Dame i gospodo poslanici, mislim da je radi javnosti Srbije dobro da se naglasi da je država bez Ustavnog suda tekovina DOS-ovske demokratije. Dve godine smo bili bez Ustavnog suda u onom bivšem sazivu skupštinske većine dela DOS-a i sada evo već osam meseci otkad funkcioniše ovaj parlament nemamo Ustavni sud.
Vrlo je interesantno slušati juče ministra, a danas poslanike vladajuće koalicije koji ne znam kome se žale zašto mi do danas nismo imali i ovaj predlog zakona i Ustavni sud.
Gospodo, u vašim rukama bili su i nož i pogača, i nemate nikakvog prava da pričate - evo sada došlo vreme, konačno ćemo imati Ustavni sud itd.
Svaki dan otkad je ovaj parlament konstituisan, svaki dan uglavnom govorim i svaki put sam moju raspravu prvu svako jutro počinjala rečenicom da se Srbija nalazi u neustavnom stanju, između ostalog, zato što nemamo Ustavni sud i što nismo ispunili sve obaveze iz Ustava i iz Ustavnog zakona.
Zato sam bila poprilično iznenađena kada ste nam vi, gospodine ministre Petroviću, juče održali neku teorijsku raspravu o neophodnosti postojanja Ustavnog suda u Srbiji i u svakoj državi naravno, pa i u Srbiji, tako ste i vi rekli. Rekli ste - evo, sada ćemo imati zakon o Ustavnom sudu, imaćemo sudije, Srbija će konačno dobiti Ustavni sud. Mi to čekamo, insistiramo na tome i opet ovo što ste predložili, i ovaj zakon i predloge koji su sledeće tačke dnevnog reda ste uradili traljavo, kao da niste imali ovih osam meseci koliko ste na ovome radili.
"Posle godinu dana nefunkcionisanja ponovo stajemo u red država koje imaju zaokružen pravni sistem". Citirala sam vas, gospodine ministre. Šta ste vi novo nama rekli? Očekivali smo da nam pričate o Predlogu ovog zakona, a to da mi godinu dana nemamo Ustavni sud i da smo stali u neki red, kako ste rekli, država koje imaju zaokružen pravni sistem, mi nemamo nažalost zaokružen pravni sistem i nažalost nemamo pravnu državu, i vi to dobro znate. Kada budemo konstituisali Ustavni sud, imaćemo dvotrećinski Ustavni sud, koji, istina, po Ustavu može da postoji, ali valjda ne može na neodređeno vreme.
Mi nemamo ni u naznakama formiranje Vrhovnog kasacionog suda, koji će biti u obavezi da predloži još pet sudija da bi Ustavni sud bio kompletiran. Dakle, nemate čime da se hvalite. Uradili ste nešto, mi smo amandmanima pokušali to nešto da bude malo bolje. Pričaću o tome kada krenem da malo listam ovaj predlog zakona. To će biti, ako usvojite naše amandmane, zakon koji je primenljiv, zakon koji može da opstane u našem pravnom sistemu. Bez naših amandmana ni to neće biti moguće.
Jutros ste rekli da niste stigli još da pogledate sve amandmane, bar ne ozbiljno da ih pregledate. Videćete, skrenuli smo vam pažnju da imate nekoliko članova Ustavnog zakona koji nisu usklađeni sa Ustavom. To jednostavno ne sme da se desi i to morate da ispravite.
Imate u popriličnom broju članova zakona potpuno neuredno pravno-tehnički formulisan tekst. Očigledno je to neki prevod, nešto pobrkan red reči. Očekujem da ćete, bar u tom delu, da prihvatite naše amandmane, pa da to bude bar onako lako čitljivo i u skladu sa našim pravnim sistemom.
Rekli ste, takođe, da preko 1.000 nerešenih predmeta čeka ovaj Ustavni sud. Razumljivo mi je da to kaže neko od poslanika opozicije, jer znamo i mi da ima toliko predmeta koji čekaju odluku Ustavnog suda, ali vi bolje da se ne hvalite tom činjenicom, jer evo sada vas pitam šta ste onda radili ako ste to sebi dozvolili, vi kao ministar i vaša Vlada.
Zaista, iz ove oblasti, iz oblasti pravosuđa na čijem ste vi čelu nismo imali baš neke predloge zakona pa da možete sada da kažete - znate, imali smo ovaj zakon, ovaj, ovaj, pa da mi objasnite zbog čega nismo imali predlog zakona o Ustavnom sudu.
Dobro je da ste se setili sada, bolje ikada nego nikada, sve to nije sporno, ali jednostavno nemojte da govorite da građani Srbije, koji prate rad ovog parlamenta, steknu utisak da je neko kriv, ne znam ko, ali vi niste, zašto mi dosad nemamo Ustavni sud i ovaj zakon o čijem predlogu danas raspravljamo. To je vaša odgovornost, odgovornost Vlade Republike Srbije i morate to jasno i glasno da kažete.
