Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, gospodine ministre, ostajem pri onome što je navedeno u obrazloženju amandmana. Mora postojati pravni interes, a ne - svako lice. I, poziv na zakon o dostupnosti informacija apsolutno nikakve veze nema sa ovom odredbom zakona, jer bi to značilo potpuni voluntarizam, potpunu anarhiju, potpuni haos.
Hteo sam da prokomentarišem i nešto povodom amandmana gospodina Srđana Šajna, kako tužioci, dakle, specijalni tužioci javno komentarišu postupke i postupke koji predstoje. Gospodine ministre, mi smo se naslušali ovde, mislim na ono spektakularno hapšenje bivšeg okružnog tužioca, okružnog tužioca u vreme Vlade Zorana Đinđića, Radeta Terzića, slavodobitnih navoda specijalnog tužioca za organizovani kriminal, intervjua, svega i svačega, i to je jedna stvar.
Druga stvar, kako ćete vi da sprečite, i koje će konsekvence za njih biti, sudije Ustavnog suda da komentarišu neku odluku, pogotovu, kako ćete da sprečite buduće partijske sudije Ustavnog suda, koji su već svojom stranačkom pripadnošću opredeljeni.
Gospodine ministre, vi ste (čekali smo vas, nije to ništa strašno, ne zameram) učestvovali u emisiji "Kažiprst", ali ste izneli stvari koje su nedopuštene. Rekli ste da se povodom liste kandidata za sudije Ustavnog suda ovde iznose paušalne konstatacije. Ne, gospodine ministre, iznose se istine. Druga je stvar ako vama ta istina smeta.
Vi ste konstatovali da nisu stranke predlagale kandidate, nego poslanički klubovi. To je velika mudrost, gospodine ministre. Poslanički klubovi su metafizička kategorija, i nema tu nikakvih veza, mislim na one veze sa strankama, nemojte tako javno da govorite. Popodne ću, kada budu članovi sindikata prisutni u svojim kućama, pričati o ovom drugom delu vaše konstatacije.
Još ste nešto rekli, gospodine ministre, povodom izbora treće trećine sudija Ustavnog suda, da vi čvrsto verujete da će Kasacioni sud, Državno veće tužilaca, Visoki savet sudstva, biti konstituisani do sredine, odnosno do osmog meseca iduće godine. Čvrsto verujem, gospodine ministre, da vaša vlada neće postojati do sredine iduće godine, jer to nije u interesu građana Srbije.
Gospodine ministre, vi ste čvrsto verovali, kada ste pomešali babe i žabe, donoseći Ustav, koji je sramota za jednu evropsku demokratsku državu, da ćete tim ustavom sačuvati Kosovo i Metohiju, a ovde svaki dan dobijamo od međunarodnih zvaničnika nove predloge, ali nema našeg pregovaračkog tima da nam kaže šta se to radi u vezi sa Kosovom i Metohijom. Čvrsto ste verovali, jer ste upravo vi pominjali da će posle donošenja novog Ustava uslediti izbori na svim nivoima. Prošlo je 13 meseci od kada je donet novi Ustav, a izbora ni na vidiku.
Samo bih vas zamolio da za ono što ljudi ovde iznose kao argumente ne navodite da su to paušalne konstatacije. Argumentovali smo da je mimo odredbe Ustava i zakona, jer to nigde ne piše, političke stranke su predložile kandidate. Predsednik Skupštine gospodin Dulić je rekao da se nada da su sve stranke, odnosno poslanički klubovi, a to je jedno isto, to bi bila tautologija, predložile svoje najbolje kandidate. Dakle, to su kandidati stranaka.
Neki su bili članovi Centralnog komiteta, neki su i danas članovi JUL-a. Ako vama to ne smeta, onda ja ne znam šta je partijski sud.
Naveli smo, nije zakonski uslov, ali je realan uslov da sudije Ustavnog suda u budućnosti imaju položeni pravosudni ispit – pola kandidata ga nema. Kako očekujete da profesori pravnog fakulteta, a doći ćemo i do tog amandmana i do te odredbe o primeni procesnih zakona, primenjuju procesne zakone kada nikada nisu bili u sudu, nikada nisu držali u ruci nijedan sudski predmet? Nerealno. Biće haos u pravosuđu, kao i ovo.
