Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 98. Imam jedan konstruktivan i dobronameran predlog, a to je da prekinemo ovu sednicu dok se ne izađe iz ovog ćorsokaka.
Zašto je ovo ćorsokak, gospodine predsedniče? Jedan sam od onih koji je bar desetak puta sa ove govornice apelovao, insistirao, tražio, zahtevao da se formira Ustavni sud i govorio da je čitava procedura donošenja zakona manjkava ako nemamo Ustavni sud koji može da se pozabavi ocenom njihove ustavnosti. Ali, ne možemo sad po principu - bolje išta nego ništa i daj šta daš da brzopleto pristupimo izboru sudija Ustavnog suda. Zašto?
Prvo, imamo problem u zakonu. Taj problem u zakonu je što je u Predlogu zakona o Ustavnom sudu objedinjena, i to vrlo nevešto, nakalemljena dva zakona: zakon o uređenju Ustavnog suda i zakon o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka. To je fakat. Mi ćemo pokušati amandmanima da napravimo nešto malo korekcije, reda, ali znate, po onoj narodnoj poslovici: "Što se grbo rodi, vreme ne ispravi". To je jedna stvar.
Druga stvar. Ni Ustav, ni predloženi zakon ne predviđaju jasnu proceduru izbora sudija Ustavnog suda. Mi imamo jedan pravni vakum, jednu pravnu prazninu, jednu potpunu arbitrarnost i to ne valja.
Treće, predlaganje kandidata za sudije Ustavnog suda od strane Narodne skupštine, a plašim se i od strane predsednika Republike, pretvorilo se u kampanju da se napravi ne ustavni sud, nego partijski sud.
To ne valja, gospodine predsedniče, ne valja čak ni ako političke stranke predlažu kandidate, možda iz reda nekih stručnjaka za ustavno pravo, a kamoli kao što je ova lista, gospodine predsedniče, gde imate istaknute partijske članove. Pa, mi biramo partijski sud?
U svetu sudija ustavnog suda mora biti pravnik najvišeg ranga. Pa čak Ustav, ali ovde ga niko ne čita, u članu 172. kaže da sudija ustavnog suda se bira i imenuje među istaknutim pravnicima. Odgovorno vam tvrdim da se ovde možda nalazi jedan čovek koji odgovara tom terminu "istaknuti pravnik".
Nemojte dozvoliti da nam se čitav svet smeje, jer umesto ustavnog suda dobićemo partijski sud. To onda nije ništa, a da ne govorim o sijaset stvari, ako dođe do rasprave, to ćemo pominjati u okviru amandmana, ali ovo je apsolutno nakaradno u startu.
Moj dobronamerni predlog, gospodine predsedniče, vama, zato sam i malopre tražio objašnjenje, da prekinete sednicu, da se pokuša da bar dobijemo biografije, da bar ne stoji samo vaš potpis iza ovog predloga nego da se još jednom pokuša, na nivou Odbora za ustavna pitanja i šefova poslaničkih grupa, da izađemo iz ovog ćorsokaka. Hvala.

Zahvaljujem. Upravo je moja namera bila da pokušamo da dobijemo ustavni sud ili predloge od strane Skupštine koji neće biti sporni ni za jednu poslaničku grupu. Nažalost, do toga nije došlo i to nije moja krivica. Postoji pravni vakuum, postoji jedna mogućnost za arbitrarnost. Ovo je jedan od načina kako mogu sudije da se predlože.
Na Ustavnom odboru će se, naravno, raspravljati o svim ovim sudijama i nadam se da će Ustavni odbor potvrditi predlog kandidata za sudije ustavnog suda koje skupština ovih dana treba da izglasa.
Po Poslovniku se javila narodni poslanik Nada Kolundžija, potom narodni poslanik Dragan Todorović.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da bi bilo u redu da se malo vratimo unazad i da napravimo nekakav rezime onoga što je bio napor Skupštine, da utvrdi zajedničke predloge 10 kandidata za sudije Ustavnog suda.