Rekoh da smo podneli negde oko 28-29 amandmana na zakon koji ima ukupno 118 članova. Ovo navodim pre svega zbog javnosti, a mislim da ćete i vi to ispravno shvatiti, da se vidi da smo mi to radili zaista na jedan ozbiljan, dobronameran način.
Znači, tekst koji ste nam predložili jeste tekst zakona koji, uz određene amandmane, može da bude prihvatljiv. Ne radi se o predlogu za koji bismo apriori rekli - ovo ne valja ništa. Ne, ovo je tekst koji može da se upodobi, koji može da se uredi, koji može da se uskladi sa Ustavom tamo gde nije usklađen; da se dodaju neki članovi, neki delovi koje ste vi izostavili, recimo u članu 13. gde govorite kada prestaju funkcije - izbor, imenovanja i prestanak dužnosti sudija Ustavnog suda - pretpostavljam da ste to zaboravili, izostavili, ne znam na koji način niste napomenuli šta se dešava ako umre sudija. To mora biti predviđeno.
Nažalost, smrt je deo života, dešava se i to mora da bude regulisano. Jer ako mi sad izaberemo 10 sudija, to je dve trećine i, ne daj bože, ako neko od njih umre, mi opet nemamo Ustavni sud – dokad. Neću da govorim o tome, ne želim da se bilo kome u toku svog mandata to desi, ali to je nešto što mora biti predviđeno u zakonu.
Amandmanom smo predvideli na koji način to može da se reši. Neću da čitam sada amandmane, o tome ćemo kada budemo govorili o zakonu u pojedinostima, nego samo načelno koje su primedbe.
U članu 14. govorite - ako Narodna skupština ne donese odluku o prestanku dužnosti sudije koji je ispunio uslove za starosnu penziju, tom sudiji dužnost prestaje danom ispunjenja uslova. Morate priznati da nedostaje završetak, a to je da to mora da se konstatuje rešenjem. Čijim rešenjem? Rešenjem predsednika.
Kako mi znamo da je nekom prestala funkcija? Mora da postoji neki pravni akt koji će o tome da nas obavesti.
U članu 15. se radi o tome da stav 2. nije usklađen sa članom 174. Ustava. Ovde ste predvideli - ispunjenost uslova za razrešenje sudije Ustavnog suda utvrđuje Ustavni sud. To nije tačno. U Ustavu jasno piše - Ustavni sud inicira. Dakle, nepreciznost, ali neophodno da se ispravi ako hoćemo da imamo dobar tekst zakona.
U članu 16. imate stavove 2, 3. i 4. koje je neophodno brisati zato što su u suprotnosti sa članom 173. Ustava. Nemam vremena sada da govorim o svakom detalju, ali zato postoji onaj drugi deo rasprave.
Gospodine Mićunoviću, naša poslanička grupa ima sat i po vremena po vašem poslovniku mogućnost da govori, a verujte, za sat i po vremena možda bih uspela svaki član da prokomentarišem. Moramo to malo brže da radimo.
Imamo primedbu i na član 17, gde stoji da gubitak radne sposobnosti za dužnost sudije Ustavnog suda se utvrđuje na osnovu stručnog nalaza i mišljenja - vi ste rekli - ovlašćene zdravstvene ustanove, mi mislimo da treba da stoji - u skaldu sa propisima o PIO. Formulacija je ozbiljnija, jer šta znači - ovlašćena zdravstvena ustanova. Da li može lekar pojedinac da da takvo uverenje ili nekakva lekarska komisija? Ako kažemo da je to u skladu sa Zakonom o PIO, tamo je tačno regulisano kako se to radi, koja je to ustanova, koja je to komisija i onda je to jednostavnije, lakše i celishodnije.
I u članu 19. treba brisati prvi stav, a to je u skladu sa prethodnim amandmanom, odnosno nastavak prethodnog amandmana.
U članu 21. izostavili ste, kolega Krasić je o tome govorio, evo stav 2 - pravo na naknadu plate iz stava 1. ovog člana može se izuzetno produžiti još šest meseci, ukoliko u tom vremenu sudija, kome je prestala funkcija, stiče pravo na starosnu penziju.
I ovde ste nešto izostavili. Mora da stoji, kao i kod svih funkcionera u državi Srbiji, da ovaj rok može biti i kraći, jer to lice može u međuvremenu da stekne pravo na penziju ili može da se zaposli negde drugde i onda mu se taj rok od šest meseci skraćuje. To ne sme da bude pretpostavka, jer ako mi to ne napišemo u zakonu, on može da kaže - hoću platu i tamo gde sam se zaposlio, a imam po Ustavnom zakonu šest meseci i onu tamo koju više ne zarađujem. Jednostavno, treba da bude precizno.
