Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, više poslanika je tokom današnje rasprave tvrdilo da su jedna i druga lista vladajuće koalicije, stranačke liste. Čak su neki tvrdili da su to liste DS.
Želim za ovom govornicom da kažem da je prof. dr Agneš Kartag-Odri kandidat mađarske zajednice u Republici Srbiji, koju podržava poslanička grupa Vojvođanski poslanici. Inače, ni slučajno se nije moglo desiti da se na listama kandidata vladajuće koalicije nađe bilo koji pripadnik nacionalne manjine.
Što se gospođe Agneš Kartag-Odri tiče, ona je rođena 7. jula 1951. godine u Čoki, diplomirala je 1975. godine na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, za asistenta na Pravnom fakultetu u Novom Sadu je izabrana 1977. godine, a magistrirala je 1983. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. Doktorsku disertaciju je odbranila 1990. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. u zvanje docenta Pravnog fakulteta u Novom Sadu je izabrana iste 1990. godine, a zvanje vanrednog profesora je stekla 2003. godine na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.
Pored rada na univerzitetu, ona je bila jedno vreme novinar. Od 1995. godine do 2000. godine je radila kao viši naučni saradnik u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu. Kasnije, od 2000. do 2002. godine je radila u Saveznom ministarstvu nacionalnih i etničkih zajednica, u resoru za međunarodnu saradnju, a bila je i angažovana i u resoru za zakonodavstvo istog ministarstva. Bila je član jugoslovenskog tima za borbu protiv trgovine ljudima. Naravno, objavila je veliki broj stručnih publikacija na mađarskom, na srpskom i na engleskom jeziku.
Dakle, mislim da su stručni i moralni kvaliteti gospođe Agneš Kartag-Odri nesporni. Pored toga, sa ponosom mogu reći da je ona pripadnik nacionalne manjine, pripadnik mađarske zajednice, i ona dolazi sa teritorije AP Vojvodine. Naime, rođena je i živi u Vojvodini. Mi se nadamo da će predsednik Republike uvažiti sve ove naše argumente i da će da imenuje gospođu Agneš Kartag-Odri za sudiju Ustavnog suda.
Inače, izbor Ustavnog suda Srbije je najbolji dokaz iz proteklih devet meseci rada Narodne skupštine zašto je važno da autentični predstavnici nacionalnih manjina, a i autentični predstavnici Vojvodine, budu zastupljeni u Skupštini. Naime, lista kandidata, a i ona predsednika Republike, ne sadrži, naravno, nijednog pripadnika nacionalnih manjina, niti ime jedne osobe koja je rođena i živi na teritoriji Vojvodine.
Želim još jednom da saopštim činjenicu da se na listi predsednika Republike nalazi osam kandidata iz Beograda, na skupštinskoj listi još dodatnih šest. Dakle, od 20 predloženih kandidata, 14 živi u ovom trenutku u Beogradu.
Nažalost, niko iz poslaničkog kluba DS nije izašao za ovu govornicu i niko nije rekao da je predsednik Republike napravio ogromnu, katastrofalnu grešku kada je predložio ovakvu listu.
Nisu to, nažalost, uradili ni pripadnici nacionalnih manjina koji sede u istom poslaničkom klubu, naravno, ni poslanici iz Vojvodine iz istog kluba. Naravno, navikli smo na to, nismo to ni očekivali. Vladajuća koalicija, pre svega, u ovoj Narodnoj skupštini deluje kao jedna dobro uhodana glasačka mašinerija.
Mislim da je najbolji dokaz za ove moje tvrdnje izlaganje jednog poslanika iz DS. Iz njene diskusije želim da citiram nekoliko stvari. Dakle, ona je tvrdila da, s jedne strane, DS i njen predsednik brane nacionalne savete. Predlogom zakona o Ustavnom sudu se oduzima jedna nadležnost nacionalnih saveta, koju nadležnost su nacionalni saveti ranije imali, a to je mogućnost izjavljivanja ustavne žalbe. Ako se na ovaj način brane nacionalni saveti, onda ne znam kako se radi nešto suprotno.
Dalje je ona tvrdila da se brane sve odredbe Ustava koje se tiču stečenih prava. Mogućnost izjavljivanja ustavne žalbe od strane nacionalnih saveta je jedno stečeno pravo. Ako bi se branile ustavne odredbe prema kojima se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati, onda takvo rešenje ne bi bilo napisano u Predlogu zakona o Ustavnom sudu.
Sa treće strane, ona je rekla i to da se predsednik Republike i DS zahvaljuju pripadnicima nacionalnih manjina tako što se sledi evropska orijentacija zemlje, što se nude evropske integracije za nacionalne manjine. Naravno, morali biste priznati da i ono malo što predsednik Republike radi u interesu integracija, to ne radi, barem se mi nadamo, samo u interesu nacionalnih manjina, nego i cele države.