Dakle, imali smo, ako se ne varam, ali sigurno više od sedam sastanaka sa predsednikom Skupštine, šefovi poslaničkih klubova. Tražili smo neke modalitete, razgovarali čak i o kriterijumima kako da dođemo do nečega što bi bili zajednički kandidati. Kao što i sami znate, nismo uspeli da se dogovorimo oko mnogo stvari. Ono što je ostalo nesporno jeste da poslaničke grupe imaju pravo da predlažu kandidate za sudije Ustavnog suda. Neke poslaničke grupe su odustale. Dakle, nisu želele i to su javno, obavestili su javnost, nedvosmisleno, da ne žele da učestvuju u tome.
Ono što je urađeno jeste da su poslaničke grupe koje su želele da učestvuju u predlaganju kandidata Skupštine Republike Srbije za sudije Ustavnog suda to učinile i to su predlozi koje ovde imate. Ono što se ispostavilo kao očigledna pravna praznina u Poslovniku o radu Skupštine jeste ko je formalni predlagač, ali je zaista potpuno jednako poslanički ispravno ili neispravno da to bude predsednik Skupštine ili Odbor za ustavna pitanja. Dakle, potpun je znak jednakosti između te dve procedure, jer ni za jedno od tih organa Skupštine nije Poslovnikom predviđeno da on predlaže kandidata.
Još nešto da vas podsetim, ovde se postavlja pitanje da se ovim načinom zapravo kandiduju i biraju političke, odnosno partijske sudije, i kao što predlažemo članove Republičke izborne komisije po istom principu, kao što smo predložili Državnu revizorsku instituciju po istom principu jer nemamo utvrđene druge principe i kriterijume kada Skupština treba nekoga da predlaže, dakle, po potpuno istom principu mi smo došli do imena kandidata i to su zajednički kandidati poslaničkih grupa koje su želele da učestvuju u procesu kandidovanja.
Dakle, molim vas, prosto da to imamo kao činjenice i da ne postavljamo ona pitanja na koja već znamo odgovore jer sve poslaničke grupe su u različitim fazama ovog procesa učestvovale, neke su se u nekim fazama ovog procesa isključile iz tog procesa, što je njihovo pravo i naravno, to niko ne osporava.
Zaista vas molim, pošto je već predloženo, da Odbor za ustavna pitanja ima sednicu, da razmotri ove predloge i da prestanemo sa ovim. Hvala vam.

Zahvaljujem. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Dragan Todorović, potom narodni poslanik Vladan Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, očito je da SRS nije učestvovala u ovim razgovorima, jer da smo učestvovali sigurno Skupština ne bi dobila ovakav predlog kakav je dobila. Mi to jednostavno ne bismo dozvolili. Trudili bismo se da se to uradi na način koji bi obezbedio da se sudije ustavnog suda izaberu, ako ništa drugo, uz moj minimalan broj podataka za svakog od predloženih kandidata, gde bi poslanici na neki način mogli da se upoznaju sa predlozima Narodne skupštine. Molim vas, pogledajte ovaj papir - ime i prezime, i gde radi. Znate, kada raspišem oglas za šofera, ozbiljno pristupim tom poslu. Kad je rođen, od kada ima vozačku dozvolu, gde je vozio, šta je vozio, da li je oženjen, da li ima decu, stan, sve to, jer sve su to neki minimalni preduslovi da dobijete osobu koja će odgovorno raditi ozbiljan posao. A vi za sudiju ustavnog suda, na jednom papiriću 10 imena.
Sada da objasnim zašto nismo hteli da učestvujemo. Baš zbog onoga što ste rekli, gospođo Kolundžija, sa govornice, zato što je u pitanju politička trgovina, dogovor. Nećemo jednostavno tako. Nećemo uopšte ovako da dobijamo nijednu instituciju, a posebno nećemo da dobijamo sudije Ustavnog suda. Sećate se prošlog sastava sudija Ustavnog suda i način na koji je on radio. To će ući u istoriju, u anale. Tadašnji predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić je zakazao hitno sednicu Ustavnog suda i poništio Zakon o pomoći haškim optuženicima, a on nije ni stupio na snagu. Takav ćete i sada vi da dobijete Ustavni sud.