Pravno-tehničko preciziranje je i ovo što smo vam predložili za član 29. i nekoliko narednih članova, gde ste vi stavili da svako, po čijoj je inicijativi pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, u daljem tekstu to je inicijator. Prvo, ne može da se kaže ''svako'', nego može da se kaže ''pravno i fizičko lice'', to je u duhu našeg jezika i u duhu našeg pravnog sistema. Lepše zvuči.
A ''inicijator'' je više žargonski i mi mislimo da treba lepo da stoji ''podnosilac inicijative''. Nije nikakav problem da se napiše jedna reč više.
Na nekoliko mesta imamo ovu vrstu primedbi i svuda smo to intervenisali. Ako je, eventualno, negde čak i propušteno, ako biste vi ove amandmane prihvatili, onda bi se pravno-tehničkom redakcijom Zakonodavnog odbora ovo uredilo u celom tekstu. To, naravno, znate.
''Ustavni sud može javnu raspravu odložiti ili prekinuti radi pribavljanja potrebnih podataka, obaveštenja i mišljenja, kao i u drugim opravdanim slučajevima.'' Ovo je član 40. i ovde ne piše koji je rok za dostavljanje poziva za javnu raspravu.
Govorio je kolega Krasić kako smo mi saznavali, jer smo mi u SRS često inicirali pred Ustavnim sudom ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti raznih akata, nezakonitih i neustavnih, koji su donošeni od 2000. godine, i mi smo često slučajno saznavali od nekih ljudi koji su nam se javljali i rekli - ej, znate li vi, sutra je ona vaša inicijativa na dnevnom redu i javna rasprava.
Je l' tako, gospodine Krasiću, dobijali smo pozive pet dana nakon što se održi javna rasprava, sa obaveštenjem da se zakazuje za taj neki dan. Dakle, mora da postoji rok. Predložili smo da to bude osam dana. Može da bude deset, sedam, petnaest, tri, ali je bitno da postoji rok, da to nekoga obavezuje.
Imamo primedbe i na član 46, koji govori o obustavljanju izvršenja pojedinačnog akta. Stavili smo na dva mesta u tački 3. stava 1. člana 46. da se odnosi na konkretan pojedinačni akt zato što imamo iskustvo sa, podsetiću i kolega Krasić je podsećao na zakon, čini mi se da se zvao - zakon o pomoći optuženika u Hagu, kada je Ustavni sud doneo odluku da se stave van snage sva akta koja se donesu po ovom zakonu koji nije nikad stupio na snagu i to je urađeno u roku od 24 časa. Dakle, ovo bi bilo dobro da se ispravi.
Odluke Ustavnog suda - kažete u članu 49 - izuzev odluke po ustavnoj žalbi, objavljuju se u Službenom glasniku itd. Ne vidimo razlog zašto bi odluke po ustavnoj žalbi bile izostavljene. Zašto takve odluke ne mogu i ne treba da se objave u Službenom glasniku. Ako se u Službenom glasniku objavljuje izgubljena vozačka dozvola, izgubljena lična karta, izgubljena radna knjižica, ne vidim zašto se u Službenom glasniku ne bi objavila odluka po ustavnoj žalbi. Verujte, to je mnogo važno, jer odluka Ustavnog suda po nekoj ustavnoj žalbi na neki način stvara i pravnu praksu.
Nema razloga da se to ne zna u najširoj javnosti. Ne samo preko medija i da ostavljamo kako će da prokomentariše neki novinar koji, usput, nije pravnik. Dakle, objavi se u Službenom glasniku kao što se objavljuju sva akta.
Imamo primedbe i na članove 54, 55. Neke sam možda i preskočila, ali jednostavno nemam dovoljno vremena. Član 54, takođe se radi o onoj pravno-tehničkoj uređenosti, a član 55. može da izgleda kao pravno-tehnička uređenost, ali mi mislimo da je pravno ispravnije da se kaže, da u određenom roku otkloni uočene – vi ste rekli neustavnosti i nezakonitosti – mi mislimo da treba da stoji nesaglasnosti sa Ustavom i zakonom.
Jednostavno to je nešto što je primerenije našom pravnom sistemu.
U članu 56. govorite, Ustavni sud može u toku postupka, do donošenja konačne odluke, obustaviti izvršenja, opet smo vam rekli konkretnog pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta, čija se ustavnost i zakonitost ocenjuje, mi opet mislimo da treba, koji je donet u skladu sa Ustavom i zakonom. Slična je primedba i na član 57.
Član 63, ako se u postupku pred sudom opšte ili posebne nadležnosti postavi pitanje saglasnosti zakona ili drugog opšteg akta sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, sud će zastati sa postupkom i pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti.