Sa druge strane, on je više od tri i po godine predsednik Republike i moram reći da ni u kom slučaju nije ispunio očekivanja pripadnika nacionalnih manjina. Naime, evropske integracije, prema našoj oceni, jako sporo teku.
Želim još jednom da ponovim jedan podatak, prema kojem su Poljska, Češka i Mađarska sporazum o stabilizaciji i asocijaciji potpisale 1991. godine, a mi se hvalimo činjenicom da je Srbija stigla do ove tačke, odnosno nije potpisala, samo je parafirala 2007. godine. Treba još dodati da je ovim zemljama bila potrebna još decenija i po da stignu u EU. Naravno, to bi valjalo i građanima Srbije saopštiti, da najverovatnije i njih čeka taj put.
Gospođa Marković je rekla i to da bi trebalo da porazgovaramo na kraju ove rasprave i na kraju svih izbora i imenovanja o tome da li će Ustavni sud biti slika ove zemlje. Mi se nadamo da hoće i da će pripadnici nacionalnih manjina biti izabrani u Ustavni sud. Ali, naravno, moramo reći za ovom govornicom da to ni u kom slučaju nije zahvaljujući DS. To se neće desiti zahvaljujući njima, jer da su oni imali neke takve namere, onda bi i na svojoj listi predložili neke pripadnike nacionalnih manjina.
Dalje, poslanica DS tvrdi da je cilj DS da se građani pripadnici nacionalnih manjina osećaju u Srbiji kao državi koja štiti nacionalne manjine i ovde u Skupštini, i predsednik i njihova Vlada.
U vezi ovog izlaganja želim da napravim jednu digresiju. Naime,19. septembra 2007. godine sam za ovom govornicom postavio pitanje gospodinu Slobodanu Milosavljeviću, ministru poljoprivrede, kojom prilikom sam pitao - šta Vlada namerava da preduzme u cilju otklanjanja posledica suše koja je poprimila razmere elementarne nepogode.
On je tada, tom prilikom, rekao da će vlada u roku od dve-tri nedelje pripremiti program za ublažavanje posledica ove elementarne nepogode. To je bilo 19. septembra, još jednom želim da napomenem. Kada je prošlo jedno 40 dana od tog dana, znači 30. oktobra ove godine, poljoprivrednici iz severne Vojvodine bili su primorani da održe protest. Na taj protest Vlada Republike Srbije nije poslala delegaciju Ministarstva poljoprivrede nego žandarmeriju.
Mislim da je to zaprepašćujuće i da mnogo toga govori o odnosu i Vlade i, naravno, DS, koja rukovodi Ministarstvom poljoprivrede, i prema građanima i prema pripadnicima nacionalnih manjina.
Nakon svega toga, prošlog četvrtka posle sednice Vlade, kada su me nazvali poljoprivrednici severne Vojvodine, mene je bilo sramota i kao opozicionog poslanika. Naime, da imamo ovakvu Vladu, koja donosi zaključke posle 53 dana, prema kojim zaključcima je šteta na teritoriji severne Vojvodine 10 posto, mislim da to jednostavno sve govori o načinu rada Vlade.
Naravno, to nije tačno, jer su opštinske komisije za procenu štete procenile da se šteta kreće između 50 i 60 posto, a u nekim delovima je ta šteta dostigla i 90 posto. I posle toga, to isto ministarstvo je predložilo Vladi neke zaključke prema kojima se, s jedne strane, prihvata ova lažirana informacija, prema kojoj šteta iznosi 10 posto na teritoriji severne Vojvodine.
S druge strane je predložilo takve besmislene mere da jednostavno druga reč nije za to da se okarakteriše pogodna. Naime, predložilo je ministarstvo da se ispita mogućnost odlaganja, odnosno reprogramiranja dugova, da se razmotre mogućnosti odlaganja dospelih dugova po osnovu naknade za odvodnjavanje, da Ministarstvo finansija pripremi predlog radi oslobađanja plaćanja poreza od poljoprivrede, i to u 2008. i 2009. godini, da se uvećaju sredstva za regresiranje osiguranja, i to u 2008. godini.
Naravno, na kraju, ovo je najciničnije, Ministarstvo je predložilo Vladi da sada Komisija za utvrđivanje štete od elementarnih nepogoda krene sa sprovođenjem postupka procene štete koja se desila u Srbiji.
Mislim da su ove činjenice i podaci dobar dokaz koliko DS brine o područjima na kojima žive pripadnici nacionalnih manjina, pre svega o područjima i ne samo o područjima u Vojvodini, nego i u ostalim područjima van Beograda. Desi se, naravno, i to da ponekad Vlada izađe u susret pripadnicima nacionalnih manjina. Naravno, to u situacijama kada je Vladi toliko neprijatno da je praktično na to primorana.
