Član 226. Poslovnika Narodne skupštine glasi: "Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika".
U obavezi sam, po Poslovniku, da citiram član koji reklamiram, ali sam ovo uradila, pre svega, zbog javnosti, a bogami i zbog neukih poslanika. Zbog javnosti, da se ne stvori utisak da poslanici SRS na bilo koji način pokušavaju da uspore rad ovog parlamenta, a zbog poslanika, koji su ovde iznosili tvrdnje da mi postavljamo poslanička pitanja. Jedanput sam to rekla, gospodine Duliću, vi ste prihvatili da nikada, otkada ste vi predsednik parlamenta, nismo imali onu poslednju tačku, Poslovnikom predviđenu, za poslanička pitanja.
Ovo što mi na ovaj način komuniciramo sa ovde prisutnim ministrom, i inače ministrima koji su prisutni na sednicama Skupštine, nema veze sa poslaničkim pitanjima. Ovo je isključivo po članu 226. Mene svaki put fascinira kada neko od narodnih poslanika pokušava da izigrava portparola nekog ministarstva ili nekog ministra lično.
Poznajem gospodina Petrovića i znam da čovek odlično ume da se brani, odnosno nema potrebe da se brani, već u ovom slučaju samo da objasni neke stvari. Verujem da se ni vi, gospodine ministre, ne slažete da bilo ko od poslanika, koji su vas birali za ministra – doduše, birali ste se i sami, sećate se da ste najpre glasali da budete ministar, kao poslanik, pa u sledećoj sekundi postali ministar – na taj način intervenišu, a pogotovo ne da nam kažu "ostavite to za kraj, pa ćemo vam dozvolite da postavljate koja god hoćete poslanička pitanja".
Gospodo, nemate vi nama šta da dozvoljavate, mi radimo svoj posao, očekujem da to radi i ministar. Rekao je taj kolega, koji bi nam dozvolio da govorimo, da je ministar Petrović ne samo ministar DS, već da je ministar svih građana Srbije.
Da li ste, gospodine ministre, ministar i Emiru Šišiću? Ako jeste, kažite ovde šta ste sa mesta na kome radite, sa funkcije koju obavljate, učinili da se Emir Šišić, kada je već došao u Srbiju, pusti na uslovnu slobodu, odnosno šta ste učinili da se ne pusti? Ko je i zbog čega tražio saglasnost italijanskih vlasti da se Emir Šišić pusti na slobodu, jer u svakoj normalnoj državi čovek poput Emira Šišića bio bi nagrađen najvišim odlikovanjima, jedno u Srbiji čami u zatvoru?
Ako dozvolite, gospodine Duliću, s obzirom i da sam citirala, imam samo u dve rečenice da pitam gospodina ministra ili da se ponovo javim?