Koliko je vama stvarno stalo do Ustavnog suda pokazao je ovaj prethodni period. Pogledajte od sedam godina koliko mi imamo Ustavni sud, koliko uopšte radi Ustavni sud: svega možda dve i po godine, ni nepune dve i po godine. Bolje da nije radio ni toliko. Pogledajte koliko predmeta imate danas pred Ustavnim sudom. Mislim da je danas izašla brojka od hiljadu i nešto predmeta koje čeka ovaj novi Ustavni sud. Kako mislite, šta će on da uradi? To je problem s kojim se vi sve vreme susrećete ovde, jer vi ste krenuli naopakim načinom da dobijete sudije Ustavnog suda. To je problem. Vama nije cilj da dobijete visoko stručne, visoko moralne osobe, koje će ovaj posao da rade u skladu sa svojim znanjem, svešću i savešću, nego dobijate osobe koje će da rade po političkom diktatu.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Vladan Batić.

Dame i gospodo, gospodine ministre, ponovo član 98. Predložio sam, vi na to niste odgovorili, da se prekine sednica da bismo pokušali da izađemo iz ovog lavirinta. Ponavljam još jednom, šta je jedino moguće u ovoj situaciji učiniti, držeći se odredbe Ustava, član 172. stav 6, da se sudije Ustavnog suda biraju među istaknutim pravnicima.
Na bazi te odredbe moj predlog je, gospodine predsedniče, da Odbor za ustavna pitanja utvrdi kriterijume koji bi odgovarali ovoj ustavnoj normi. Znači, šta je to istaknuti pravnik. Jer kao što je uvaženi kolega rekao, ima više načina tumačenja pravne norme, od onih jednostavnijih jezičko, gramatičko, logičko, do onih malo komplikovanijih pojmovno ili semantičko, teleološko ili ciljno, a to jasno ukazuje i ova odredba makar jedne reči. Odgovorno tvrdim da ovde eventualno postoji jedan istaknuti pravnik. A drugo, ovo što je rekla gospođa Nada Kolundžija, mislim da ovo treba da uđe u antologiju. Neću reći kakvu antologiju. Gospođo Kolundžija, vi ste napravili paralelu između Ustavnog suda i RIK-a. Vi ste predsednik poslaničkog kluba vodeće stranke u vladajućoj koaliciji. Normalno je da RIK bude izabrana od stranačkih kandidata, ali je potpuno nenormalno da se Ustavni sud i sudije Ustavnog suda biraju između stranačkih, odnosno partijskih kandidata. Jeste, iz prostog razloga što odgovorno tvrdim da na ovoj listi imate istaknutih stranačkih funkcionera i to je katastrofa.
Dakle, da Odbor za Ustavna pitanja utvrdi kriterijum šta su to istaknuti pravnici, da se na bazi tih kriterijuma predlože kandidati koji ne smeju biti stranački ili partijski ljudi, jer ovde biramo Ustavni sud, a ne sud ove ili one partije. Promeniće se odnos snaga, šta će sutra da bude - nije iz moje stranke sudija. To je bruka i sramota pred celim svetom. Dakle, u celom svetu to moraju biti najistaknutiji pravni stručnjaci i moraju biti moralne karijatide, moralni kolosi. Ovde takve ne vidim.

Reč ima ministar Dušan Petrović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, zakon o Ustavnom sudu je došao na dnevni red ove skupštine i siguran sam da svi delite moje uverenje da imamo vrlo važnu tačku koja će, kada bude završena i ukoliko ovaj zakon bude dobio podršku u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i ukoliko Skupština izabere pet sudija sa liste od 10 sudija koje je predložio predsednik Republike još pre izvesnog vremena, i sa druge strane utvrdi predlog od 10 kandidata, i sa te liste predloga, predsednik izabere pet sudija Ustavnog suda u skladu sa Ustavom, Srbija će imati konstituisan Ustavni sud.
Posle godinu dana, kada zbog različitih okolnosti, a pre svega zbog manjkavosti pravila koja uređuju način na koji Ustavni sud funkcioniše, dakle posle godinu dana nefunkcionisanja institucije, ustanove, svojevrsnog sudskog tela koje se ne bavi samo, niti isključivo pojedinačnim pravnim aktima, već pre svega ocenom ustavnosti zakona i ustavnosti i zakonitosti opštih pravnih akata niže pravne snage, Srbija će ući ponovo u red država koje imaju zaokružen pravni sistem i koje mogu u svim instancama da obave kontrolu onako kako je to našim ustavom, ali i standardima i pravilima civilizovanog sveta i utvrđeno.