Zamislite, teoretski, da svi ljudi banu u Ustavni sud, svako kome se prohte, ko nema šta da radi, ko hoće da se ogreje, ko hoće da se zabavi. Šta znači - svako lice? Kakve to veze ima sa Zakonom o dostupnosti informacija? Nikakve. To je svrha ovog amandmana.

Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Miletić Mihajlović.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, smisao amandmana na član 4, amandmana koji sam podneo u ime Socijalističke partije Srbije, jeste da se definiše pravo onih lica koja iskazuju pravni interes za uvid u spise predmeta Ustavnog suda.
Dakle, SPS smatra da ovakva formulacija u stavu 1. člana 4. i suviše liberalno postavlja to pitanje i da bukvalno svako lice može tražiti uvid u spise, a to može doprineti usporavanju rada suda i bespotrebnom uvećanju troškova. Dovoljno je, smatra SPS, da uvid u spise mogu imati pravna lica koja su predmet žalbe, odnosno koja su u vezi sa žalbom, lica sa jedne ili sa druge strane ili neka treća lica koja po bilo kom osnovu iskažu pravni interes, a u vezi sa ovom ustavnom žalbom. Mislimo da je apsolutno neracionalno i neprimereno da svako lice može imati, u svako doba i u svakom trenutku, uvid u spise Ustavnog suda. To, pored usporavanja rada suda, može stvoriti i privid velikog pritiska na rad Ustavnog suda, što je najcrnja varijanta u praksi rada Ustavnog suda, ako bi se to tako desilo.
To me strahovito podseća na ono što je 2000. i 2001. godine činila organizacija "Otpor", koja se preporučila kao organizacija par ekselans, što naravno ne može da bude i nije, koja se postavila iznad sistema i iznad društva, tako da je "Otpor" prisustvovao ispitima u školama ili učestvovao u procesnim radnjama pravosudnih organa, vršio razne revizije rada mnogih institucija u našoj državi, što je apsolutno nedopustivo.
Dakle, kroz zakonska rešenja Narodna skupština mora jasno, eksplicitno da definiše obaveze, prava, dužnosti institucija sistema i da te institucije budu nezavisne od uticaja političkih stranaka ili nekih drugih centara moći koji žele da poremete rad institucija koje su u sistemu države.
Mi, zapravo, zakonskim rešenjima ne smemo stvoriti mogućnost paralelnog delovanja ili paralelnog funkcionisanja bilo koje vlasti, što je naročito bilo prisutno na početku, posle 2000. godine. Dao sam primer organizacije "Otpor", koja je to činila na zaista neprihvatljiv i neprimeren način.
Znate kako, sutradan može da se pojavi neka druga organizacija, pod bilo kojim nazivom, da li će to biti "Stop DOS" ili neka druga organizacija, ne mora da se zove "Otpor", koja će kočiti rad na isti način kao što je "Otpor" to činio 2000. i 2001. godine.
Prema tome, SPS smatra da se, naravno, prava građana ne mogu ugrožavati i da se može vršiti uvid u rad institucija, ali na adekvatan i primeren način i da moramo definisati zakon na takav način da institucije uvek efikasno rade, u korist države i njenih građana. Iz tih razloga SPS smatra da ovaj amandman treba prihvatiti.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Dragan Todorović.

Po članu 225. i 226. Gospodine predsedniče, pošto mi već dosta dugo razgovaramo o slučaju Skupštine grada Beograda i o neustavnoj, nezakonitoj i mimo Poslovnika donetoj odluci da se izaberu predsednik Skupštine, potpredsednik i v.d. gradonačelnika, gde je grubo prekršen Poslovnik, u šta ste i sami mogli da se uverite, posle dobijanja stenograma, mi smo pokušali da sve uradimo u skladu sa zakonom.
Odmah smo, već 9. oktobra, obavestili Skupštinu Republike Srbije, održan je Odbor za lokalnu samoupravu, nedvosmisleno su svi članovi Odbora, na osnovu materijala, odnosno stenograma, doneli odluku da se uputi Ministarstvu za lokalnu samoupravu dopis i da se Ministarstvo za lokalnu samoupravu na osnovu zakona odredi o sednici koja je održana u Skupštini grada Beograda.
