Gospodine Albijaniću, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po članu 226. Poslovnika o radu Narodne skupštine, i molim da citiram ceo član i molim da se zaustavi vreme: ''Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, i iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalazi, a koja su mu potrebna radi ostvarivanja funkcija za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.''

Gospodine Baraliću, samo jedan momenat i vratiću vam vreme. Dozvolite mi da kažem neku reč. Mi smo se dogovorili, i načelno je i formalno stavljena tačka dnevnog reda za poslanička pitanja, iz delokruga tog dobijanja informacija za narodne poslanike.
Ali, dozvoliću vam i sada ću vam vratiti početno vreme, pošto ne znam o čemu se radi, ali molim sve narodne poslanike da ne upotrebljavamo Poslovnik u svrhe postavljanja odgovarajućih pitanja.

Radi se o dva pitanja, oba su urgentna i njihovo odlaganje može da proizvede posledice, dakle to je suština. Gospodine Albijaniću, iz osećanja odgovornosti prema državi i narodu moram da pitam odmah.
Može li na čelu jedne zdravstvene ustanove, koja se zove Specijalna bolnica Ribarska banja, da bude doktor Branislav Katančević, koji je na ovaj način, gospodine potpredsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, unakazio bivšeg radnika, gospodina Miletić Dragomira, koji je odbornik SPS u Kruševcu. Ovaj čovek sutra ima zakazani operacioni dan, on ima veoma teške povrede, ima 78 godina, bivši je radnik Specijalne bolnice u Ribarskoj banji. Katančević dr Branislav je odbornik DS u Kruševcu i potpredsednik Opštinskog odbora DS u Kruševcu. On je nominovani kandidat za predsednika opštine u Kruševcu.
Nisam zlonameran i nisam zlurad. Pokrenut je odgovarajući pravni postupak u vezi sa, kako se to kaže, remećenja javnog reda i mira. Ali vas molim, ne može biti na čelu jedne zdravstvene ustanove, dakle ne može biti po saglasnosti i odobrenju Vlade Republike Srbije i ministra zdravlja, čovek koji se na ovakav način, čak i da je u pravu, obračunava sa starcima. To nije moguće. To nije dozvoljeno.
Očekujemo da ministar zdravlja, gospodin Tomica Milosavljević, i Vlada Republike Srbije preduzmu sve što je neophodno da ovaj čovek ne može da obavlja ovaj posao. To je prva stvar.
Druga stvar, po čijem nalogu i za čiji interes je gospodin Božidar Đelić pokrenuo inicijativu da će biti ukinut moratorijum na izgradnju nuklearnih centrala u Srbiji. Podsećam, 20 godina u ovoj zemlji postoji moratorijum o izgradnji nuklearki. O ovom pitanju ništa ne zna ministar za energetiku gospodin, Aleksandar Popović, koji je pre toga bio ministar za ekologiju.
Takođe, želim da kažem da se slučajno ili ne ova izjava gospodina Đelića poklapa sa stavom Vestinghausa, najvećeg dobavljača nuklearne opreme u svetu ili jednom od najvećih, da je nemoguće da zemlje koje imaju energetsku ugroženost, a to je navodno Republika Srbija, ne mogu više da imaju luksuz da imaju moratorijum na izgradnju nuklearki.
Pitam predsednika Vlade Republike Srbije, dr Vojislava Koštunicu, da li Vlada Republike Srbije u vezi sa ovim ima stav, da li je ovlastila gospodina Đelića da ovo izjavi i da li je ovo moguće bez rasprave u nadležnim odborima Vlade, u nadležnim odborima Republike Srbije i u parlamentu Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Molim narodne poslanike, mi smo danas imali sastanak šefova poslaničkih grupa, dogovorili smo se da će se u principu ovakva i druga pitanja ostaviti za kraj rasprave, u periodu između pola šest i šest, kada nisu vezana za temu rasprave, a ovo nije vezano za izbor sudija Ustavnog suda. Tako da molim narodne poslanike da se prosto to poštuje.
Između pola šest i šest možete da postavljate ova i slična pitanja, takav je bio dogovor danas.
Molim vas da se to poštuje. Hajde da se vratimo nazad na raspravu.
I to isto važi za gospodina Milivojevića. Pretpostavljam da ste se javili vezano za ovu temu.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nekoliko rečenica o kandidatima za sudije Ustavnog suda Srbije, moram da se osvrnem najpre na ono što je rekao gospodin Srđan Milivojević vezano za Slobodana Jovanovića.
