Dame i gospodo narodni poslanici, mi sada imamo na dnevnom redu izbor sudija Ustavnog suda, a sa liste koju je predložio predsednik Republike Srbije. Mi, kao narodni poslanici Skupštine Republike Srbije, na osnovu dva člana Ustava, imamo ovlašćenje i obavezu da radimo ovaj posao.
Interesantno je da je jedan od narodnih poslanika rekao da se ovde raspravlja više politički, pa u svojoj diskusiji skoro osporio pravo narodnih poslanika da donose odluke koje se tiču izbornog prava Narodne skupštine, što je regulisano članom 99. gde je u tački 2. rečeno da, između ostalog, a u okviru svojih izbornih prava, Narodna skupština vrši izbor i razrešenje sudija Ustavnog suda.
Ustavni sud za SRS je uvek veoma važna i jedna od možda najvažnijih tema o kojoj treba da raspravljamo u Narodnoj skupštini, a to ukazuju i odredbe Ustava.
Podsetiću vas da je Ustavnom sudu u Ustavu Republike Srbije posvećeno 10 članova. Da bi mogli da razumemo koliku snagu, važnost i značaj taj Ustavni sud treba da ima porediću još sa nekim institucijama na koji način i sa koliko odredaba tretira Ustav Republike Srbije: predsednik Republike – 11 članova je posvećeno, Narodna skupština i Vlada Republike Srbije po 13, Zaštitnik građana jedan i Vojska Srbije tri.
Naravno, o svim ovim institucijama treba doneti posebne zakone i nadam se da ćemo u ovom sazivu imati zakon o Narodnoj skupštini, s obzirom da to nismo uspeli u više navrata do sada.
Poslanici DS su zaista, ono o čemu je govorio i gospodin Dragan Todorović, poslanik SRS, pokušali da obmanu javnost i da ukažu na to da SRS nije za izbor Ustavnog suda. Na to smo ukazivali stalno, doduše pridruživali su nam se tu još neki poslanici, i da je to neophodno i obavezno.
Međutim, način na koji se ovo danas našlo pred narodnim poslanicima ukazuje da predlagač nije ozbiljno pristupio ovom problemu, odnosno izboru Ustavnog suda. Kako i na koji način? Ima li išta logičnije nego da predstavnik ove liste, a to je predsednik Republike Srbije, gospodin Boris Tadić, bude ovde kada razmatramo njegov predlog.
Onda je Boško Ristić pokušao da objasni da predsednik Republike Srbije i Narodna skupština imaju ista prava i da to onda nije ni bitno i ne treba da bude ovde. Mislim da je trebalo da bude ovde, da damo jedan značaj i ton važnosti izboru sudija Ustavnog suda.
Samo ću vas podsetiti da u prethodnom mandatu za izbor sudija Ustavnog suda predsednik Republike Srbije je predložio tri kandidata, a za neke od ta tri kandidata nisu glasali ni poslanici DS, što ukazuje da nije imao ozbiljnu nameru da se izvrši izboru sudija Ustavnog suda, jer da jeste, predložio bi kandidate za koje će bar glasati poslanici DS. Njemu nije ni odgovaralo da se izabere Ustavni sud, jer štošta od onog dana do danas što je prošlo, sigurno ne bi, da smo imali Ustavni sud, koji je trebalo da štiti prava građana, između ostalog.
Mi smo, prilikom vođenja aktivnosti oko usvajanja Ustava Republike Srbije, ukazivali da nije najbolji način izbor sudija na ovakav način. Imamo sada tri subjekta koja vrše izbor ili tri institucije, zaista veoma važne, koje vrše izbor sudija Ustavnog suda.
Pošto se predviđa u Poslovniku o radu Ustavnog suda da će se razrešiti neke dileme i neke nepoznanice, izražavam sumnju da sudije Ustavnog suda, dakle njih 15, kada svi budu izabrani – poslovnikom o radu Ustavnog suda možda će biti predviđeno, a on je promenljiv, moći će da se menja više puta u toku trajanja mandata sudija Ustavnog suda – pa da kažu sudije Ustavnog suda koje je izabrao predsednik Republike, e pa mi smo najvažniji, nas je predložio predsednik Republike.
Poznato vam je da je SRS imala želju i potrebu da se donese i usvoji Ustav Republike Srbije, kako bismo zaštitili Kosovo i Metohiju, i onda smo odustali od tih svojih namera, odnosno našeg viđenja kako bi trebalo rešiti taj problem. I možda i tačno je da za mnoge zakone nismo glasali, ali smo za to, dok se oni ne promene, da se poštuju i za to smo da se poštuje i ovaj način na koji se vrši izbor sudija Ustavnog suda.
