Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine Duliću, žao mi je što ministar nije ovde da čuje naše izlaganje, ali šta da se radi.
Konvencija o statusu izbeglica UN kao svoj osnovni princip ima pravo na zaštitu od progona.
Ovaj parlament je stavljajući na dnevni red zakon o azilu zapravo želeo da, to je bar stav LDP-a, stvori uslove da Srbija postane država u kojoj se, bez obzira na različitosti, poštuju ljudska prava i pruža zaštita ljudima koji u svojim zemljama ne žive životom dostojnim čoveka. Upravo je to bio razlog zašto je poslanički klub LDP doneo odluku da pruži podršku ovom zakonu.
Republika Srbija je država ugovornica Konvencije UN o statusu izbeglica iz 1951. godine i dodatnog protokola koji ide uz ovu konvenciju iz 1967. godine, što nas obavezuje na implementaciju ovih ugovora u naš pravni sistem.
Državna zajednica Srbija i Crna Gora, čiji je Srbija pravni sukcesor, prilikom prijema u Savet Evrope obavezala se da će doneti ovaj zakon i stvoriti uslove da se ovo zakonodavstvo implementira u našem pravnom sistemu.
U tom smislu su odmah i učinjeni prvi koraci, tako da smo mi 2005. godine dobili jedan zakon koji je samo načelno regulisao ovu materiju, ali tada je dogovor bio da republike članice državne zajednice, znači Srbija i Crna Gora, svaka za sebe donesu zakone kojima će se ova materija konkretno regulisati, u smislu procedure za dobijanje azila, u smislu obima prava i obaveza azilanata. Praktično, dobili smo zakon, ali taj zakon nismo mogli da primenjujemo zato što je on bio takav, načelni i principski.
Crna Gora je donela zakon o azilu pre godinu i po dana, Srbija ga donosi tek sada i mi mislimo da to nije dobro. Mislimo da ovaj zakon dobijamo sa zakašnjenjem, ali smatramo da je jako važno da ga dobijemo u ovom trenutku, ako ne pre.
Ono što LDP želi da napomene ovom prilikom jeste da se na taj način, usvajanjem zakona, stvaraju samo formalni uslovi za implementaciju međunarodnog zakonodavstva koje se bavi problemom izbeglica, ali je mnogo važnije da se obezbedi materijalna potpora. Materijalna potpora za implementaciju ovog zakona se obezbeđuje iz budžeta. Nije dovoljno samo doneti zakon, nego je potrebno da se donesu i različiti podzakonski akti, potrebno je da se izgradi infrastruktura. Dobra stvar je da imamo centar za azilante koji je nedavno renoviran, doduše, sredstvima UNHCR, ali je to dobro.
Ono što je jako važno, moramo da formiramo kompetentne organe, moramo da obučimo stručne kadrove koji će raditi u tim organima, moramo napraviti različite obrasce, stručne službe.
I, ono što moramo da napomenemo ovom prilikom jeste da to puno košta. To znači da mi u budžetu Republike Srbije moramo da obezbedimo sredstva kojima ćemo omogućiti da ovaj zakon ne ostane mrtvo slovo na papiru, odnosno da on zaživi.
Ako znamo kojim sredstvima u budžetu raspolažemo, ako znamo da je Republika Srbija zemlja u kojoj npr. penzioneri imaju prosečnu penziju u iznosu od 200 evra... To koliko smo mi siromašni ilustruje i situacija da, recimo, u Srbiji sada imamo epidemiju žutice, koja je inače bolest sirotinje, siromašnog sveta. To samo pokazuje koliko mi, zapravo, u našoj zemlji imamo mogućnosti da omogućimo našim građanima pristojan život; kako onda da pomognemo drugim ljudima koji su progonjeni u svojim zemljama?
