakonsku normu, ali u praksi nije tačno kako se to radi, i to je sasvim u saglasju sa temom i tačkom dnevnog reda.
Ne bih sa vama više o tome da polemišem, ali prekinuli ste me kad sam hteo da objasnim ko je "Marfin investment grupa". Dakle, to je ista ona firma koja je otkupila "Laiki banku". Znate ko je "Laiki banka"? "Sajpers popular bank". A znate preko koga je išlo pranje para i nošenje para u džakovima od raznih kriminalaca i ološa odavde, para opljačkanih od građana Srbije? Preko firmi "Anteksol" i "Braunkort" u "Sajpers popular banku". Ko je organizovao?
Tasos Papadopulos, sadašnji predsednik Kipra. Pa razmislite da li je slučajna poseta ministra inostranih poslova kiparskom kolegi, ovo se upravo obavlja danas i sutra.
Dakle, "Sajpers popular banka" je imala svoju filijalu, koja se zvala "Juropien popular banka", u Atini. Sve pare koje su u džakovima i kesama išle na relaciji Beograd - Larnaka vraćale su se u filijalu "Sajpers popular banke", zvanu "Juropien popular banka", u Atini i one fantomske of-šor kompanije "Braunkort" i "Anteksol" su korišćene za te stvari. Pitam ministra finansija da li su se sad vratile naše pare koje su odavde odnete i opljačkane preko "Sajpers popular banke", preko njenih of-šor kompanija "Braunkort" i "Anteksol", ona je kasnije dobila ime "Laiki", a onda ju je kupila "Marfin investment grupa".
Dakle, to je taj začarani krug, a pogledajte ima li tu i firme "Hemslejd" i njenog vlasnika Milorada Miškovića i pogledajte danas na sajtu B92 da li je šefici, ne znam čega, te firme Delta kompanije, odnosno Miloradu Miškoviću a ne njoj, zabranjen ulaz u SAD i zašto. Otvorite danas sajt B92. Imaćete čitavu elaboraciju, da ne pričam ja danas o tome. Naravno, to će biti tema i za Mlađana Dinkića. I, ono što je uvažena koleginica Jorgovanka Tabaković rekla, a tiče se načina na koji je otet prostor službe platnog prometa, odnosno nekadašnji SDK da bi se formirala Nacionalna štedionica, da bi se prodala Nacionalna štedionica, da bi se opljačkala Nacionalna štedionica...
Gospodine Matiću, izađite pa objasnite koje godine. Kakva je to glupa aluzija?
(Predsednik: Gospodine Batiću, ne dajte da vas isprovociraju. Izvolite. Molim da se ne dobacuje.)
Gospodine predsedniče, zar verujete da mene gospodin Matić može da isprovocira? On meni služi za zabavu.
Dakle, o tim malverzacijama možda puno stvari može da kaže gospođa Olivera Ilinčić koja je vrlo respektabilna i stručna za ovo. Pozivam je da objasni malverzacije Mlađana Dinkića, ali to će biti tema za neku drugu priču kad ovde bude i ministar unutrašnjih poslova. Hvala vam.

Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Baš me iznenadilo, dame i gospodo narodni poslanici,  što je Vlada odlučila da ovaj amandman koji sam podneo u ime SRS odbije.
Da nastavimo tamo gde je gospodin Batić stao. Pre nekoliko meseci, kada su na dnevnom redu bili budžet i neki finansijski zakoni, rekao sam sa ove govorice - posle "buldožer revolucije" čitava plejada DOS-ovskih funkcionera je odlazila upravo na Kipar i proveravala da li se tamo nalazi 4,5 milijardi dolara. Otišao je tadašnji ministar policije Mihajlović, našao ih i ostale su tamo; išao gospodin Batić, video da su tamo i ostale su tamo; išao Velja Ilić, video da su tamo i ostale su tamo; otišao Dinkić, video da su tamo, ali više nisu ostale tamo.