Nažalost, moram na kraju da kažem da ovo što sam rekao, nažalost, jesu činjenice. Dakle, ovu digresiju sam napravio sa namerom da pozovem vladajuću koaliciju i da pozovem predsednika Republike da i ovog puta izađe u susret nacionalnim manjinama i da se između 10 sudija Ustavnog suda nađe bar jedan pripadnik nacionalnih manjina. Hvala.

Zahvaljujem. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Milisav Petronijević. Ukoliko više ne bude javljanja po Poslovniku, sledeći će reč dobiti narodni poslanik Nebojša Ranđelović, kao ovlašćeni predstavnik LDP.

Hvala lepo, gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, koristim član 225. i 226. da dobijem i da dam obaveštenje narodnim poslanicima.
Prvo, ne vidim razloga zbog čega se ovde obavija velom tajne ko su predlagači ovih 10 imena. Narodna skupština treba da predloži 10 kandidata za sudije Ustavnog suda Srbije na listu, odakle će predsednik Republike izabrati pet. To je činjenica.
Druga činjenica, ni zakon o Ustavnom sudu nije predvideo način izbora, odnosno predlaganja kandidata za sudiju Ustavnog suda. Na to smo ukazali u raspravi, ali naša moć nije da to menjamo nego većine. Poslovnik nije regulisao tu materiju. Ostao je dogovor poslaničkih grupa. Koja god lista da se našla na dnevnom redu Skupštine, neko od poslaničkih grupa je predlagač i nema nikakvog razloga da se to krije. Poslanička grupa SPS poštovala je dogovor da učestvuje u predlaganju kandidata, ne svojih, nego stručnih lica za kandidate za sudije Ustavnog suda Srbije. Nema nikakve tajne. Ona je to uradila i predložila je dva kandidata, čije su ih stručne kvalifikacije, u stvari, kandidovale za to mesto.
Profesor dr Vladan Kutlešić, a on je inače profesor na Megatrend univerzitetu, stručnjak za ustavno pravo. Molim vas, javno da kažem, ovde nije sakriveno, jeste bio član CK SKS, nekome je to prednost, nekom je mana, zavisi kako to ko gleda i iz kog ugla. Ali, vi ste do juče imali predsednika Ustavnog suda koji je, takođe, bio član CK SKS. Drugi kandidat je magistar Jadranka Injac, sudija Vrhovnog suda Srbije. Ispunjavaju sve uslove predviđene Ustavom i zakonom o Ustavnom sudu, i one starosne i radne, i ispunjavaju uslove i nisu članovi političkih stranaka.
Poslanička grupa SPS to ne krije. Naprotiv, stoji iza tog predloga do kraja. Ne vidim nikakvih razloga da se ne kaže za sve ostale koji su predloženi ko ih je predložio. Zar je neka to tajna tolika? Znamo mi da smo ušli u jednu priču gde postoji mogućnost da nas izigra vladajuća većina, ali ne izigrava nas, izigrava politiku, izigrava demokratiju.
I sa Savetom državne revizorske institucije je bilo isto tako. Mi smo, takođe, predložili stručnjaka koji nije prošao voljom vladajuće većine. Kako se ne bih javljao ponovo, molim vas samo minut. Predložili smo člana Saveta, takođe, kao poslanička grupa, Narodne banke Srbije. Vladajuća većina je to izigrala.
Naša odgovornost, kao poslaničke grupe SPS, jeste da učestvujemo u predlaganju i da pomognemo Skupštini da izađe sa predlogom kandidata, jer SPS nije opozicija državi nego ovoj vlasti. Ako to izigra vladajuća većina, onda je to njena neodgovornost. Poslanička grupa SPS je jasno rekla, jeste učestvovala u predlaganju, jasno vam je rekla koja su ta dva kandidata i stoji iza tih predloga. Molim neka i svi drugi kažu za druge predloge.

Hvala puno. Šta vam predlažem: rasprava je počela o ovoj temi, pa javite za raspravu, sada ćete se vi javiti i onda ćete braniti kandidate, gospodin Krasić i gospodin Ranđelović čekaju. Oni isto mogu da se jave da raspravljaju po Poslovniku. Molim vas da idemo nekim redom. Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, potom narodni poslanik Zoran Krasić i potom vi, gospodine Vasiljeviću.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dobar deo materije koja se tiče liste kandidata koju treba Narodna skupština da predloži predsedniku Republike iscrpen je u diskusiji, odnosno u debati vezanoj za listu kandidata koju je predsednik Republike predložio Narodnoj skupštini, tako da neću oduzimati previše vremena i trudiću se da ne ponavljam ono što je već rečeno.
Reći ću par stvari o nekim prethodnim pitanjima. Na neka je skrenuta pažnja, neka nisu pominjana. Najpre, podsetio bih da nije poštovan Ustavni zakon prilikom pristupanja i podnošenja Predloga zakona o Ustavnom sudu, kao ni prilikom pristupanja proceduri izbora sudija Ustavnog suda. Za to nepoštovanje Ustavnog zakona, a on je takođe izvor ustavnog prava, te nepoštovanje Ustavnog zakona znači nepoštovanje Ustava, niko u ovoj državi nije snosio odgovornost.