Tu treba da stoji predsednik tog suda, jer je sud državni organ. Imali smo primer juče, videli ste kakav je problem napravljen oko predlaganja, zbog nepreciznosti kandidata za Ustavni sud. Ustavni sud je i ustanova, i zgrada. Skupština je i ustanova i zgrada. Postoje lica koja predstavljaju i Ustavni sud, i Narodnu skupštinu, i ministarstvo itd. Mislimo da je neophodno da to bude precizno predstavljeno.
Postupak za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja, ovde mora da stoji stupanja na snagu, jer je to u skladu sa članom 169. Ustava. Postupak ocene ustavnosti pre njegovog proglašenja je hitan i vodi se u skladu sa rokovima koje uređuje Poslovnik.
Ne uređuje Poslovnik, već uređuje Ustav. Ne može podzakonski akt, i to toliko niži od Ustava, da bude u zakonu, a da se preskoči Ustav, prema kome moraju da se usklade svi naši akti.
Imamo primedbe i na član 93, postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednik Republike. Na član 114. isto se odnosi za plate, koje se primaju šest meseci ili kraće od toga.
Dakle, ovo je jedan deo amandmana koji su podneli poslanici SRS i za koje mi vam tvrdimo, kada pogledate i amandmane, i Predlog zakona i Ustav, sve ovo o čemu sam vrlo kratko rekla, da bez ovoga nećete imati dobar zakon.
Imaćete zakon koji ćete morati vrlo brzo da nam ovde podnesete kroz izmene i dopune.
Predlažem vam, ministre, da ozbiljno pogledate naše amandmane. Kao što vidite, naša namera je bila ozbiljna da pomognemo u poboljšanju teksta Predloga zakona, pa da donesemo više ovaj zakon, da se formira taj, makar krnji, Ustavni sud i da se svrstamo, što vi rekoste, u red zemalja koje će bar donekle početi pravno da funkcionišu. A naravno i dalje vama na dušu zašto to do sada nije urađeno. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, zatim narodni poslanik Vladan Batić. Izvinjavam se, Petar Petrović nije tu. Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, a zatim narodni poslanik Nenad Konstatinović.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici,  gospodine ministre, ovde smo od nekih poslanika vladajuće koalicije čuli prave ode ovom predlogu zakona. Jedan od njih je ustvrdio da je ovo zaokruživanje pravno-institucionalnog sistema Srbije. Bilo bi lepo da je tačno.
Nažalost, nije tačno, jer nama tek predstoji donošenje seta zakona koji uređuju organizaciju pravosuđa, Vrhovni kasacioni sud, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaštva. Mi sada pokušavamo da napravimo oktroisani ili krnji Ustavni sud. Mi imamo tužilačku organizaciju Srbije u v.d. stanju. Prema tome, daleko smo mi od zaokruženja pravno-institucionalnog ili institucionalno-pravnog sistema Srbije.
Čuli smo, takođe, da je Ustavni sud institucija sui generis. Očito onaj koji je to izrekao i ne zna šta semantički znači institucija sui generis. Čuli smo i takve ode da je ovo jedan vrhunski kodifikacijski poduhvat.
Sada ćemo se vratiti i glosatorima, i postglosatorima, i naslušaćemo se svega i svačega, ali naravno ovo je jedan skroman zakonski predlog, sa sijaset nedostataka i propusta, koji će se nekako možda u nekoj, ali ne potpunoj, meri amandmanima malo poboljšati, mada sam i dalje skeptik.
Pomenuću samo nekoliko stvari, jer nemam puno vremena. Recimo, sledeće: pitanja odnosa državnih organa i drugih organa prema odlukama Ustavnog suda. Učinjen je neki napor, ali ni kroz ovaj predlog zakona nije ponuđen nikakav adekvatan i efikasan mehanizam za izvršenje odluka suda.
Predlagač predlaže da Vlada Srbije obezbeđuje primenu odluka i to na način na koji svojim rešenjem predloži Ustavni sud. To je novo rešenje, ali ne obećava mnogo. Zašto? Jer nas dosadašnja iskustva sa sličnim rešenjima teraju da imamo neke sumnje, da budemo skeptici i da imamo nedoumice.
Recimo, sada imamo sličnu situaciju sa izvršavanjem mnogih odluka nezavisnih organa. Evo vam situacija Poverenika za informacije od javnog značaja, čije mnoge odluke nisu izvršene, jer Vlada to nije htela, i uzalud to piše i nema nikakve kogentne ili imperativne norme, kojom će se to Vladi narediti da tako mora biti.
Imamo ovde jedan opasan presedan. Obratite pažnju, gospodine ministre, na to. Ustavni sud novim Ustavom dobio je značajna i isključiva ovlašćenja da zabranjuje rad političkih stranaka, sindikalnih organizacija, verskih zajednica i udruženja građana. Podsetiću vas da je šef poslaničke grupe jedne od stranaka vladajuće koalicije ovde javno pravio aluzije: samo kad se formira sud, videćete vi; a mislio je na LDP i Ligu socijaldemokrata Vojvodine.
