Zahvaljujem. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Milisav Petronijević. Ukoliko više ne bude javljanja po Poslovniku, sledeći će reč dobiti narodni poslanik Nebojša Ranđelović, kao ovlašćeni predstavnik LDP.

Hvala lepo, gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, koristim član 225. i 226. da dobijem i da dam obaveštenje narodnim poslanicima.
Prvo, ne vidim razloga zbog čega se ovde obavija velom tajne ko su predlagači ovih 10 imena. Narodna skupština treba da predloži 10 kandidata za sudije Ustavnog suda Srbije na listu, odakle će predsednik Republike izabrati pet. To je činjenica.
Druga činjenica, ni zakon o Ustavnom sudu nije predvideo način izbora, odnosno predlaganja kandidata za sudiju Ustavnog suda. Na to smo ukazali u raspravi, ali naša moć nije da to menjamo nego većine. Poslovnik nije regulisao tu materiju. Ostao je dogovor poslaničkih grupa. Koja god lista da se našla na dnevnom redu Skupštine, neko od poslaničkih grupa je predlagač i nema nikakvog razloga da se to krije. Poslanička grupa SPS poštovala je dogovor da učestvuje u predlaganju kandidata, ne svojih, nego stručnih lica za kandidate za sudije Ustavnog suda Srbije. Nema nikakve tajne. Ona je to uradila i predložila je dva kandidata, čije su ih stručne kvalifikacije, u stvari, kandidovale za to mesto.
Profesor dr Vladan Kutlešić, a on je inače profesor na Megatrend univerzitetu, stručnjak za ustavno pravo. Molim vas, javno da kažem, ovde nije sakriveno, jeste bio član CK SKS, nekome je to prednost, nekom je mana, zavisi kako to ko gleda i iz kog ugla. Ali, vi ste do juče imali predsednika Ustavnog suda koji je, takođe, bio član CK SKS. Drugi kandidat je magistar Jadranka Injac, sudija Vrhovnog suda Srbije. Ispunjavaju sve uslove predviđene Ustavom i zakonom o Ustavnom sudu, i one starosne i radne, i ispunjavaju uslove i nisu članovi političkih stranaka.
Poslanička grupa SPS to ne krije. Naprotiv, stoji iza tog predloga do kraja. Ne vidim nikakvih razloga da se ne kaže za sve ostale koji su predloženi ko ih je predložio. Zar je neka to tajna tolika? Znamo mi da smo ušli u jednu priču gde postoji mogućnost da nas izigra vladajuća većina, ali ne izigrava nas, izigrava politiku, izigrava demokratiju.
I sa Savetom državne revizorske institucije je bilo isto tako. Mi smo, takođe, predložili stručnjaka koji nije prošao voljom vladajuće većine. Kako se ne bih javljao ponovo, molim vas samo minut. Predložili smo člana Saveta, takođe, kao poslanička grupa, Narodne banke Srbije. Vladajuća većina je to izigrala.
Naša odgovornost, kao poslaničke grupe SPS, jeste da učestvujemo u predlaganju i da pomognemo Skupštini da izađe sa predlogom kandidata, jer SPS nije opozicija državi nego ovoj vlasti. Ako to izigra vladajuća većina, onda je to njena neodgovornost. Poslanička grupa SPS je jasno rekla, jeste učestvovala u predlaganju, jasno vam je rekla koja su ta dva kandidata i stoji iza tih predloga. Molim neka i svi drugi kažu za druge predloge.

Hvala puno. Šta vam predlažem: rasprava je počela o ovoj temi, pa javite za raspravu, sada ćete se vi javiti i onda ćete braniti kandidate, gospodin Krasić i gospodin Ranđelović čekaju. Oni isto mogu da se jave da raspravljaju po Poslovniku. Molim vas da idemo nekim redom. Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, potom narodni poslanik Zoran Krasić i potom vi, gospodine Vasiljeviću.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dobar deo materije koja se tiče liste kandidata koju treba Narodna skupština da predloži predsedniku Republike iscrpen je u diskusiji, odnosno u debati vezanoj za listu kandidata koju je predsednik Republike predložio Narodnoj skupštini, tako da neću oduzimati previše vremena i trudiću se da ne ponavljam ono što je već rečeno.
Reći ću par stvari o nekim prethodnim pitanjima. Na neka je skrenuta pažnja, neka nisu pominjana. Najpre, podsetio bih da nije poštovan Ustavni zakon prilikom pristupanja i podnošenja Predloga zakona o Ustavnom sudu, kao ni prilikom pristupanja proceduri izbora sudija Ustavnog suda. Za to nepoštovanje Ustavnog zakona, a on je takođe izvor ustavnog prava, te nepoštovanje Ustavnog zakona znači nepoštovanje Ustava, niko u ovoj državi nije snosio odgovornost.
