Kada već nemamo zastupnika predlagača, dame i gospodo, evo možda je tu kao ovlašćeni predstavnik i gospodin Bajro Omeragić.
Moram ponoviti ovo, pružio sam gospodinu Bajramu Omeragiću i sa svog mesta podršku dok je on govorio i ponoviću, to je rekla i gospođica Nataša Jovanović i kažem još jedanput: u pravu ste, gospodine Omeragiću, zaista je sramota to što se dešava u raškoj oblasti, sramota je i to što vas je Boris Tadić prevario još jednom i što vas je prevario Vojislav Koštunica.
Ali, morate da priznate da deo te odgovornosti snosite i vi. To nisu ljudi koje vi politički ne poznajete, to nisu ljudi s kojima vi po prvi put sarađujete. Evo, i sada gospođa Nada Kolundžija vam govori šta treba da kažete kada izađete na repliku.
Poslušajte, gospodine Bajro Omeragiću, i savet nas koji smo ipak dokazali svojim delima da smo mnogo dobronamerniji prema vama. Promenite konačno koalicione partnere. Vi ne podržavate Vojislava Koštunicu i Borisa Tadića samo poslednjih sedam godina, vi ste to činili i ranije.
Onda kažete, kada dođe do toga da vrate na neki način te glasove i da ispune svoja obećanja, oni vas tada preskoče. U pravu je i gospodin Laslo Varga, koji je rekao, evo zapisao sam, da Boris Tadić ne poštuje manjine, da očekuje glasova, ali da ih kasnije, kada dođe vreme da se na neki način zahvali, zaobilazi.
Dakle, gospodin Laslo Varga je u pravu. To jeste sramota. To pokazuje da Boris Tadić i Vojislav Koštunica nisu prevarili samo Bošnjake, oni su prevarili i pripadnike mađarske nacionalne manjine i sve druge. To vam je onda nauk za sledeće izbore, kada opet budete razmišljali o tome koga ćete podržati, stavite prst na čelo i recite, da li da podržimo ove koji su nas prevarili već pet-šest puta i koji će nas prevariti sigurno ponovo, ili da sada podržimo nekoga drugog.
Dakle, veliku odgovornost gospodine i Bajro Omeragiću i Laslo Varga snosite i vi, jer je to prevashodno bio vaš izbor, a onda su i pripadnici nacionalnih manjina, kojima vi pripadate, prihvatili taj vaš izbor i podržali očigledno pogrešne ljude.
Čuli smo ovde dosta rasprava što stručnih, što nestručnih, neki su se čak ogradili i rekli da neće ulaziti u stručne rasprave. Čuli smo, i mislim da je to doduše nekorektno, kako je opozicija kmečala, kukala i tražila da se konačno formira Ustavni sud.
Mi naravno niti smo kmečali, niti kukali, mi smo tražili da se u skladu sa Ustavom Republike Srbije formira Ustavni sud. I nisu to, kako kaže Boško Ristić, nekakve evropske vrednosti koje mi moramo da prihvatimo. Srbija nije nastala juče. Ustavni sud u Srbiji nije neka novotarija koju mi prihvatamo od EU. Ustavni sud je godinama i decenijama bio standard i u Srbiji, i bio je standard sve do petooktobarske revolucije.
Ukoliko ste vi već takvi legalisti i odgovorite vi nama, a to je činjenica - zašto mi duže nismo imali, nego što smo imali Ustavni sud od 2000. pa naovamo. Zato što je to vama tako odgovaralo. Odgovaralo vam je da radite šta vam god padne na pamet, a da nema jednostavno organa koji može da reaguje. Ono što je još gore je to što je Ustavni sud i u vreme kada je postojao bio politički sud. I odluke koje je donosio bile su isključivo političke. Ima veliki broj takvih odluka. Način na koji je radio, vreme kada se uzimaju pojedini predmeti u rad Ustavnog suda, takođe govore da je to politički motivisano.