Zaista, ako imamo jednu ovako uopštenu normu, ta bojazan postoji. Ta bojazan postoji utoliko pre što je ovo partijski sud vladajuće koalicije. Ovde su neke opozicione stranke iskoristile pravo da budu predlagači kandidata, ali, živi bili pa videli, to će biti stranački ili partijski sud vladajuće koalicije, gde se, takođe, ne vodi računa, u okviru onog segmenta koji se naziva - istaknuti pravnici - o onoj referenci koja je potrebna i za sudiju opštinskog suda u najudaljenijem mestu u Srbiji, a to je savest ili savesnost.
Zato na listi i imamo kandidate koji su bili članovi poslednjeg Centralnog komiteta Srbije, gospodine ministre. Ne znam da li vam je to poznato, ali jedan od kandidata sa liste je član poslednjeg CK SK Srbije. Ako vama to ne smeta, to je opasno.
Dakle, partijski sud, koji će imati naslov - Ustavni sud, odlučivaće o mogućnosti zabrane drugih stranaka. Po onoj narodnoj – "ko drukčije kaže, kleveće i laže".

Reč ima narodni poslanik Esad Džudžević, potpredsednik Narodne skupštine, po Poslovniku.

Želeo bih da iskoristim priliku, vrlo kratko, u skladu sa članom 31. Poslovnika. Naime, o čemu se radi?
Ovde danima elektronski i štampani mediji obaveštavaju o jednoj vrlo mučnoj situaciji u Novom Pazaru, odnosno događanjima u Islamskoj vjerskoj zajednici. Želim da, na osnovu tog člana, pozovem i nadležna ministarstva, prije svega Vladu u cjelini, da, u okviru svojih ustavnih i zakonskih nadležnosti, učini sve da omogući vjernicima da se opredeljuju u kojem konceptu islamske verske zajednice žele da učestvuju.
Dakle, ne da se miješa u apsolutnu autonomiju koja je garantovana Ustavom i zakonima crkava i verskih zajednica, nego da pomoću svojih nadležnosti omogući imamima, vjerskim službenicima i vjernicima da pripadaju onoj organizacionoj jedinici koju smatraju adekvatnom, u smislu konzumiranja svojih vjerskih prava.
Drugi aspekt, koji je veoma važan i koji je prisutan u događajima u zadnjih nekoliko nedelja, jeste da jedna od organizacionih jedinica u Islamskoj vjerskoj zajednici upotrebljava nasilje da bi nametnula svoj koncept i viđenje organizacije islamske zajednice.
Mislim da je krajnje vrijeme, ono što sam danas dobio informacije sa terena, jeste da je Vlada obavezna, na osnovu Ustava i zakona, da u ovom slučaju interveniše, da smanji tenzije koje se dešavaju oko džamija u Novom Pazaru, jednim prostim, jednostavnim pristupom, dakle, da omogući vjernicima, vjerskim službenicima slobodan izbor na koji način i u kojim objektima će izvršavati svoje vjerske obaveze, što je elementarno ustavno pravo svakog građanina. Samo to sam htio da kažem. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nenad Konstatinović, a zatim narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, delim zadovoljstvo narodnih poslanika što je ovaj zakon pred nama, ne zato što na ovaj način mi ispunjavamo jednu od obaveza Skupštine, po Zakonu o sprovođenju Ustava, da donesemo ovaj zakon, već zato što ćemo na ovaj način omogućiti da se formira jedna od najvažnijih institucija u ovoj državi, a to je Ustavni sud.
Ustavni sud je u blokadi više od godinu dana. To su mnogi istakli. Postoje razlozi za to i postoje načini na koje će ta blokada biti otklonjena donošenjem ovog zakona, a to ću objasniti.
Zašto je Ustavni sud važan? Ustavni sud rešava određene pravne sporove, ali to su sporovi koji imaju i elemente politike. Mi smo svi svedoci, svakog dana slušamo sa ove govornice da se daju politička tumačenja određenih ustavnih pitanja, kao što je npr. da li treba da budu raspisani izbori za gradonačelnika Beograda ili ne treba da budu raspisani, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Takva pravna pitanja sa elementima politike treba da rešava Ustavni sud na jedan depolitizovan način, dakle, pravnim rezonovanjem i pravnom metodom. Nadam se da ćemo mi uspeti u narednom periodu da omogućimo ovoj instituciji da radi.
