Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice.
Repliku je tražio narodni poslanici Miletić Mihajlović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u diskusiji narodnog poslanika, gospodina Nedimovića, imali smo tu opasku da socijalisti koji učestvuju u vlasti na lokalnom nivou u lokalnim samoupravama treba da vode računa da ne budu kočničari, tako sam bar razumeo, da daju svoj doprinos tim budućim integracijama, novim investicijama, da učine zajedno sa ostalima u cilju stvaranja pretpostavki za brži napredak Srbije i naravno naših lokalnih samouprava.
Dakle, pošto ja dolazim iz Petrovca, ja volim da kažem na Mlavi, i predsednik sam SO Petrovac, osećam se prozvanim u jednom negativnom kontekstu, a zapravo ne može biti to istina jer SPS svuda na lokalnom nivou daje svoj puni doprinos, u skladu sa mogućnostima koje danas imamo u Srbiji i na osnovu važećih zakona, da učine napredak svojih sredina.
Naravno da će SPS, a ja sam o tome govorio i ranije, uvek glasati za sve zakone, odluke, projekte, sporazume koji ovde treba da se potvrde, koji garantuju i pretpostavljaju jedan boljitak naše države i svih naših sredina, bez obzira ko predlaže te zakone. Bilo je primera u ovom mandatu da smo glasali za takve zakone, koje ste vi predlagali.
Mi imamo kritički stav prema onome što predlažete i ne možemo da glasamo za sve sporazume, za sve zakone, koji se formalno ovde prisvajaju samo u cilju skupljanja nekih poena i činjenja nekih pretpostavki, veštačkih doduše, da bi se približili EU. Takvim načinom rada ne možemo ostvariti svoj cilj.
Pri zaključivanju takvih sporazuma kada se ne vodi računa o interesima Srbije, kada ne vodimo računa o građanima, kada i suviše prihvatamo teret na sebe, velike obaveze, a da nismo u mogućnosti kao što je slučaj u ovom sporazumu o readmisiji, moramo tome da se suprotstavljamo. Jednostavno, Srbija u takvim prilikama se oseća poniženo, bar tako mi socijalisti gledamo.
Iz tih razloga smatramo da Srbija, bez obzira ko je na vlasti, treba da učini da bude stvarni partner ambijenta i evropske zajednice, a ne na takav način da samo pognute glave prihvata sve i svašta.
Kao lokalna samouprava u Petrovcu zainteresovani smo za investicije, za napredak, ali država, odnosno vlast u Srbiji na globalnom nivou mora da učini mnogo bolje pretpostavke za ta ulaganja.
Mi imamo 12.000 ljuda koji rade u zapadnoevropskim zemljama i država nije stvorila uslove da oni svoj kapital ulažu i angažuju, a kamoli o tome da su stvorene pretpostavke za ulaganje stranih investicija. Prema tome, poručujem gospodinu Nedimoviću, kao predstavniku vladajuće koalicije, da zajedno sa svojom koalicijom učini stvarni napredak i iskorak u pravcu donošenja pravih zakona, koji će omogućiti napredak Srbiji i njenim građanima, a mi iz SPS sve što je pozitivno u tom pravcu vrlo rado ćemo podržati.

Reč ima narodni poslanik Nikola Savić, a neka se pripremi Jelena Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su tri predloga zakona, koji u osnovi tretiraju istu ili sličnu materiju. Međutim, jedan od zakona, Zakon o viznim olakšicama, predstavlja samo jednu stranu medalje dok ostala dva zakona, Zakon o readmisiji i Zakon o prihvatanju lica u neregularnoj situaciji, predstavljaju drugu stranu medalje.
Pošto su ovi zakoni inicirani od strane EU, ja na osnovu iskustva koje imamo sa EU mogu da kažem da će nama pripasti ona druga, tamnija, strana medalje. Zato ću danas nešto da kažem više o toj drugoj, tamnijoj, strani medalje. Tačnije, nešto ću da kažem o Zakonu o readmisiji sa EU, Sporazumu Srbije i EU.
