Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o Ustavnom sudu, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Sedeći ovde i slušajući narodne poslanike, moram iskreno reći da sam kao narodni poslanik prosto rečeno zbunjen. Verujem da su građani Srbije još više zbunjeni. Već danima i mesecima ovde se priča da Republika Srbija nema Ustavni sud, da ne može živeti kao država zato što nema Ustavnog suda, da treba da napravimo Ustavni sud, da donesemo taj zakon i odjednom pred poslanicima nalazi se Predlog zakona o Ustavnom sudu, izboru sudija i, pre nego što je počela glavna rasprava, počinje sad odjednom po Poslovniku javljanje i kritikovanje svega i svačega.
Ako kao poslanik imam pravo da budem zbunjen jer ne mogu da razumem da se sada nešto što smo mesecima tražili, a nismo imali, bili smo u pravu, treba da imamo Ustavni sud, treba da znamo kome treba da se žalimo na svaku ustavnu neposlušnost ili nepoštovanje Ustava, i sad odjednom nešto se našlo i u samom startu kritikujemo. Šta mi, u stvari, hoćemo?
To je osnovno pitanje za nas koji treba da donesemo i izaberemo ove sudije. Siguran sam u to da ima mnogo sudija u Srbiji, ali da ovih 10 koji su predloženi, svakome ponaosob treba da bude čast što se nalaze na ovoj listi. A naravno, od tih 10, demokratski biće izabrano pet, pa se postavlja pitanje - ko postavlja i ko predlaže ove ljude? Predlažu stranke i predlaže većina. To ništa nije strašno. Ali, bira Skupština. Čast svih onih ljudi koji se nalaze na listi je što su na toj listi.
Prosto je neverovatno da opozicija traži, zahteva mesecima, kritikuje što nešto ne postoji, a kada većina stavi to kao predlog na razmatranje, sada unapred postoji već neka kritika; štaviše, ko je tu, ko je predložio - to je manje važno. Važno je da su ljudi predloženi, na nama je da izaberemo te ljude, na nama je da sutra kontrolišemo kako će ti ljudi raditi, a mislim da će ti ljudi raditi u skladu sa Ustavom i u skladu sa zakonom.
Zašto mi, kao zle žene, unapred osuđujemo nekoga kako će i šta raditi? Nama treba da izaberemo Ustavni sud, da imamo Ustavni sud i da, ono što je bila kritika da ne postoji, postoji, i da imamo kome da se žalimo, ako se ustavnost u ovoj zemlji ne poštuje.
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Vučićeviću.)
Zahvaljujem se gospodinu predsedavajućem, samo još jednu rečenicu. Prema tome, ne mogu da shvatim da sve što je pozitivno u samom startu treba iskritikovati i devalvirati. Takvim načinom retorike devalviramo sami sebe, devalviramo naše postojanje, devalviramo naš autoritet i autoritet Skupštine Republike Srbije.