Netačne su, naravno, one tvrdnje koje smo čuli i tokom današnjeg dana, da Ustavni sud neće moći da funkcioniše kada izaberemo 10 sudija Ustavnog suda, jer Zakon o sprovođenju Ustava kaže da, ukoliko je dve trećine sudija izabrano, taj sud je konstituisan i može da počne da radi. Osnov za postojanje Ustavnog suda nalazi se u Ustavu Republike Srbije. Dakle, to je posebna institucija koju je predvideo Ustav i nema veze sa sudskom vlašću.
Juče smo imali prilike da čujemo da je Ustavni sud deo sudske vlasti i da bi na njega mogli da primenjujemo, u krajnjem slučaju, Zakon o sudijama, Zakon o sudovima i da bi Odbor za pravosuđe mogao tom temom da se bavi. Odbor za pravosuđe ne može da se bavi temom Ustavnog suda, jer Ustavni sud nije deo sudske vlasti, već zaseban organ koji ima zadatak da čuva i brani ustavnost i zakonitost u ovoj zemlji.
Sam Ustav ograničio je predlagača u donošenju zakona tako što je dao osnovna rešenja u Ustavu. Meni je drago da mogu da vidim iz ovog predloga zakona da su korišćena i komparativna rešenja iz zemalja koje imaju bogatu ustavnu tradiciju, kao što su Austrija, Italija, Nemačka, a i neka rešenja koja postoje u ustavima i zakonima o ustavnim sudovima iz zemalja u okruženju.
Mislim da je dobro što je novi zakon jedinstven, u smislu da i uređuje Ustavni sud i postupak pred Ustavnim sudom i dejstvo njegovih odluka. Iako smo čuli zamerke na taj račun, mislim da je to mnogo bolje rešenje nego što je bilo ranije, da to bude definisano sa dva različita zakona.
Zakon o Ustavnom sud ima niz dobrih i niz novih rešenja. Pomenuo bih neka od njih. U prvom redu, ovim zakonom garantuje se javnost, obezbeđena je i utvrđena javnost prilikom rada Ustavnog suda, odlučivanja i donošenja odluka, tako da će svaki građanin u ovoj zemlji moći da zna kakvu je odluku doneo Ustavni sud i u kakvom postupku.
Drugo bitno pravilo za naše građane, koje je utvrđeno ovim zakonom je praktično utvrđivanje siromaškog prava, koje nije ranije postojalo za postupke pred Ustavnim sudom, što znači da naši građani koji nemaju finansijskih mogućnosti da vode postupak pred Ustavnim sudom, Ustavni sud može da odluči da im svi troškovi postupka budu nadoknađeni. Naravno, kako je i moja koleginica Maja Laušević rekla, ne plaća se nikakva taksa za podnošenje bilo koje vrste predloga pred ustavnim sudom.
Da bi se postigla nezavisnost Ustavnog suda i nezavisnost sudija, to je ono što mislim da mnogi nisu shvatili, iako su govorili o ovom predlogu, pod jedan, Ustav je omogućio, doduše komplikovan način izbora, ali način izbora koji garantuje mnogo veću nezavisnost nego što je to bilo ranije.
Biranje na ovaj način, gde Skupština Srbije predlaže 10 kandidata, a predsednik države imenuje pet od tih 10 i način gde predsednik države predlaže 10 kandidata, a Skupština Srbije imenuje pet kandidata, definitivno garantuje mnogo veću nezavisnost sudija nego što smo imali ranije kada je to radio Zakonodavni odbor ili Odbor za pravosuđe Skupštine Srbije.
Drugi način za postizanje nezavisnosti sudija Ustavnog suda je i u tome da uslove i ispunjenost uslova za razrešenje sudija Ustavnog suda utvrđuje sam Ustavni sud. Gospodine Krasiću, moram da kažem da niste u pravu i da taj amandman smatram da ne treba prihvatiti, iz prostog razloga što ako Narodna skupština ili predlagač određenog sudije bude odlučivao i o ispunjenosti uslova, onda ne možemo govoriti o nezavisnosti sudija. Dakle, ispunjenost uslova za razrešenje sudija Ustavnog suda utvrđuje sam Ustavni sud, nezavisno od Narodne skupštine ili predsednika Republike.
Treći način na koji se pokušava da se uspostavi nezavisnost sudija je onemogućavanje da sudije Ustavnog suda budu članovi političkih stranaka. To ranije nije bilo predviđeno kada su u pitanju sudije Ustavnog suda, važilo je za sudije redovnih sudova, čak je predlagač zakona pojačao ovu ustavnu odredbu i rekao da će automatski razlog za razrešenje predstavljati ukoliko neki sudija postane član neke političke stranke.