Gospodin Batić je ovde osporavao i čulo se još od nekih da ima nekoliko kandidata koji treba za godinu dana da odu u penziju. Ne mogu potpuno da se priključim kritici tog načina izbora. Malo mi je nezgodno što gospodin Batić nije tu, da bi i za njega, kao diplomiranog pravnika, doktora pravnih nauka, i za mnoge kolege diplomirane pravnike, najveće dostignuće bilo da svoju radnu i profesionalnu karijeru, kao diplomirani pravnici, završe kao sudije Ustavnog suda.
To ne bi bio neki veliki problem da nije u pitanju ono što sam mogao da saznam, da nije u pitanju nešto sasvim drugo. U Nacionalnoj strategiji reforme domaćeg pravosuđa postoji i sekretarijat za sprovođenje strategije, i onda su formirane razne komisije, pa u izveštaju tih komisija stoji da kondicione pripreme naših sudija, misli se na sudije redovnih sudova, vrše neke institucije SAD.
Zamislite, kondicione pripreme za sudije, da vam oni neće biti fudbaleri? Zbog čega li je to? Dok se dovoljno ne osposobe i ne pripreme neki stručnjaci koji se sada možda nalaze na tim kondicionim pripremama, a treba da budu sudije Ustavnog suda, zbog toga svesno se ide u predlog ovih koji će za godinu ili možda dve da odu u penziju. Ne vršim podelu stručnjaka po godinama nego zaista po onom što oni znaju i umeju da rade, ali ovde se plašim da nam opasnost ne dolazi odatle.
Čuli smo, takođe, od jednog narodnog poslanika da je rekao, nije konačna lista onih 10 koje predlaže Narodna skupština predsedniku Republike Srbije, nego da je svaki od 250 poslanika mogao da ima svog kandidata, po jednog kandidata. A onda se pitamo se, zašto ne dva ili više. Ni to nije važno. Zašto vi niste predložili više od 10, nego je to tačno i potpuno jedan politički, odnosno trgovački dogovor, kako nam na kraju svog izlaganja reče i narodni poslanik Dragan Todorović.
Čuli smo, takođe, ono što je karakteristično za ove kandidate da imamo geografske tzv. brendirane kandidate, nestručne, stranačke, nemoralne, imamo sve osim stručnih i onih koji bi savesno radili svoj posao sudije Ustavnog suda.
Vrlo često su neki poslanici iz Demokratske stranke pre svih, jer drugi nisu ni diskutovali, isticali ono što piše u članu 166. Ustava Republike Srbije, da je Ustavni sud samostalan, nezavisan državni organ koji štita ustavnosti i zakonitost, ljudska i manjinska prava i slobode. To je tačno, to je odredba Ustava, a ovi kandidati koji se nalaze na ovoj listi, koji se nalaze na listi koja je predložena od strane Skupštine prema predsedniku Republike Srbije zaista ne garantuju da će to tako i da bude.
Jedan od govornika reče - stanje haosa nekima odgovara i zato se vi protivite izboru Ustavnog suda. Mislio je, naravno, na poslanike SRS i on je priznao, a podržava ovu vladu, da u Srbiji vlada haos.
Mi ne mislimo da je haotično stanje, mislimo da mnoge institucije ne rade odgovorno, ne rade dovoljno kvalitetno i valjano svoj posao, ali nama iz SRS i te kako odgovara Ustavni sud i želimo da što pre bude formiran, odnosno da izaberemo, ali pravi Ustavni sud.
Iz biografija kandidata, odnosno dva kandidata samo ću pročitati jedan deo da bi mogli da shvatite, ono o čemu sam govorio vezano za kondicione pripreme sudija, da sam potpuno u pravu. Jedan od kandidata Predrag Ćetković u svojoj životnoj i radnoj biografiji kaže da je u organizaciji Udruženja sudija Kanade, a preko Fonda za razvoj demokratije iz Beograda, proveo dve nedelje na stručnom usavršavanju u Montrealu tokom 2002. godine. To je onaj deo koji potpuno opravdava moju tvrdnju, odnosno sumnju i bojazan kakve će nam sudije Ustavnog suda biti postavljene.
Zatim, jedan od kandidata za sudiju Ustavnog suda, Dragiša Slijepčević. Mislim da je o njemu više od mene govorio kolega Momir Marković i još neki poslanici SRS, ali vidite šta kod njega u biografiji stoji - učestvuje u radu komisije za edukaciju sudija trgovinskih sudova, angažovan kao predavač na postdiplomskim specijalističkim kursevima Pravnog fakulteta u Beogradu iz oblasti trgovinskog prava i stečaja.
Već je poslanik Todorović rekao da ovo nije ustavni nego trgovački sud i da predsednik Republike Srbije upravo ovog Slijepčevića protežira za predsednika tog suda i onda je i na taj deo odgovor potpuno jasan. O Ustavnom sudu ovde nam je govoreno i iz Otpora. Nije dobro kada Otpor govori o Ustavnom sudu, ni kada ga kritikuje, ni kada ga hvali.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku.