Sledeće prethodno pitanje je ono koje se tiče procedure. Možda se može primeniti voluntarizam kada se prvi put imenuju sudije Ustavnog suda, jer na to upućuje Ustavni zakon, a zakona o Ustavnom sudu još uvek nema.
Međutim, iz teksta zakona o Ustavnom sudu, odnosno Predloga zakona o Ustavnom sudu vidimo da se zakonopisac nije potrudio da proceduru utvrdi ni ovim zakonom. Dakle, prilikom sledećeg imenovanja, odnosno prilikom sledećeg izbora sudija Ustavnog suda biće voluntarizma, biće javašluka, biće neodgovornosti.
Zakonopisac se nije potrudio da utvrdi proceduru izbora sudija Ustavnog suda, ali se i te kako potrudio da gde god je mogao favorizuje Vladu. Gde god je moglo, to ćemo videti i iz narednih zakona o kojima ćemo raspravljati, kao što je zakon o predsedniku, zakon o izboru predsednika itd, primenjivane su direktno odredbe iz Ustava kojima se favorizuje Vlade, a gde u Ustavu Vlada nije favorizovana onda se pristupilo tome prilikom pisanja zakona.
Konkretno, jedan od primera je obezbeđenje izvršenja odluke. Član 171. Ustava nigde ne pominje da će se Vlada baviti izvršenjem, odnosno da će Vladi biti povereno izvršenje odluka Ustavnog suda, a Predlog zakona o Ustavnom sudu i te kako ova ovlašćenja daje Vladi.
Što se tiče procedure, rekao bih i par stvari vezano za utvrđivanje predloga o kome danas raspravljamo. Najpre smo dobili jedan papirić na kome je bilo 10 imena, bez biografija i bez osnovnih podataka o kojima bi trebalo da se izjašnjavaju poslanici. Onda je na silu obezbeđeno da se sastane Odbor za ustavna pitanja i da se ovo sporno pitanje raspravi na tom odboru.
Šta je bilo na Odboru za ustavna pitanja? Oni koji su toj sednici prisustvovali znaju. Pred sam početak sednice Odbora za ustavna pitanja dobili smo biografije pomenutih kandidata. Nismo imali vremena da se čestito upoznamo sa njima. Iz onoga što smo dobili videli smo ko su predlagači dela kandidata, jer je uz predlog i biografiju kandidata išao i predlog odgovarajuće partije, odnosno odgovarajuće poslaničke grupe. Da bi gospodin Aligrudić, žao mi je što večeras nije prisutan ovde, pod pritiskom rekao, da su biografije, koje su inače na nekakav čudan način sklepane i nepotpune, u stvari predlog DSS, a da su takve jer su pisane neposredno pred sednicu Odbora za ustavna pitanja.
Na tom odboru, kao neko ko je predstavljao poslaničku grupu LDP, koliko sam stigao letimično sam pogledao biografije, naleteo sam na biografiju gospodina Duška Čelića. Lično ga ne poznajem, možda je on zaista vrstan pravnik, možda u malom prstu ima sve ono što mi ostali koji se bavimo pravnim naukama nemamo ni u glavi, ali iz ove biografije se vidi da on jednostavno ne zadovoljava ono što je Ustavom predviđeno kao kriterijum za izbor sudije Ustavnog suda.
Da podsetim, član 172. Ustava kaže - sudija Ustavnog suda se bira i imenuje među istaknutim pravnicima, sa najmanje 40 godina života i 15 godina iskustva u pravnoj struci. Dakle, među istaknutim pravnicima.
Dotični gospodin je asistent pripravnik, bez magistrature na Pravnom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici i nema položen pravosudni ispit.
Dao sam opasku, sticajem okolnosti stigao sam samo njegovu biografiju da pogledam, zamolio sam da se dotične biografije upotpune, te da se nakon toga Odbor za ustavna pitanja izjašnjava o njima. Nisam dobio odgovor, već je jednostavno predlog dat na glasanje.
Odbor za ustavna pitanja je usvojio ovakvu listu i doneo zaključak - kandidati za sudije Ustavnog suda, koje je Narodnoj skupštini predložio predsednik Narodne skupštine, ispunjavaju uslove iz člana 172. stav 5. Ustava Republike Srbije da budu predloženi na listi kandidata za sudije Ustavnog suda koju utvrđuje Narodna skupština.
Da li je dovoljno imati samo skupštinsku većinu, pa se na takav brutalan način suprotstavljati argumentima? Podsetiću da je jednom neko u ovom parlamentu pre mnogo godina rekao - dajte mi 126 poslanika, proglasiću zemlju da je kockasta, a ne okrugla.