Pomenuo sam blokadu u kojoj je Ustavni sud bio u proteklom periodu, bio je više od godinu dana i bio je od trenutka od kada je predsednik Ustavnog suda otišao u penziju. Zašto je Ustavni sud bio u blokadi? Zato što mi nismo imali instituciju zamenik predsednika Ustavnog suda i nije imao ko da sazove sednicu Ustavnog suda. Sada se ovim zakonom takva mogućnost otklanja, uvodi se zamenik predsednika Ustavnog suda i zamenik će, u slučaju sprečenosti, moći da saziva sednice Ustavnog suda. To je jedno od dobrih rešenja u ovom zakonu.
Što se tiče samih postupaka, postupci su i bolje i preciznije određeni, oni koji su postojali i ranije prema zakonu, kao što je postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opštih akata i postupak rešavanja sukoba nadležnosti. Postoji niz novih postupaka u ovom zakonu, kao što je postupak za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja. Gospođo Radeta, jeste naslov u Ustavu drugačiji od ovoga kako piše, ali u članu 169. piše da se zakoni proglašavaju, pa iz tog razloga i jeste postupak za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja.
Postoji jedan postupak koji mi svi znamo da nije u prošlosti bio omogućen zakonom, a to je postupak kada se Ustavni sud bavi mandatima narodnih poslanika. Svi smo bili svedoci da su i u prošlom sazivu oduzimani mandati narodnim poslanicima protivno njihovoj volji. Oni su se obraćali i Ustavnom sudu i Vrhovnom sudu Srbije i dobijali i od jednog i od drugog suda odgovor da oni nisu nadležni za takva pitanja.
Sada se nesumnjivo uvodi i Ustavom i ovim zakonom da za svako pitanje mandata i potvrđivanje mandata narodnim poslanicima nadležan je Ustavni sud i Ustavni sud je dužan da u roku od 72 sata donese odluku da li je neko pravo povređeno ili nije.
Ono što je svakako najveća novina u ovom zakonu i što smo čuli i od drugih kolega, a to je uvođenje instituta ustavne žalbe. Institut ustavne žalbe postojao je u Povelji Srbije i Crne Gore i pred Sudom Srbije i Crne Gore se mogao voditi postupak po ustavnoj žalbi, samo ni jedan takav postupak, koliko znam, nije doveden do kraja. Siguran sam da svi ovi postupci o kojima smo pričali, a to su mandati narodnih poslanika, nikada nisu dobili epilog pred Sudom Srbije i Crne Gore. U našoj praksi pred Ustavnim sudom Srbije ta mogućnost ne postoji praktično od 1974. godine i nije postojala ni Ustavom iz 1990. godine.
Šta znači ustavna žalba? To je važno da građani znaju i da mogu to sredstvo pravilno da koriste. Ustavnu žalbu može podneti svaki građanin ove zemlje ukoliko smatra da mu je povređeno njegovo ljudsko ili manjinsko pravo koje je zagarantovano Ustavom Republike Srbije. Dakle, najvažnije slobode i najvažnija prava zagarantovana Ustavom štite se institutom ustavne žalbe.
Ono što je važno, treba reći i da umesto nekoga kome je povređeno to pravo, ustavnu žalbu mogu da podnesu i drugi državni organi i organizacije, ukoliko ih na to ovlasti pojedinac kome je to pravo ugroženo.
Važno je da se shvati da je ustavna žalba jedno izvanredno pravno sredstvo. Zašto to kažem? Zato što ne spada u red niti pravnih, redovnih i vanrednih lekova koji se mogu koristiti pred sudom. S druge strane, ustavna žalba se ne može podneti ukoliko se prethodno ne iscrpe sva redovna i pravna sredstva pred redovnim sudovima. Dakle, da građani ne pomisle da mogu odmah da se obrate Ustavnom sudu, potrebno je prethodno da zaštitu svog prava potraže pred redovnim sudovima, ukoliko u tome ne uspeju, oni mogu da podnesu ustavnu žalbu.
Postoji jedan izuzetak od ovog pravila, a to je izuzetak kada se radi o povredi na pravično suđenje i kada sporovi građana traju suviše dugo i ne rešavaju se u razumnom roku. Dakle, svako onaj ko smatra da njegov spor koji vodi pred sudom nije rešen u razumnom roku, a to su sigurno sporovi koji traju više od 10 godina, može da se obrati Ustavnom sudu putem ustavne žalbe i da Ustavni sud naloži redovnom sudu kakvu radnju treba da preduzme.
Ono što je svakako vrlo važno, to je da će, ukoliko se utvrdi da je ustavna žalba bila valjana i da je izvršena neka povreda nekog ljudskog ili manjinskog prava građana, taj građanin moći da naknadi štetu. Jedan efikasan mehanizam je uveden, da se ne bi naknada štete ostvarivala samo u parničnom postupku koji može da bude dug, predviđa se postojanje komisije za naknadu štete koju formira ministar i sa kojom će građani moći, i pred kojom će moći da dogovaraju i da ostvare svoje pravo na naknadu štete. Ukoliko nisu zadovoljni takvim dogovorom, oni mogu ponovo u parničnom postupku da utvrđuju svoje pravo na naknadu štete.
