Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević, a neka se pripremi Jovan Nešović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što krenem sa raspravom o predloženim zakonima o potvrđivanju sporazuma, s obzirom na to da je sastavni deo obrazloženja, vrlo kratko ću da prokomentarišem razloge za donošenje zakona po hitnom postupku i za objavljivanje narednog dana. To je već postala praksa u ovoj Narodnoj skupštini, da zakoni ulaze u proceduru po hitnom postupku. Izuzetak je da budu po redovnoj proceduri umesto obrnuto. Pogledajte da je 4. oktobra upućen zakon, rok je bio do 15. oktobra, pa zatim do 1. novembra, pa su nas zaplašivali ovde ako do 1. novembra to ne budemo uradili, zlo i naopako itd.
Međutim, pokazalo se da, u stvari, rokove, dinamiku i rad Skupštine određuje interes vladajuće većine. Ako imaju interesa, radiće Skupština, a ako nema – blokiraće i neće ni raditi, tako da građani Srbije treba to da imaju u vidu.
SPS smatra da postoje hitniji zakoni za raspravu od ovih. Juče je predložila, nažalost, vladajuća većina to nije uvrstila u dnevni red, da je mnogo hitnije pitanje da se razmatra izmena Zakona o penzijskom osiguranju, odredba o zaštiti penzionera kada penzije padnu ispod 60%, da se ta zaštitna odredba produži, da ne bude ograničenog dejstva i da ne prestane 2008. godine, jer na taj način štiti milionsku populaciju koja je u izuzetno teškom stanju. Isto tako, predložila je zakon o izmenama i dopunama Zakona o ukidanju PDV-a na opremu za bebe, i to nije hitno.
U pitanju je nešto što bar u javnosti stvara utisak da se svi slažu, ali nikako da to i uradimo, to su mnogo bitnija i hitnija pitanja, jer je u pitanju ugrožen status ogromnog broja građana Srbije u jednoj milionskoj populaciji socijalno ugroženih lica. Ako toj milionskoj populaciji socijalno ugroženih dodamo desetine, hiljade ljudi koji će se vratiti prema ovom sporazumu o readmisiji, očigledno da će se Srbija naći u jednoj teškoj situaciji.
Kada su u pitanju ova dva sporazuma, treba reći, i mislim da ministar mora da izađe i da za ovom govornicom građanima Srbije da odgovore na nekoliko vrlo jasnih pitanja, da bi građani Srbije razumeli šta je to u stvari, kakvi su to sporazumi, šta to mi pričamo ovde, šta donosimo.
Ovde je u pitanju jedan sporazum koji govori o viznim olakšicama. On će omogućiti jednom broju po spisku, po kategorijama uz nešto lakšu proceduru, uz iste pare, građanima Srbije da od 1. januara 2008. godine, mogu, eto, lakše ići u Evropu. Ovaj drugi sporazum, Sporazum o readmisiji, on će opet od 1. januara 2008. godine omogućiti jedan veliki talas vraćanje iz Evrope u Srbiju, i građani Srbije zaslužuju i mi smatramo da ministar danas ovde mora da odgovori na pet pitanja da bi se uopšte moglo razgovarati o readmisiji.
Prvo, Sporazum o readmisiji sa Evropskom zajednicom govori o organizovanom povratku, ovo što piše recipročno ne bih uzimao u obzir, jer to nema veze sa reciprocitetom, ovde se radi o vraćanju građana Srbije iz Evrope, proteranih građana Srbije. To je nešto sa čim država mora da se suoči i da to ima u vidu.
Drugo pitanje, gospodine ministre, da li je moralo da se u Sporazumu nađu i državljani, odnosno lica iz trećih zemalja, lica koja su prohodala kroz Srbiju i otišli tamo, itd?
Ovde se govori o situaciji gde se vraćaju i prihvataju, državljani koji ne ispunjavaju ili više ne ispunjavaju uslove. Šta to znači ''ili više ne ispunjavaju uslove''? Da li je to kategorija građana koji su u jednom momentu imali uslove boravka po Evropi ili je, možda, politički odgovarali Evropi da Srbiju predstave u takvom svetlu, a sada više ne ispunjavaju?
