Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Reč ima ministar Vlade Republike Srbije gospodin Dušan Petrović.

Mislio sam da je pri kraju rasprava i mislim da je dobar trenutak. Što se tiče ova dva amandmana, koji imaju istovetan smisao, ima suštinski deo pitanja, ima tehnički deo pitanja.
Naravno da sam potpuno uveren da su i ova dva amandmana, kao i svi ostali, uloženi sa namerom da dobijemo najbolji mogući zakon i ova debata će nas dovesti do toga.
Dakle, suštinsko pitanje se odnosi na predmet rada Ustavnog suda. O tome se govori u Ustavu i kroz ceo ovaj zakon. Najveći deo pitanja kojima će se baviti Ustavni sud, kao što se bavio i do sada, jeste ocena ustavnosti i zakonitosti opštih akata, naravno i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava itd. Ima jedan deo pitanja koja se sada uvode, o tome smo govorili – pojedinačni pravni akti, po osnovu ustavne žalbe, takođe će biti predmet ocene.
Dakle, suština onoga što radi Ustavni sud jeste da ocenjuje ustavnost opštih pravnih akata, odnosno delova zakona, podzakonskih akata i drugih opštih pravnih akata. Sve su to predmeti, bolje da kažem odluke koje donose državni organi koji, po Zakonu o dostupnosti informacija, imaju obavezu da građane, na način koji je uređen Zakonom o dostupnosti informacija, obaveštavaju o svemu tome.
Suština, ratio legis ovog propisa, kako ga je Vlada predložila, jeste da se samo u jednom posebnom postupku koji se bavi zakonima i drugim opštim pravnim aktima takođe omogući građanima da imaju potpuni uvid u ono što je predmet rada Ustavnog suda. Dakle, ako građanin ima pravo da pita parlament, Ministarstvo pravde, BIA ili koga god šta ga zanima, ne samo što se tiče opštih pravnih akata, već i pojedinačnih stvari, onda nije konzistentno, sa stanovišta pravnog sistema, da građanin nema isto to pravo da pita Ustavni sud, kada se radi o oceni zakona, uredaba i drugih pravnih akata.
Neću u ovom trenutku ući u to, jer to nije predmet naše debate, da li se prava građana po osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama ostvaruju na dobar ili na manje dobar način. Ima trenutaka u ovom parlamentu kada se podnose izveštaji nadležnih za to pitanje, pa je to predmet rasprave, ali to je jedno stečeno pravo građana Srbije i zbog toga je ono na ovakav način uneto u zakon o Ustavnom sudu.
Šta su pravno-tehnički elementi? Potpuno razumem motiv koji su oba predlagača amandmana naveli, to je pravno korektan rezon za sve sudske postupke, za parnični, za krivični i druge kaznene postupke, za opšti upravni postupak, za upravni spor. Onaj ko ima pravni interes, to svi koji se bave pravom znaju, jeste kvalifikovan, na određeni način, da se bavi predmetima koji su u postupku, da ima pristup spisima, da može da pregleda predmete. To je tako u svim sudskim procedurama. Ovo je jedna posebna procedura.
Dakle, radi se, sa stanovišta predlagača zakona, o jednom drugačijem predmetu. Zbog toga je, po našem mišljenju, važno građanima dati mogućnost da svoja prava ostvaruju onako kako sam obrazložio.
Zakon o dostupnosti informacija detaljno reguliše proceduru koja građane uvodi u ostvarenje ovog prava. Naravno, kao što ni ovde u Skupštinu građani ne dolaze ni pojedinačno, ni u grupama, manjim ili većim, da traže informaciju, tako neće ni u Ustavni sud dolaziti, već će pisanim putem tražiti informacije; kao i za druge stvari, pre svega mislim na realizaciju prava građana na ustavnu žalbu, jer očekujemo veliki broj ustavnih žalbi.
Sudije Ustavnog suda, predsednik Ustavnog suda imaće jedan veliki tehnički, pravno-tehnički, organizacioni zadatak da ustroje rad Ustavnog suda na način kako bi on mogao efikasno da funkcioniše, a to je pitanje Poslovnika i stručnih službi. Verujem da ćemo imati jedan sposoban Ustavni sud i sudije Ustavnog suda koje će biti u stanju da odgovore na sve ono što građani budu, u skladu sa zakonom, koristeći svoja prava, tražili kao informaciju, kao što će biti sposobni da sprovode mnogobrojne postupke po ustavnim žalbama.