Sledeće prethodno pitanje je ono koje se tiče procedure. Možda se može primeniti voluntarizam kada se prvi put imenuju sudije Ustavnog suda, jer na to upućuje Ustavni zakon, a zakona o Ustavnom sudu još uvek nema.
Međutim, iz teksta zakona o Ustavnom sudu, odnosno Predloga zakona o Ustavnom sudu vidimo da se zakonopisac nije potrudio da proceduru utvrdi ni ovim zakonom. Dakle, prilikom sledećeg imenovanja, odnosno prilikom sledećeg izbora sudija Ustavnog suda biće voluntarizma, biće javašluka, biće neodgovornosti.
Zakonopisac se nije potrudio da utvrdi proceduru izbora sudija Ustavnog suda, ali se i te kako potrudio da gde god je mogao favorizuje Vladu. Gde god je moglo, to ćemo videti i iz narednih zakona o kojima ćemo raspravljati, kao što je zakon o predsedniku, zakon o izboru predsednika itd, primenjivane su direktno odredbe iz Ustava kojima se favorizuje Vlade, a gde u Ustavu Vlada nije favorizovana onda se pristupilo tome prilikom pisanja zakona.
Konkretno, jedan od primera je obezbeđenje izvršenja odluke. Član 171. Ustava nigde ne pominje da će se Vlada baviti izvršenjem, odnosno da će Vladi biti povereno izvršenje odluka Ustavnog suda, a Predlog zakona o Ustavnom sudu i te kako ova ovlašćenja daje Vladi.
Što se tiče procedure, rekao bih i par stvari vezano za utvrđivanje predloga o kome danas raspravljamo. Najpre smo dobili jedan papirić na kome je bilo 10 imena, bez biografija i bez osnovnih podataka o kojima bi trebalo da se izjašnjavaju poslanici. Onda je na silu obezbeđeno da se sastane Odbor za ustavna pitanja i da se ovo sporno pitanje raspravi na tom odboru.
Šta je bilo na Odboru za ustavna pitanja? Oni koji su toj sednici prisustvovali znaju. Pred sam početak sednice Odbora za ustavna pitanja dobili smo biografije pomenutih kandidata. Nismo imali vremena da se čestito upoznamo sa njima. Iz onoga što smo dobili videli smo ko su predlagači dela kandidata, jer je uz predlog i biografiju kandidata išao i predlog odgovarajuće partije, odnosno odgovarajuće poslaničke grupe. Da bi gospodin Aligrudić, žao mi je što večeras nije prisutan ovde, pod pritiskom rekao, da su biografije, koje su inače na nekakav čudan način sklepane i nepotpune, u stvari predlog DSS, a da su takve jer su pisane neposredno pred sednicu Odbora za ustavna pitanja.
Na tom odboru, kao neko ko je predstavljao poslaničku grupu LDP, koliko sam stigao letimično sam pogledao biografije, naleteo sam na biografiju gospodina Duška Čelića. Lično ga ne poznajem, možda je on zaista vrstan pravnik, možda u malom prstu ima sve ono što mi ostali koji se bavimo pravnim naukama nemamo ni u glavi, ali iz ove biografije se vidi da on jednostavno ne zadovoljava ono što je Ustavom predviđeno kao kriterijum za izbor sudije Ustavnog suda.
Da podsetim, član 172. Ustava kaže - sudija Ustavnog suda se bira i imenuje među istaknutim pravnicima, sa najmanje 40 godina života i 15 godina iskustva u pravnoj struci. Dakle, među istaknutim pravnicima.
Dotični gospodin je asistent pripravnik, bez magistrature na Pravnom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici i nema položen pravosudni ispit.
Dao sam opasku, sticajem okolnosti stigao sam samo njegovu biografiju da pogledam, zamolio sam da se dotične biografije upotpune, te da se nakon toga Odbor za ustavna pitanja izjašnjava o njima. Nisam dobio odgovor, već je jednostavno predlog dat na glasanje.
Odbor za ustavna pitanja je usvojio ovakvu listu i doneo zaključak - kandidati za sudije Ustavnog suda, koje je Narodnoj skupštini predložio predsednik Narodne skupštine, ispunjavaju uslove iz člana 172. stav 5. Ustava Republike Srbije da budu predloženi na listi kandidata za sudije Ustavnog suda koju utvrđuje Narodna skupština.
Da li je dovoljno imati samo skupštinsku većinu, pa se na takav brutalan način suprotstavljati argumentima? Podsetiću da je jednom neko u ovom parlamentu pre mnogo godina rekao - dajte mi 126 poslanika, proglasiću zemlju da je kockasta, a ne okrugla.
Na kraju, još jednom bih ponovio ono o čemu sam govorio prilikom mog izlaganja vezanog za listu koju je Narodnoj skupštini predložio predsednik Tadić.