Na kraju, još jednom bih ponovio ono o čemu sam govorio prilikom mog izlaganja vezanog za listu koju je Narodnoj skupštini predložio predsednik Tadić.
Moramo imati puno uvažavanje i mnogo opreza prilikom izbora sudija Ustavnog suda i prilikom konstituisanja Ustavnog suda, jer to je jedno telo sa moćnim ovlašćenjima, a shodno tekstu Ustava i shodno tekstu Predloga zakona o Ustavnom sudu možemo da vidimo šta Vlada može da uradi sa Ustavnim sudom.
Kratko podsećanje, dvotrećinskom većinom, samoinicijativno ili na predlog državnog tužioca, odnosno predlog javnog tužioca, koga pak predlaže Vlade, može se pokrenuti postupak za zabranu političke partije. Ako podsetimo da član 4. Predloga zakona o Ustavnom sudu daje mogućnost da se predstavnici dotične partije sasvim isključe iz procesa time što će im se zabraniti uvid u spise, vidimo na kakav brutalan način voljom vladajuće većine može biti ukinuta jedna politička partija. Preostalih 10 minuta ostavljam za završno izlaganje nakon debate.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Duliću, opet vas ovi vaši iz Demokratske stranke grdno prevarili. Ne znam odakle vam hrabrosti, to ste verovatno videli od onog Predraga Markovića, da na svoja nejaka pleća preuzimate ovoliki stepen odgovornosti za ustavno-pravni haos u državi.
O čemu se radi? Zakazali ste Odbor za ustavna pitanja, doneli jedan zaključak, vi ste predložili formalno-pravno kandidate, Odbor za ustavna pitanja je utvrdio da su svi stariji od 40 godina, da su diplomirani pravnici, da su istaknuti i da imaju više od 15 godina radnog iskustva u struci.
Opet vas je, po ko zna koji put, neko prevario. A onda, tokom rasprave o prethodnoj tački dnevnog reda i sada, imali smo prilike da čujemo da je do ovih 10 kandidata Ustavni odbor, predsednik Narodne skupštine došao tako što je nosio litije između poslaničkih klubova. Sad smo saznali koga je predložio SPS, ali ne znam koga je predložio DSS i danas to sigurno nećemo da saznamo, jer ga nema nijedan. Izvinite gospođo, jedan je samo poslanik iz DSS. Što se tiče G17 plus imamo jednog poslanika ovde...
(Miloljub Albijanić, sa mesta: Dva.)
... izvinite, dva, Nova Srbija tri. Vas ne primećujem, pošto su u vašoj ruci i nož i pogača.
O čemu se, zapravo, radi? Odakle i na osnovu čega poslaničke grupe crpe pravo da predlažu? Kažite mi na osnovu kog člana kog zakona, kog člana Ustava? Nema ga. Šire tumačenje, pa čak ni između redova, ne daje za pravo da poslaničke grupe predlažu. Poslaničke grupe mogu da imaju status predlagača oko formiranja odbora, eventualno kao forma na koji način se identifikuju predlagači nekog zakona i tu je kraj. Kod utvrđivanja liste kandidata poslaničke grupe ne postoje, čak ni kao inicijatori.
Sad se ovde otvara nekoliko pitanja. Šta će da se desi ukoliko ova lista od 10 ne prođe? Moguće da predsedništvo na silu stavi celu listu na glasanje, ali to bi bilo duboko u suprotnosti sa Ustavom i Poslovnikom. Morali bi pojedinačno da se izjašnjavamo o svakom od ovih kandidata.
Šta će da bude ako prođu dva kandidata, tri kandidata? Nema liste. Ako idete sa listom od 10, možda hoću da glasam za dva ili pet, ali kako ćete doći do onih 10?
Zašto vam ovo pričam? Zato što je isti problem bio kod Nacionalno-prosvetnog saveta pre tri godine, pa je utvrđivanje liste bio svojevrsni cirkus. Zašto? Zato što su neki, koji su se setili da treba da napišu zakon, stavili prst na čelo pa počeli da karikiraju šta to i kako negde na zapadu izgleda i napravili takav galimatijas da smo nekoliko puta morali da sprovodimo glasanje po sistemu - brzi prsti, kako što pre da se izglasa, da se ne pogreši boja.
Ako je demokratija i odlučivanje učestvovanje u kvizu, onda ste to uspeli. Znam da vi želite od svega ovoga da napravite kviz. Glavna premija, takmičenje itd.
Kao što vidite, u tom karikiranju demokratije, koje je kod nas vrlo tragično, jer kad je u pitanju ova tačka dnevnog reda tiče se samog postojanja i biti jednog vrlo važnog državnog organa, mi sve ovde, zahvaljujući ovako neozbiljnim predlagačima, dovodimo na nivo tragikomedije.
Moram da skrenem pažnju svima onima koji su ušli u ovaj postupak kao poslaničke grupe, kako god da se utvrdi ova lista od 10, petoro njih bira Boris Tadić.