Upravo ovo što je rekao gospodin Batić, sada se te pare vraćaju preko raznoraznih egzotičnih ostrva, pa preko nekih novoformiranih firmi, oformljenih po nekim železničkim stanicama u Beču itd., dolaze i kupuju Srbiju. Ono što je rekla gospođa Jorgovanka Tabaković, sada su u vlasti, vladaju Srbijom, a hoće da budu vlasnici Srbije.
Još u vreme kada ste izmislili te famozne agencije ukazivao sam na neke pogubne posledice tih agencija, na njihovo piramidalno svojstvo da neko na vrhu agencije sedi, a formira se čitava piramida paralelna sa vlašću, do najniže organizacione strukture u društvu, pa ako imate šefa agencije imaćete i nekog malog šefčića u mesnoj zajednici. Neverovatan sistem, da su posle svi koji nose partijsku knjižicu u nekoj od ovih vladajućih stranaka.
Pošto su revoluciju shvatili revolucionarno, i revolucionarni plen su shvatili onako kako dolikuje i najveći plen je upravo privatizacija društvene i državne imovine. Poslanici SRS se zalažu da se kod privatizacije neke strateške grane ostave državi u vlasništvu, tačnije da se privatizuje 49%, a da 51%, tzv. zlatna akcija, ostane državi. Pre svega se misli na NIS, EPS i, recimo, na ova osiguravajuća društva koja su u državnoj svojini.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović je podneo amandman na član 20, gde ste predvideli da se 70% osiguravajućih društava proda. On svojim amandmanom kaže da treba prodati 49%, a 51% da ostane u vlasništvu države.
Pišući svoj amandman ja sam se upravo na amandman koji je predao narodni poslanik Aleksandar Martinović, tražio sam da se izmeni član 23. i da glasi – član 243d u ovom predlogu zakona briše se. Obrazloženje je da je amandman podnet radi usklađivanja sa amandmanom na član 20. Predloga zakona.
U članu 243d, za koji sam tražio da se briše, kaže se: "Sredstva ostvarena prodajom kapitala, nakon izmirenja troškova u skladu sa članom 243v stav 2. ovog zakona i izdvajanja iznosa od 10% od ostvarene kupoprodajne cene za potrebe garantnog fonda osiguranja, Agencija uplaćuje na račun budžeta Republike Srbije."
Tražio sam da ostane onako kako je bilo u starom delu zakona, sa izmenom u odnosu na član 20. čiju je izmenu, tačnije brisanje tražio narodni poslanik Aleksandar Martinović. U ovom slučaju član 243d je apsolutno nepotreban.
Da se vratimo na ono zbog čega je sve ovo, u stvari, zbog čega Agencija za privatizaciju, ta izvikana agencija koja ne odgovara državi za svoje poslove i pri tom naplaćuje 5% od provizije...
Da vas podsetim, jedan od funkcionera u toj agenciji, odnosno direktor je svojevremeno bio ministar, jedan od funkcionera u toj agenciji je ćerka gospodina Labusa. Agencija za privatizaciju je, kako smo čuli, oko 120 miliona evra od do sada izvršenih privatizacija bukvalno izvukla iz budžeta države Srbije na osnovu ovih 5% i raspolaže po svom nahođenju.
Da vas podsetim, to je ona ista Agencija za privatizaciju o kojoj sam za ovom skupštinskom govornicom govorio pre četiri meseca, u kojoj su ukradena dva lap-topa u kojima su se nalazili podaci za NIS i EPS, kompletni podaci.
Šta mislite zašto su ta dva lap-topa, koja koštaju negde po 40.000 dinara, ukradena? Ti ne shvataš, ti si na nivou ganglomernog nervnog sistema, sa tobom neću da razgovaram. Upravo zato, dame i gospodo narodni poslanici, upravo zato građani Srbije, jer sve što je trebalo saznati pre privatizacije nalazi se tu.
Po istom sistemu po kome se privatizuju osiguravajuća društva pripremljena je privatizacija i za NIS i za EPS. Opet će se pojaviti neko ko će kusure od onih 4,5 milijarde dolara koje je Mlađan Dinkić sa Kipra prosledio na Devičanska, Sejšelska i ne znam već koja ostrva, Kajmanska, pa otuda preko malih kolektiva ili kako se već zovu, ulaze polako u Srbiju... Tim parama, srpskim parama će budući vlasnici Srbije kupiti sve ono što valja u Srbiji, kupiće na kraju i ove strateške kuće i kupiće Srbiju.