Moramo imati puno uvažavanje i mnogo opreza prilikom izbora sudija Ustavnog suda i prilikom konstituisanja Ustavnog suda, jer to je jedno telo sa moćnim ovlašćenjima, a shodno tekstu Ustava i shodno tekstu Predloga zakona o Ustavnom sudu možemo da vidimo šta Vlada može da uradi sa Ustavnim sudom.
Kratko podsećanje, dvotrećinskom većinom, samoinicijativno ili na predlog državnog tužioca, odnosno predlog javnog tužioca, koga pak predlaže Vlade, može se pokrenuti postupak za zabranu političke partije. Ako podsetimo da član 4. Predloga zakona o Ustavnom sudu daje mogućnost da se predstavnici dotične partije sasvim isključe iz procesa time što će im se zabraniti uvid u spise, vidimo na kakav brutalan način voljom vladajuće većine može biti ukinuta jedna politička partija. Preostalih 10 minuta ostavljam za završno izlaganje nakon debate.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Duliću, opet vas ovi vaši iz Demokratske stranke grdno prevarili. Ne znam odakle vam hrabrosti, to ste verovatno videli od onog Predraga Markovića, da na svoja nejaka pleća preuzimate ovoliki stepen odgovornosti za ustavno-pravni haos u državi.
O čemu se radi? Zakazali ste Odbor za ustavna pitanja, doneli jedan zaključak, vi ste predložili formalno-pravno kandidate, Odbor za ustavna pitanja je utvrdio da su svi stariji od 40 godina, da su diplomirani pravnici, da su istaknuti i da imaju više od 15 godina radnog iskustva u struci.
Opet vas je, po ko zna koji put, neko prevario. A onda, tokom rasprave o prethodnoj tački dnevnog reda i sada, imali smo prilike da čujemo da je do ovih 10 kandidata Ustavni odbor, predsednik Narodne skupštine došao tako što je nosio litije između poslaničkih klubova. Sad smo saznali koga je predložio SPS, ali ne znam koga je predložio DSS i danas to sigurno nećemo da saznamo, jer ga nema nijedan. Izvinite gospođo, jedan je samo poslanik iz DSS. Što se tiče G17 plus imamo jednog poslanika ovde...
(Miloljub Albijanić, sa mesta: Dva.)
... izvinite, dva, Nova Srbija tri. Vas ne primećujem, pošto su u vašoj ruci i nož i pogača.
O čemu se, zapravo, radi? Odakle i na osnovu čega poslaničke grupe crpe pravo da predlažu? Kažite mi na osnovu kog člana kog zakona, kog člana Ustava? Nema ga. Šire tumačenje, pa čak ni između redova, ne daje za pravo da poslaničke grupe predlažu. Poslaničke grupe mogu da imaju status predlagača oko formiranja odbora, eventualno kao forma na koji način se identifikuju predlagači nekog zakona i tu je kraj. Kod utvrđivanja liste kandidata poslaničke grupe ne postoje, čak ni kao inicijatori.
Sad se ovde otvara nekoliko pitanja. Šta će da se desi ukoliko ova lista od 10 ne prođe? Moguće da predsedništvo na silu stavi celu listu na glasanje, ali to bi bilo duboko u suprotnosti sa Ustavom i Poslovnikom. Morali bi pojedinačno da se izjašnjavamo o svakom od ovih kandidata.
Šta će da bude ako prođu dva kandidata, tri kandidata? Nema liste. Ako idete sa listom od 10, možda hoću da glasam za dva ili pet, ali kako ćete doći do onih 10?
Zašto vam ovo pričam? Zato što je isti problem bio kod Nacionalno-prosvetnog saveta pre tri godine, pa je utvrđivanje liste bio svojevrsni cirkus. Zašto? Zato što su neki, koji su se setili da treba da napišu zakon, stavili prst na čelo pa počeli da karikiraju šta to i kako negde na zapadu izgleda i napravili takav galimatijas da smo nekoliko puta morali da sprovodimo glasanje po sistemu - brzi prsti, kako što pre da se izglasa, da se ne pogreši boja.
Ako je demokratija i odlučivanje učestvovanje u kvizu, onda ste to uspeli. Znam da vi želite od svega ovoga da napravite kviz. Glavna premija, takmičenje itd.
Kao što vidite, u tom karikiranju demokratije, koje je kod nas vrlo tragično, jer kad je u pitanju ova tačka dnevnog reda tiče se samog postojanja i biti jednog vrlo važnog državnog organa, mi sve ovde, zahvaljujući ovako neozbiljnim predlagačima, dovodimo na nivo tragikomedije.
Moram da skrenem pažnju svima onima koji su ušli u ovaj postupak kao poslaničke grupe, kako god da se utvrdi ova lista od 10, petoro njih bira Boris Tadić.
Mogli ste vi da predložite sve eksperte iz oblasti ustavnog prava, ali Boris Tadić odlučuje ko će biti. On će ovu tačku dnevnog reda, sa onom prethodnom, da stavi u vezanu trgovinu.