Treće pitanje, gospodine ministre, država smo, morali bismo građanima Srbije da kažemo jasno – imamo Službu za ljudska i manjinska prava, imamo Kancelariju za readmisiju, koliko ljudi treba da se vrati u Srbiju? To je ključno pitanje. Optimisti kažu 60 hiljada, pesimisti 150 hiljada, i sve dok država ne bude izašla sa procenom, naravno, svi će licitirati.
Drugo pitanje u vezi s tim, veoma važno pitanje – dinamika povratka. Mi smo slušali ovih dana u medijima da od Nove godine sledi talas povratka. Poverovaću ono što vi, gospodine ministre, kažete, je li to tačno ili nije, pretpostavljam da neće svi u jednom momentu da se vrate jer je to proces.
Sledeće pitanje, ovde u obrazloženju zakona stoji da nisu potrebna finansijska sredstva, nisu potrebna finansijska sredstva za samu ovu tehnologiju povratka možda, ali, molim vas, imajući u vidu da se vraćaju ljudi u teškoj materijalnoj situaciji, šta država ima nameru da čini sa njima, šta će da uradi da ih integriše u Srbiju.
Da bi dobili socijalnu pomoć, mogu da dobiju kao i svi drugi, ali moraju da imaju lična dokumenta, da bi dobili lična dokumenta moraju da imaju boravište, a nemaju ništa od toga.
Dakle, ima li država plan kako će da se suoči sa tim problemom i kako će da razrešava probleme tih desetine hiljada socijalno ugroženih lica?
Završavam pitanjem, molim vas, da mi protumačite član 21. koji kaže da će se ovaj sporazum primenjivati na teritoriji Srbije, pa kaže – ''Obim teritorijalne primenjivosti u vezi sa Srbijom biće definisan u pregovorima bez diranja u Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN''. Molim vas, da li to traži sigurno da nam date odgovor o čemu se tu radi, kakvim pregovorima, šta se događa sa ljudima koji su otišli s Kosova, gde se vraćaju, kako, na koji način itd?
Dakle, jedan sporazum, jedan zakon, mnogo pitanja. Ne budete li dali konkretne i jasne odgovore građanima Srbija, da ih razumeju, biće po onom – jurimo u Evropu, a ne znamo u stvari koliko nas sve to košta. Ja ne sumnjam da vi imate odgovore na sva pitanja i da ćete ih dati građanima Srbije. Hvala lepo.

 Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Jovan Nešović, a pre njega po Poslovniku se javio Željko Vasiljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, pre desetak dana, pa nije pitanje za gospodina ministra, tako da zaista ...

Koji član, gospodine Vasiljeviću?

Član 226. Poslovnika. Pre desetak dana obratio sam vam se sa informacijom i molbom da pomognete ljudima iz ''Kluba generala i admirala Vojske Srbije'' da ih ne izbace nelegalno iz prostorija koje se nalaze u Domu vojske, poznatom inače, to je pravi naziv, kao ''Klub ratnika''.
Nažalost, iako sam vas zamolio da o tome obavestite ministra Šutanovca, vi izgleda to niste uradili, niste shvatili ozbiljno moje pitanje i moju inicijativu i preko toga se prešlo. Tako da je, 31. oktobra ove godine, u popodnevnim satima, kada u prostorijama, broj 188, 191 i 133 na prvom spratu Doma, koje je ''Klub generala i admirala'' koristio, nije bilo nikog od članova ''Kluba'', upotrebom rezervnog ključa ušlo nepoznato lice, pri čemu je upotrebom rezervnih ključeva od kase i stolova pokupljena celokupna arhiva ''Kluba'', pečat, štambilj i inventar, vlasništvo ''Kluba'' i odneto, za sada, na nepoznato mesto itd.
Zaista mislim da je neprimereno da se prema jednoj organizaciji u kojoj ima 225 članova, od kojih su svi generali i admirali, što u penziji, nekorektno odnosi pre svega Ministarstvo odbrane, koje neovlašćeno koristi ovu zgradu kao svoju; inače, to je zadužbina.
Takođe, zamolio sam vas da obavestite ministra kulture u čijoj nadležnosti su zadužbine i legati, da interveniše da ova situacija ne bi eskalirala. Nažalost, to nije učinjeno i situacija je eskalirala, tako da su oni juče održali konferenciju za štampu na kojoj su naveli nekoliko poražavajućih činjenica.