Gospodine Milivojeviću, Slobodan Jovanović je rođen 1869. godine i nije počeo karijeru kao univerzitetski profesor, nego je bio sudijski pripravnik u Apelacionom sudu u Smederevu i, koliko je meni poznato, položio je ispit koji je adekvatan onome što se danas naziva pravosudni ispit, tako da ta vaša konstatacija nije tačna.
Doduše, meni je jasno zašto se vi slabo razumete u lik i delo Slobodana Jovanovića. Slobodan Jovanović je bio poznati srpski nacionalista i tokom 1942. i 1943. godine, kao predsednik emigrantske Vlade u Londonu, zastupnik ministra vojnog generala Draže Mihailovića.
Pre svega, prekršen je, dame i gospodo narodni poslanici, član 9. stav 1. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije. Naime, u tom članu je propisano kada je Narodna skupština trebalo da raspravlja o kandidatima za sudije Ustavnog suda i da donese zakon o Ustavnom sudu. Taj član 9. kaže ovako - izbor, odnosno imenovanje sudija Ustavnog suda izvršiće se najkasnije do kraja prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine. Ovo je, ako se ne varam, Treća sednica Drugog redovnog zasedanja i očigledno je da je povređen Ustavni zakon.
Kada bi političari iz vladajuće koalicije imali imalo političkog morala, kada bi osećali i trunku političke odgovornosti, onda bi neko, u najmanju ruku, morao da podnese ostavku, odnosno da snosi odgovornost, makar političku, zbog toga što je prekršen Ustavni zakon. Tu, pre svega, mislim na predsednika Narodne skupštine i na predsednika Republike Srbije Borisa Tadića, koji nije na vreme, u roku koji je propisan Ustavnim zakonom, Narodnoj skupštini podneo predlog kandidata za sudije Ustavnog suda Srbije.
Što se tiče samog predloga kandidata, ono što pada u oči na samom početku, to je da predlog kandidata ima jednu jedinu stranicu i na toj jednoj jedinoj stranici postoji samo jedna jedina rečenica obrazloženja o kandidatima koji su predloženi. Ta rečenica glasi - smatram da predloženi kandidati poseduju stručne i lične kvalitete, na osnovu kojih mogu obavljati funkciju na koju sam ih predložio, i ništa drugo. Onda mi o tim stručnim i ličnim kvalitetima predloženih kandidata možemo da steknemo neki utisak samo na osnovu biografija koje su priložili uz svoju kandidaturu.
Što se tiče samih biografija, veći deo tih biografija je napisan vrlo amaterski, nestručno i otprilike dobar deo tih biografija ne bi mogao da prođe čak ni kod učenika u osnovnoj školi, po stilu, jeziku itd.
Nenad Trifunović, kandidat za dužnost sudije Ustavnog suda Srbije, pa kaže, pazite rečenicu - po nacionalnosti sam Srbin državljanin Republike Srbije, dakle, bez zareza, bez bilo čega, kaže - Srbin državljanin Republike Srbije. Ovo je izgleda neka nova nacija.
Onda kaže šta ga preporučuje na tu funkciju, obratite sada pažnju - otac mi je bio dugogodišnji opštinski i pokrajinski funkcioner. To je važna preporuka da bi neko postao sudija Ustavnog suda Srbije 2007. godine.
Pazite dalje - kao zamenik okružnog tužioca zastupao sa optužnice za najteža krivična dela, pre svega za terorizam, a od 1999. godine i u slučajevima ratnih zločina, počinjenih na Kosovu i Metohiji, od strane pripadnika rezervnog sastava, pazite sada, Vojske Srbije i Crne Gore.
Čovek je bio 1999. godine zamenik okružnog javnog tužioca, a tada je još uvek postojala SRJ, a on navodno podizao optužnice protiv pripadnika Vojske Srbije i Crne Gore. Takva vojska u to vreme nije postojala. Inače, očigledno je da ovaj predloženi kandidat nema mnogo veze sa ustavnim pravom i sa postupkom pred Ustavnim sudom.
Onda, gospodin Predrag Ćetković, ne želim ništa ružno da pričam o čoveku, ne poznajem ga lično, ali iz njegove biografije se vidi da čovek isto nema nikakve veze sa Ustavnim sudom, niti je ikada radio profesionalno na nekom poslu koji bi imao veze sa postupkom pred Ustavnim sudom.