S druge strane, na Vladi je da predloži adekvatan budžet za ostvarivanje ovakvih funkcija, a na parlamentu je da takav budžet odobri, jer bez dovoljno novca nije moguće obezbediti efikasan rad nijednog državnog organa, pa neće biti moguće obezbediti ni efikasan rad Ustavnog suda.

Zahvaljujem ministru Dušanu Petroviću. Za reč se javila narodni poslanik Nataša Mićić, po amandmanu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovo je nesumnjivo jedan od najvažnijih zakona koji su se našli pred nama, a za ministarstvo na čijem se vi čelu nalazite svakako i ubedljivo najznačajniji. Ne verujem da ćete imati značajniji zakon da nam ponudite. Međutim, ovom zakonu o Ustavnom sudu nije dat potreban značaj. Naime, sam odnos Vlade je takav da nam je zakon predložen kršenjem Ustavnog zakona. Dakle, ne usvajamo ga na Prvom redovnom zasedanju, kako to nalaže Ustavni zakon, čak ni na Prvoj ili Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja, već na Trećoj. To nije ništa novo. To su ovde poslanici već spominjali.
Gospodine ministre, imam jedno pitanje za vas, baš me interesuje i volela bih da mi odgovorite. Kako ste se, kao ministar pravde, odlučili, a imali ste dva izbora - da kršimo Ustavni zakon i pri tom donosimo ovako važan zakon, i da izvršimo izmene Ustavnog zakona i da lepo u toku redovnog zasedanja ili do kraja redovnog zasedanja usvojimo ovaj zakon o Ustavnom sudu.
Dakle, imali ste većinu, pošto su i za Ustav i za Ustavni zakon glasale sve partije u ovom parlamentu, Liberalno-demokratska partija nije, ali bi, kada bi bila stavljena u priliku da odlučuje da li ćemo da kršimo Ustavni zakon ili ćemo da ga izmenimo, verujte...
Verujem da bi svih 250 poslanika, i to smo mogli da završimo za sat vremena... Ovako, počinjemo usvajanje jednog tako važnog zakona kršenjem Ustavnog zakona.
Drugo, odnos koalicione većine je već dobro poznat, to je kao partijski Ustav, partijski upravni odbori javnih preduzeća, partijski Državni revizorski savet, a sada ćemo imati i partijski Ustavni sud; na kraju krajeva, predsednik Republike je partijski čovek, što je u suprotnosti sa Ustavom. Ne može, po članu 115. Ustava, gospodine Ratkoviću, predsedniku Republike je zabranjeno da obavlja drugu javnu ili profesionalnu delatnost. U ovom zakonu o Ustavnom sudu član 16. reguliše šta je to i koje su to profesionalne i javne delatnosti koje sudija Ustavnog suda ne može obavljati, pa se tu može primeniti analogija i za predsednika Republike. Dakle, ne smatra se javnom i profesionalnom funkcijom samo delovanje u kulturno-umetničkim, sportskim, nevladinim organizacijama, udruženjima. O tome vam govorim. Ali, nije to tema.
Naime, duh zakona zaista nije loš, solidan je i ima niz odredaba na koje se ne može nikakva zamerka dati. Isto tako, ima niz odredaba na koje postoje ozbiljne primedbe i zato je Liberalno-demokratska partija uložila preko 40 amandmana. Ti amandmani odnose se kako na stranke, odnosno inicijatore, odnosno učesnike u postupku, na položaj i ovlašćenja sudija, na postupak, pa i na pravno dejstvo odluka.
Jedan od amandmana je i ovaj amandman na član 4, po kome svako lice ima pravo na uvid u spise prema zakonu o dostupnosti javnih informacija. Gospodine ministre, barem da ne znamo stvarno sa kakvim teškoćama se uopšte taj zakon primenjuje, zakon o dostupnosti javnih informacija. To je jedna stvar.
Drugo, mi smo našim amandmanom predložili da se posle stava 2. doda stav 3. koji glasi - učesnici u postupku imaju pravo na uvid i prepis spisa, bez obzira na stav 1. i 2, odnosno na zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja. Dakle, time što stranke inicijatore postupka izjednačavate sa svim drugim licima, vi faktički degradirate stranke u postupku i kršite njihovo bezuslovno pravo na uvid u spise predmeta.