Gospodine Albijaniću, vi ste taze predsedavajući. Pozivam se na član 136.

 

Pozivali ste se i pre podne, razumem. Nastavite.

Je l' mogu, gospodine Albijaniću? O čemu se radi? Ova rasprava je postala stvarno besmislena. Niko nije izašao da brani ove kandidate. Ovako ne može da se vrši rasprava. Nekoliko poslanika iz Demokratske stranke je izašlo i ovde su više objašnjavali o tome kako se pravi lista. Znamo mi kako se pravi lista, nego pohvalite nekog od vaših kandidata. Zar je moguće da se i vi stidite ovakvih kandidata? Stičem utisak na bazi ovakvog ponašanja danas da DSS ne želi da se hvata ove teme, Nova Srbija ne želi da se hvata ove teme, G17 plus je u rasulu, nema ni jednog.

 

Molim vas da vodite računa.

Ima jedan, izvinjavam se, još jedan ima. Sada je ovde besmislena svaka rasprava. Stičem utisak da ovde praktično kao najveća uvreda što je čovek mogao da doživi u svojoj profesiji jeste da ga predsednik Republike Boris Tadić predloži za sudiju Ustavnog suda. Tako ispada ova rasprava. Na početku sam vam rekao kakav je scenario, niko me nije demantovao, da su druga i treća tačka vezana trgovina itd.

Prosto sam iznenađen da vi revolucionari petooktobarci ne želite da branite kandidata Mariju Draškić. Evo šta je pisao profesor Marko Mladenović Pravnom fakultetu. Čovek je zaposlio tu gospođu, bila kod njega asistent i pesme pisao o njoj kakva je itd. On kaže ovako - sačekala je da dođu naši, to su vaši. Jedanaest potpisnika iz grupe naših tražilo je lustraciju, pa lustrirali ovog profesora. To je sada ono čestito, časno, moralno. Daću vam ovo što je profesor napisao, da se vi upoznajte, ali mislim da to ima i kod Borisa Tadića.