Prosečan građanin Srbije, verujem da nikada nije ni čuo, niti zna šta znači pojam i izraz ''readmisija''. Naravno, nikoga ja ovde neću, niti želim da edukujem i da objašnjavam šta je to readmisija, ali ću pokušati da kažem i da objasnim zbog čega se koristi ovaj, a i slični drugi strani izrazi.
Naime, kad god treba nešto prikriti i kad god treba nešto nazvati nekim drugim imenom, onda se pribegava ovakvim, a i sličnim trikovima. Ovaj zakon stvara privid i jednog partnerskog odnosa između Srbije i EU, a u suštini nije tako, u suštini ovim zakonom Srbija se dovodi pred svršen čin i to brzinom kojom je predviđeno da se ovaj zakon sprovodi, jer rokovi u ovom zakonu, norme koje propisuju rokove u ovom zakonu najčešće kažu odmah ili najduže za tri dana.
U obrazloženju ovog zakona kaže se da troškova nema, međutim, ako pogledamo član 15. vidimo da troškovi padaju na teret zemlje molilje i to samo do granice zemlje koja predstavlja konačno odredište. Naravno da postoje i oni drugi troškovi, troškovi od granice zemlje do odredišta unutar strane države koja prima građane koji podležu readmisiji. Kao što sam rekao, ovo je samo druga strana medalje zakona o viznim olakšicama.
Vizne olakšice o kojima je ovde bilo reči odnose se na jedan veoma mali broj i usku kategoriju stanovništva, dok šire kategorije stanovništva takoreći i ne dotiče.
Mi sada ovde zbog olakšica za jedan mali broj stanovništva primamo na stotine hiljada, najmanje stotinu hiljada građana među kojima, moram da priznam, ima i onih koji državu Srbiju ne priznaju kao svoju državu, kao što su kosovski Albanci, razni kriminalci svih boja, vojni dezerteri i još mnogi drugi. EU se ne žuri zbog viznih olakšica. Njima se žuri da se što pre otarase ovakvih lica i da ih dopreme ovamo kod nas. Da je to tako govori primer da je država Nemačka svojevremeno i stimulisala ovakve ljude da napuste Nemačku, pa je, recimo, cifra po porodici, po pojedincu išla, u ono vreme, do 30 hiljada maraka. Neke zemlje, kao što je Švedska, razmeštanje ovih lica vršile su isključivo na onim područjima gde je dolazilo do nuklearnih zračenja, tako da su ova lica i za to služila.
Naravno, mi živimo ovde u državi Srbiji i svi znamo da je država Srbija, pre svega iseljenička zemlja i da će ovaj zakon u suštini imati samo jednosmerno dejstvo, a u preambuli zakona se ne kaže tako. Ovakav i slični zakoni donose se pre svega da bi se sprečio razvoj malih i ekonomski slabo razvijenih zemalja na taj način što im se nameće sve i svašta.
Na kraju, da završim, kada je zemljama EU bilo korisno da primaju ovakve ljude kako bi ih iskoristili u marketinške svrhe protiv Srbije, onda su im ova lica, ovi građani dobrodošli, a sada kada im više nisu potrebni, kada su iskorišćeni treba ih vratiti Srbiji i neka Srbija o njima brine.

Reč ima narodni poslanik Jelena Marković, a neka se pripremi Nataša Jovanović.

Poštovano predsedništvo, predstavnici ministarstva, drage kolege, počeću gde je moj prethodnik zastao i reći da mi je drago da je Srbija konačno u poziciji da brine o svojim građanima i da smo mi trenutno u situaciji da možemo da govorimo o ovim sporazumima koji su pred nama.
Naravno da mi je draže što je pred nama Sporazum o viznim olakšicama i da je o njemu lakše govoriti zato što on ne otvara nikakve nesporazume i nedoumice, svima je lakše da dišemo od trenutka kada imamo ovaj prvi korak puta ka beloj šengenskoj listi i da pred sobom imamo mogućnost da kažemo građanima da smo bar deo svojih obećanja ispunili činjenicom da ćemo potpisati ovaj sporazum.
