Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, naš narod ima jednu izreku, kaže: kako sam se udala, dobro sam se i nadala. Prvi sam na spisku, čekam juče od dva sata da dođem na red i evo posle dana i po vremena najzad dođoh na red.
Elem, nisam ovu izreku rekao zbog toga, rekao sam zbog jedne druge stvari. Prva dva govornika, koji su zaista govorila o ovom zakonu, a to su bili gospodin Marton i gospodin Krasić, kao dva opoziciona poslanika, zaista su imali dobru, konstruktivnu diskusiju, osvrnuli su se na ovaj zakon i rekli su koliko je on bitan i važan, pohvalile su neke njegove odredbe, rekli su da smatraju da neke stvari treba i menjati.
Za očekivati je bilo s obzirom na ovu temu koja je vrlo važna i koju imamo danas na dnevnom redu da diskusija i dalje ide u tom pravcu, jer zaista pred nama je jedan tekst od koga mnogo štošta zavisi. Pred nama je jedan tekst o kome smo, dok nije došao u ovu skupštinu, diskutovali maltene svakog dana po Poslovniku, pozivajući se zašto ga nema, zašto nije donet i nalazeći raznorazne razloge.
Dakle, diskusija je baš od strane opozicionih poslanika krenula je u jednom pravom smetu, da bi eto kasnije uzela neki drugi pravac, otišla dosta daleko i današnji dan maltene smo ceo izgubili pričajući o drugim stvarima. No, da ne bih upao u istu zamku, da se vratim temi. Dakle, vratiću se zakonu o Ustavnom sudu.
Kada smo pre godinu dana, baš na današnji dan, doneli Ustav, između ostalog, svi smo se ponosili time i bila su nam puna usta toga da vodimo novu instituciju i neke institucije koje već postoje i dajemo nove ingerencije i nove nadležnosti. Svi smo baštinili to, da smo učestvovali u donošenju tog ustava.
I zaista onaj prošli saziv ove skupštine imao je čime da se ponosi i posle 180 godina Srbija, kao samostalna država, po prvi put je dobila Ustav.
Kao jedna od najvažnijih institucija tog novog Ustava je upravo Ustavni sud. Značaj Ustavnog suda je zaista toliki da diskusija o ovoj temi i o ovoj tački dnevnog reda ne bi smela da skreće u drugom pravcu.
Naime, sam Ustav je čitav jedan svoj deo VI deo posvetio Ustavnom sudu, što takođe potvrđuje njegov značaj. U članu 166. vrlo jasno definisao je položaj Ustavnog suda, rekavši da je to samostalan i nezavisan državni organ, koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. U stavu 2. je takođe propisao da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće.
Dakle, pričamo o jednoj instituciji koja se zaista nalazi na vrhu piramide državnih organa, u koju svi treba da pogledamo, pričamo o jednoj instituciji za koju nam je postojeći Ustav dao pravo, ustavnu žalbu da joj se neposredno obratimo ukoliko su povređena neka od naših prava.
Pričamo o nečemu što je do te mere važno u našem pravnom sistemu i u našoj državi da, kao što je prošli skupštinski saziv imao privilegije da učestvuje u donošenju Ustava, ovaj skupštinski saziv ima tu možda privilegiju da donese jedan niz zakona u razradi Ustava, koji smo doneli prošle godine, između ostalog i ovaj zakon o Ustavnom sudu.
Kratko bih se zadržao samo na jednom delu ovog zakona, s obzirom da sam po ovom spisku ovde prvi govornik, a da ima više od 35 prijavljenih i naravno druge će kolege verovatno obraditi nešto drugo. Zadržao bih se na postupku o odlučivanju i o povredi Ustava od strane predsednika Republike.
Zadržao bih se na ovom delu iz više razloga. Jedan od razloga je što ovaj deo zakona o Ustavnom sudu, između ostalog, govori o tome da niko nije iznad Ustava i zakona, pa ni sam predsednik Republike.
Mislim da je to ne samo pravna, nego i civilizacijska tekovina, koja je inkorporirana u ovaj zakon i da je kao takvu treba posebno istaći. Ovde su propisani vrlo jasno uslovi i način na koji se utvrđuje da li je predsednik Republike eventualno povredio Ustav, eventualne sankcije koje postoje za to, ko donosi odluku po tom pitanju i na koji način.
Naime, ova materija regulisana je članom 93. do 98. Predloga zakona koji imamo pred sobom i ona daje Narodnoj skupštini Republike Srbije, čiji smo sastavni deo kao narodni poslanici, pravo da pokreće postupak o odlučivanju i o eventualnoj povredi Ustava od strane predsednika Republike.