Nekako mislim da je sasvim, ako ne prirodno, onda nekakva prirodna koincidencija da se danas, kada Srbija parafira sporazum o pridruživanju i stabilizaciji, u Narodnoj skupštini Republike se nalazi upravo ovaj zakonski projekat, i to je svakako znak da mi krupnim koracima napred gazimo ka uređivanju svog, ne samo pravnog, nego celokupnog sistema.
Ovaj zakon o Ustavnom sudu se naravno naslanja na tradiciju ustavnog sudstva koje postoji na našim prostorima i u vreme kada je ovde u Srbiji i u bivšoj Jugoslaviji postojao jedan sasvim drugačiji društveni sistem i politički sistem, postojala je ustanova ustavnog sudstva, a naravno da i posle 1990. godine i posle 2000. godine mi Ustavni sud imamo kao jednu instituciju koja je ukorenjena u našoj pravnoj i političkoj tradiciji.
Ovaj zakon o Ustavnom sudu, naravno, oslanjajući se i temeljeći se na novom Ustavu, ima i sasvim nove institute i potpuno sam uveren da će ti novi instituti predstavljati veliko unapređenje zaštite, pre svega prava građana, kada se radi o osnovnim slobodama i osnovnim pravima, koja su utvrđena Ustavom Srbije, ali isto tako su i garantovana pre svega Evropskom poveljom o ljudskim pravima, ali i drugim međunarodnim dokumentima.
Dakle, u najkraćem, zakon o Ustavnom sudu uređuje nekoliko velikih oblasti. Prva oblast je, i nešto je u ovoj prethodnoj debati o tome i bilo reči, jeste odeljak koji uređuje izbor, imenovanje i prestanak dužnosti sudija Ustavnog suda. Drugi odeljak uređuje ili normira samo uređenje Ustavnog suda.
I da imamo pravila u sadašnjim propisima koja su sadržana u ovom zakonu ne bismo ni došli u tu nevolju da već godinu dana ne funkcioniše Ustavni sud zbog toga što je predsednik Ustavnog suda otišao u penziju ili je stekao uslove da bude penzionisan. A sa druge strane, ne postoji mehanizam kako da bude izabran novi predsednik Ustavnog suda, a samim tim ne postoji ni proceduralna pretpostavka da se pitanja kojima se bavi Ustavni sud stavljaju na dnevni red i da se silni predmeti, koji su se zaista u ovih godinu dana nagomilali u Ustavnom sudu, jedan po jedan rešavaju.
Dakle, kada ovaj zakon bude usvojen, imaćemo vrlo jasna pravila uređena zakonom kako da svaku situaciju u kojoj je zakonopisac mogao da predvidi, da svaku situaciju koja bi mogla dovesti do opstrukcije rada Ustavnog suda ubuduće izbegnemo.
Vrlo važna oblast ovog zakona i vrlo važno poglavlje jesu ono što predstavlja suštinu, a to su procedure, postupci koji se uređuju pred Ustavnim sudom. Naravno, postupci su pre svega propisani samim Ustavom kroz nadležnosti Ustavnog suda, a ovde se uređuje način kako te procedure započinju, kako traju, kako se završavaju.
I pored uobičajenih postupaka, koji pre svega se odnose na ocenu ustavnosti zakona i na ocenu ustavnosti i zakonitosti podzakonskih pravnih akata, kako državne uprave i izvršne vlasti, tako i organa teritorijalne autonomije i organa lokalne samouprave, ima još nekoliko važnih postupaka koji su vrlo precizno uređeni ovim zakonom.
Radi se, pre svega, o novim institutima. Po ovom zakonu je uređeno na koji način Ustavni sud raspravlja i odlučuje u postupcima koji za predmet imaju povredu Ustava od strane predsednika Republike sa jedne strane, zatim pravo sudija, tužilaca i zamenika tužilaca da reaguju na odluke koje donosi Visoki savet sudstva i Skupština Republike Srbije o njihovom razrešenju. Dakle, postoji pravna zaštita u ovoj vrlo važnoj oblasti.