Dakle, ovaj sporazum ne omogućava lakše putovanje samo jednoj maloj kategoriji stanovnika i ne samo nosiocima diplomatskih pasoša. Budimo iskreni, to su ljudi koji su mogli iovako ionako da putuju i bez ovog sporazuma. Ja ću samo pobrojati kategorije, zarad informisanja javnosti, koje su obuhvaćene ovim sporazumom.
Ovim sporazumom je olakšana procedura svima koji turistički putuju, poslovnim ljudima, vozačima putničkog i teretnog saobraćaja, novinarima, kulturnim radnicima, naučnicima, učenicima i studentima, posetiocima međunarodnih sajmova i događaja, ljudima koji idu na medicinsko lečenje u inostranstvo, bliskim rođacima koji imaju svoje srodnike u inostranstvu, dakle, svima koji odlaze na sahrane, čak i toj kategoriji stanovnika. Dakle, jedna prilično široka lepeza, pokriveni su gotovo svi koji su na bilo koji način do sada aplicirali za putovanje u Evropsku uniju.
Ono što je izazvalo danas velike polemike to je Sporazum o readmisiji i probala bih da stvari spustim u jedan racionalan i razuman okvir. Ovde se sve vreme govori o tezi da će zahvaljujući ovom sporazumu Srbija konačno morati da primi svoje građane koji su do sada nelegalno boravili u Evropskoj uniji.
Zarad informisanja javnosti, mi smo i do sada imali Sporazum o readmisiji, ti ljudi su se i do sada normalnim intenzitetom vraćali i ovaj sporazum neće uvesti nešto u pravnu praksu što već ne postoji, nego će samo objediniti sve sporazume koji su već na snazi.
Dakle, podsećanja radi, Srbija ima 16 potpisanih sporazuma sa drugim zemljama. Readmisija je proces koji traje poodavno i prvi Sporazum o readmisiji potpisan je u vreme Slobodana Miloševića 1996. godine i to sa Nemačkom gde je najveći broj naših građana koji nelegalno borave.
Druga stvar o kojoj se ovde razgovara to je o tome da je predmet političke volje da li mi hoćemo ili nećemo da primimo te građane. Mislim da je poslednja stvar koju parlamentarci treba da rade kao zvanični predstavnici Republike Srbije, to je da kažu da mi ne želimo ili nismo sposobni da primimo svoje građane, jer onda moramo znati koji su to uslovi kada se ka jednoj državi ne obavlja readmisija, odnosno nisu ostvarene okolnosti za prihvat sopstvenih građana. To su one države u kojima su ozbiljno ugrožena ljudska prava, pravo na život i pravo na bezbednost građana. Dakle, samo u tim slučajevima se to ne vrši, a ne u slučajevima socijalne nejednakosti ili siromaštva.
Mi smo siromašniji od zapadne Evrope, ali svakako nismo zemlja u kojoj su građani vitalno ugroženi ukoliko se budu vratili. Užasno je opasno da mi odavde kažemo – molim vas, nemojte vraćati te građane, jer to u prevodu znači poruku da oni na ovoj teritoriji nisu bezbedni. Srećom, jesu bezbedni, sve je u redu i oni mogu da se vrate u ovu državu.
Nije obaveza zemalja koje ih šalju i koje su 17 godina pa manje pružale boravak i socijalnu pomoć tim ljudima, da obezbede uslove za njihov prihvat.
To je naša obaveza, ali uprkos tome Evropska unija je pokazala jednu dobru volju i zaista su dugo vođeni pregovori oko toga da se barem u zajedničkoj izjavi kaže da je to zajednička obaveza i jedne i druge strane, dakle, Evropske unije i naše zemlje da pruži sve potrebne uslove za reintegraciju, uključujući i finansijsku pomoć. To, takođe, nije nepoznata stvar.
Navešću primer Luksemburga koji je uložio 11 miliona evra u područje Sandžaka, jer su uglavnom povratnici koji su poslati na tu teritoriju dolazili iz Sandžaka, mahom bošnjačke nacionalnosti.
