Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ODLUKA O IZMENAMA ODLUKE O IZBORU ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE (predlagači Nada Kolundžija i Miloš Aligrudić, predsednici poslaničkih grupa DS i DSS - NS)
Primili ste predloge odluka o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koje su podneli predsednici poslaničkih grupa DS i DSS - NS - dr Vojislav Koštunica.
Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3. a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 160. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o predlozima odluka.
Da li predlagači ovih odluka žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Da li neko od narodnih poslanika želi reč po ovoj tački dnevnog reda? (Ne.)
Zaključujem jedinstveni pretres o predlozima odluka.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o predlozima ovih odluka.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O USTAVNOM SUDU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nataša Jovanović, Veljko Kovačević, Zoran Krasić, Aleksandar Martinović, Momir Marković, Vjerica Radeta, Paja Momčilov, Goran Cvetanović, Sreto Perić, Nemanja Šarović, Jorgovanka Tabaković, Zdravko Topalović, Sulejman Spaho, Petar Jojić, Božidar Koprivica, Milovan Radovanović, Nikola Savić, Veroljub Arsić, Dejan Mirović, Marina Raguš, Elena Božić-Talijan, Amdžad Migati, zajedno Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač, zajedno Ivan Andrić, Milena Stanković i Nebojša Ranđelović, zajedno Milena Stanković, Slobodan Maraš i Nebojša Ranđelović, Milena Stanković, zajedno Slobodan Maraš i Nebojša Ranđelović, zajedno Milena Stanković i Nebojša Ranđelović, zajedno Nataša Mićić i Nebojša Ranđelović, Slobodan Maraš, Miletić Mihajlović, Rajko Baralić, Milisav Petronijević, Željko Vasiljević, Vidoje Jovanović i Ninoslav Dimitrijević.
Narodni poslanik Žarko Obradović, pisanim putem, povukao je amandman na član 16, a narodni poslanici Slobodan Maraš, Nebojša Ranđelović i Milena Stanković amandmane koje su zajedno podneli na članove 45, 49. i 110. Predloga zakona.
Primili ste mišljenje Vlade i izveštaj Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Andrić, Milena Stanković i Nebojša Ranđelović.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milena Stanković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine Duliću, gospodine ministre, u članu 3. stav 5. se menja i glasi, po našem predlogu: ''Sudija ne može javno iznositi svoje mišljenje o pitanju koje je predmet ili može biti predmet spora pred Ustavnim sudom.''
Rešenje koje postoji u Predlogu zakona o Ustavnom sudu kaže da sudija ne može javno iznositi svoje mišljenje o pitanju koje je predmet spora pred Ustavnim sudom. Dakle, mi smo dodali: ''ili može biti predmet spora pred Ustavnim sudom''. Naš cilj je ovom prilikom bio, kada smo predlagali ovaj amandman, da tako obezbedimo nezavisnost rada Ustavnog suda i njegovo efikasno odlučivanje, jer bismo uvođenjem ove izmene zapravo sprečili mogućnost eventualnog pritiska na sudiju koji je prethodno obznanio svoj stav o nekom pravnom pitanju. Hvala.

Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? Da, narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovaj amandman nije loš, moram da vam kažem. Moguće je da je on obuhvaćen postojećim članom, ali da bismo obezbedili ceo kompleks nečega što se zove samostalnost i nezavisnost, onda moramo da suzbijemo sudije, portparole, naročito ministre pravde, da o tekućim predmetima ćute. Jezik za zube. Ne sme ministar ništa da komentariše o tekućim predmetima. On mora da ćuti, da guta knedle sam u svom kabinetu zato što mu se nešto ne sviđa. To se isto odnosi i na sudije Ustavnog suda. Znači, nema komentara.
Ako sudija nije zadovoljan odlukom koju je donela većina sudija, on ima pravo da izdvoji svoje mišljenje. Eventualno, posle nekoliko godina, u svojim memoarima ili nekoj stručnoj literaturi, sudija može da obrazloži svoj stav, ali kada je tekući predmet, svi moraju da ćute; moraju i mediji da ćute, moraju da se uzdrže i neki ovde, da sa ove govornice ne komentarišu. Čak je zabranjeno da se komentariše i pravosnažna sudska odluka, jer pravosnažnost obavezuje.