Prošlo je više od mesec dana, a da Ministarstvo do dana današnjeg nije donelo nikakvu odluku. Razumem da je teško prihvatiti činjenicu da je do sada, evo, od 1990. godine, otkako je počeo višestranački parlamentarni sistem u Srbiji... Nažalost, nije još punoletan, ali ako ovakve stvari budu rađene, izgleda da još dugo neće biti punoletan. Ministarstvo za lokalnu samoupravu nije uradilo ono što je jedino moguće - da poništi odluku Skupštine grada Beograda o izboru predsednika Skupštine, potpredsednika i vršioca dužnosti gradonačelnika grada Beograda.
Mi smo strpljivo čekali iz dana u dan, doneće se odluka, doneće se odluka, danas je konačno rečeno da će odluka biti doneta do 12 časova. Nisam imao nameru čak ni da izlazim za govornicu, ali vidim da šef poslaničke grupe DS ili nije obaveštena, ili o tome još uvek ne zna ništa. Ovo pričam zbog javnosti, a pričam i zbog poslanika Skupštine Srbije. Mi ćemo od 12 časova pokušati da ubedimo Skupštinu Srbije u sve ovo što tvrdimo, na jedini mogući način, tako što ćemo vam od početka sednice čitati stenogram kako je tekla sednica Skupštine grada Beograda. Mislim da ćete bez velikih problema iz toga moći da zaključite da je ovo što sam rekao apsolutno istina i da ćete i vi posle toga zahtevati od Ministarstva za lokalnu samoupravu da donese jedinu moguću odluku, jer pretpostavljam da ni vama nije u interesu da predsednik Skupštine iz redova DS-a bude izabran na ovakav način.
Kako ne razumete? Vi ste onemogućili drugim odbornicima u Skupštini grada da, što na osnovu Ustava imaju pravo, budu birani. Onemogućili ste nam to. To je apsolutno nedopušteno, to je teror većine i mislim da ćemo vas ubediti da to treba da se poništi. Hvala vam.

Da li još neko želi reč o amandmanu narodnog poslanika Miletića Mihajlovića? Izvolite, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmani na član 4. koje su podnele kolege Vladan Batić i Miletić Mihajlović su suštinski isti. Različite reči su upotrebljene, ali u suštini i jedan i drugi amandman imaju isti smisao, a to je da ne može svako kome padne na pamet, iz samo njemu poznatih razloga, bez ikakvog ličnog, pravnog ili ne znam kakvog interesa, da se pojavi u Ustavnom sudu i da traži uvid u spise ovog ili onog predmeta.
I jedan i drugi amandman imaju smisla. Pretpostavljam da i to što Vlada nije predvidela u svom predlogu takođe sa aspekta Vlade ima smisla. Moja pretpostavka je da je Vlada htela da bude širokogruda pa da može svako da uđe u zgradu Ustavnog suda i da traži šta god mu padne na pamet, ali je zaista logičan i jedan i drugi amandman. Mislim da bi bilo potpuno svejedno koji biste amandman u ime Vlade prihvatili, pošto ih Vlada nije prihvatila.
Više sam se javila zbog obrazloženja zašto Vlada nije prihvatila ovaj amandman. To što vi mišljenje Vlade donosite onako navrat-nanos, verovatno ga ni sami niste pogledali... Znamo da je juče bilo pitanje da li ćemo nastaviti jučerašnji radni dan ili nećemo, jer predsednik parlamenta zna da ne može da se raspravlja o amandmanima ako nemamo mišljenje Vlade. Ni sam nije znao da li ćemo dobiti mišljenje Vlade u međuvremenu, dok smo završavali onu prethodnu tačku dnevnog reda.
Dobili smo to mišljenje, dobili smo ga na vreme, ništa to nije sporno, ali je očigledno da vi, kao resorni ministar, uopšte niste upoznati sa ovim mišljenjem Vlade. Ako jeste, a vidim da reagujete kao da jeste, onda me još više iznenađuje da ste mogli da prihvatite ovakva nebulozna obrazloženja. Ne samo kod ova dva amandmana nego i kod ostalih amandmana, naravno, o tome ćemo kada dođu ti amandmani na red.
U obrazloženju zašto ne prihvatate amandman Vladana Batića kažete: "Vlada ne prihvata amandman budući da se član 4. stav 1. Predloga zakona poziva na zakon koji uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja u pogledu uvida u spise predmeta i prepisivanja spisa."