Mogli ste vi da predložite sve eksperte iz oblasti ustavnog prava, ali Boris Tadić odlučuje ko će biti. On će ovu tačku dnevnog reda, sa onom prethodnom, da stavi u vezanu trgovinu.
Videćete tokom ove rasprave, niko iz poslaničkih grupa koje su predložile, ne računam socijaliste, oni to vrlo pošteno rade, ovi drugi neće da kažu - to je naš kandidat, mi smo ga predložili, nego će da mudro ćute da javnost ne bi saznala kakva je pogodba povodom samostalnosti, nezavisnosti, kompetentnosti itd.
Što se mene tiče, ova lista je bolja nego ona Tadićeva, neuporedivo bolja. Radi vas iz DS, da vam kažem, osmoro njih su mi prijatelji, a vi razmišljajte koji su. Nećemo mi po imenima nikoga da kritikujemo. Sad ćete vi da crknete od muke razmišljajući ko su ti.
Zašto sam vam ovo rekao? Da bih vam obesmislio ideju, ideju pravnog nasilja, da vidite da se ovo nasilje vraća kao bumerang. Niko još nije našao odgovor na pitanje, kada čuje Tadić da sam rekao da su mi osmorica kućni prijatelji, šta vi mislite, koga će on da imenuje? Od ovih 10 treba pet, a da li ima pravo da vrati listu i kaže - neću nijednog od ovih. Jeste li razmišljali o tome?
Njima ne odgovara Ustavni sud. Oni su dokazali da im ne odgovara Ustavni sud. Kad god su se dovatili vlasti, oni su prvo rasturili Ustavni sud, da se ne bi kontrolisalo vanredno stanje, da se ne bi kontrolisala "Sablja" itd, pa pod pritiskom javnosti uspeli su nekako da izguraju onaj Ustavni sud i molili se Bogu da on ne radi. Znači, otvoreno pričam da bih vam obesmislio ideju, da bih vas naterao da upadnete u još veći glib.
Gospodine Duliću, očekujem da nas vi obavestite ko su kandidati koje su predložile poslaničke grupe. Ono što je predložila DS, ne znam da li ćemo da glasamo. A odmah da kažem ovim ljudima sa ove liste - mnogo su pali u mojim očima ako ih je DS predložila. Znači, osmoro ovih sa ove liste, koga je od vas predložila DS, ne da mi nije više prijatelj, to su ljudi profesionalci, ali je pao u mojim očima.
Gospodine Duliću, kod predloga Borisa Tadića imali smo jedan papir gde oni izražavaju veliku zahvalnost što ih je gospodin predsednik predložio i kažu da prihvataju. Ovde nemamo nijednu izjavu kandidata da prihvata da bude kandidat.
Šta ako se desi da neko, recimo, nije kontaktiran da bude kandidat? Nemamo pismene izjave ovih kandidata.
Imate li vi pisane izjave ovih kandidata? Nemate. Za svoje imaju, ali drže u sefu.
Nemamo pisane izjave, pa da kažu - gospodine Duliću, izražavamo veliku zahvalnost što ste nas predložili da budemo kandidati na listi Narodne skupštine, obaveštavamo vas da prihvatamo da budemo kandidati, da se nađemo na listi koju će Narodna skupština da predloži predsedniku Republike za izbor. Mi nemamo tu saglasnost.
Možda su se ova lica popišmanila u međuvremenu. Znam da su se neki popišmanili kada su čuli moju diskusiju, u to sam apsolutno siguran, pa čak i ovaj moj prijatelj, veliki monarhista, profesor. Gde su vam saglasnosti, pokažite javnosti. Novinari jure ovde, traže.
Ko koga ovde predlaže? Koja poslanička grupa predlaže kog kandidata? Neka izađe i junački neka kaže - mi iz DS predložili smo toga i toga, zato što je takav i takav. Vi ste predložili i objasnili, svaka čast, SPS je to uradio, svaka čast. Vidite, opozicija je redovna, vlast je neredovna, vlast je neuredna. Ne znamo da li su saglasni i ne znamo da li su poslaničke grupe bile u stanju da predlože adekvatne kandidate.
Evo, gospodine Duliću, jedan predlog, a vi hvatajte beleške ili stenogramske tamo, da vidite kako bi to možda trebalo da izgleda jedno od budućih rešenja u našem poslovniku kada je ovo u pitanju. Pošto je ovde formalno-pravno Narodna skupština predlagač liste, ona to svojstvo stiče tek posle glasanja, mi formalno-pravno možemo da imamo predlog liste sa 50 kandidata.
Ali smo dužni da na listu stavimo one koji su dobili najveći broj glasova u Narodnoj skupštini ili, da budem precizniji, potreban glasova na osnovu kojih Narodna skupština odlučuje, a to je 126 glasova, pa tek onda je to predlog koji ide prema predsedniku Republike.