Gospodine ministre, vi sada zavodite neki red u sudovima. Ne kažem da je baš sve u redu u sudovima. Ima tamo puno brloga od 2001, naročito kad su dolazili advokatski pripravnici, sekretari zadruga. Sećate se, vi ovde čoveka pre podne izaberete za sudiju, posle podne ga izaberete za predsednika suda. Jedno dve ili tri godine jedva smo raspravili šta se sve dešavalo. Sećam se Valjeva, da ne pričam dalje. Žarko to bolje zna, on ima preciznu evidenciju gde su bile sve te brljotine po sudovima.
Naš gospodin ministar se osilio. On će da kaže sudijama kako treba da rade. Usput, baš i nema nekog iskustva iz suda, ali je našao za shodno da diriguje. Lako mu je da diriguje zato što Vrhovni sud treba da preraste u nešto novo, zato što su nekom greškom u Ustavnom zakonu ubačena dva člana (ili jedan, nije bitno), gde sve sudije idu na ponovni izbor. Sada sudije moraju da se poprilično dobro kotiraju kod ministra, jer u ovoj raspodeli Demokratska stranka je dobila pravosuđe, tako da ministar komentariše pravosnažne sudske presude, ministar može da uslovi predsednika Vrhovnog suda, zato što kada se birao taj predsednik Vrhovnog suda ministar i njegova stranka su bili protiv tog kandidata.
Taj kandidat, da bi opstao tamo, mora da se povinuje zahtevima ministra. Ministar gura neki zahtev za zaštitu zakonitosti, pa onda ne zna da protumači presudu po zahtevu za zaštitu zakonitosti. U zahtevu za zaštitu zakonitosti navedeno je sedam razloga. Vrhovni sud je razmatrao to. Jedan, i to ona tačka 11, oko obrazloženja, stavlja se na teret prvostepenom sudu. Tri razloga tužioca su odbačena, a tri razloga se tiču prvostepenog suda. Ali, to nije razlog da ministar demonstrira svoju silu. Na kome? Nad najboljim sudijom. Najbolji sudija u Nišu će da strada zbog ovog ministra, i to trudnica. Zbog Boška, znamo mi zbog čega. Sada će on da isteruje pravdu.
Gospodine ministre, šta je sa mojim predmetom koji je zastareo u niškom Opštinskom sudu? Šta je sa predsednikom suda u to vreme i sa sudijom koji je sudio, i šta je sa sudijama Okružnog suda, koji su i te kako doprineli zastarelosti?
Šta je, gospodine ministre, sa svim sudovima u Srbiji od 2001. godine naovamo, gde su zastareli predmeti u sudu? Da li hoćete da pokrenete postupak da se sve te sudije razreše? Hajde da krenemo hronološki i da vidimo šta je to zastarelo 2001. godine, kod kog sudije, pa kada raščistimo sa 2001. da pređemo na 2002, pa 2003, 2004, 2005, i da dođemo do 2007. godine.
Čije vi interese sprovodite, gospodine Petroviću? Ko je vas ovlastio da komentarišete presudu? Na osnovu kog zakona? Kog člana? Ko je vama dao pravo da komentarišete?
Da li znate šta će da se desi ako počnem ja na isti način kao i vi da radim i ja da komentarišem presude? Da li hoćete da ja počnem svakodnevno da komentarišem ovde presude ili da uzmem ovu novu, što još nije dostavljena, za ubistvo Zorana Đinđića? Da li hoćete da komentarišem te presude? Da vam svakodnevno izlazim i da čitam po dve stranice gde je sudija Nata pogrešila? Da se i ja pozovem na onaj član 368. stav 1. tačka 11)? I da obrazloženje ne odgovara zapisniku i šta je ko rekao. Ako hoćete, kažite, ja sam spreman. Ne samo ja, ima ih puno koji će da komentarišu sve presude. Da li hoćete da donesemo presude svih predmeta koje su zastarele ili da pozovem sa ove govornice sve advokate kojima su u sudskom postupku, u sudu, u kancelariji i u fioci sudije zastareli predmeti?