Znači, hteo sam još samo da vam kažem da su oni tu izneli nekoliko vrlo važnih činjenica zbog kojih misle da se ovo dešava protiv njih, a to je da su oni izneli nezakonito delovanje Generalštaba, Ministarstva odbrane i nižih organa u organizaciji vojske. Takođe, dali su nekoliko potpuno poražavajućih činjenica o broju pripadnika Vojske Srbije u odnosu na neke okolne zemlje, tako da bih samo napomenuo da Grčka i Bugarska, koje su slične po broju stanovnika, imaju 170.000, odnosno 50.000 vojnika. Nadam se da ovo izbacivanje iz prostorija što se desilo nema pozadinu – da se ovi ljudi ućutkaju i da ne pričaju dalje o problemima koji se dešavaju u Vojsci Srbije. Hvala vam.

Reč ima ministar unutrašnjih poslova, gospodin Dragan Jočić. Izvolite.

Samo odgovor na pitanje prethodnika.
Prvo pitanje – da li smo morali da potpišemo ovakav sporazum? On je bio vezan za sporazum o viznim olakšicama i na taj način je bio uslovljen.
Koliko sam razumeo, koji su to ljudi koji će se vraćati? To su oni kojima je prestala ili viza ili neka dozvola o boravku, ili koji su na teritoriji zemalja Evropske zajednice nelegalno, odnosno treća lica za koja će se tek dokazivati da li je Republika Srbija kriva zato što su oni došli na teritoriju neke od zemalja. To je jedan od zaštitnih instrumenata, sam postupak dokazivanja i neće biti tako lako da se sva treća lica vrate Srbiji.
Pitanje koje interesuje sve, koliko je to ljudi koji će biti vraćeni? Naravno, taj broj ne može nikada tačno da se odredi, ali imamo jedan presek u 2003. godini, 18 hiljada ljudi je vraćeno, a otprilike, oko 47 hiljada ljudi treba da se vrate i to, najviše ih je u Nemačkoj oko 25 hiljada, u Holandiji 12 hiljada, Belgiji tri hiljade, Švajcarskoj tri hiljade, Luksemburgu tri hiljade.
Što se tiče člana 21. treba pročitati ovu fusnotu gde se kaže da – ''Obim teritorijalne primenjivosti u vezi sa Srbijom biće definisan u pregovorima bez diranja u Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti''.
Znači, UNMIK će sprovoditi određeni postupak na teritoriji gde sada Republika Srbija ne može da je sprovodi.
Dalje, koji su to oblici pomoći povratnicima? Moram da kažem da je i to predviđeno i da Služba za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije obezbeđuje pomoć povratnicima.
Ima ceo plan po osnovu Sporazumu o readmisiji, a prati ovu populaciju građana Republike Srbije sa pozicije moguće ugroženosti njihovih ljudskih prava, tako da od njih nismo dobili zeleno svetlo, da je ovo moguće i izvodljivo, sigurno ne bismo potpisivali ovaj sporazum.

Reč ima narodni poslanik Jovan Nešović, zatim Zoran Krasić.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, želim da dam nekoliko važnih činjenica, zbog čega će poslanička grupa G17 plus podržati zakon, odnosno Sporazum o viznim olakšicama za građane Srbije koji putuju u EU, odnosno Evropsku zajednicu, a koji je potpisan 18. oktobra 2007. godine i nadam se da će početi da se primenjuje u januaru 2008. godine.
Ono što je, čini mi se, na početku, vrlo važno reći šta se postiže ovim sporazumom? Postiže se olakšavanje procedure za izdavanje viza naših državljana, odnosno državljana Republike Srbije od strane zemalja članica EU i Evropske zajednice, tamo gde se primenjuju šengenske pravne tekovine za boravak naših građana u tim zemljama.
Važno je napomenuti koje su to olakšice koje se ovde daju. Prva stvar, koja je važna, jeste da se smanjuje broj dokumenata koje će naši građani podnositi za dobijanje tih viza. Znamo da je do sada trebalo četiri ili pet dokumenata, a nekada i više, a sada je dovoljan jedan ili dva dokumenta. Prvi dokument da pripadate određenoj grupi na koju se vizna olakšica odnosi i drugi dokument jeste gde putujete, odnosno posao koji treba da obavite.
Druga stvar, to je olakšica, jeste i vreme za koje treba da se izda viza. Ono je predviđeno na 10 dana, a gospodin ministar je juče rekao da to vreme može da bude kraće, negde, tri dana, a ako se na neki način pravi neka dopunska provera, onda to vreme ne može da bude duže od 30 dana, što mislim da je veoma značajno za naše građane u ovom trenutku.
