Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici,  readmisija, kao jedan važan proces koji podrazumeva vraćanje naših građana ili građana trećih država koji su otišli iz Srbije ili su bili u tranzitu u Srbiji u zapadnoevropske zemlje, zaista je jedan veliki problem.
To podrazumeva rešavanje mnogih pitanja koja su značajna i koja bi olakšala državi Srbiji i tim građanima da se vrate.
Srbija je, svakako, nespremna za prihvatanje ovakvih obaveza. Mislim da se olako pristupa potvrđivanju ovakvog sporazuma, jer se time udara još jedna recka na putu evrointegracija, a da se suštinski nije izvršila adekvatna priprema za readmisiju.
Naravno da Srbija treba da potvrdi mnoge sporazume, svakako i ovaj o readmisiji. Naravno da treba da ima odgovarajući i pravi odnos prema svojim građanima koji su se našli u tuđini. Svakako da treba da učini mnogo koraka i mnogo poteza u pravcu da te građane prihvati.
Ovde je, zapravo, reč o tome da nema adekvatnih priprema, da država Srbija nije u mogućnosti, da međunarodna zajednica nije učinila ništa na tom polju da se učini pomoć državi Srbiji kako bi ti građani bili ovde vraćeni na dostojan način.
U Sporazumu se pominje da se readmisija vrši na principu reciprociteta. Zaista je smešan taj princip kada se sagleda taj reciprocitet između države Srbije i zapadnoevropskih zemalja. Treba reći da je taj reciprocitet u ovom slučaju sasvim asimetričan i da on iznosi 99,9% kada je reč o vraćanju građana u zemlju Srbiju, a u obrnutom pravcu gotovo u promilima.
Danas u Srbiji ne postoje osnovne pretpostavke za normalan život. Svaki pokušaj SPS da se stvore osnovne pretpostavke za bolji život, kao što je povećanje penzija, odnosno zadržavanje penzija na odgovarajućem nivou, što smo pokušali kroz zakon koji je odbijen, ili u cilju pojeftinjenja bebi opreme i hrane kroz ukidanje PDV-a, ili u cilju davanja prava na materijalno obezbeđenje deci seljaka koja su ostala bez jednog ili oba roditelja, mi nailazimo na jedan otpor u vladajućoj koaliciji, to se odbija. Dakle, ne stvaraju se osnovne pretpostavke za normalan život ljudi koji ovde žive u državi Srbiji.
Naravno da ne postoje takve pretpostavke za normalan život onih ljudi koji će se vratiti readmisijom u našu zemlju. U Srbiji danas vlada velika nezaposlenost, ekonomska situacija je, znate i sami, veoma teška. Srbija je već opterećena velikim brojem izbeglih i raseljenih lica sa teritorije bivših republika SFRJ i sa Kosova i Metohije, a niko ne pita za to, naravno, to ne interesuje ni međunarodnu zajednicu.
Van pameti je, da mimo principa međunarodnog prava, da se Srbiji otima Kosovo i Metohija, uz činjenicu da gotovo ništa nije učinila na povratku raseljenih lica, kako Srba, tako i Roma i drugih nacionalnosti, a da se istovremeno aktuelizuje readmisija i to velikog broja lica koja su dobrim delom sa područja Kosova i Metohije.
Na taj način u ime visokih vrednosti ljudskih prava, a zapravo readmisijom se više krše ljudska prava nego što se ona poštuju, Srbiji se otežava ionako već preteško breme.
Stiče se utisak da readmisijom zapadnoevropske zemlje ili zemlje članice Evropske unije rešavaju svoj veliki problem, ne pitajući kako će Srbija na odgovarajući i na pravi način da izađe na kraj sa više desetina hiljada ljudi koji će se ovde vratiti.
Kada je reč o troškovima, ne samo o troškovima koji podrazumevaju transport, već o drugim troškovima, u ovom sporazumu nema ni reči. Ima samo utoliko što se precizira da prevoz i tranzit lica koja će biti obuhvaćena readmisijom padaju na teret države. Ja dodajem, posle toga kada pređu državnu granicu, naovamo, vi onda radite sa njima šta god hoćete.
Dakle, ništa od bilo kakve pomoći, finansijske ili druge materijalne pomoći Evropska zajednica ne preduzima, niti se naša država izborila za jedan takav odnos i za jednu takvu pomoć u sprovođenju ovog sporazuma. Postoji samo jedna izjava u ovom sporazumu koja kaže – one potvrđuju, misli se na ugovorne strane, svoju nameru da ulože veće napore, između ostalog i finansijske, da podrže takvu reintegraciju uzimajući u obzir finansijsku podršku u tom procesu. Ovo je jedna rečenica koja samo maglovito pominje tu neku finansijsku pomoć, koja nikoga ništa ne obavezuje i sve je to, zapravo, na jednom dugačkom štapu.