Da li vi znate, gospodine Petroviću, od koga je dobio stan predsednik ovog veća koje je sudilo, Novica Peković? Od Dafine. Nije vam gadno? Kupio od Dafine.
Da li znate da je bio tri puta u Vranju da urgira za taj predmet? Ne znate? Zar je moguće da od mene saznajete neke stvari? Od mene saznajete? Nije valjda da se u osnovi svega nalazi to što se Borisu Tadiću gadi Srpska pravoslavna crkva; kažu, napustila ga žena i morala da se zamonaši, pa sada se sveti SPC.
Imali smo jednog sudiju koji je stalno komentarisao odluke Ustavnog suda, Slobodana Vučetića. Evo ga sada, i on komentariše nešto honorarno, ekspert, G17 plus, plus, plus. Stalno komentariše nešto. Kako bi bilo da sudija koji sudi u Ustavnom sudu, pre nego što izrazi svoj stav, da neko svoje mišljenje nekim medijima? Ima puno medija koji jure, evo, mene neko sreo juče pa me pitao za nešto i ja sam rekao, pravosnažna je presuda, koliko mi se čini, nije, i ne bih imao šta da komentarišem, a i da je pravosnažna ne bih je komentarisao. Uvek hoću da komentarišem šta dolazi sa strane i šta napada sud i šta izjeda sud. To hoću da komentarišem.
Žao mu je što nema dokaza, inače bi on mnogo više osudio i težom kaznom osudio. Sećate se ovog Mrdaka? Niko ga nije branio ovde kada nije prošao za tužioca, sećate se, niko nije hteo da ga brani, čak ni ovi iz DSS-a koji su ga predložili, a to je bilo pre tri godine. Nije mu smetalo da se prihvati nečasnog posla kod Vukčevića. Da li znate, gospodine Petroviću, da imate tužioca za ratne zločine koji je nezakonito izabran? Izabran je na osnovu zakona za koji je kasnije utvrđeno da je neustavan. Da li je tako, gospodine Batiću? Ustavni sud je rekao da su one odredbe neustavne.
Kako nezakonito izabrani tužilac može da vuče legitimne i legalne poteze? Može, ako ispred i iza njega stoji Karla del Ponte. Ova tri dana su tamo u Hagu, on i ovaj Mrdak. Sutra i prekosutra saslušavaju ljude, prete, oni silnici. Mnogo ste se osilili nešto. Vi ste silnici bez pokrića. Na čemu zasnivate svoju silu? Na kojoj argumentaciji? Na kojim instrumentima? Na kojim polugama? Imate samo jaku volju i ništa više. Ta volja vam se kruni od 2001. godine naovamo. Da li se sećate, 2001. godine niste hteli ni sa kim da razgovarate, a 2003. godine, za vreme vanrednog stanja, ovde sam vas ladio da ne umrete od straha i muke. Sve se opustilo, aman ljudi. Da li vi mislite da neko može celog života da pravi greške na račun iluzija i imaginarnih razmišljanja? Ne može.
Gospodine Petroviću, kažite kako mislite da radite kao ministar. Ako budete još jedanput komentarisali ili budete vodili progon, kao što ste počeli već, negde se neki predsednik suda za čas suspenduje. Zašto? Zato što je njegova tetka simpatizer SRS, a bio je da popije kafu kod tetke i svake 16. godine je kod tetke. To je kriterijum koji oni primenjuju.
Koštunica je sve to dozvolio. On kaže, ja držim to pod kontrolom; imam ove bezbednosne, imam policiju, neće oni ništa da naprave. Ne zna on kakvi su oni. Opet će oni njega da izbacuju iz Skupštine, kako ja vidim.
Amandman nije loš, malo pomaže da se shvati koja je prava uloga sudija Ustavnog suda, a nadam se da će još neki amandman da se usvoji, gospodine Petroviću, jer malo ste amandmana usvojili.

Hvala. Reč ima ministar pravde gospodin Dušan Petrović. Izvolite.