Molim vas, da bi ova rasprava bila konstruktivna, da bismo tu uporedili argumentaciju, jer ovo ispada monolog SRS, da bismo uporedili dokumentaciju, da bi javnost shvatila koliko su to kvalitetni kadrovi koje je predložio Boris Tadić, izađite i branite ove kandidate, kažite neku lepu reč za njih. Vaše ćutanje potvrđuje sve naše što pričamo.

Gospodine Albijaniću, pozivam vas da kada se jave poslanici iz onih poslaničkih grupa koje su na vlasti, da ih upozorite, da im izreknete opomenu ako krenu sa trla baba lan. Neka daju neku pohvalnu reč za ove kandidate. Ukoliko ne date pohvalnu reč, onda stvarno ispada da je najveća sramota nekome što ga je predložio predsednik Republike za sudiju Ustavnog suda.

Ne pričam o Borisu Tadiću nego pričam o funkciji predsednika Republike, potpuno druga dimenzija, da znate gospodine Albijaniću. Molim vas, vodite ovu sednicu kako treba.

 

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a zatim narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako uporedite Predlog zakona o Ustavnom sudu i način izbora sudija za Ustavni sud, mi smo daleko od Evropske unije, mi smo daleko od Evropske zajednice, mi smo daleko od demokratije, mi smo daleko od principa koje treba uvažavati, postavljati i poštovati kada se uzimaju u obzir kriterijumi za izbor sudija Ustavnog suda.

Ova procedura je vrlo komplikovana u Srbiji sa ovim predlogom, a podsetiću vas na Ustav Savezne Republike Nemačke. U članu 94. je propisano i normirano da Nemačka bira sudije Ustavnog suda tako što jednu polovinu bira Bundestag, a drugu polovinu bira Bundesrat.

Vidite šta je kod nas. Kod nas je da jednu polovinu predlaže predsednik Republike, drugu polovinu predlaže Narodna skupština, pet kandidata za Ustavni sud predlaže Kasacioni sud, a Kasacioni sud Srbija nema.

Dame i gospodo, kako stvari stoje, moram da vam kažem, a neka čuju i građani Srbije, ovo nije rasprava o Ustavnom sudu i izboru sudija, ovo liči na opelo za srpsko ustavno sudstvo, zbog toga što je naše pravosuđe bačeno u političku arenu. Stručna javnost i naši građani smatraju da pravosuđe u Srbiji nikad nije bilo u katastrofalnijoj situaciji nego što je danas. Glavno sporno pitanje ovog vremena jeste kome će pripasti kontrola nad pravom, i to i na zakonodavnoj, i na ustavnoj i na izvršnoj vlasti.

Kada vi gledate predložene kandidate i analizirate njihove biografije, i dođete do njihovih stručnih i moralnih kvaliteta, nećete zaključiti, niti ćete moći da potvrdite, ako je ona - da najmudriji donose i kreiraju pravo, a najhrabriji i najstručniji primenjuju pravo, to u konkretnom slučaju kod nas nije.

Postavljam pitanje ispred SRS i njenih narodnih poslanika - kada će Ustavni sud da počne da funkcioniše i kada će Ustavni sud da prestane da bude sluga političkih partija na vlasti? Da su političke stranke na vlasti imale nameru i želju, mogle su pre godinu i dve dana da donesu zakon o Ustavnom sudu, da izaberu sudije, da funkcioniše taj sud i ne bismo imali sada više od hiljadu nerešenih predmeta pred Ustavnim sudom.

Dame i gospodo, broj sudija koji se predviđa je 15. Odluke se donose jednoglasno. Samo jedan ako nedostaje nema odluke i građani Srbije neće moći da ostvare svoja prava zbog ovako pogrešnih zakona, ne uvažavajući okolnosti u kojima se nalazi Srbija i u kojima se nalazi pravosuđe.