Videćete tokom ove rasprave, niko iz poslaničkih grupa koje su predložile, ne računam socijaliste, oni to vrlo pošteno rade, ovi drugi neće da kažu - to je naš kandidat, mi smo ga predložili, nego će da mudro ćute da javnost ne bi saznala kakva je pogodba povodom samostalnosti, nezavisnosti, kompetentnosti itd.
Što se mene tiče, ova lista je bolja nego ona Tadićeva, neuporedivo bolja. Radi vas iz DS, da vam kažem, osmoro njih su mi prijatelji, a vi razmišljajte koji su. Nećemo mi po imenima nikoga da kritikujemo. Sad ćete vi da crknete od muke razmišljajući ko su ti.
Zašto sam vam ovo rekao? Da bih vam obesmislio ideju, ideju pravnog nasilja, da vidite da se ovo nasilje vraća kao bumerang. Niko još nije našao odgovor na pitanje, kada čuje Tadić da sam rekao da su mi osmorica kućni prijatelji, šta vi mislite, koga će on da imenuje? Od ovih 10 treba pet, a da li ima pravo da vrati listu i kaže - neću nijednog od ovih. Jeste li razmišljali o tome?
Njima ne odgovara Ustavni sud. Oni su dokazali da im ne odgovara Ustavni sud. Kad god su se dovatili vlasti, oni su prvo rasturili Ustavni sud, da se ne bi kontrolisalo vanredno stanje, da se ne bi kontrolisala "Sablja" itd, pa pod pritiskom javnosti uspeli su nekako da izguraju onaj Ustavni sud i molili se Bogu da on ne radi. Znači, otvoreno pričam da bih vam obesmislio ideju, da bih vas naterao da upadnete u još veći glib.
Gospodine Duliću, očekujem da nas vi obavestite ko su kandidati koje su predložile poslaničke grupe. Ono što je predložila DS, ne znam da li ćemo da glasamo. A odmah da kažem ovim ljudima sa ove liste - mnogo su pali u mojim očima ako ih je DS predložila. Znači, osmoro ovih sa ove liste, koga je od vas predložila DS, ne da mi nije više prijatelj, to su ljudi profesionalci, ali je pao u mojim očima.
Gospodine Duliću, kod predloga Borisa Tadića imali smo jedan papir gde oni izražavaju veliku zahvalnost što ih je gospodin predsednik predložio i kažu da prihvataju. Ovde nemamo nijednu izjavu kandidata da prihvata da bude kandidat.
Šta ako se desi da neko, recimo, nije kontaktiran da bude kandidat? Nemamo pismene izjave ovih kandidata.
Imate li vi pisane izjave ovih kandidata? Nemate. Za svoje imaju, ali drže u sefu.
Nemamo pisane izjave, pa da kažu - gospodine Duliću, izražavamo veliku zahvalnost što ste nas predložili da budemo kandidati na listi Narodne skupštine, obaveštavamo vas da prihvatamo da budemo kandidati, da se nađemo na listi koju će Narodna skupština da predloži predsedniku Republike za izbor. Mi nemamo tu saglasnost.
Možda su se ova lica popišmanila u međuvremenu. Znam da su se neki popišmanili kada su čuli moju diskusiju, u to sam apsolutno siguran, pa čak i ovaj moj prijatelj, veliki monarhista, profesor. Gde su vam saglasnosti, pokažite javnosti. Novinari jure ovde, traže.
Ko koga ovde predlaže? Koja poslanička grupa predlaže kog kandidata? Neka izađe i junački neka kaže - mi iz DS predložili smo toga i toga, zato što je takav i takav. Vi ste predložili i objasnili, svaka čast, SPS je to uradio, svaka čast. Vidite, opozicija je redovna, vlast je neredovna, vlast je neuredna. Ne znamo da li su saglasni i ne znamo da li su poslaničke grupe bile u stanju da predlože adekvatne kandidate.
Evo, gospodine Duliću, jedan predlog, a vi hvatajte beleške ili stenogramske tamo, da vidite kako bi to možda trebalo da izgleda jedno od budućih rešenja u našem poslovniku kada je ovo u pitanju. Pošto je ovde formalno-pravno Narodna skupština predlagač liste, ona to svojstvo stiče tek posle glasanja, mi formalno-pravno možemo da imamo predlog liste sa 50 kandidata.
Ali smo dužni da na listu stavimo one koji su dobili najveći broj glasova u Narodnoj skupštini ili, da budem precizniji, potreban glasova na osnovu kojih Narodna skupština odlučuje, a to je 126 glasova, pa tek onda je to predlog koji ide prema predsedniku Republike.
Kako da mi dođemo do te liste, do kandidata? Pošto mi nemamo izvorno pravo, verovatno treba Poslovnikom da predvidimo da upućujemo javni poziv zainteresovanim institucijama, verovatno tu su na prvom mestu pravni fakulteti, advokatske komore, profesionalna udruženja, instituti, da nam dostave inicijative, dakle svoje predloge, pa da Odbor za ustavna pitanja pozove sve te kandidate, da se pogleda kakve su njihove radne biografije i da se sa svima njima obavi razgovor.