Apsolutno verujem da ovaj zakon predstavlja dobar pravni okvir za rad Ustavnog suda Srbije i isto tako sam siguran da će velika većina narodnih poslanika glasati za ovaj zakon. Pozivam i poslanike opozicije, pošto je ovo jedan vrlo važan zakon i zakon koji omogućava formiranje institucija u ovoj državi, a i opozicija je pričala o tome da treba da se formira Ustavni sud, da glasaju za ovakav predlog zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić po članu 101. Poslovnika. Izvolite.

Samo zbog javnosti, jer gospodin Konstatinović je napravio mnogo grešaka , a uzeću samo jednu. Gospodine Konstatinoviću, i do sada se nije plaćao nikakav trošak za postupak pred Ustavnim sudom. Ne zbog toga što nije postojala sudska marka, nego zato šti je u propisima bilo regulisano da se ne plaća nikakva taksa. Kada kažete troškovi postupka, onda verovatno onaj ko je inicirao postupak je plaćao nekog advokata, ali to nije ulazilo u predmet razmatranja pred Ustavnim sudom.
Izrekli ste niz nepreciznih stvari, jedna od tih jeste: Zakonodavni odbor po onom prethodnom Ustavu se ništa nije pitao kada je bilo u pitanju izbor i razrešenje sudija Ustavnog suda nego se pitala Narodna skupština i predsednik Republike. Ali, dobro, niste vi u obavezi da znate bivši ustav, nije ni to bitno.
Javio sam se najviše zbog ovog što ste izneli, a tiče se vašeg zahteva da ostane ovo u članu 15. stav 2. da ispunjenost uslova za razrešenje sudija Ustavnog suda utvrđuje Ustavni sud. Sada ću sa nekoliko rečenica da vam pokažem koliko ste pogrešili, koliko je ovo suprotno postojećem Ustavu RS.
Imate pred sobom Ustav, uzmite član 174, pogledajte šta piše u stavu 3: O prestanku dužnosti sudija, na zahtev ovlašćenih predlagača – a tu sada da stanemo, predlagač može da bude Narodna skupština, predsednik Republike i ovi iz pravosuđa – za izbor, odnosno imenovanje sudija Ustavnog suda odlučuje Narodna skupština. Pa onda Konstantinoviću ide, inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje može da podnese Ustavni sud.
Najdalje što može Ustavni sud to je inicijativa. Van toga ne može. Inicijativa znači da Ustavni sud može da zaseda, pa da donese odluku, onu svoju odluku, internu, zaključak i kaže - mi sudije Ustavnog suda glasali smo sa toliko i toliko i došli smo do zaključka da treba da se razreši NN sudija Ustavnog suda, te u tom smislu podnosimo inicijativu predsedniku Republike zato što je NN sa njegovog spiska bio izabran, pa vas molimo da pokrenete postupak za razrešenje. I kraj priče. Apsolutno kraj priče.
Razrešenje i izbor sudija ne spada u tzv. adhezionu nadležnost sudija, suda. Ona se završava samo na stvarnoj nadležnosti. To znači, činjenicom da je neko izabran za sudiju, on stiče izvorno pravo da može da raspravlja, da učestvuje u odlučivanju itd. Znači, sudije Ustavnog suda nisu Savet Narodne banke Srbije i to je pogrešna odredba u tom zakonu. Ne mogu oni da utvrđuju prethodno nešto što je u isključivoj nadležnosti ovlašćenog predlagača. Ako je predsednik Republike ovlašćen da pokrene postupak za razrešenje, on to čini samostalno, a da li su ispunjeni uslovi utvrđuje Narodna skupština tokom rasprave, a naročito putem glasanja. Slična je situacija i kada izvorno Narodna skupština želi da pokrene postupak za razrešenje nekog sudije Ustavnog suda koji je izabran sa one liste o kojoj mi ovde glasamo. Znači, to je što se tiče teorije rešeno i tu nema nikakvih problema. Dalje, rekli ste jednu veliku neistinu. Po prethodnom Ustavu, Ustavni sud i nije bio ovlašćen da razmatra pitanje mandata poslanika Narodne skupštine.
(Predsedavajući: Vreme.)
Evo, završavam. Tako da ta lutanja koja su bila nekada ona su s pravom bila, pa su se neki za zaštitu obraćali Saveznom ustavnom sudu, gde je postojao institut ustavne žalbe. Ali, opet je pitanje da li je odluka o prestanku mandata ta pojedinačna odluka o kojoj može da se raspravlja.

Hvala, gospodine Krasiću. Povredili ste dostojanstvo Konstantinovića i sada se javlja po Poslovniku, po članu 104. Izvolite, gospodine Konstantinoviću.