Znači, to je nešto što postoji, to je nešto što se svaki dan događa i ništa se spektakularno neće dogoditi našim prihvatanjem ovog sporazuma, osim što definitivno potvrđujemo da smo jedna zrela i demokratska zemlja koja vodi računa o svojim građanima i da oni više nisu kategorija kao oni ljudi zahvaćenih ratom iz Ruande, Iraka i slično, koji sada borave u zapadnoj Evropi i koji ne mogu biti vraćeni u svoju matičnu državu. U Srbiju, srećom, mogu biti vraćeni.
Ovde se dosta špekulisalo o povratnicima sa Kosova. Takođe, želim da kažem da zapadna Evropa ne samo da ne želi, nego i da ne može, sve i da hoće, ljude koji su interno raseljeni i koji su sa Kosova, nealbansko stanovništvo, Rome i Srbe, a sa teritorije Kosova se vraćaju na našu teritoriju zato što je po tome postignut dogovor i u Savetu Evrope je usvojena preporuka da je to nedopustivo, stavljati ljude u stanje dvostrukih izbeglica, odnosno da svi moraju biti vraćeni na teritoriju sa koje su pobegli.
Dakle, dok se ne ostvare uslovi za njihov povratak, oni neće biti naseljavani na teritoriju uže Srbije, nego će međunarodna zajednica morati da omogući njima povratak u matične opštine, odnosno na samo Kosovo.
Još nešto, da više ne bude nesporazuma o tome da se Srbiji sprema socijalna bomba, 100 ili 200 hiljada ljudi će doći. Podsećanja radi, podatak koji je danas već bio rečen, oko 1.600 ljudi godišnje se do sada vraćalo i ti ljudi, evropski partneri, iako ne bi morali, imaju razumevanje za našu situaciju. Povratak se obavlja jednim ritmom koji Srbija može da izdrži i nadam se da ćemo za to imati podršku samih evropskih zemalja, kao što u zajedničkoj izjavi i piše.
Ono što je važno reći ovde se govori da država nema nikakvu strategiju za te ljude.
Molim vas da pogledate zvaničnu strategiju koja je doneta još pre dve godine, a koja govori o tome da readmisija nije nov pojam u našoj javnosti, nego nešto čime se država ozbiljno bavi već godinama. Dakle, država ima strategiju za prihvat tih povratnika, ima kancelariju na aerodromu za prihvat tih ljudi, za pružanje pravne pomoći.
Ukoliko postoji nedostatak u komunikaciji između centralnih vlasti i lokalne samouprave, nadam se da će Vlada to ispuniti i obavestiti lokalnu samoupravu o merama koje je potrebno preduzeti, shodno i samoj strategiji koja je uvedena.
Da smo mi na dobrom putu ka Evropi govori i činjenica da će sutra biti potpisan Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji, te da ova država ima razloga i svi mi zajedno da primimo čestitke i kažemo da idemo ka putu evropskih i demokratskih zemalja.

Po Poslovniku, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Mislim da niko normalan u Srbiji ne može da sasluša ovoliko hvalospeva o Evropskoj uniji, a da ne reaguje. Bože, kako je to divno, kako na nas misli Evropska unija, vraća nam ljude koji su odavde pobegli kada nije bilo demokratije, sada ima demokratije i sada nam vraća Evropska unija, po glavi će nam dati 200-300 evra, da ti ljudi budu zbrinuti. Predsednik Republike otvoriće još jednu narodnu kancelariju na aerodromu, da ti ljudi imaju odmah kontakt sa predsednikom Republike, sa divnom demokratskom vlašću.
Gde se vraćaju? U koju demokratsku zemlju? Šta ih ovde čeka? Da li znate od čega su pobegli? Da li ste analizirali uzroke zbog kojih su otišli? Jedan od njih je nedostatak demokratije, nedostatak ljudskih prava u Srbiji. Pretpostavljam da vam je to osnovna teza. Gde će sada da se izbore za svoja ljudska prava i pred kojom institucijom? Pred Demokratskom strankom ili postoji neka institucija pred kojom se ljudi bore za svoja ljudska prava? Ta institucija je zove Ustavni sud. Da vi ubedite ljude koji treba da budu ponovo vraćeni u državu iz koje su pobegli, da budu vraćeni u državu u kojoj nema Ustavnog suda. To je najveći zločin.
