Zahvaljujem narodnom poslaniku Draganu Todoroviću. Izvolite, gospodine Šajn. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
(Iz sale: Nema prenosa.)
Samo bih hteo da završimo. Izvolite.

Ovo nije bitno, u vezi sa prenosom, hoću samo ministru nešto da kažem. Gospodine ministre, vi nemate ustavnog prava i niko nema ustavno pravo da ograniči ljudske slobode.
Niko nema pravo da ograničava slobodu govora. Vi ovim najdirektnije ograničavate slobodu govora sudijama Ustavnog suda. Predsednik države može da govori, predsednik Skupštine može da govori, narodni poslanici mogu da govore, sve sudije mogu da govore. Odakle vam ustavno pravo da ograničavate sudijama Ustavnog suda pravo da oni o nečemu govore u javnosti?
Jedno je pitanje sukoba interesa. Sukob interesa je ako ja za nešto dobijem pare, imam javna ovlašćenja, i ne mogu da se bavim nečim drugim da ne zloupotrebim svoju funkciju. Ali, donošenjem konačne odluke ja više ne mogu da utičem na tu odluku, jer odluka je doneta; znači, posle toga više nije u pitanju jedno ili drugo, u pitanju je moja lična sloboda, u pitanju je sloboda sudija Ustavnog suda. Morate da im date slobodu da oni, kao građani Srbije, mogu da govore o onome o čemu hoće, onog momenta kada više nisu u sukobu interesa.
(Predsedavajući: Gospodine Šajn, ne vredi sada, dajte da prekinemo sednicu, poslanici radikalne stranke su...)
Izvinite, mislio sam da ste mi dali reč.
(Predsedavajući: Dao sam ja reč, nego ne vredi, isteklo vreme. To sam hteo da kažem.)
Oprostite.

Sutra ćemo ta dva pitanja. Zahvaljujem poslanicima na strpljenju i zahvaljujem ministru Petroviću.
Nastavak sednice je sutra u 10.00 sati.