Kako da mi dođemo do te liste, do kandidata? Pošto mi nemamo izvorno pravo, verovatno treba Poslovnikom da predvidimo da upućujemo javni poziv zainteresovanim institucijama, verovatno tu su na prvom mestu pravni fakulteti, advokatske komore, profesionalna udruženja, instituti, da nam dostave inicijative, dakle svoje predloge, pa da Odbor za ustavna pitanja pozove sve te kandidate, da se pogleda kakve su njihove radne biografije i da se sa svima njima obavi razgovor.
Zašto je potreban razgovor? Zato što, paralelno sa dolaskom tog materijala kojim se neko kandiduje, dolazi onaj materijal kojim neko osporava tu kandidaturu. Na ustavnom odboru mora da se raspravi pitanje da li je taj sudija Vrhovnog suda, koga je Udruženje pravnika predložilo za listu, da li on tokom svoje radne karijere Miki Mikiću doneo neku presudu koja je loša i koja je nezakonita, pa se taj Mika Mikić javio. To tu treba da se raspravi.
Hajde malo da glumimo Amerikance. Znate kako je kod njih, senatski odbor, kandidat za ministra, pa oni ga istresu sa svih strana, izađe mu šta je doručkovao kada je počeo kao beba. Vi nećete to.
Vi hoćete da poslanička grupa ima status inicijatora, onoga ko daje početni predlog, Ustavni odbor to zaokružuje, kako, pa po sistemu dogovora, ali ova lista nije lista za Odbor za rad i socijalna pitanja Narodne skupštine.
Ako vi mislite da ćete ovu listu da izglasate kao što se glasaju liste i biraju poslanici članovi radnih tela Narodne skupštine, onda nama uopšte ne trebaju takvi kandidati za Ustavni sud, jer ste ih devalvirali dibidus. Zna se odbor taj i taj Narodne skupštine, radno telo i poslaničke grupe predlažu svoje kandidate , niko ne ulazi u sastava toga, izglasa se to, izabere se predsednik, zamenik predsednika i potpredsednik i radno telo funkcioniše. Ali, to nije Ustavni sud. Zaboravili ste, to nije Ustavni sud.
Mi treba da dođemo do liste od 10, a ne Odbor za ustavna pitanja. Pitanje je ko ovde ima propusnu moć pre Narodne skupštine? Tim pre što u našem Poslovniku nije uređen taj naš interni postupak: kako ćemo nekoga da pozovemo da predloži kandidata ili da se čovek sam predloži. Zašto? Ima ovde sposobnih ljudi koje niko ne vidi, sam sebe predloži nekom odgovarajućem radnom telu Narodne skupštine koja priprema taj materijal, izlazi ovde na glasanje, formira se lista od 10 i ide predsedniku Republike.
Kao što vidite, ovde nema mesta za političke strane. Cenim one poslaničke grupe koje su predložile kandidate, vodeći računa o njihovoj biografiji i radnoj sposobnosti. Ali, prevarili su vas ovi mangupi, da znate. Prevarili su vas. Zašto? Jer kako god da sastavite listu od 10, imenuje onaj preko puta, i on pet bira vodeći računa o tome šta je Narodna skupština njemu izabrala sa njegove liste od 10.
Mi imamo ovaj interregnum kada će samo Ustavni sud da ima 10 članova, pa kažemo, dve trećine ,postoji Ustavni sud; ma, ne postoji; on postoji kad ima 15. Kao što Narodna skupština postoji kada ima 250. Ne može Narodna skupština da postoji sa 166 ili 170, ne znam koliko ispada. Ali ne, ovde treba na silu.
Nemojte da se iznenadite ako povodom tačke 2. i tačke 3. mi ovde demonstriramo debakl. Kada kažem mi, Narodna skupština. Zašto? Ovi mudri što ih nema sada oni uslovljavaju ovamo, a ovaj mudri uslovljava ove lukave ovamo, a mi ovde treba da izigravamo nešto da popunimo tu prazninu, a već 26. kreće inicijativa vezana za Kosovo u Metohiju. To da znate, vi koji se igrate pravom i državom. Prva faza kreće 26. novembra, a treća 10. decembra. Samo se vi igrajte.
Zašto vi sada očekujete da SRS sa vama saučestvuju. Nećemo da saučestvujemo. Nismo ni hteli da predložimo bilo kog kandidata. Zašto? S obzirom na način kako ste vi ovo osmislili, da li vi znate kada bi oni prošli kod Borisa Tadića? Limburga meseca.
Ne bi mogli nikako da prođu. Znate kad on zamrsi film kako to izgleda. Umisli se, zameni kasetu i tera dalje.
Nećemo da saučestvujemo, zato što smo apsolutno sigurni da kada smo donosili taj Ustava niko od nas nije glasao da poslaničke grupe predlažu kandidate za listu od 10, sa koje treba predsednik Republike da izabere pet.