Nakon pokretanja ovog postupka, odnosno inicijalnog akta od strane Narodne skupštine, ovaj akt se dostavlja Ustavnom sudu. Da bi on uopšte mogao da uđe u pravnu proceduru, on mora da ispunjava najmanje tri uslova, odnosno on kao takav mora da sadrži pravni osnov na osnovu koga se pokreće, odredbe Ustava koje su povređene i dokaze na kojima se sam akt zasniva, odnosno dokaze na kojima se zasniva to da je predsednik eventualno povredio Ustav.
Ustavni sud, kada dobije jedan ovakav akt, odnosno kada se pokrene ovakav postupak, dostavlja taj akt predsedniku Republike na odgovor. Ovde možda treba intervenisati eventualno nekim amandmanom, jer je predviđeno da Ustavni sud sam utvrđuje rok u kome predsednik Republike treba odgovoriti na ovaj akt.
Iako je predviđen krajnji rok od 45 dana, u kom roku je Ustavni sud dužan da odluči da sprovede čitav postupak, možda bi eventualno nekim amandmanom ovde trebalo intervenisati i odrediti neki rok u kome je Ustavni sud dužan da dostavi ovaj akt predsedniku Republike, a on dužan u određenom roku da da svoj odgovor. S obzirom na to koliko ima amandmana, biće mogućnosti da i u diskusiji o amandmanima ovo pitanje pažljivije razmotrimo.
Članom 94. Predloga zakona je predviđeno da će Ustavni sud zakazati raspravu, da se na ovu novu raspravu pozivaju, s jedne strane predsednik Republike, a sa druge strane predsednik Narodne skupštine, da je u toku same ove rasprave Ustavni sud ograničen samo na odlučivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu Narodne skupštine o pokretanju postupka, a ne i eventualno i o nekim drugim pitanjima.
Nakon donošenja odluke o tome da li je predsednik Republike povredio ili ne neku ustavnu odredbu, odluku o tome Ustavni sud dostavlja, s jedne strane, Narodnoj skupštini kao inicijatoru, kao pokretaču čitavog postupka, i, s druge strane, naravno, predsedniku Republike, kao organu koji je eventualno učinio povredu, zbog čega je čitav postupak i pokrenut.
Predviđen je, dakle, u članu 96. stav 2. rok od 45 dana od dana podnošenja akta Narodne skupštine kojim se pokreće postupak, u kom roku je Ustavni sud dužan da donese ovakvu odluku, što je dobro, jer sprečava eventualni voluntarizam i odugovlačenje postupka ili čak nepostupanje, a imali smo puno diskusija u tom pravcu.
Treba pomenuti, u okviru ovih odredbi, da postoji mogućnost da Ustavni sud i obustavi postupak, dakle, da ne odlučuje meritorno po aktu Narodne skupštine, već da postupak obustavi i pre meritornog odlučivanja o aktu. Za to su predviđena dva slučaja: prvi je, ako Narodna skupština povuče akt o pokretanju postupka; drugi, ako u toku postupka prestane funkcija predsednika Republike.
Na kraju, odluka o Ustavnog suda i o povredi Ustava od strane predsednika Republike ima pravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Narodnoj skupštini i, kao što i odredba Ustava kaže i ono što je kasnije sadržano u samom zakonu, takva odluka je konačna i opšteobavezujuća.
Dakle, obratio sam pažnju ovde na jedan specifičan postupak koji se verovatno u praksi neće često primenjivati, odnosno neće se po njemu raditi, ali je jako bitno da on postoji u ovom zakonu, još jednom bih naveo, zato što u našem ustavnom poretku, donošenjem novog Ustava i zakona o ustavnom sudu, zaista nijedan državni organ, nijedna institucija u ovoj zemlji ne može da bude iznad Ustava i zakona.
Upravo su ove odredbe brana prema eventualnom takvom ponašanju od nekoga ko je u datom trenutku predsednik Republike, ma ko on to bio.
Na kraju, pozvao bih sve narodne poslanike, obzirom na značaj zakona koji danas imamo na dnevnom redu, da se ponovo pozovem na ono kako je ova sednica jako ozbiljno krenula razmatranjem ovog zakona, da svi daju svoj maksimalan doprinos jednoj konstruktivnoj diskusiji.
Imamo dobar tekst zakona pred sobom, imamo zakon koji je dobro i zanatski napisan, koji je potpuno jasan, koji je razradio odredbe Ustava koje se tiču ove materije, imamo dosta amandmana, nadam se da će ministar i Vlada prihvatiti neke od amandmana koji će verovatno poboljšati ovaj tekst.
Pred nama je zakon od izuzetne važnosti i, u odnosu na važnost teme koju imamo na dnevnom redu, mislim da svi tako treba i da se ponašamo.
U svakom slučaju, poslanici DSS i NS podržavaju ovaj tekst zakona, uz eventualne male izmene. Sa zadovoljstvom ćemo svi glasati za ovaj zakon i definitivno ustanoviti Ustavni sud u ovoj zemlji, jer je ovoj zemlji i ovom narodu on više nego potreban.