Prema tome, iz tih razloga Socijalistička partija Srbije ne može prihvatiti jedan ovakav sporazum, čak se i u obrazloženju kaže da, sprovođenje ovog zakona ne zahteva finansijska sredstva. Ja ne znam šta podrazumeva taj termin zakon. Da li su to ona dva člana, prvi i drugi član, pa nije suština u tom zakonu, ako mislite da je zakon samo ta dva člana i to što ćemo mi potpisati, odnosno potvrditi ovaj sporazum. Pitanje je pravo, koliko košta sprovođenje jednog takvog sporazuma i koje su pretpostavke stvorene u Srbiji za jednu realnu readmisiju, koje bi učinila dobro tim ljudima koji su se našli u tuđini i koji treba da se ovde silom vrate. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Branislav Nedimović. Izvolite, gospodine Nedimoviću.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Poštovani članovi predsedništva, predstavnici Ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici, ali pre svega građani Srbije, kada govorimo o ova tri zakona, koja imaju karakter međunarodnih sporazuma, hteo bih na prvom mestu da istaknem značaj i važnost zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske zajednice o olakšanoj proceduri za izdavanje viza.
U toku današnje rasprave čuli smo veoma puno razloga zašto treba glasati za potvrđivanje ovog sporazuma, odnosno zašto izglasati ovaj zakon. Sigurno da sve moje kolege poslanici koji su govorili u prilog tome imaju pravo i iz tog razloga poslanici DSS će u danu za glasanje podržati predloge ovih međunarodnih sporazuma.
Isto tako čulo se sa različitih strana i o nekim nedostacima koji stoje iza ovih međunarodnih sporazuma. Ja bih pre svega hteo da govorim o onim pozitivnim stvarima. Hteo bih da govorim o onim stvarima koje su bitne za građane Republike Srbije, a sigurno da su svi građani Republike Srbije, neki u manjoj, neki u većoj meri, osetili u prethodnim godinama šta znači stajati u redu ispred ambasade, šta znači prikupljati dokumentaciju da biste dobili vizu za bilo koju zapadnoevropsku zemlju, a sve u cilju da biste ostvarili svoj neki posao ili se susreli sa svojom porodicom, kao i ostvarili neki poslovni kontakt ili bilo šta drugo.
Zašto ove sporazume treba prihvatiti? Treba ih prihvatiti iz nekoliko razloga. Pre svega, zato što nam otvaraju put ka takozvanoj beloj šengenskoj listi, zato što predstavljaju deo procesa evropskih integracija, zato što najveći deo građana Republike Srbije podržava proces evropskih integracija, zato što najveći deo građana Republike Srbije želi da putuje i želi slobodno da se kreće. To su razlozi, zašto treba glasati za ovaj sporazum. Mislim da ovi razlozi predstavljaju sasvim dovoljan osnov zašto bi svi u danu za glasanje trebalo da podrže ove predloge.
Osnovna svrha donošenja ovog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske zajednice leži u tome da se nastoji olakšati procedure za izdavanje viza. Svi smo bili svedoci u prethodnom periodu da proces dobijanja viza nije bio nimalo lak posao. Zašto je to tako, čija je to krivica i zbog čega mi nismo to mogli da odradimo, ne bih ulazio sada u te razloge jer bi moglo o tome mnogo da se diskutuje. Jednostavno, treba da ostavimo neke stvari iza sebe i da razmišljamo o budućnosti i o Srbiji koja će živeti bolje, da razmišljamo o Srbiji koja će imati bolji privredni rast i da razmišljamo o Srbiji gde će građani biti zadovoljniji, a sigurno da ova vlada, na čelu sa gospodinom Vojislavom Koštunicom, to može da pruži.
Koji su to neki instrumenti koji su sadržani u okviru ovog predloga zakona o Sporazumu između Republike Srbije i Evropske zajednice. Na jedan jeftiniji način će građani moći da ostvaruju svoja prava na dobijanje vize i izdavaće se vize koje će značiti veći broj ulazaka. Recimo, kada bi neko želeo da ode u inostranstvo neće stalno morati da ide pred neku ambasadu da stoji tamo u redovima i da čeka na red za vizu, jednostavno, dobijaće se mogućnost za više ulazaka u inostrane zemlje u nekom dužem vremenskom periodu.
Osnov za sve ovo danas o čemu mi pričamo jeste Sporazum koji je potpisan između predstavnika Ministarstva Republike Srbije u Briselu 18. septembra ove godine i sigurno, ukoliko mi blagovremeno usvojimo ove predloge zakona, da će naši građani moći da računaju na ove olakšice od 1. januara sledeće godine.