Naravno da je jedno od najvažnijih pitanja u ovom zakonu pitanje nezavisnosti Ustavnog suda i uspostavljanje instrumenata i instituta da bi ta nezavisnost bila stvarna i da bi bila što jača. Potpuno delim mišljenje koje je izneto u pogledu ove zakonske odredbe da je namera predlagača bila takva.
Ono što je problem sa stanovišta predlagača zakona i sa mog stanovišta, kao zastupnika Vlade ovde danas, jeste što ovakva odredba, nažalost, nije dovoljno određena i stvorila bi velike probleme u primeni. Sa ovako izmenjenim članom otvara se mogućnost vrlo različitih tumačenja šta bi to sve moglo da bude predmet ocene ustavnosti i zakonitosti. To je, dakle, razlog zbog čega Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Što se tiče ovog o čemu je gospodin Krasić govorio, dakle, nisam komentarisao pravosnažne sudske odluke, niti ću to činiti ubuduće. Ministar pravde, po našem Zakonu o ministarstvima, po Ustavu, po Zakonu o sudovima, po Zakonu o sudijama, ima obavezu da vrši nadzor u jednom vrlo jasno definisanom opsegu. Dakle, dužan sam da se staram o tome da li nosioci pravosudnih funkcija savesno obavljaju svoju dužnost. Bavim se poslom koji mi je zakonom i Ustavom poveren.
Mogu da kažem ovde da svaki slučaj gde budem utvrdio da nije postojalo dovoljno savesnosti u radu nosilaca pravosudnih funkcija, i to jedino na način koji zakon propisuje, a to je tako što Ministarstvo pravde obavi uvid u sve spise i u sve ono što je dopušteno da bude kontrolisano od strane Ministarstva pravde... Dakle, kada posle takvih nadzornih procedura, koje su propisane zakonom i predviđene Ustavom i koje ne vređaju niti diraju nezavisnost pravosuđa, budem utvrdio da postoji nesavesnost i smatram da treba da bude razrešen nosilac pravosudne funkcije, tražiću da to bude učinjeno od strane onog ko je Ustavom i zakonom za to nadležan.
Nadležno je Veliko personalno veće Vrhovnog suda, koje utvrđuje da li postoje ili ne postoje razlozi za razrešenje, da li postoji ili ne postoji odgovornost sudija, tužilaca, zamenika tužilaca. Ukoliko Veliko personalno veće u nekom od ovih slučajeva bude pronašlo da postoje razlozi za razrešenje, ono će doneti takvu odluku, pa će tu odluku uputiti Narodnoj skupštini Republike Srbije da se o njoj raspravlja i da ovde bude doneta konačna odluka.
Učinio sam to u dva slučaja. U jednom slučaju sam tražio razrešenje troje sudija, odnosno, da budem precizan, dvoje sudija Opštinskog suda u Novom Sadu i jednog sudije Okružnog suda u Novom Sadu koji su postupali u jednom predmetu koji je zastareo, i takođe, predsednika tog suda.
Tražio sam razrešenje trojice sudija Vrhovnog suda. Veliko personalno veće će doneti odluku i kada ta odluka bude saopštena, ja ću, kao i vi, saznati kako je odlučilo.
Tražio sam, isto tako, u jednom slučaju koji je... Odnosno, za dva slučaja, a jedan sudija je u pitanju, niškog suda, zbog toga što je nadzor Ministarstva pravde utvrdio da postupak nije vođen savesno, da je, prema tom nalazu, usled te nesavesnosti nastupila zastarelost.
Bez ikakve želje, volje i prava da se mešam u suštinu presuda, jer to niti sam činio, niti ću činiti, niti imam pravo da činim, tamo gde postoji nesavesnost, koja se sastoji u nedovoljnom broju zakazanih pretresa, u nedonošenju odluka iako su za to prema nalazima nadzornih organa Ministarstva pravde postojali uslovi, dužan sam da učinim ono što radim. Ja ne donosim odluku, već samo tražim da ta odluka bude doneta.