Setićete se Zakona o pomoći porodicama haških optuženika. Preko noći je Ustavni sud doneo odluku, iako nije imao pravo, jer Ustavni sud može reagovati samo na pojedinačni akt. Dakle, oni nisu imali na taj način pravo da reaguju, ali su reagovali, doneli su privremenu meru i onda nikada – a prošlo je evo tri ili četiri godine nakon te privremene mere koja podrazumeva hitnost, Ustavni sud je konstatovao da hitnost postoji i doneo je privremenu meru – i nikada više nije raspravljao o tom zakonu, nikada nije doneo konačnu odluku.
Vi ste morali ovde kao prvo da ubedite poslanike SRS da ovaj sud koji sada formirate neće biti politički, nego da će biti Ustavni sud i da će suditi ni po babu, ni po stričevima. Kada pogledamo biografije kandidata koje ste predložili, kada pogledamo krivične prijave koje postoje protiv nekih, to je ogroman broj krivičnih prijava, onda se mi s pravom zapitamo da li će taj Ustavni sud biti poput onoga koji je povremeno i privremeno postojao i radio u tim kratkim intervalima u poslednjih sedam godina.
Dakle, jasno je da se ovde radi o političkoj trgovini. Otvoreno su priznali predstavnici vladajuće koalicije da su stranke srazmerno svojoj veličini predlagale kandidate. Oni koji nisu zadovoljni tom podelom i delom kolača koji su dobili, oni sada izlaze za ovu govornicu i kritikuju način podele. Ali, zaista, postoji veliki broj stvari koji pokazuje da je to bilo postupanje koje je potpuno mimo Ustava, mimo zakona, kako je to išlo.
A o tome nam govori i ovo pisamce koje nam je predsednik Narodne skupštine, Oliver Dulić, poslao 8. novembra, a predmet je - ispravke predloženih kandidata za sudije Ustavnog suda. Tu nam Oliver Dulić ispravlja biografske podatke, imena i prezimena nekih od ljudi koje je predložio za sudije Ustavnog suda i tu se vidi koleracija i identičnost između postupanja Olivera Dulića i Haškog suda.
Dakle, kao što Haški sud prvo podigne optužnicu, a onda prikuplja dokaze i svedoke, tako i Oliver Dulić prvo predloži kandidate za sudije Ustavnog suda, a onda naknadno proverava da li oni imaju neki profesionalni kvalitet, proverava kako se tačno oni zovu, kada su diplomirali, da li su diplomirali i sve ostalo.
Jasno je da ovakav način izbora sudija Ustavnog suda ne može doneti ništa dobro, i jasno je da taj Ustavni sud neće reagovati u očiglednim kršenjima prava i jasno je da je vama ovo potrebno da ne bi imali izbore u Beogradu, da bi mogli da birate kandidata nekog za predsednika Skupštine grada Beograda, da bi mogli da izmislite funkciju v.d. zamenika gradonačelnika Beograda, da bi mogli pre sednice da odštampate listiće sa samo jednim kandidatom, iako u Poslovniku jasno piše koji je način predlaganja i da svaka odbornička grupa može da predloži, ukoliko ima dovoljan broj odbornika. Ali, vi kažete - evo, stručne službe nisu gubile vreme, nego za slučaj da nema više kandidata, odštampani su glasački listići unapred. To je pravi razlog zašto vama ne treba Ustavni sud.
Pravi razlog zašto vam ne treba Ustavni sud je otimačina koju planirate da napravite u Grockoj. Postavljam poslaničko pitanje - na osnovu kog je člana Ustava, zakona, bilo kog akta, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu poslao ovo, dakle, ovaj papir, jer ne znam šta je, da li je ovo ljubavno pismo, jer ovo nije zaključak, nije mišljenje, nije odluka.