Onda, biografija prof. dr Milana Vlatkovića. Moram da kažem da je možda degutantno pričati o ljudima koje lično ne poznajemo, ali pošto je biografija jedino sredstvo da se mi upoznamo sa tim njihovim kvalitetima, onda nemam drugog izbora. Čovek je rođen 1946. u mestu Jošani u Lici, završio je Pravni fakultet 1968. godine, tada je bilo ono "Praško proleće" itd, a doktorirao je, zamislite, tek 2004. godine, i to na Privrednoj akademiji u Novom Sadu iz oblasti lokalne samouprave. Kakve veze sada ima ustanova koja se zove Privredna akademija sa lokalnom samoupravom i kako se na takvoj instituciji može steći doktorat iz oblasti pravnih nauka, nije mi baš najjasnije.
Dalje, Dragiša Slijepčević, moje kolege su rekle o tome kako je časno obavljao svoju dužnost, ali pazite, čovek je završio fakultet 1978. godine i sada stekao opet neku titulu koja meni nije jasna. On je, kaže, magistar pravnih i ekonomskih nauka. Ili je magistar pravnih ili je magistar ekonomskih nauka, jer ne može neko da bude magistar i pravnih i ekonomskih nauka. Takva nauka ne postoji, niti se naučna titula magistra pravnih i ekonomskih nauka uopšte može steći.

Gospodine Martinoviću, vreme za vaš poslanički klub je isteklo.

Izvinjavam se, ali u svakom slučaju biografije nisu ohrabrujuće i navode nas na odluku da mi jednostavno za ovakve kandidate ne možemo da glasamo.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Vladan Batić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, članovi 27. i 200. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Gospodine predsedniče, mislim da su uopšte predlog ovih tačaka dnevnog reda i rasprava o njima preuranjeni. Zašto? Zato što je najpre trebalo da bude donet zakon o Ustavnom sudu, proglašen od strane predsednika Republike, objavljen u "Službenom glasniku", pa tek se onda moglo preći na raspravu o kandidatima i izbor kandidata. Jednostavno, lako i prosto, jer svaka od ovih tačaka dnevnog reda i njeno izglasavanje može biti predmet nadvlačenja konopa ili konopca, to se događalo i pre nekoliko dana, jer mi ne znamo gde će i u kom smeru krenuti trgovina između stranaka vladajuće koalicije, pa se može dogoditi da ovaj zakon i ne bude usvojen. Dakle, preuranjeno.
Drugo, ministru pravde, gospodinu Petroviću, postavio sam pitanje na koje mi nije dao odgovor - da li je tačna informacija da bivši predsednik Ustavnog suda, gospodin Slobodan Vučetić, već 13 meseci, otkako je u penziji, i dalje prima platu predsednika Ustavnog suda? Kako, zašto, po kom osnovu i da li je tačno da je ta plata oko 230 hiljada dinara? Postavio sam mu pitanje: šta sa zaposlenima u pravosuđu, koji opet imaju plate između 9 hiljada i 17 hiljada dinara, i danas štrajkuju? Danas nijedno ročište nije održano nigde i situacija polako postaje haotična i anarhična. Nema odgovora.
Za to vreme koristim priliku da postavim pitanje predsedniku Administrativnog odbora, gospodinu Draganu Todoroviću, na bazi onoga što imamo u dnevnoj štampi - da li je tačno da Odboru nisu dostavljeni izveštaji o zaradama direktora Javnog servisa RTS-a, direktora BIA, direktora Preduzeća za puteve, kolike su te plate, kako ćemo, kada ćemo to saznati, u vreme dok zaposleni u pravosuđu, kao građani drugog reda, primaju nešto što je na nivou socijalne pomoći? Neophodno je, dakle, dobiti odgovore na ta pitanja.
Kolegi Ratkoviću bih predložio da pročita datume rođenja i datume zasnivanja radnog odnosa pojedinih od kandidata, pa će videti da samo troje njih može biti na mestu sudije Ustavnog suda svih 9 godina, kako je to zakonom predviđeno. Tu nam ne treba neka velika matematika. Ima jedan poslanički klub ovde u Skupštini koji se bavi milionima i milijardama, a ovo je jezik malih brojeva.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li reč žele predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika. Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba LDP. Imate deset minuta.