Zašto niste doneli jednu skupštinsku odluku ovde, koja bi obavezala nas sve sa nekom procedurom kako sve to da se uradi. To bi dobilo neki legitimitet. Pojedinačno, jedna opšta odluka se donese ovde, s obzirom na ovu situaciju.
Vi se u uvodu ovog zaključka pozivate na član 172. Kažite mi koji deo: deo koji se odnosi na predsednika ili deo koji se odnosi na Narodnu skupštinu; deo koji se odnosi na listu od 10 ili na izbor pet sa liste od 10? Pa onda na kraju, onako cico-maco, 172. stav 5, ispunjavaju uslov, videli ste da su stariji od 40 godina, diplomirani pravnici, imaju više od 15 godina radnog staža. To vas niko nije ni pitao. To je prethodno pitanje koje se ovde utvrđuje uvek. Preko toga čak može i da se pređe.
Ali ne, to mora da bude po partijskim atarima. Što bi rekli ovi, stručnost ispred politike. Ali, njihova stručnost i naravno njihova politika. Ili, da budem precizniji, njihova stručnost kao prezumpcija ispred svake politike. Zašto? Da drmaju pare, ovi G17 plus.
(Predsedavajući: Gospodine Krasiću, molim vas.)
Gospodine Albijaniću, vi imate velike moje simpatije, nadam se da ćete napokon da otplatite taj stan i da se otkačite od G17 plus. Ako treba da pomažemo, da pomažemo, ali nemojte da branite ono što ne može niko da odbrani. Ako ovako budete nestašni, ima da vas prijavim kod Ivane Dulić, znate kakva je ona. Odmah će ona da vas isključi iz stranke, budite mirni.
Gospodo poslanici, i javnost Srbije da zna, javnost Srbije mnogo bolje zna nego što vi mislite, vodite računa da ne učestvujete u ujdurmi. Koga? Političkog tate Koštunice i političkog sina Tadića.

Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, po Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ponovo odredba člana 27, koja se odnosi na obavezu predsednika Skupštine da se stara o poštovanju Ustava ili Ustavnog zakona, odredba člana 9, o načinu izbora sudija Ustavnog suda.
Ponovo ponavljam da su morali biti utvrđeni kriterijumi koji odgovaraju kategoriji - istaknuti pravnik. Sada je red da nam predsednik Skupštine obznani ko su predlagači pojedinih kandidata. SPS je glasno i jasno rekla koje je kandidate ona predložila. Poslanička grupa Vojvođanski poslanici takođe.
Šta je sa preostalih 7 kandidata? Ko je njih predložio? Sada izražavam sumnju u verodostojnost predloga. Ne može se niko igrati narodnim poslanicima, kao ono šibicari, ova nije, ova nije, ajd pogodi koja jeste, čas ga vidite, čas ga ne vidite.
Čiji su to kandidati, ko ih je predložio, zašto se oni koji su predložili kriju, ne smeju da obznane da su oni predlagači? Gospodin Dulić je rekao - nadam se da su poslaničke grupe predložile svoje najbolje kandidate. Koje poslaničke grupe, koje kandidate?
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde imamo jednog kandidata koji je član JUL-a. Bila je predsednik Opštinskog suda u vreme dok je ministar pravde bio član JUL-a. Sada je u biografiji napisala - nije član nijedne stranke. Njena sestra je bila predsednik Opštinskog odbora JUL-a. Nisam čuo da je JUL brisan iz registra političkih stranaka. Ovde je nedavno Mira Marković imala svog emisara u vreme dok je na dnevnom redu Skupštine bila tačka - ko više voli Fidel Kastra? Čini mi se da se JUL polako vraća na scenu.
Dakle, obznanite čiji je to kandidat, za nekoliko meseci imaće 35 godina radnog staža i ide u penziju. Dakle, član JUL-a pred penzijom, kandidat za sudiju Ustavnog suda. S kim se vi igrate ovde? Ko ima pravo da nas zamajava? To je kao i priča o Hong Kongu, krije pregovarački tim od Skupštine ono što je njegova obaveza, da izveštava Skupštinu o onome što se dešava po pitanju Kosova i Metohije. Onda kao braća Grim, kao Andersen, Hong Kong. Pa ne znaju da i u Hong Kongu i Kini žive Kinezi. Ne znaju da su se oko Hong Konga svi dogovorili, a ovde niko ne može da se dogovori. Hong Kong je jedna od najbogatijih metropola na svetu, a Kosovo jedna od najsiromašnijih. Sve naopako. To je izigravanje i sa izabranim narodnim poslanicima, i sa inteligencijom, zdravim razumom i pameću građana Srbije i to niko ne sme da čini.
Tražim od predsednika Skupštine da obznani koja je poslanička grupa ili stranka predložila kog kandidata, a onda da vidimo da li se to uklapa u ustavnu kategoriju - istaknuti pravnik. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, zamenik predsednika poslaničke grupe SPS.