Hvala, gospodine predsedavajući. Zamolio bih vas, gospodine predsedavajući, pošto vodite ovu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije, da vodite računa i o primeni Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, odredaba Poslovnika koje govore o tome da bi poslanici trebalo da govore o onome što je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine.
Čini mi se, gospodine Albijaniću, da mi pričamo o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, pa bi bilo dobro, molio bih, neka ovo bude usamljeni vapaj u moru glasova Skupštine, da poslanici govore o tome. Oni koji misle da je dobar neka afirmišu dobre strane i šta će to doneti Srbiji, a oni koji misle loše, neka kažu zbog čega misle loše.
Danas je, čini mi se, 29. oktobar 2007. godine i kad danas čujem kad se priča o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju...
(Predsedavajući: 30. oktobar 2007. godine.)
... Kada se govori o devedesetim godinama to za mene lično izaziva jednu mučninu. Pitanje je da li ljudi razumeju gde se nalaze i u kom istorijskom periodu. Vidim da ljudi vole da govore o devedesetim godinama, i to govore netačno, ali tu smo mi, neki poslanici, koji će vrlo rado odgovoriti na neka pitanja.
Da pođemo, gospodine predsedavajući, od teze da ništa nije valjalo do 2000. godine, pa je posle 2000. godine, sa tim demokratskim promenama, za nas pučem, Srbija ušla u svet života, gde ima svega i svačega, i med i mleko.
Hajde onda da pričamo o tim godinama, da pričamo o životu u Srbiji posle 2000. godine, kako se odlično živi, kako imamo nacionalni dohodak 18.000 dolara, kako imamo preko 2.000.000 zaposlenih, kako su penzije 800 evra u proseku, hajde da pričamo o tim stvarima i neka nas ubede da je sve super.
Znači, do 2000. godine ništa nije valjalo, onda su došle stranke sa demokratskom opcijom i stvorile idealno društvo. Nemamo prijatelje koji nam traže da nam se otme komad zemlje, nemamo prijatelje koji nas guraju u integraciju kako bi namirili neke svoje globalne račune i interese i sve je super; privatizacija je bila fantastična, za 2000 preduzeća smo uzeli 15 milijardi evra, a ne samo dve za 2000 najboljih preduzeća i da smo naplatili ratnu štetu, ali hajde, dajte da se pomerimo, da pričamo o zakonima koji su doneti posle 2000. godine, da su super zakoni.
Kakve veze ima šećer iz devedesetih sa Zakonom o osiguranju, to samo pojedinci mogu da zaključe. A da ne pričamo o tome da se apsolutno događaji iz '90-ih godina tumače jednostrano, pri čemu se ne pominju "veliki prijatelji" koji su uveli sankcije, zapadne zemlje i SAD koji su uveli sankcije, koji su pomogli egzodus Srba iz Hrvatske, preko 250.000 ljudi je proterano, najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata, koji su bombardovali više puta Republiku Srpsku, koji su protiv odluke Saveta bezbednosti bombardovali Srbiju i Crnu Goru.
Šta hoćete? Hajde, onda govorite o tim stvarima, kad govorite o '90-im.
(Predsedavajući: Gospodine Obradoviću, molim vas...)
A vas bih, gospodine Albijaniću, molio da vodite sednicu Narodne skupštine kako dolikuje. Ako to ne možete, molio bih vas, pozovite nekog od potpredsednika koji su danas tu, ili gospodina Dulića, da preuzme vođenje sednice ili primenite Poslovnik. (Isključen mikrofon.)