Treća stvar koja se odnosi na olakšice, jeste to da je vreme boravka naših ljudi u tim zemljama produženo, znači, može da bude 180 dana, i da 90 dana mogu boraviti neprekidno u tim državama, što mislim da je veoma značajno, a sa druge strane, javlja se mogućnost da to vreme, ako nema nekih prekršaja, može da se produži, što mislim da je i sa te strane značajno za naše ljude.
Četvrta stvar, koja je vrlo bitna, jeste da se cena za vize ne menja, ostaje 35 evra, a sa druge strane posebne grupe ljudi, to su deca i penzioneri, oslobođeni su plaćanja ove naknade, što mislim da je za tu grupu ljudi veoma značajno u ovom trenutku.
Šta se još postiže ovim sporazumom? Postiže se direktni kontakt među ljudima, a to će dovesti do razvoja ekonomskih, kulturnih, humanitarnih, naučnih i drugih veza.
Ovaj sporazum predstavlja prvi korak ka onoj najvažnijoj stvari koju očekujemo, to je, da naši građani dobiju mogućnost bezviznog režima, odnosno da bez viza mogu da putuju po zemljama EU.
Druga stvar koja je vrlo značajna jeste na koga se ovaj sporazum odnosi? Ovaj sporazum se odnosi na poslovne ljude, na naše privrednike, odnosi se na advokate, lekare, naučne radnike, umetnike, sportiste, studente i đake. Vrlo je značajno da se odnosi i na naše privrednike. Mi imamo jedan problem u državi, a to je spoljnotrgovinski deficit i on je zaista izražen i ove godine, kao što je bio i prošle i pretprošle i niz godina unazad.
Mislim da je vrlo značajno da naši privrednici na jedan lakši način mogu da uspostavljaju ekonomske veze sa privrednicima iz drugih država, naročito iz država EU, jer je to veliko tržište, a to znači da naši proizvodi mogu da idu na to tržište. Da bi naš proizvod mogao da ide na to tržište, potrebno je da imamo kvalitetan i dobar proizvod, a to znači da moramo da imamo dobru tehnologiju.
Sledeća stvar je, da naši privrednici mogu da uspostave veze sa privrednicima iz tih regiona. Na ovaj način, skraćivanjem i olakšavanjem procedura za izdavanje viza, umnogome će se olakšavati privrednicima kako mogu da odu i da uspostave kontakt, a to znači da prošire svoje tržište, tako da mogu da posećuju određene sajmove i da mogu da se upoznaju sa novom tehnologijom, a to je veoma značajno za njihovu proizvodnju, i sve to, da bi proizveli dobar i kvalitetan proizvod.
Sa druge strane, čini mi se da je veoma značajno i za naše naučne radnike, studente i učenike, jer državi Srbiji je potrebno znanje i čini mi se da na ovaj način olakšavanja procedura, dakle, odlaska u zemljama EU, moguće je mnogo lakše prisustvovati seminarima, različitim simpozijumima, na stručnim usavršavanjima da budu prisutni, a sve je to način da se dođe do novog znanja koje treba implementirati ovde u Srbiji.
Čini mi se da je veoma značajno i to, da je obuhvaćena ovim sporazumom, dopunska grupa, ciljna, a to su ljudi i građani kojima je potrebno lečenje, ljudi koji hoće da idu na turistička putovanja u određene posete zemljama EU.
Šta je glavni cilj ovog sporazuma? Glavni cilj ovog sporazuma je pokazivanje volje EU građanima Republike Srbije, misli se i na zemlje zapadnog Balkana, da se odvija brža integracija u EU.
Primenom ovog sporazuma od 1. januara 2008. godine, omogućiće se lakše kretanje ljudi i jačanje integracionih procesa naše zemlje i EU i to jeste jedan od važnih koraka ka pridruživanju naše zemlje EU.
Pošto je ovaj sporazum uslov za sledeća dva sporazuma, a to je Zakon o readmisiji i bilateralnoj saradnji između Srbije i Francuske u oblasti readmisije, poslanička grupa G17 plus će podržati i ova druga dva sporazuma.
Moje očekivanje je da svi poslanici Narodne skupštine Republike Srbije u danu za glasanje podrže ova tri sporazuma, koji su danas na dnevnom redu. Hvala.