Gospodin Krasić to zna, pretpostavljam da zna i veliki broj poslanika ovde. U suštinu sudskih predmeta, pravosnažnih i nepravosnažnih, u ovoj zemlji ima pravo da se meša samo Nadzorni odbor Vrhovnog suda Srbije, a u redovnim postupcima, po redovnim pravnim lekovima, u odluke prvostepenih sudova mogu da se po žalbama mešaju drugostepeni sudovi, po vanrednim pravnim lekovima - Vrhovni sud. To je tako i za to ću se boriti.
Svi zajedno smo izglasali novi Ustav i po tom Ustavu, a za to je glasao i gospodin Krasić, ustanovljen je Vrhovni kasacioni sud i ustanovljeni su apelacioni sudovi.
Uveren sam da ćemo vrlo brzo svi zajedno biti u prilici da o tim zakonima raspravljamo, o zakonu koji treba da konstituiše visoki savet sudstva, državno veće tužilaca, zakon, novi, o sudijama, zakon o sudovima, i da ćemo svi zajedno u ovom parlamentu vrlo brzo doneti potrebne opšte pravne akte kojima će biti konstituisan pravosudni sistem u Srbiji u skladu sa novim Ustavom Republike Srbije.

Zahvaljujem ministru Dušanu Petroviću. Repliku je tražio narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodin Petrović je izneo lepu priču, koja potpuno odudara od istine.
Gospodine Petroviću, imam presudu Vrhovnog suda po zahtevu zaštite zakonitosti. Zastarelost je nastupila u Opštinskom sudu u Vranju, a ne u Nišu, i vi to dobro znate. Prva stvar.
Druga stvar, gospodine Petroviću, vaša vrsta nadzora iz Ministarstva lokalizovana je samo na nešto što se zove sudska uprava i ne može dalje da ide; da li je predmet lepo zaveden, da li su pretresi, ročišta zakazivani u skladu sa zakonom, i tu je kraj. Ali, to nije konstatovano ovde, gospodine Petroviću. Nije konstatovano.
Predmet je upravo zbog tih nedostataka koje ste vi naveli preseljen iz Vranja u Niš i dodeljen najboljem sudiji da najbolje odluči, u skladu sa zakonom, ali vi niste zadovoljni. Nema Boška Ristića... Jer, ta gospođa sudija njega je ujela u jednom predmetu i on se sad sveti celom niškom sudstvu. On je vas zloupotrebio, a onda ste vi to sve okrenuli pa digli na talambase, "Blic" - serija članaka.
I, to je konstatovano kao povreda, i okrivljenog i oštećenog. Je l' imate vi presudu? Je l' vam piše u presudi koja povreda kog člana, koju su mediji napravili, greška u presudi. Eto, sad ministar zna da je greška u presudi.
(Dušan Petrović, sa mesta: Grešite.)
Ja grešim? Kad sam ja pogrešio, gospodine Petroviću? Kad sam ja to pogrešio, gospodine Petroviću, objasnite molim vas.
Jedno je nadzorni odbor, koji je formirao Zoran Stojković, naravno, u skladu sa zakonom, kada DSS nije znao kako da se zaustave primedbe građana zbog neefikasnosti suda, zbog nezakazivanja ročišta, zbog falš odluka i tako dalje. Ovde je izmišljen Nadzorni odbor Vrhovnog suda, pa je dat jedan sudija, jadnik, koji treba sa milionima predmeta da izađe na kraj. A nadzor koji je u Ministarstvu zasniva se samo na kontroli sudske uprave.
Gospodine Petroviću, jeste li bili u Nišu, u kasnim satima, u šest sati uveče, što niste uzeli moj predmet koji je zastareo? Vi to znate, pošto kontrolišete sudsku upravu, zašto mene pitate kad. Poslali ste vaše čauše iz Ministarstva u pet sati uveče, do sedam, i došli, uzeli tačno određeni predmet. Zašto moj predmet niste uzeli, pa da vidimo koji sudija je omogućio da zastari moj krivični predmet protiv novinara? Ja više ne tužim novinare. Zašto? DS ih čuva. Kako? Zastari predmet, neću više da se brukam, neću više nikog da tužim. Moji predmeti su svi zastareli. Moj predmet je, recimo, bio pre toga; što taj predmet niste uzeli, pa da pitate sudiju kako je zastareo predmet, koliko je držan u Okružnom sudu, šta je radio predsednik Okružnog suda, to je ona penzionerka Boškova, koliko je držano u Opštinskom sudu, to je ona pijanica Boškova? Što to niste raspravili kada ste toliko objektivni?