Još je tužnije obrazloženje koje ste nam uputili za odbijanje ovog amandmana. Naime, vi ste rekli da se amandman odbija i pozivate se na primenu člana 8. Zakona o Ustavnom sudu, po kome se na pitanja koja nisu regulisana ovim zakonom shodno primenjuju odgovarajuće odredbe drugih procesnih zakona.
Ta odredba, prvo, izaziva i pravnu nesigurnost, a drugo, može da dovede i do samovolje, jer se ne zna ni koji je postupak u pitanju, može biti krivični, parnični, upravni, pa čak i stečajni postupak spada u procesne zakone.
Prema tome, šta je glavna mana i ono što ste u stvari izgubili iz vida – nisu sve stranke u mogućnosti da koriste punomoćnike, razumete. Ovako će se jedna stranka, koja bi pribavila taj zakon i sama, recimo, pokrenula neki postupak, na primer podnela ustavnu žalbu, svakako pozvati na ovo prema Zakonu o javnom informisanju, da svako lice ima pravo uvida.
Neće znati za vaše obrazloženje i tražiti član 8. po kome se shodno primenjuju drugi procesni zakoni, a onda ići u nabavku svih tih drugih procesnih zakona. Prosto, zamislite tu situaciju. Ne vidim zašto je toliki problem da se doda samo jedan stav koji posebno obezbeđuje pravo učesnicima u postupku. To je nerazumljivo.
Što se tiče učesnika u postupku, podneli smo više amandmana, pa bih da iskoristim priliku samo taj deo da povežem. Recimo, nejasne su, nepotpune i konfuzne odredbe člana 80. koje se odnose na ovlašćenja suda da donese odluku o zabrani političkih partija, udruženja, sindikalnih, verskih zajednica i drugo. Tu niti je uređen postupak, niti se navodi koji se dokazi izvode, niti koja su ovlašćenja učesnika u postupku, niti kako se utvrđuju razlozi, na primer, za zabranu jedne verske zajednice. I tu su učesnici apsolutno uskraćeni za neki minimum garancije svojih prava.
Na kraju, ako hoćete, i član 93, a vidim da ste se hvalili, novina, gde se u stvari Ustavni sud ovlašćuje da, na inicijativu Narodne skupštine, ispita da li je predsednik Republike prekršio Ustav. Čak ni za predsednika Republike, osim odredbe da on daje odgovor Ustavnom sudu, apsolutno nema određeno ni koja procedura je u pitanju, ni koji se dokazi izvode, ni da li on ima, recimo, pravo da koristi punomoćnika. Što se tiče stranaka, to su, recimo, najveće mane.
Što se tiče položaja sudija, htela bih da kažem da je u ovom zakonu apsolutno neprecizno regulisano imenovanje stranaka. Prvo, nisu određeni rokovi. Nema veze što Ustav ne određuje, upravo zakon treba da dopuni i mislim da je jako važno da postoje rokovi za imenovanje sudija. Doći ćemo u situaciju, recimo, neke sudije će otići u penziju ili biti sprečeni da rade, a onda nećemo imati rok i ponovo ćemo doći u situaciju da imamo deblokadu Ustavnog suda, kao što imamo danas.
Mnogo je više pažnje posvećeno odlasku u penziju sudija Ustavnog suda, nego što je regulisano njihovo imenovanje. U prvom redu rokovi, a u drugom redu, što je najvažnije, kriterijumi za imenovanje.
Da ste ovim zakonom predvideli tačne kriterijume za imenovanje sudija i da ste prethodno, a to bi bilo sjajno, organizovali javnu raspravu, pa da su tu učestvovali predstavnici sa pravnog fakulteta, Društva sudija, Instituta za uporedno pravo, nevladinih organizacija koje prate praksu suda u Strazburu, verujte da bi sigurno obe liste bile daleko bolje.
Kao što sada od 20 predloženih kandidata sa dve liste, jednu predlaže predsednik Republike, a drugu Narodna skupština, odnosno vladajuća koalicija, mi faktički imamo samo tri respektabilne biografije, a sve ostalo, morate priznati... Prosto, istaknuti pravni stručnjaci nisu pristali da bez određenih kriterijuma i uslova budu stavljeni na ovakvu listu. Dakle, na taj način biste faktički popravili i listu kandidata.
Takođe, što se tiče razrešenja i udaljenja sudija, nema nikakvih ovlašćenja sudija Ustavnog suda, da li ima pravo da se izjasni, da li ima pravo da koristi pravni lek; i zašto ne bi imao, kada sve druge sudije sudova opšte nadležnosti imaju, zašto to ne bi imao i sudija Ustavnog suda. Ovako, na ovaj način, ne mislim da ste to namerno uradili, ali nije ni isključeno, otvara se mogućnost da se faktički proverava podobnost sudija, odnosno da se utiče na njihovu nezavisnost.