Ne poziva se ministar Milan Marković ni na jedan član zakona i ne kaže šta je ovo, nego kaže - Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu se zahtevom za davanje mišljenja obratilo Stanislav Jastšenjski, odbornik u SO Grocka, i to u odnosu na postojanje zakonske mogućnosti oduzimanja odborničkog mandata i eventualna ovlašćenja predsednika Opštine po tom pitanju. Obratio se u odnosu na postojanje zakonske obaveze.
Dakle, tražim odgovor od Milana Markovića, kada se to dotični gospodin obratio, tražimo da nam pošalje taj dopis, fotokopiju tog dopisa i da vidimo šta je on to tražio. Pa da nam onda gospodin, a to je ujedno i drugo pitanje, da nam Milan Marković odgovori na osnovu kog ovlašćenja on piše ovakva ljubavna pisma, koji je to član Ustava, član zakona koji njega ovlašćuju da se na ovakav način meša u rad lokalnih samouprava?
Dakle, brojni su ovi primeri zašto vi nećete Ustavni sud.
Pitao bih, s obzirom na činjenicu da je stanje u sudovima katastrofalno, i gospodina Dušana Petrovića da mi odgovori kako je moguće da u Rumi, u toku je naravno štrajk, ali kako je moguće da pripadnici sudske straže sprečavaju građane da uđu u zgradu suda? Jedno je štrajk, jedno je to što oni eventualno neće da rade i to je potpuno opravdano. Dajte da vidimo ko je to ovlastio nekoga da sprečava građane da uopšte uđu u zgradu suda?
Čuli smo od gospodina Boška Ristića da je on zadovoljan, citiraću, "geografskim poreklom kandidata".
Da se radi o vinu, o siru, da se radi o nekakvim domaćim životinjama, koje imaju zbog geografskog porekla specifične kvalitete, to bih razumeo, ali kada govorite o sudijama Ustavnog suda, onda je potpuno neumesno reći da je neko zadovoljan ili nije zadovoljan geografskim poreklom.
Vi ste morali voditi računa o kvalitetu kandidata, o njihovoj dosadašnjoj karijeri, o profesionalnim sposobnostima, a ne o geografskom poreklu.
Čuli smo i to da je zbog tranzicije neophodno izabrati Ustavni sud. Kakve to veze ima sa tranzicijom?
Pročitaću vam odredbu člana 9. stav 1. Ustavnog zakona, koja kaže – izbor, odnosno imenovanja sudija Ustavnog suda izvršiće se najkasnije do kraja prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine.
To je prošlo. Prva stvar kada ste upućivali ovaj predlog, prvo što je morao navesti Boris Tadić jeste zašto je prekršio Ustav, zašto je prekršio Ustavni zakon i zašto nije izvršio svoju obavezu i predložio Narodnoj skupštini 10 kandidata, od kojih bi mi onda birali pet za sudije Ustavnog suda. To je ono što je Boris Tadić zanemario.
Dakle, član 9. stav 4. kaže - zakon o uređenju Ustavnog suda, postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka, Narodna skupština će doneti na sednici na kojoj se vrši izbor sudija Ustavnog suda. Ovo je još jedna obaveza koju ste vi zanemarili.
Oni koji se pozivaju na Sud u Strazburu moraju da znaju jednu stvar, ne može se niko obratiti Međunarodnom sudu pravde u Strazburu pre nego što iscrpi sve mogućnosti pred domaćim sudovima, a tu spada i obraćanje Ustavnom sudu.
Dakle, činjenica da ne postoji Ustavni sud nije relevantna. Ko god se obrati Sudu za ljudska prava u Strazburu, oni kažu - da li ste iskoristili sve mogućnosti u svojoj zemlji, jedna od njih je i obraćanje Ustavnom sudu. A vi kažete - ali, kod nas ne postoji; postoji na papiru, ali ne i u praksi Ustavni sud. A oni kažu - žao nam je, vi se sledeći put žalite i na to što, zahvaljujući DOS-ovskoj vlasti, nije postojao Ustavni sud, pa niste imali kome da se obratite da zaštiti vaša prava.