Replika, narodni poslanik Vladan Batić.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  pomenuto je moje ime, da sam pokušavao da razotkrijem misteriju oko odnošenja naših para na Kipar. Ja sam tamo zaista odlazio, ali u to vreme nisam imao nikakve konkretne činjenice, adute i saznanja, sem očiglednih sumnji da je u pitanju višemilionska ili prevara od više stotina miliona ili par milijardi. Tamo me podržavala kiparska opozicija, deo kiparskih medija, ali do konkretnih saznanja o svim transakcijama na relaciji Srbija - Kipar dolazimo preko Haškog tribunala 19. novembra 2003. godine kada je Vlada već bila pala i to Ministarstvo pravde i Republičko tužilaštvo.
Smatrao sam normalnim da se tim stvarima bavi tužilaštvo, a onda ako treba, neka međunarodno-pravna pomoć ide preko Ministarstva pravde.
Tužilaštvo je ćutalo pa sam ja nekih četiri-pet meseci posle, 19. maja 2004. godine, ponovo komplete od pet diskova prosledio, pred kamerama, tužilaštvu želeći da isprovociram da tužilaštvo reaguje povodom toga gde su nestale naše milijarde, milijarde opljačkane od građana ove zemlje. Tužilaštvo je i dalje ćutalo.
Više nikakve mogućnosti nisam imao, sem što sam lično podneo krivičnu prijavu protiv onih koji su te pare odnosili i protiv onih, na čelu sa Mlađanom Dinkićem, koji nisu hteli da ih vrate, nego je tada specijalni tužilac za organizovani kriminal gospodin Slobodan Radovanović obećao da će se urgentno postupati po tom predmetu.
Danas sam drugim povodom imao prilike da se sretnem sa gospodinom Radovanovićem, sada v.d. republičkog tužioca, povodom ubistva gardista na Topčideru, pa sam iskoristio priliku da ga pitam šta se događa sa predmetom - kiparske pare. Rekao mi je da se na tome radi i da će se njegov naslednik time pozabaviti.
Što se tiče onoga što je gospodin Matić prigovarao i pravio aluziju kada je bila privatizacija Nacionalne štedionice, verovatno aludirajući na vreme kada sam i ja bio deo vlade Zorana Đinđića, tada je formirana Nacionalna štedionica i tada je Mlađan Dinkić objasnio Zoranu Đinđiću da su četiri velike državne banke propale, da su to dinosaurusi koji više ne mogu da funkcionišu, da ih treba ugasiti i da treba formirati jednu respektabilnu, moćnu i jaku državnu banku, i čak joj dao pompezno ime - Nacionalna štedionica.
Toga se svi sećamo, ne možemo lagati šta se dešavalo u prošlosti. Čak je u startu Zoran Đinđić naseo na tu prevaru Mlađana Dinkića. Sećate se da je i on uložio neki simbolični novac u Nacionalnu štedionicu. Vremenom se pokazalo da je to u stvari privatna banka prijatelja Mlađana Dinkića, nekih od ovdašnjih tajkuna, na čelu sa Vojinom Lazarevićem, i sve to nije bilo u vreme vlade Zorana Đinđića, nego u vreme prethodne vlade.
Kako je išla privatizacija? Ljudi koji su bili akcionari "Evroaksiz banke", a ranije "Veksim banke" u Moskvi, uzimaju kredit u toj banci, kupuju akcije Nacionalne štedionice, Nacionalna štedionica se prodaje Grcima za osam ili devet puta skuplje, a oni vraćaju kredit i sve pare stavljaju u džep sebi. To je priča o Nacionalnoj štedionici i sa tim nikakve veze nema vlada Zorana Đinđića i niko drugi sem Mlađana Dinkića i njegovih pajtaša, ali sve će doći na red.