Ali, kada govorimo o licima koja mogu da ostvare ovo pravo, ja bih pre svega izdvojio dve kategorije. Složićete se svi sa mnom, da te dve kategorije predstavljaju motor razvitka jedne moderne Srbije. Mislim da će se složiti i moje kolege iz opozicije, predstavnici SRS, predstavnici SPS i predstavnici drugih poslaničkih grupa, koje učestvuju u radu Parlamenta.
Sada ću vam reći razlog zbog čega ćete se vi složiti sa ovim –sigurno imate vlast u nekim lokalnim sredinama, u velikom broju opština na teritoriji Republike Srbije i vi sigurno imate potrebu da privlačite investicije, bilo domaće, bilo strane. Zašto to radite? Da biste poboljšali kvalitet života građana u tim sredinama. Kako mislite da građani, odnosno predstavnici lokalne samouprave mogu da ostvaruju bolje kontakte sa investitorima koji dolaze iz inostranstva i koji žele da otvore neke pogone na teritoriji tih opština i da zaposle veći broj ljudi – to je upravo cilj, koji mi želimo da postignemo da imamo jednu bolju Srbiju i jednu bolju zemlju.
Isto tako bih želeo da ukažem i na privredne kontakte koji sigurno idu u prilog tome da predstavnici svih stranaka moraju da rade na tome da poboljšaju kvalitet života građana. Želim da vas sve pozovem, pre svega, zbog građana Srbije da radimo u jednom zajedničkom interesu, a to je bolja Srbija.

Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije, a potom Vjerica Radeta, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislila sam da ću iz jedne potpuno nezrele atmosfere koja trenutno vlada u Skupštini grada Kragujevca, gde sam provela celo pre podne i gde smo govorili o katastrofalnoj vladavini Veroljuba Stevanovića...
(Predsedavajući: Koji član Poslovnika.)
... član 225. i 226. i član 1, ako hoćete i 26. i 27...
Dakle, da govorimo o argumentima, kolega Nedimoviću, naš je posao i obaveza u ovom najvišem zakonodavnom telu. Pošto ste vi neko ko želi put u Evropu, to je vaše pravo, ja želim da u Srbiju dođu ljudi iz čitavog sveta koji neće da nam otimaju Kosovo i Metohiju, koji hoće da zapošljavaju ljude, koji hoće da mi nastavimo kada preuzmemo vlast da se borimo protiv kriminala i korupcije, da se tajkunizacija Srbije ne radi po receptu Tadić-Koštunica.
Za vašu informaciju, pošto me čudi da to ne znate, kako ste tako neinformisani došli da govorite o ovoj temi i da nama pričate kako da privlačimo strane investicije. Vi dolazite iz Srema, je l' tako? Vi znate da je opština Stara Pazova jedna od najperspektivnijih trenutno opština u Srbiji.
Dižite vi ruku, ne morate da stojite, možete da sednete lepo da saslušate, ja ću da vam kažem kako to dolaze strani investitori.
Dakle, Srđo Komazec, predsednik opštine, srpski radikal, najzaslužniji je što je najmanje 22 kompanije iz celog sveta došlo u tu opštinu i što se radi četvrti industrijski park. Tamo je zaposleno, za sada, "prava sitnica", osam hiljada ljudi sa tendencijom da ih bude sve više i više. Vi nama pričate o nekoj beloj šengenskoj listi i o tome kako ljudi treba da idu i da trče u EU, koja neće da nam obezbedi pare za readmisiju. Sa druge strane, odgovorite na pitanje zašto Vojislav Koštunica, pa posle njega Zoran Đinđić, pa Zoran Živković, pa Vojislav Koštunica, pa opet Vojislav Koštunica, Boris Tadić, ne ukidaju vize za ruske državljane koji hoće da dođu u našu zemlju i da ulažu?
Jeste li vi, kolega, bili u sali kada smo razgovarali o sporazumu dvostrukog oporezivanja i o činjenici da potencijalni investitori iz Indije ne mogu da dođu ovde i da je to bila zvanična primedba njegove ekselencije ambasadora Svarupa na činjenicu indijske države da ne mogu da dođu ovde nesmetano bez viza, a hoće da ulažu, i to ko zna koliko milijardi dolara?
Prema tome, kolega, govorite samo o egzaktnim podacima. Dakle, svuda gde su u lokalnim samoupravama srpski radikali na vlasti radi se, gradi se, zapošljavaju se ljudi, otvaraju se fabrike, nema kriminala, nema korupcije, već samo produktivnosti i bolje budućnosti za sve građane koji žive u tim opštinama.