Ono što predstavlja jednu najvažniju novinu, jedan najbitniji napredak koji mi u svoj pravni sistem unosimo, a to jeste institut ustavne žalbe. Građani Srbije, u trenutku kada ovaj zakon bude stupio na snagu, imaće pravo i mogućnost da se obrate Ustavnom sudu kada smatraju da je povređeno neko njihovo pravo ili neka od sloboda koje su utvrđene Ustavom, moći će da se obrate Ustavnom sudu i da od Ustavnog suda zahtevaju zaštitu u takvom slučaju, ukoliko na drugi način nije obezbeđena sudska zaštita.
Više puta smo svi zajedno ovde o tome govorili, u državi u kojoj nema efikasne sudske zaštite vlada zakon jačeg i takva država u stvari prestaje da bude država korak po korak. Svaki institut koji građanima omogućava da dođu do sudske zaštite predstavlja jačanje pravne države, jačanje stabilnosti jednog demokratski uređenog poretka, i zbog toga je ovaj institut ustavne žalbe toliko važan.
Međutim, pored ovih situacija, kada ne postoji druga sudska zaštita, pa se Ustavni sud pojavljuje kao instanca koja sudi u pojedinačnim pravnim slučajevima, ima jedan vrlo važan slučaj, kada građani u vreme kada teku sudske procedure, dakle pred redovnim sudovima, bilo da su krivične ili da se radi o građanskim postupcima, mogu da se obrate Ustavnom sudu ukoliko smatraju da se ti postupci, prosto govoreći, predugo traju. Dakle, ukoliko smatraju da je povređeno njihovo pravo na suđenje u razumnom roku.
Kada ovaj zakon bude stupio na snagu, ukoliko se većina poslanika u ovoj skupštini za to opredeli, pravni sistem Srbije biće opremljen svim mehanizmima koje ima i Evropski sud, dakle svim mehanizmima koji su predviđeni Evropskom poveljom o ljudskim pravima, imaćemo kao građani mogućnost da se obratimo Ustavnom sudu da nam pruži zaštitu ukoliko suđenja u kojima učestvujemo kao građani predugo traju.
Da postoji taj institut danas, mislim da bi Ustavni sud imao značajan broj slučajeva da reši i mislim da bi to veoma pomoglo da redovni sudovi u našoj zemlji sude ažurnije, da budu efikasniji i da imamo manje nevolja sa zastarelošću predmeta u krivičnim procedurama i sa dužinom trajanja predmeta u parničnim postupcima, u vanparničnim postupcima i u izvršnim postupcima takođe.
Takođe, koristim priliku da nešto više o ovom institutu kažem, jer je to suštinska i najveća novina u ovom zakonu i našem pravnom sistemu. U onim slučajevima kada Ustavni sud da zaista postoji povreda prava i sloboda na koje se ukazuje ustavnom žalbom kada se iniciraju ovi postupci, Ustavni sud ima pravo da naloži sprovođenje određenih mera. Naravno, te mere nisu definisane zakonom već je ostavljen jedan vrlo širok prostor Ustavnom sudu i Ustavni sud će imati mogućnost da naloži izvršenje tih mera, kako bi sve ove povrede prava i sloboda bile uklonjene iz pravnog poretka.
Oni građani koji izdejstvuju usvajajuću presudu po ustavnoj žalbi, dakle, kada Ustavni sud utvrdi da po postupcima koje su oni pokrenuli postoji poveda prava i sloboda, moći će, ukoliko smatraju da su pretrpeli određenu štetu nepravilnim ili nezakonitim postupanjem državnih organa, sudova takođe, imaće pravo da traže obeštećenje, i to prvo u jednom postupku koji će se voditi pred komisijom, čije formiranje po ovom zakonu ima pravo da predloži i obavezu naravno ministar pravde u određenom vremenu posle stupanja na snagu ovog zakona, a ukoliko nije zadovoljan i ukoliko se postupak ne završi sa adekvatnom satisfakcijom za građanina, svako će imati priliku da posle sprovedene procedure pokrene i postupak u redovnoj parničnoj proceduri da bi utvrdio štetu u redovnom sudskom postupku.