Da vas podsetim, ako imate hiljadu nerešenih predmeta, a imate samo 15 sudija, a predviđa se ovim novim zakonom i ulaganje ustavne žalbe, hiljade ustavnih žalbi će krenuti onog dana kada bude stupio na snagu zakon o Ustavom sudu. Taj sud i ti ljudi će biti pretrpani, neće moći da se snađu i nema efikasnosti, nema ekonomičnosti tog suda.

Ustav, kao osnov i osnovni zakon, predviđa kao ustavnu kategoriju Ustavni sud Srbije. Ravnoteža između državne moći i ustavnih ograničenja mora biti regulisana zakonom o Ustavnom sudu.

Ta ograničenja, dame i gospodo, moraju biti delotvorna, kao što bi štitila individualnu slobodu građana i uskraćivala državnoj vlasti ono što pripada građanima. To se mora ostvariti u krajnjoj instanci pred Ustavnim sudom. Kako to u praksi izgleda? To u praksi kod nas neće zaživeti.

Naše pravosuđe – od sudije za prekršaje tj. od organa za prekršaje opštinskog suda, okružnog suda, Vrhovnog suda, Ustavnog suda, trgovinskih sudova – jeste politizovano. Sudije postavljaju političke stranke. Oni presuđuju kako im se od strane političkih stranaka na vlasti diktira. To je žalosno i to je poražavajuće za demokratiju u našoj državi, a ujedno za funkcionisanje celokupnog pravosudnog sistema kao grane pravne vlasti.

Podsetiću vas, upečatljiv primer traženja ove osetljive ravnoteže između državne moći i ustavnih ograničenja, dame i gospodo, predstavlja i Hamiltonovo opravdanje velikih, dalekosežnih ovlašćenja američkog predsednika po Ustavu iz 1787. godine. Šta to u praksi znači prevedeno kod nas? Stranka koja je na vlasti ima neograničena ovlašćenja da daje direktive i smernice i da utiče na donošenje sudskih odluka.

Po mišljenju SRS, Ustavni sud mora biti legitimna institucija slobode. Ovaj predlog zakona o Ustavnom sudu i načinu izbora sudija, po našem mišljenju, jeste zakon i način izbora sudija po porudžbini, kao što se šije odelo po želji mušterije, koja zauzvrat može ponešto da plati.

Po predlogu ovog zakona očigledno se može primetiti da se radi o prividnoj nezavisnosti Ustavnog suda. Narodne poslanike SRS ne može nijedna stranka koja je na vlasti i niko u ovoj državi ubediti, niti uveriti, da nema uticaja stranaka na vlasti na Ustavni sud i da neće biti. Biće ga, radiće Ustavni sud po nalogu aktuelne vlasti i drugačije ne. Mi, srpski radikali, smatramo da je nužno u ovom trenutku i ovim okolnostima obezbediti punu nezavisnost i nepristrasnost Ustavnog suda.

Nešto što se odnosi na Ustavni sud i na sudije Ustavnog suda, a ujedno, pokušaću dame i gospodo, da objasnim ukratko, ako mi dozvolite, kako izgleda ta nezavisnost i kakav je uticaj pojedinih faktora na nezavisnost i nepristrasnost našeg pravosuđa.

Treba razlikovati ugrožavanje nezavisnosti sudstva putem tih tzv. intervencija, tj. intervencija koje dolaze od strane pripadnika političke i privredne vrhuške, od intervencija od strane privatnih lica koja ugrožavaju pristrasnost, odnosno nestranačnost sudova. Naravno, ponekad je vrlo teško razlikovati te dve vrste intervencija, pošto ima slučajeva da se interveniše privatno, ali sa pozicija društvene moći.

Zapravo, sve te tzv. "zvanične intervencije" počele su da se sprovode u praksi kao privatne, čime se otvaraju vrata i onim mnogo štetnijim delovanjima na sud.

Često intervenišu, pored ovih subjekata, i prijatelji, rođaci, komšije, zemljaci zainteresovanih sudskih stranaka. Da postoje intervencije na sudove i sudije, pokušaću ukratko.