Po amandmanu se javio narodni poslanik Zdravko Topalović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih podsetio još na neke stvari. Kada je bila načelna rasprava, a i tokom današnjeg dana imali ste priliku da čujete pojedine poslanike pozicije, pre svega mislim na kolegu iz Nove Srbije koji je ovde tako fanatično branio izmene i dopune Zakona o osiguranju, čak direktno optuživši deo poslanika SRS da ne žele promene, boljitak naših mlađih generacija. Nažalost, ja to moram sad da nazovem glupostima, a reći ću vam i zbog čega.
Ja ću se opet vratiti na Zakon o privrednim društvima, član 3. stav 2: ogranak je organizacioni deo privrednog društva koji nema svojstvo pravnog lica i registrovan je u zemljama odakle dolazi. Vidite, vi ste u vezi sa ovim amandmanom gospodina Momira Markovića dali objašnjenje da se deset posto sredstava odvaja u garantni fond. Mislim da je mnogo pametnije i mnogo bolje obavezati strana osiguravajuća društva da odgovaraju svojom imovinom. Pomenuli ste ovde reciprocitet. Ako je to zahtev STO, ako je njihov zahtev da se uđe, onda bih to razumeo. Stvaramo onaj vakuum od pet godina o kome ja pričam i u kome osiguravajuća društva, odnosno ogranci osiguravajućih društava neće imati nikakvu odgovornost ovde.
Hteo bih još da vam kažem o odlaganju od pet godina i stvaranju tog vakuuma i reciprociteta koji negira načelo STO, i to vam je primer gde možete primeniti reciprocitet. Ja ne mogu da vidim nekoga od građana Srbije ko će imati polisu "Kroacija osiguranja" ili "Triglav osiguranja" i pomenuo sam zašto. Možemo tu primeniti reciprocitet, znači, dolazi iz nama neprijateljskih država, rekao sam i razloge, jer Hrvatska je okupirala Republiku Srpsku Krajinu, izvršila genocid, dok se Slovenija otvoreno zalaže za nezavisnost Kosova i Metohije. Daću vam još jedan argument: i "Kroacija osiguranje" i "Triglav osiguranje" nisu neke kuće sa renomeom, za razliku od nekih drugih osiguravajućih društava koja ulaze na naše tržište. Vi morate primetiti da se odgovornije ponašaju na našem tržištu.
Evo šta sam predložio, pominjao sam vam kako je problem uređen u Austriji, gde osiguravajuća društva od premija ulažu u tzv. nerizične fondove, u nekretnine, u visini premije čak do 20 posto, u saobraćajnu infrastrukturu. Ne bi nas bolela glava danas zbog stranih koncesionara za put Horgoš-Požega i Velja ne bi bio, bar po ovim našim medijima, nacionalni heroj, već bi se to rešilo na taj način.
Što se tiče privatizacije, očekivao sam raspravu poslanika pozicije, konkretno Nove Srbije i DSS-a, pošto sam ih juče prozvao da se izjasne o procentu privatizacije. Pričaju toliko da su neka nacionalna opcija, međutim, ja ne vidim ništa od toga, jer oni se zalažu da naša osiguravajuća društva sa 70 posto kapitala pređu u ruke stranih osiguravajućih društava, konkretno kod ovih ogranaka.
Tvrdim da bi se mnogo odgovornije ponašala ta osiguravajuća društva da se privatizuje samo 49 posto, da država gazduje sa 51 posto. Time bi se stvorio zdrav ambijent tržišne konkurencije, a ovako, ako osiguravajuća društva progutaju naša, moći će bukvalno na našem tržištu da rade šta hoće.
Pozivam vas da razmotrite dobro amandmane SRS. Jedan kolega je govorio i juče i danas da smo mi pominjali samo brisanje članova. Čuli ste koleginicu Jorgovanku Tabaković – da posledice ne bi bile mnogo pogubnije po finansijski sistem naše države, predložili smo brisanje određenih članova, iako neki od tih amandmana, mogu reći, negiraju ceo Zakon o osiguranju. Imate vremena, ne vidimo razlog zašto se ovaj zakon donosi po hitnom postupku, pogotovo što je rok za pridruživanje pet godina od dana pridruživanja STO. Hvala.

Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Vlado Sekulić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Vlado Sekulić.