Zašto je potreban razgovor? Zato što, paralelno sa dolaskom tog materijala kojim se neko kandiduje, dolazi onaj materijal kojim neko osporava tu kandidaturu. Na ustavnom odboru mora da se raspravi pitanje da li je taj sudija Vrhovnog suda, koga je Udruženje pravnika predložilo za listu, da li on tokom svoje radne karijere Miki Mikiću doneo neku presudu koja je loša i koja je nezakonita, pa se taj Mika Mikić javio. To tu treba da se raspravi.
Hajde malo da glumimo Amerikance. Znate kako je kod njih, senatski odbor, kandidat za ministra, pa oni ga istresu sa svih strana, izađe mu šta je doručkovao kada je počeo kao beba. Vi nećete to.
Vi hoćete da poslanička grupa ima status inicijatora, onoga ko daje početni predlog, Ustavni odbor to zaokružuje, kako, pa po sistemu dogovora, ali ova lista nije lista za Odbor za rad i socijalna pitanja Narodne skupštine.
Ako vi mislite da ćete ovu listu da izglasate kao što se glasaju liste i biraju poslanici članovi radnih tela Narodne skupštine, onda nama uopšte ne trebaju takvi kandidati za Ustavni sud, jer ste ih devalvirali dibidus. Zna se odbor taj i taj Narodne skupštine, radno telo i poslaničke grupe predlažu svoje kandidate , niko ne ulazi u sastava toga, izglasa se to, izabere se predsednik, zamenik predsednika i potpredsednik i radno telo funkcioniše. Ali, to nije Ustavni sud. Zaboravili ste, to nije Ustavni sud.
Mi treba da dođemo do liste od 10, a ne Odbor za ustavna pitanja. Pitanje je ko ovde ima propusnu moć pre Narodne skupštine? Tim pre što u našem Poslovniku nije uređen taj naš interni postupak: kako ćemo nekoga da pozovemo da predloži kandidata ili da se čovek sam predloži. Zašto? Ima ovde sposobnih ljudi koje niko ne vidi, sam sebe predloži nekom odgovarajućem radnom telu Narodne skupštine koja priprema taj materijal, izlazi ovde na glasanje, formira se lista od 10 i ide predsedniku Republike.
Kao što vidite, ovde nema mesta za političke strane. Cenim one poslaničke grupe koje su predložile kandidate, vodeći računa o njihovoj biografiji i radnoj sposobnosti. Ali, prevarili su vas ovi mangupi, da znate. Prevarili su vas. Zašto? Jer kako god da sastavite listu od 10, imenuje onaj preko puta, i on pet bira vodeći računa o tome šta je Narodna skupština njemu izabrala sa njegove liste od 10.
Mi imamo ovaj interregnum kada će samo Ustavni sud da ima 10 članova, pa kažemo, dve trećine ,postoji Ustavni sud; ma, ne postoji; on postoji kad ima 15. Kao što Narodna skupština postoji kada ima 250. Ne može Narodna skupština da postoji sa 166 ili 170, ne znam koliko ispada. Ali ne, ovde treba na silu.
Nemojte da se iznenadite ako povodom tačke 2. i tačke 3. mi ovde demonstriramo debakl. Kada kažem mi, Narodna skupština. Zašto? Ovi mudri što ih nema sada oni uslovljavaju ovamo, a ovaj mudri uslovljava ove lukave ovamo, a mi ovde treba da izigravamo nešto da popunimo tu prazninu, a već 26. kreće inicijativa vezana za Kosovo u Metohiju. To da znate, vi koji se igrate pravom i državom. Prva faza kreće 26. novembra, a treća 10. decembra. Samo se vi igrajte.
Zašto vi sada očekujete da SRS sa vama saučestvuju. Nećemo da saučestvujemo. Nismo ni hteli da predložimo bilo kog kandidata. Zašto? S obzirom na način kako ste vi ovo osmislili, da li vi znate kada bi oni prošli kod Borisa Tadića? Limburga meseca.
Ne bi mogli nikako da prođu. Znate kad on zamrsi film kako to izgleda. Umisli se, zameni kasetu i tera dalje.
Nećemo da saučestvujemo, zato što smo apsolutno sigurni da kada smo donosili taj Ustava niko od nas nije glasao da poslaničke grupe predlažu kandidate za listu od 10, sa koje treba predsednik Republike da izabere pet.
Zašto niste doneli jednu skupštinsku odluku ovde, koja bi obavezala nas sve sa nekom procedurom kako sve to da se uradi. To bi dobilo neki legitimitet. Pojedinačno, jedna opšta odluka se donese ovde, s obzirom na ovu situaciju.