Ajde što nas osuđujete da pod tim zločinom živimo u Srbiji, ali nemojte te ljude koji su navikli na tu vašu divnu Evropu, oni tamo žive u getima i vi to dobro znate. Niko od njih u Evropi nije prihvaćen kao ravnopravan građanin, kao neko ko zaslužuje bilo kakav tretman. Skupljaće ih pod mostovima, skupljaće ih na smetlištima da izvrše readmisiju u Srbiji a vi to vrlo dobro znate i to je veliki problem, ali je problem u vama. Kada ste vi na vlasti, država je demokratska, kada ste u opoziciji, država je nedemokratska.
Ovo je ista ona država od pre godinu dana kada uopšte niste ulazili u Parlament pošto je bila nedemokratska. Isti je predsednik Vlade, bezmalo isti sastav Vlade, isti personalni sastav ljudi za koje ste rekli da državu vode nedemokratski, ali samo od 5 ministara Demokratske stranke u Vladi država postaje demokratska, država postaje primamljiva, prihvatljiva i svi naši građani hrle da se vrate u svoju divnu zemlju u kojoj je konačno blagostanje, u kojoj je konačno demokratija.
Ne hvalite tu Evropu, budite objektivni, skinite naočare, gledajte u Evropu razumno, procenjujte šta je dobro, šta je loše. Osnovno što u Evropskoj uniji ne valja to je želja da nam otmu teritoriju. Pred tim uslovom koji nam postavljaju više nemate moralno pravo da pozitivno pomenete Evropsku uniju.
Onog časa kada kažu – da, Srbija ima pravo da sačuva deo svoje teritorije pod određenim uslovima u kojima će se dogovoriti, pa nećemo ni mi imati razloga da toliko mnogo sumnjamo u dobre namere Evropske unije, ali sve dok je potpuno jasno da žele da otmu Kosovo i Metohiju nemojte molim vas da vređate moje dostojanstvo time što je hvalite. Ako to vama lično znači da hvalite Evropsku uniju, recite nam izdržaćemo jedan dan, hvalite je, dobićete neki posao u Evropskoj uniji i priča je završena. A nama ovde koji trpimo tu Evropsku uniju toliko godina i koji ne znamo šta nam je sve još pripremila i šta sve još moramo da istrpimo, pa i u toj Raškoj, koju vi nazivate Sandžakom, u koju se vraća veliki deo muslimana, nama ne pričajte ništa lepo o Evropskoj uniji.
Idite u Gračanicu, idite u Prizren, idite u Prištinu pa recite – divna je Evropska unija, vama Srbima donela je sve najbolje.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Tomislavu Nikolić. Po Poslovniku, za reč se javio narodni poslanik Laslo Varga, potom po Poslovniku, Jovan Damjanović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici želeo bih da repliciram gospođi Jeleni Marković. Ona je pokušala da opovrgne neke činjenice koje sam pre podne u svom izlaganju izneo i onda sam citirao jednu njenu izjavu od pre dve-tri godine kada je tvrdila razne stvari za koje smatram da nisu tačne. I ovim putem to isto želim da demantujem, neke stvari koje je pre nekoliko minuta iznela.
Naime, ne postoji strategija za sprovođenje Sporazuma o readmisiji, postoji Nacrt strategije, a Nacrt ni u kom slučaju ne može da bude strategija. Što se tiče pitanja povratnika onih koji su imali poslednje prebivalište na Kosovu i Metohiji, prošle nedelje je bila organizovana jedna konferencija, inače, organizovala ju je Služba za ljudska i manjinska prava, tamo je Grupa 484, znači nevladina organizacija, koja se bavi ovim pitanjem, prezentovala jedno istraživanje koje je sprovedeno u Beogradu. To istraživanje govori da je polovina povratnika praktično imala poslednje prebivalište na teritoriji Kosova i Metohije. Prema tome, to o čemu je govorila gospođa Marković, sve je upravo suprotno. Hvala.