Kada budete dostigli taj nivo, kada ne dođete u situaciju da se kao vaš kolega predsednik odborničke grupe DSS u Kragujevcu, koji je davao podršku takvoj vlasti, danas posle četiri godine "posipa pepelom" i kaže – pa, mi smo ga podržavali, on ne radi dobro. Onda dođite i razgovaraćemo argumentovano. Vama hvala, gospodine Albijaniću, izvinite što sam prekoračila vreme. Hvala.

Narodni poslanik Vjerica Radeta, po Poslovniku, pa Branislav Nedimović, po Poslovniku

Dame i gospodo narodni poslanici, član 101. Poslovnika, koji je zapravo replika na izlaganje kolege Nedimovića, jer je u toku svog izlaganja sve vreme gledao baš u mom pravcu i na neki način komunicirao sa mnom. Ništa nije smešno, kolege, vodite računa, odnosno pratite kako funkcioniše ovaj parlament pa ćete da vidite. Evo, ja sada gledam u vas i trebalo bi da razumete da je ovo moje obraćanje upućeno vašoj stranci, Demokratskoj stranci, vašem predsedniku, Borisu Tadiću, koji je obmanuo i slagao građane Srbije da ćemo dobiti...
(Predsedavajući: Nema potrebe za takvim rečnikom.)
... kažite, gospodine Albijaniću, ne razumeh vas.
(Predsedavajući: Nastavite.)
... hvala lepo.
Naravno da ću da nastavim. Obraćala sam se kolegi iz DS i evo, prozivam ga da izađe da replicira zato što mi tvrdimo da je Boris Tadić slagao građane Srbije u izbornoj kampanji.
Gospodin Krasić je to vrlo lepo ovde malopre imitirao, odnosno kada je govorio kao ovlašćeni predstavnik.
Gospodine kolega Nedimoviću, rekli ste da, s obzirom na to da SRS ima vlast u velikom broju opština u Srbiji, hvala bogu ima i biće još više, kažete, da li je naš interes da dovodimo strane investitore, evo i gospođa Gordana Čomić, nije trenutno u sali, pominjala je kao dobar primer opštinu Vrbas, gde dolaze strane investicije, evo, čuli ste malopre od koleginice Nataše Jovanović za opštinu Stara Pazova, tako je i u Novom Sadu, tako je i Zemunu, tako je i u Aleksincu, i u Požegi, Aranđelovcu, da ne nabrajam, Rumi, u svim opštinama gde su na vlasti srpski radikali.
Šta je naš interes na lokalnom nivou? Naravno, naš osnovni interes je očuvanje jedinstva Srbije, Kosovo i Metohija u sastavu Srbije i to je ono za šta se mi borimo na svakom mestu i u svakoj prilici.
Kada je u pitanju lokalni interes, ovo što ste nas pitali, naš interes je upravo to što ste čuli – otvaranje novih radnih mesta, izgradnja novih pogona gde će ti ljudi da rade, povećanje plata, povećanje kupovne moći, povećanje penzija. Kada se svi ti uslovi steknu, onda možete da pričate o ovome o čemu vi danas pričate i kažete, verovatno ovde nema nikog ko nekada nije čekao u redu za vizu.
Gospodine Nedimoviću, i vi ste putovali kao narodni poslanik, kao i ja. Ni vi ni ja nismo čekali u redu za vizu, jer nam to urade službe. Ovi vaši zakoni odnose se na onaj deo građana Srbije koji ni do sada nisu imali probleme sa dobijanjem viza. Šta ste vi uradili za građane Srbije, šta ste vi uradili prvo da omogućite građanima Srbije da imaju neki dinar da mogu da putuju u inostranstvo, a s druge strane, koji ste vi propis doneli koji se odnosi na sve građane? Ovo su diskriminatorski zakoni. Ovim zakonima obuhvatate samo jednu grupu ljudi, onih ljudi koji imaju diplomatske pasoše i koji nemaju nikakvih problema sa vizom.

Reč ima narodni poslanik Branislav Nedimović, po Poslovniku, zatim sledi pauza.

Nisam želeo da stavim u bilo kakav negativan kontekst sve one koji žele dobro Srbiji, na prvom mestu. Druga stvar, ja sam, za razliku od vas, ako to vi niste, stajao u redu za vize, sasvim svesno, zato što je to bila moja volja, niko me nije terao na to. Treća stvar, mislim da je izuzetno važno da pomognemo svima kojima je ta pomoć neophodna iz bilo koje sredine oni dolazili. A, ukoliko budete glasali za Predlog ovog zakona pomoći ćete i vašim predsednicima opština da još bolje mogu da rade svoj posao.

Hvala lepo. Pauza od jednog sata.
Repliku traži gospodin Mihajlović, popodne je prvi govornik Nikola Savić.
(Posle pauze –15,15)