To su, dakle, suštinski najbitnije novine i pored njih želim da istaknem još dve ili tri stvari za koje držim da su vrlo važne. Naime, postupak za ocenu ustavnosti zakona pre proglašenja zakona je takođe novi institut. To kao pravno uređen skup pravila nije postojalo do sada u našem pravnom sistemu. Ispostavilo se da ima slučajeva kada Narodna skupština većinom usvoji zakon da se pojavi dilema oko toga da li je taj zakon u skladu sa Ustavom ili ne i kvalifikovana većina poslanika Narodne skupštine Republike Srbije ima pravo da u vremenu koje postoji između usvajanja zakona i završetka procedure u ovoj skupštini, koja se završava tako što nadležni u Skupštini potpisom utvrde da je tekst određene sadržine usvojen i da je dobio parlamentarnu većinu, postoji vreme između tog trenutka i trenutka kada predsednik Republike ukazom proglašava zakon i kada posle toga on odlazi u "Službeni glasnik" i kada biva objavljen, dakle, u tom vremenu kvalifikovana većina poslanika ima pravo da od Ustavnog suda traži da utvrdi da li je takav zakon u skladu sa Ustavom ili ne.
Postoji još jedna procedura, to je postupak odlučivanja o odlaganju stupanja na snagu odluke autonomne pokrajine, to je takođe institut koji je predviđen novim Ustavom i mislim da, iako pretpostavljam da će to biti sasvim izuzetna situacija, otvorena je još jedna procedura koja će omogućiti da izbegnemo svaku moguću neustavnost i nezakonitost u odlučivanju i organa autonomne pokrajine.
Jedna takođe vrlo važna odredba odnosi se na one slučajeve kada Ustavni sud u skladu sa Ustavom utvrdi da potvrđeni međunarodni ugovori, to su dakle međunarodni ugovori koji su potpisani, a dobili su većinu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, nisu u skladu sa Ustavom, postoji mogućnost da se takva procedura takođe otvori pred Ustavnim sudom. Ustavni sud takođe ima pravo da utvrđuje i obavezu da li su takvi međunarodni ugovori u skladu sa Ustavom i opštevažećim pravilima međunarodnog prava, koja su takođe obavezujuća u našem pravnom poretku.
Postoji jedan vrlo jasno uređen način nastupanja pravnih posledica ukoliko Ustavni sud utvrdi da takav međunarodni ugovor nije u skladu sa Ustavom. On prestaje da važi na način i po pravilima koja su samim tim međunarodnim ugovorom i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava uređena.
Mislim da imamo svi zajedno priliku da u jednoj otvorenoj debati, za koji sam siguran da će biti sadržajna kao i uvek kada se u ovoj skupštini raspravlja o vrlo važnim pitanjima, utvrdimo najbolji mogući tekst zakona o Ustavnom sudu. Takođe, verujem da ćemo na kraju ove debate doći i do jedne vrlo jasne slike, jedne vrlo jasne predstave o tome ko su ličnosti koje su najbolje da budu sudije Ustavnog suda. Srbija je na pragu da zaokruži svoj pravni sistem tako što će poslanici Narodne skupštine Republike Srbije doneti ove vrlo važne odluke.
Kada sam na početku rekao da je sasvim prirodna koincidencija da danas, kada je parafiran ugovor o pridruživanju i stabilizaciji sa EU, počinjemo raspravu o ovoj vrlo važnoj tački dnevnog reda, onda sam želeo da kažem da je to pre svega važno zbog nas.
Važno je zbog građana Srbije, važno je zbog 250 poslanika koji reprezentuju ovde građane Republike Srbije, jer mi ove korake ne činimo zato da bismo se svideli nekome, ni Evropskoj uniji, ni Kini, ni Rusiji, ni SAD, ovo činimo zato što je to dobro za svakog građanina koji u ovoj zemlji živi i zbog toga sam siguran da će ova skupština doneti ovaj zakon i da ćemo napraviti jedan veliki korak napred.

Pošto izvestioci Zakonodavnog i Odbora za pravosuđe ne žele reč, da li narodni poslanik Vladan Batić, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za pravosuđe i upravu, želi reč? Izvolite.
Obaveštavam članove Ustavnog odbora, s obzirom da je puno članova Ustavnog odbora - 25, da ćemo danas da radimo do 17,30 časova i u 17,30 časova će biti sednica. Izvolite, gospodine Batiću.