Vi se u uvodu ovog zaključka pozivate na član 172. Kažite mi koji deo: deo koji se odnosi na predsednika ili deo koji se odnosi na Narodnu skupštinu; deo koji se odnosi na listu od 10 ili na izbor pet sa liste od 10? Pa onda na kraju, onako cico-maco, 172. stav 5, ispunjavaju uslov, videli ste da su stariji od 40 godina, diplomirani pravnici, imaju više od 15 godina radnog staža. To vas niko nije ni pitao. To je prethodno pitanje koje se ovde utvrđuje uvek. Preko toga čak može i da se pređe.
Ali ne, to mora da bude po partijskim atarima. Što bi rekli ovi, stručnost ispred politike. Ali, njihova stručnost i naravno njihova politika. Ili, da budem precizniji, njihova stručnost kao prezumpcija ispred svake politike. Zašto? Da drmaju pare, ovi G17 plus.
(Predsedavajući: Gospodine Krasiću, molim vas.)
Gospodine Albijaniću, vi imate velike moje simpatije, nadam se da ćete napokon da otplatite taj stan i da se otkačite od G17 plus. Ako treba da pomažemo, da pomažemo, ali nemojte da branite ono što ne može niko da odbrani. Ako ovako budete nestašni, ima da vas prijavim kod Ivane Dulić, znate kakva je ona. Odmah će ona da vas isključi iz stranke, budite mirni.
Gospodo poslanici, i javnost Srbije da zna, javnost Srbije mnogo bolje zna nego što vi mislite, vodite računa da ne učestvujete u ujdurmi. Koga? Političkog tate Koštunice i političkog sina Tadića.

Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, po Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ponovo odredba člana 27, koja se odnosi na obavezu predsednika Skupštine da se stara o poštovanju Ustava ili Ustavnog zakona, odredba člana 9, o načinu izbora sudija Ustavnog suda.
Ponovo ponavljam da su morali biti utvrđeni kriterijumi koji odgovaraju kategoriji - istaknuti pravnik. Sada je red da nam predsednik Skupštine obznani ko su predlagači pojedinih kandidata. SPS je glasno i jasno rekla koje je kandidate ona predložila. Poslanička grupa Vojvođanski poslanici takođe.
Šta je sa preostalih 7 kandidata? Ko je njih predložio? Sada izražavam sumnju u verodostojnost predloga. Ne može se niko igrati narodnim poslanicima, kao ono šibicari, ova nije, ova nije, ajd pogodi koja jeste, čas ga vidite, čas ga ne vidite.
Čiji su to kandidati, ko ih je predložio, zašto se oni koji su predložili kriju, ne smeju da obznane da su oni predlagači? Gospodin Dulić je rekao - nadam se da su poslaničke grupe predložile svoje najbolje kandidate. Koje poslaničke grupe, koje kandidate?
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde imamo jednog kandidata koji je član JUL-a. Bila je predsednik Opštinskog suda u vreme dok je ministar pravde bio član JUL-a. Sada je u biografiji napisala - nije član nijedne stranke. Njena sestra je bila predsednik Opštinskog odbora JUL-a. Nisam čuo da je JUL brisan iz registra političkih stranaka. Ovde je nedavno Mira Marković imala svog emisara u vreme dok je na dnevnom redu Skupštine bila tačka - ko više voli Fidel Kastra? Čini mi se da se JUL polako vraća na scenu.
Dakle, obznanite čiji je to kandidat, za nekoliko meseci imaće 35 godina radnog staža i ide u penziju. Dakle, član JUL-a pred penzijom, kandidat za sudiju Ustavnog suda. S kim se vi igrate ovde? Ko ima pravo da nas zamajava? To je kao i priča o Hong Kongu, krije pregovarački tim od Skupštine ono što je njegova obaveza, da izveštava Skupštinu o onome što se dešava po pitanju Kosova i Metohije. Onda kao braća Grim, kao Andersen, Hong Kong. Pa ne znaju da i u Hong Kongu i Kini žive Kinezi. Ne znaju da su se oko Hong Konga svi dogovorili, a ovde niko ne može da se dogovori. Hong Kong je jedna od najbogatijih metropola na svetu, a Kosovo jedna od najsiromašnijih. Sve naopako. To je izigravanje i sa izabranim narodnim poslanicima, i sa inteligencijom, zdravim razumom i pameću građana Srbije i to niko ne sme da čini.
Tražim od predsednika Skupštine da obznani koja je poslanička grupa ili stranka predložila kog kandidata, a onda da vidimo da li se to uklapa u ustavnu kategoriju - istaknuti pravnik. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, zamenik predsednika poslaničke grupe SPS.