Informacije radi, Srbija je zemlja u koju dolazi mali broj ljudi. Dakle, mali broj ljudi u svetu Srbiju prepoznaje kao zemlju u kojoj mogu da nađu utočište i da se osećaju sigurno. S druge strane, Srbija je jedna od zemalja iz koje najveći broj ljudi želi da ode. Rađena je nedavno jedna anketa koja je pokazala da 70 procenata mladih ljudi svoju budućnost vidi van granica naše zemlje. To je poražavajuće i to je nešto što zabrinjava poslaničku grupu LDP.
Dajući podršku ovom zakonu mi u stvari potvrđujemo ono što smo sebi postavili kao primarni cilj kada smo ušli u ovaj parlament, a to je da budemo konstruktivna opozicija.
Mi smo svesni činjenice da ovaj zakon spada u kategoriju zakona koji moraju da budu doneti da bi se pregovori o pridruživanju Srbije EU nastavili. To su, uostalom, rekli i eksperti EU. Ovim potvrđujemo tu svoju proevropsku orijentaciju i želju da zaista Srbija bude deo EU što pre.
Ono što takođe mi poslanici u ovom parlamentu moramo da radimo svakoga dana jeste da razvijamo duh tolerancije, koji u našoj državi, nažalost, ne postoji, da stvaramo takvu klimu da se svako ko dođe u naše društvo oseća ovde sigurno i željeno. Jer, znate, mi smo imali veliki priliv izbeglica u prethodnom periodu, i danas se o tome govorilo, i vrlo dobro znate kako su se ljudi u čije su gradove dolazile izbeglice ponašali prema njima. Njih su doživljavali kao ljude koji ih ugrožavaju, kao ljude koji žele da dobiju njihove poslove, njihova radna mesta i u svoj toj bedi u kojoj smo živeli krivili su te nesrećne ljude za sve to što im se dešavalo.
Dakle, moramo da promovišemo duh tolerancije, moramo da se borimo protiv ksenofobije, koja je takođe jako izražena u našem društvu, i moramo da budemo svesni toga da odgovornost za to što je naše društvo takvo, ksenofobično, delom snosi upravo i ovaj parlament govoreći da su svi protiv nas, a da smo mi najbolji na svetu. To je ono što svakoga dana možemo da čujemo u ovom parlamentu.
Moja uvažena koleginica gospođa Vesna Pešić juče je u diskusiji predočila da postoje u zakonu određene pravne praznine, tako da postoji potreba da se na ovom zakonu još radi.
Poslanička grupa LDP smatra da posle donošenja ovog zakona mora da usledi donošenje niza podzakonskih akata koji će konkretnije rešiti određene nedoumice koje u vezi sa ovim zakonom postoje.
Ovom prilikom bih kao manji propust istakla nepostojanje kriterijuma pod kojim nevladine organizacije mogu pružati pravnu pomoć podnosiocima zahteva. Mi svi vrlo dobro znamo da su nevladine organizacije, kada govorimo o položaju izbeglica i o poboljšavanju njihovog položaja u Srbiji, uložile velike napore, tako da je to nešto na šta bih skrenula pažnju, tim pre što ne postoji zakon o pravnoj pomoći, a svaka nedorečenost ostavlja veću mogućnost diskrecione ocene izvršne vlasti. Zakonski utvrđenim kriterijumima bi se nevladine organizacije stavile u isti položaj, jer bi se tako formirali jasni kriterijumi pod kojima one mogu da pružaju pravnu pomoć. Mi smatramo da ovaj nedostatak može da bude rešen podzakonskim aktima.
Dakle, u želji da stvorimo Srbiju u kojoj se poštuju ljudska prava, da Srbija bude zemlja utočište u kojoj će se progonjeni osećati sigurno, da Srbija ne bude zemlja iz koje ljudi odlaze, već zemlja u koju ljudi dolaze, i da vrednosti u Srbiji bar malo, pa makar i formalno, približimo evropskim vrednostima, mi poslanici LDP-a ćemo podržati ovaj zakon. Hvala svima na pažnji.