Kao institucije u procesu donošenja odluka, od kojih se onda mnoge tako i donesu, doduše kreću, navodno, u okvirima zakona, ali su na neki način drugačije no da su donete bez postojanja intervencija.

Drugo, postoje i privatne intervencije, ali takođe i intervencije od strane lica na određenim političkim i državnim funkcijama. Treće, postoje intervencije koje dolaze zloupotrebom određenih funkcionera, partijskih, privrednih, administrativno-upravnih, daleko opasnije i škodljivije za funkcionisanje celokupnog pravosuđa, nego one koje dolaze od strane poznanika, rođaka, kao i privatnih lica, mada su i rođaci i privatna lica koji intervenišu i te kako opasni.

Anonimni moćnici koji intervenišu, odnosno vrše pritisak na sudije, to mogu da rade, odnosno imaju odrešene ruke, upravo zahvaljujući činjenici da je sudsko mesto reizborno i da, prema tome, sudije egzistencijalno zavise od pravosudnih struktura. Kada sudije odbijaju da postupaju po takvim instrukcijama, koje dolaze od strane vanpravosudnih struktura, mogu se desiti i dešavaju se razne nepravilnosti u sudu i službi, naročito prilikom izbora sudija.

Nekada se ne interveniše otvoreno u vidu pritisaka nego u vidu konsultacija. Pazite, molim vas, kakav pritisak se vrši i na koji način. Razgovara se, sugestija se neka daje, što je manje drastičan, ali ne manje štetan način ograničavanja nezavisnosti sudova u donošenju odluka.

Pošto mi ipak vreme ne ide na ruku, a naše kolege iz SRS treba da učestvuju u raspravi, samo bih postavio jedno pitanje o jednom sudskom postupku, i izneo jedan podatak.

Privredni sud u Beogradu 30.6.1998. godine zaprima tužbu firme "Anvel", a tuženi je "Peka ib inženjering" d.d.s. sa sedištem u Beogradu, vrednost spora je 124.864,81 dolar i 11.502 marke. Bio je sudija u trgovinskom sudu koji je postupao u ovom predmetu Vladimir Kozar. Oštećeni u ovom slučaju jeste Ljubomir Andonovski, sa sedištem svoje firme u Sofiji. Kako to da naša država ne poštuje i ne uvažava sudske postupke i oštećene koji se pojavljuju pred našim sudovima iz inostranstva, konkretno iz Bugarske.

Vladimir Kozar u više navrata presuđuje kako njemu odgovara. Ukida se presuda tri-četiri puta. Stečajni upravnici i poznata sudija, čuvena Delinka Đurđević, učestvuje u ovom postupku, koja je sa onom stečajnom mafijom obuhvaćena istragom.

Šta se sada događa? Građanin, dakle firma iz Sofije pred sudom trgovinskim u Beogradu i pred Višim trgovinskim sudom u Beogradu ne može da ostvari svoja prava zahvaljujući neefikasnosti, nestručnosti, nesposobnosti i zloupotrebama sudija Trgovinskog suda u Beogradu i pojedinaca u Višem trgovinskom sudu.

Zbog toga, dame i gospodo, imamo takvu situaciju, a kažem vam, mnoge sudije svojim nestručnim i neefikasnim radom, a ujedno i usled korumpiranosti, nanose veliku štetu poštenim sudijama i poštenim tužiocima, časnim stručnjacima koji rade u našem pravosuđu.

Zbog toga treba što hitnije pristupiti reizboru i sudija i tužilaca, i onaj broj ljudi koji je ogrezao u korupciju i koji je nestručan i nekvalifikovan, da više ne zavijaju u crno sirotinju pogrešnim odlukama svojim. Hvala vam.

Preostalo vreme SRS iznosi pet minuta. Za reč po Poslovniku se javio narodni poslanik Rajko Baralić.