Ovim bih završila. Podneli smo još amandmane koji se tiču ustavne žalbe, postupka i pravnog dejstva odluka, ali o tome ću kada ti amandmani budu na redu.

Za reč se javio narodni poslanik Vladan Batić.

Dame i gospodo, gospodine ministre, pokušaću da vam objasnim apsurdnost ove odredbe zakona da svako lice može zahtevati da mu se omogući uvid u spise predmeta. Vi ste malopre komentarisali da će se građani obraćati pismeno. To je u kontradikciji sa ovom odredbom ove pravne norme. Svako lice može zahtevati da mu se omogući uvid u spise predmeta, nema pismenog uvida u spise predmeta i vi to znate.
Zašto je to apsurdno? Ova konstatacija da je to u vezi sa slobodnim pristupom informacijama od javnog značaja, tako mali Perica zamišlja slobodan pristup informacijama. Po toj logici u krivičnim predmetima bi to moglo da bude isto. Od javnog značaja je kako će biti presuđeno u predmetu za ubistvo Zorana Đinđića. To je raskršće Srbije, ili će se okrenuti ka Evropi ili će se okrenuti ka nekom azijatskom tamnom vilajetu, u kome se već duboko nalazi. Po toj logici, svaki građanin može da traži da izvrši uvid u spise premeta.
Nemoguće je, tehnički je nemoguće, jer čim ovo bude usvojeno, pošto ignorišete naš amandman, dokazaću vam prvog dana kada se konstituiše Ustavni sud da je to nemoguće.
Evo zašto: evo, DHSS, tako mala i skromna, organizovaće da svi ljudi koji su potpisali inicijativu, a ima ih 20.000, za izmenu Zakona o radiodifuziji radi ukidanja TV pretplate, jer neće da gledaju ''48 sati svadba'' i da još plaćaju to, dođu u Ustavni sud, po 200-300 svakog dana. Gospodine ministre, vi znate da je to nemoguće.
Postoje pravila o kućnom redu. Ko će da pusti te ljude, da njih 200-300 traži uvid u spise predmeta, jer je DHSS pokrenula inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o radiodifuziji zbog TV pretplate preko brojila? Ja vam obećavam da će tako biti. Kako će se to organizovati? Kako će da izvrše uvid u spise predmeta? Dovešćete čitavu situaciju do apsurda, paralisaće se rad Ustavnog suda.
Nešto što sam vas pitao tri puta, a niste mi odgovorili. Molim vas za malo pažnje, da čujete razrešenje ovog pitanja, pošto nije odgovorio ministar, ja ću odgovoriti. Gospodine ministre, tri puta sam vas pitao, kada ste bili prisutni i kada niste, da li je tačno da bivši predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić, koji je od 10. oktobra prošle godine u penziji, prima i danas platu predsednika Ustavnog suda, koja je, po nekim saznanjima, oko 230.000 dinara. Niste odgovorili na to.
Zašto niste odgovorili? Zbog odgovornosti Vlade i vaše odgovornosti što je to tako.
A zašto je to tako? Ustavni sud je septembra prošle godine doneo odluku kojom se konstatuje ispunjenost uslova za penziju Slobodana Vučetića. Ko je trebalo da sprovede tu odluku? Vlada Republike Srbije. Da li je Vlada Republike Srbije sprovela tu odluku, obaveštavajući o tome Administrativni odbor Narodne skupštine? Nije. Prema tome, dame i gospodo, Slobodan Vučetić je i danas predsednik Ustavnog suda Srbije. I danas. Odgovorite ako nije tako, gospodine ministre.
Slobodan Vučetić je demonstrirajući savesnost i poštenje rekao – ja sam u penziji, ali vi mu niste dali da i po efektima tog statusa bude u penziji i njemu, naravno, tako savesnom, časnom i poštenom, nije smetalo da prima i dan-danas platu predsednika suda, jer ste mu vi to omogućili. Za to vreme, to je amandman gospodina Šajna, on kao predsednik Ustavnog suda i danas tumači sve. Imate kolumne, prima honorare za te kolumne, brani ovaj nakaradni Ustav, brani Vladu i vama to odgovara.