Hvala, gospodine predsedavajući. Poštovane kolege narodni poslanici, najpre bih želeo da se zahvalim kolegi Zoranu Krasiću na onim rečima kojim je objasnio ponašanje SPS-a vezano za ovu tačku dnevnog reda - predlog kandidata za sudije Ustavnog suda, jer sve ono što je rekao je apsolutno tačno, ali dozvolite mi da u ime SPS-a kažem još nekoliko reči povodom ove tačke dnevnog reda, to ću učiniti kroz nekoliko tačaka i vrlo konkretno.       
Pod jedan, činjenica je da Narodna skupština Republike Srbije kasni sa utvrđivanjem predloga mogućih kandidata za sudije Ustavnog suda.
Prema odredbama Zakona o sprovođenju Ustava, trebalo je to da učinimo još do kraja prvog zasedanja, znači, pre nekoliko meseci i nema nijednog logičnog razloga zašto Narodna skupština nije ovaj predlog utvrdila ranije, do činjenica da u vladajućoj koaliciji nije mogla biti postignuta saglasnost uopšte oko formiranja ove, za život države, važne institucije, a možda i u onom drugom delu, predlogu mogućih kandidata, koje utvrđuje gospodin Tadić kao ovlašćeni predlagač, za sudije Ustavnog suda.
To je nešto što je nesporno, čak ponekad nosim se mišlju da ovoj aktuelnoj vlasti odgovara ova vrsta institucionalnog haosa, da ne postoji Ustavni sud, jer kakav god da je taj Ustavni sud, on bi postojao, radio bi, i onda bi Ustavni sud morao da donosi određene stavove vezano za inicijative, predloge, predmete koji stoje u Ustavnom sudu.
Na sajtu Ustavnog suda, kažu mi kolege koje su to videle, nisam video direktno, ali sam čuo da ima oko hiljadu predmeta koji stoje, čekaju, a oko 300 predmeta u ovoj godini i možete pretpostaviti, za Ustavni sud će biti i te kako posla, i u odnosu na tu činjenicu i činjenicu da država nije potpuna, ako nema Ustavni sud, stvarno jeste pitanje zašto do sada nismo imali Ustavni sud. Znači, kasnimo.
Pod dva, Ustav je predvideo da Narodna skupština utvrđuje 10 kandidata za sudije Ustavnog suda, od kojih će predsednik Republike Srbije imenovati pet, a da Narodna skupština od onih 10 kandidata koje je utvrdio predsednik Republike Srbije kao predlagač Skupština bira pet. Znači, mi imamo u ovom delu izbora i utvrđivanja kandidata, nesporno, svoj deo obaveza.
Pod tri, zakon o Ustavnom sudu, zakon o kome smo razgovarali do danas, nije predvideo proceduru utvrđivanja kandidata za sudije Ustavnog suda, koja se tiče Narodne skupštine Republike Srbije.
Kolege poslanici iz SPS-a su veoma jasno to isticali u raspravi koja je bila o ovom zakonu i to uzimamo kao jednu veliku manjkavost, jer moram biti iskreni pa reći, mi smo svi očekivali, s obzirom na one odredbe Ustava koje se tiču formulacije da Narodna skupština utvrđuje kandidate za sudije Ustavnog suda, očekivali smo da će taj deo procedure biti utvrđen u zakonu o Ustavnom sudu. Međutim, od toga nije bilo ništa i mi mislimo da je to takođe jedna stvar koju treba kritikovati.
Pod četiri, Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije, naravno, ovo pitanje ne tretira na odgovarajući način, jer u vreme kada je Poslovnik pisan ova materija je bila nešto što nije predmet rada Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, niti Odbora za ustavna pitanja i Poslovnik, jednostavno, kada ne reguliše ovo pitanje, ostavlja prostor za mnoge proizvoljnosti, što su pomenule neke druge kolege.
Pod pet, činjenica je da smo mi iz SPS-a prihvatili poziv gospodina Dulića da učestvujemo u konsultacijama, vezano za utvrđivanje mogućih kandidata za sudije Ustavnog suda. Na tim konsultacijama je učestvovao gospodin Ivica Dačić, kao predsednik SPS-a i predsednik poslaničke grupe SPS-a, i ja kao zamenik predsednika poslaničke grupe.
Mi smo razgovarali na tim konsultacijama o mogućim kandidatima i o načinu na koji bi mogli biti utvrđeni kandidati Narodne skupštine za sudije Ustavnog suda. Moram reći da su u tim razgovorima postojali dijametralno suprotni stavovi, od toga da treba da donesemo jednu odluku, kao što je pomenuo gospodin Krasić, pri čemu, naravno, kada citiram gospodina Krasića, SRS nije u tome učestvovala i ovaj stav je nešto što se ne odnosi na nju, ali pominjem da čovek ima svoje razmišljanje o tome.
Deo poslanika je razmišljao na taj način, do toga da možda i Odbor za ustavna pitanja možemo staviti u funkciju predlagača, ali očigledno, s obzirom da niti Ustav, niti Poslovnik, o tome nemaju ništa, ostalo je ovo pitanje otvoreno kako do toga doći.