Čitav niz primera negativnih kršenja ljudskih prava naveo je gospodin Boško Ristić. Razumeo bih to da je on opozicija, ali vi ste, gospodo, na vlasti. Ne možete prati ruke i reći, mi o tome ne znamo ništa, Boris Tadić je dvostruka ličnost, on je ovaj predlog podneo kao predsednik Srbije, a ne kao predsednik DS-a.
On nije ni smeo da obavlja funkciju predsednika DS-a. Dakle, trebalo je onog trenutka kada je izabran za predsednika Srbije, nažalost, zamrznuti ili dati ostavku na ovu funkciju koju je imao, stranačku.
Međutim, očigledno je da vi jedne principe prihvatate kada ste u opoziciji i kada se za određeno mesto borite, a druge principe prihvatate i cenite kada konačno do vlasti dođete.
I svi vi koji ste podržali Borisa Tadića, setite se da je on već nakon nekoliko dana od izbora rekao - mene je izabrao narod. Prvo je bilo - podržite me, vi me morate podržati, stranke koje ne podrže Borisa Tadića nisu demokratske stranke i sve ostalo.
Posle nekoliko dana, on je rekao - vi mene više ne zanimate, mene je izabrao narod. Prevario je on i Bajru, i mnoge druge, ali imaćete priliku uskoro ponovo da mu omogućite da vas prevari, ali nadamo se da ovoga puta to neće biti tako.
Povodom navodne političke rasprave - da li je ili nije potreban Ustavni sud, mene čudi da DS, odnosno predstavnici DS-a otvaraju takvu raspravu i ne znam kako je uopšte moguće raspravljati o nečemu što je definisao Ustav.
I, u krajnjoj liniji, sama ideja da ne postoji Ustavni sud, zaista ne znam kako bi se čak izrazio o tome, da li je to monstruozno, da li je to gore od toga, ali nadam se da vam neće pasti na pamet da u narednom periodu bilo šta slično sprovodite u delo.
Čuli smo i to da je dobro biti u opoziciji i da se u opoziciji stiče pamet. To mogu prihvatiti da je tako, ali je prava šteta što neki koji se bave politikom nikada nisu bili u opoziciji, nego se od početka bavljenjem politikom bave kao vlast, pa onda nisu ni imali mogućnost sticanja te pameti, što se sada građanima Srbije obija o glavu.
Očigledan je, kada pogledamo predloge sudija Ustavnog suda, veliki upliv nevladinih organizacija.
Očigledno je da je veliki broj kandidata prošao raznorazne obuke, da li preko Fonda za otvoreno društvo, preko SOROŠ-a, neki su bili u Budimpešti, neki su bili u Americi, neki u Nemačkoj, ali mislim da će to ponovo dovesti samo do velikog broja problema i da će ti ljudi i kada budu, ukoliko ne daj bože budu sudije Ustavnog suda, naravno imati odgovornost prema onima koji su ih obučavali, a ne prema građanima Srbije.
Već dosta vremena sam potrošio, ali moram još reći nekoliko reči o kandidatu za predsednika Ustavnog suda koga je Boris Tadić predložio, radi se o Dragiši Slijepčeviću, i ovo je samo deo novinskih članaka i krivičnih prijava koje govore o minulom radu ovog gospodina.
Očigledno je da on ima veći broj krivičnih prijava nego predmeta u radu. Kako koju presudu donese, kako koji predmet završi, tako se otvara afera u novinama i tako uslede krivične prijave protiv ovog gospodina.
Da li je moguće da će Boris Tadić insistirati do kraja da ovaj čovek bude, da li predsednik Ustavnog suda ili samo član, ne znam, ali iskoristićemo i u narednim tačkama priliku da građane Srbije još detaljnije upoznamo sa svim kriminalnim aferama u koje je ovaj gospodin umešan.