Gospodine ministre, pošteno bi bilo... Ovde se od nekih stranaka koje su neosnovano primile, navodno, ne odnosi se na DHSS, više para iz budžeta nego što je trebalo traži da vrate pare, pa bi bilo pošteno da i predsednik Ustavnog suda, zato što mu je Vlada to omogućila, vrati razliku između penzionerske plate i plate predsednika Ustavnog suda. Molim vas da mi na ona tri prethodna pitanja i ovo današnje pitanje i konstataciju odgovorite.

Reč ima ministar Dušan Petrović.

Naravno, gospodine Batiću, vi ćete dobiti, kao i na sva druga pitanja, odgovor. Znam da vi znate, moguće da ima poslanika kojima to nije bio posao pa nema ni potrebe da se o tome obaveštavaju, da Ministarstvo pravde jeste, po Zakonu o ministarstvima, predlagač zakona o Ustavnom sudu. Ministarstvo pravde nema nikakve ingerencije nad Ustavnim sudom. Ustavni sud ima svoj poseban odeljak u budžetu, za razliku od sudova, koji se nalaze u nadležnosti Ministarstva pravde kada se radi o finansijama.
Dakle, gospodine Batiću, vi ste na pogrešnu adresu uputili svoje pitanje i ja kao ministar pravde nemam instrument da vam na to odgovorim. Ne znam da li sudije Ustavnog suda primaju zaradu, ne primaju zaradu. Vlada Republike Srbije, naravno, ima instrumente i vi ćete dobiti sigurno odgovor na svoje poslaničko pitanje. Ali, to nije pitanje vašeg nepoznavanja, već, pretpostavljam, potrebe da pošaljete odgovarajuće političke poruke, što je sasvim legitimno, ja protiv toga nemam ništa, ali prosto nije dobro da unosimo konfuziju ovde, ni vi, niti bilo ko, ja naročito. Dakle, Ministarstvo pravde nema nadležnosti nad zaradama onih osoba, uključujući i sudije koje su zaposlene u Ustavnom sudu. Na sva pitanja ćete dobiti u propisanim rokovima potpune odgovore.

Zahvaljujem ministru Dušanu Petroviću. Za reč se javila narodni poslanik gospođica Nataša Jovanović, potpredsednik Skupštine, a potom gospodin Vladan Batić, replika.

Gospodine Petroviću, nemojte da obmanjujete javnost. Vi lično, Dušan Petrović, zamenik predsednika DS - Boris Tadić, vi kao ministar pravde i te kako imate veze sa Ustavnim sudom, imate veze i pre nego što je formiran. Vi ste, gospodine Petroviću, došli u kabinet Borisa Tadića, doneli mu kandidaturu za jednog kriminalca koga predlažete za sudiju Ustavnog suda, Dragišu Slepčevića. Hoćete da otvorimo ceo taj slučaj? Ne znate? Znate ko je gospodin? Zar niste zagovarali vi i Boris Tadić da taj vajni sudija Vrhovnog suda bude predsednik i Ustavnog suda?
Vi sada kažete gospodinu Batiću, koji je u pravu i za prethodni amandman i za ovaj, i ovaj drugi bi mu imao smisla, da se doda stav 3. u članu 4, samo da mu je prihvaćen prvi, znači, posle zapete - stranka koja za to iskaže pravni interes... Ovako, gospodine Batiću, vidite kakav je ministar. Usvojen je pre dve godine Zakon o slobodnom pristupu informacijama, on sada dolazi kao resorni ministar sa zakonom o Ustavnom sudu, koji tek treba da se formira, nakaradan zakon predlaže, ne reaguje na vaše i na amandmane SRS, pre toga učestvuje u lobiranju za kriminalce da budu sudije Ustavnog suda i onda izađe i kaže - ja nemam sa tim ništa. Imate i te kako.
Gospodine Petroviću, vi imate političku odgovornost zato što ste ministar koji predlaže ovaj zakon i nemojte onda da trasirate pogrešno put Ustavnom sudu i sudijama Ustavnog suda.
Em je tako nakaradan taj izbor koji predlaže Boris Tadić, a dobili smo tu listu, em ne slušate savete koje vam daje kolega Krasić, odnosno svaki poslanik SRS pojedinačno.
Šta vi hoćete? Da mi vas unapred amnestiramo od svake odgovornosti? Ne možemo i uvek ćemo da vas prozivamo zbog toga; odgovoran je Oliver Dulić što nije bilo sednice, odgovorni ste vi, i tu nema nikakvog spora. To je jednostavno tako.