Zahvaljujem, gospodine Krasiću.
Reč ima ministar pravde u Vladi Republike Srbije gospodin Dušan Petrović.

Gospodine Krasiću, očigledno da imamo nesporazum o činjenicama. Ovde ste pokazali, pretpostavljam, odluku Vrhovnog suda Srbije koja je doneta po Zakonu o zaštiti zakonitosti koji je podneo republički tužilac gospodin Radovanović. Po zakonu je on za to ovlašćen. Ta odluka se odnosi na jednu ili dve, ne znam tačno ni koliko odluka u slučaju Pahomije, i te odluke su pravosnažno presuđene i tu ste vi potpuno u pravu.
Niti sam rekao reč, niti ću reći reč o toj stvari. Nadzor Ministarstva pravde se bavio sa druga dva predmeta, gde je takođe vladika Pahomije okrivljeni. Ta druga dva predmeta su zastarela. Time se bavilo odeljenje Ministarstva pravde koje je izvršilo nadzor.
Dakle, po zakonu Ministarstvo pravde utvrđuje da li je povređen sudski poslovnik ili ne. Ukoliko se ročišta u krivičnim, građanskim stvarima, dakle u parničnom postupku, vanparničnom, izvršnom itd, da vas ne opterećujem tim, ne zakazuju dovoljno često ili ukoliko postoje bilo kakve druge činjenice koje ukazuju na povredu sudskog poslovnika, ukoliko iz toga proizađu posledice za građane Srbije koji imaju pravo da dobiju adekvatnu sudsku zaštitu, onda može da se desi da postoji sumnja da su se stekli uslovi za utvrđivanje odgovornosti sudija, tužilaca ili zamenika tužilaca.
Dakle, gospodine Krasiću, ni najmanje, niti u bilo kom obliku, ovo o čemu vi govorite nije bilo predmet sudskog nadzora, niti to može da bude. Da li će se time baviti Nadzorni odbor Vrhovnog suda ili se neće baviti, ja ne znam, niti mogu da znam, niti koga pitam, niti je to moj posao, ali evo, ovde ću vam reći još jednom, tražio sam da se utvrdi koliko je zastarelih predmeta od 1. januara 2002. godine do 1. jula 2007. godine, jer sam tada izdao nalog da se to uradi. Morao sam da nađem neki trenutak u vremenu. Mislio sam da je pet godina relevantno vreme. Sad mislim da sam pogrešio, trebalo je, zbog ovih vaših predmeta, da tražim od 1. januara 2001. godine, ali dobro, tražiću i to da se utvrdi.
U ovoj zemlji je oko 4000 krivičnih predmeta zastarelo u ovom periodu. To je sramota za jednu državu, to je sramota države Srbije, sramota za svakog ko se bavi javnim poslom, i to je nedopustivo. To sam rekao, to kažem sad, to je moj stav i protiv toga ću se boriti. Mogu da imam podršku i mogu da imam protivnike. Spreman sam da sa protivnicima razgovaram argumentovano, ali je nedopustivo da u jednoj civilizovanoj zemlji, u zemlji koja ima državnu tradiciju, ima pravnu tradiciju, pravosudnu tradiciju, ovoliki broj krivičnih predmeta zastari, nedopustivo je jer je to rušenje interesa građana ove zemlje.
Dakle, i tu ste potpuno u pravu, gospodine Krasiću, imam nameru da se, u okviru svojih nadležnosti koje su utvrđene Ustavom i zakonom, borim protiv ovoga.
Pozivam sve vas, jer verujem da je to naš zajednički interes, da u toj borbi učestvujemo, jer mi možemo i moramo da imamo efikasnije pravosuđe nego što ga imamo danas. Hvala.