Pod šest, SPS jeste predložila dva kandidata za sudije Ustavnog suda. Reč je o prof. dr Vladanu Kutlešiću i o mr Jadranki Injac, i mi apsolutno stojimo iza ta dva predloga.
Pod sedam, stojimo iza ta dva predloga jer oba kandidata ispunjavaju i starosne, i radne, i stručne, i moralne uslove, i, ono što je važno, nisu članovi SPS-a, ali je činjenica da ih mi predlažemo kao kandidate.
Dozvolite, i to je nešto što sam hteo da navedem pod tačkom osam, vezano za ovo moje obraćanje vama, kada se pogledaju biografski podaci prof. dr Vladana Kutlašića i gospođe Jadranke Injac, videćete da poseduju stručnost koja ih objektivno čini veoma jakim kandidatima među predloženim kandidatima i generalno, kada se posmatra i onaj drugi predlog kandidata koji je utvrdio gospodin predsednik Republike.
Zašto ovo kažem? Gospodin profesor doktor Vladan Kutlešić je neko ko je doktorirao na ustavnom pravu, neko ko je redovni profesor na Fakultetu za državnu upravu i administraciju na Megatrend univerzitetu, ko predaje predmet Ustavno pravo, neko ko je objavio tri naučne monografije, šest izdanja udžbenika, jedan zbornik radova, 65 članaka u relevantnim naučnim časopisima, koji je učestvovalo na preko 30 različitih savetovanja u zemlji i inostranstvu. Čini mi se da ovo kada se navede govori da je kandidat apsolutno sposoban profesionalno da obavlja ovaj izuzetno važan posao.
Gospođa Jadranka Injac je sudija Vrhovnog suda Srbije. Magistrirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Radi jedan izuzetno važan posao u Vrhovnom sudu Srbije.
Možete da vidite ako pročitate njenu biografiju, napisala je veliki broj pisanih prikaza zakona i njihove konkretne primene u praksi iz različitih oblasti. I jedan i drugi kandidat apsolutno imaju uslove potrebne da bi mogli biti sudije Ustavnog suda, a kamoli kandidati.
Pod devet, mi očekujemo da Srbija dobije Ustavni sud i da izađe iz ove blokade ili bar jednog dela institucionalne blokade koja postoji. Mislimo da Ustavni sud treba da bude izabran, da bi i povodom svih ovih brojnih slučajeva, po nama, kršenja Ustava i zakona, dobili priliku da stručni ljudi o tome kažu svoje mišljenje.
Ako ja u ime poslaničke grupe SPS ili neko od mojih kolega ukazujemo na konkretne primene kako Vlada Republike Srbije ne poštuje Ustav Republike Srbije, primera radi u delu kada formira kadrovski sastav opština u kojima imenuje prinudnu upravu, ne pominje ustavnu odredbu gde kaže da sastav prinudnog veća mora odgovarati nacionalnoj i partijskoj strukturi raspuštenih skupština opština, to ostaje samo kao nešto što govore poslanici SPS, obraćajući se svojim kolegama narodnim poslanicima ili javnosti Srbije.
Potpuno sam ubeđen ovo što mi socijalisti govorimo će dobiti potpuno drugi značaj kada Ustavni sud potvrdi ove naše ocene. Nesporno je da je Vlada Republike Srbije uvela prinudnu upravu u 10 opština, nesporno je da je formirala prinudna veća po stranačkom principu, nesporno je da su članovi tih prinudnih veća samo članovi vladajuće koalicije.
Nesporno je da Vlada Republike Srbije, kao u Velikom Gradištu i drugim velikim opštinama, reč je o Velikom Gradištu, Zrenjaninu, Užicu, Smederevu, Smederevskoj Palanci, Kuli i još jednom broju opština, čak imenovala za članove prinudnog veća pripadnike stranaka koji nemaju odbornike u skupštinama opština.
Znate, na jedan način to zvuči kada mi to saopštavamo javnosti, a imaće potpuno drugu težinu kada Ustavni sud bude utvrdio da su naši navodi tačni, kada poništi odluku Vlade Republike Srbije i kada bude konstatovao da to nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije. Naveo sam samo jedan primer, a mnoge kolege narodni poslanici koji su učestvovali u diskusijama proteklih meseci su isticali sijaset drugih primera, mislimo da treba Ustavni sud da donese odluku povodom ovih slučajeva i da dobijemo jednu važnu instituciju.
Mi socijalisti smo više puta pominjali da mi jesmo opozicija vlasti, ali mi smo opozicija državi i hoćemo da se konstituiše Ustavni sud, da bi građani Republike Srbije i preko te institucije mogli ostvariti svoja prava, jer Ustavni sud Republike Srbije ima i te kako značajno mesto u ukupnom životu države Srbije i zaštiti građana, osim onoga što se smatra njihovim osnovnim pravima i ljudskim slobodama.