Da li ovo znači, ako vodite računa o ovom zakonu koji ste ovde citirali, da svako može da dođe u zgradu Vlade Republike Srbije, kaže - dobar dan, ja došao da vidim, recimo, ugovor o koncesiji Horgoš-Požega, koji još uvek niko nije ceo video? Da li to znači to? Da li ste vi, kao ministarstva i kao Vlada, otvoreni za svakog putnika namernika da naiđe, da dođe u zgradu Vlade i da dobije sve informacije? Nije, naravno, gospodine Konstantinoviću, i vi znate da nije, kao što cela Srbija zna da još uvek taj famozni ugovor nije viđen sa svim aneksima. Mnogo toga je u Vladi Republike Srbije urađeno i radi se, o čemu građani Srbije nemaju pojma, i vi to dobro znate.
Mi ćemo koristiti ova poslanička pitanja, tačku dnevnog reda - poslanička pitanja, na kraju rada ove sednice, pa ćete da vidite i da čujete šta to sve mi iz Srpske radikalne stranke znamo, kakve sve informacije dobijamo, a šta vi sve krijete od građana Srbije.
Uostalom, ne znam kako možete vi, kolega, da kažete - da, da jeste Vlada otvorena, kad mi znamo da poverenik za informacije nema ovlašćenja da traži neke informacije od Vlade Republike Srbije. Mi znamo da je Administrativni odbor tražio, pa je morao da traži, pošto Vlada nije dala podatke o zaradama direktora i članova upravnih odbora javnih preduzeća čiji je osnivač Vlada Republike Srbije. Neverovatno je da Skupština, koja bira Vladu, ne može da dobije podatke o zaradama direktora, i članova i predsednika upravnih odbora republičkih javnih preduzeća! To je neverovatno. Administrativni odbor Skupštine Republike Srbije je te podatke morao da traži preko poverenika za informacije, i nije ih dobio.
Tako da, ako hoćete da branite vašu tezu da ostaje ovakav član 4. kako ste ga vi predvideli, da svako lice može zahtevati da mu se omogući uvid u spise predmeta, da mu se dozvoli prepis spisa itd, ako hoćete to da branite nemam ništa protiv, ali morate to da odbranite na jedan logičan i pravno opravdan način, ne možete da se pozivate na nešto što nema veze.

Dajem pauzu od 10 minuta.
(Posle pauze – 11.15)

Dame i gospodo, nastavljamo rad posle pauze.
Reč ima narodni poslanik gospođa Vjerica Radeta, kojoj se izvinjavam što smo je prekinuli na polovini diskusije. U pitanju je bila viša sila, ceo Terazijski plato nema struje.

Izgleda da se direktor EPS-a uplašio da ću da kažem kolika je njegova plata, pa je baš u momentu kada sam pominjala plate direktora javnih preduzeća nestala struja u ovoj zgradi, a evo, kako čujemo, i u ovom delu grada Beograda.
Šalu na stranu, dakle, završila sam otprilike ono što sam želela da kažem, a što je vezano za amandmane kolega Vladana Batića i Miletića Mihajlovića. Predlažem gospodinu ministru da razmisli da jedan od ova dva amandmana usvoji, jer ipak bi bilo malo previše da vrata Ustavnog suda budu otvorena na način kako je određeno članom 4. vladinog Predloga zakona. Naravno, mi jesmo za apsolutnu javnost u radu svakog organa, pa i Ustavnog suda, jesmo za to, ali zaista ako ima interes, ne da bi se neko iživljavao u nekim organima, nego svako ko ima interes da može da dođe do određenih podataka.
Ponoviću, samo rizikujem da opet nestane struja, da je interes građana Srbije, a i narodnih poslanika, zato je to i traženo, da se konačno sazna kolike su plate direktora javnih preduzeća, članova i predsednika upravnih odbora, pogotovo zato što znamo – ti podaci se objavljuju samo u Službenom glasniku, to su odluke Vlade o imenovanju predsednika i članova upravnih odbora – da ima popriličan broj narodnih poslanika iz vladajuće koalicije koji su članovi upravnih odbora javnih preduzeća. Mislimo da je to možda razlog ili da li je to razlog zbog čega građani Srbije i ostali narodni poslanici, koji ne učestvuju u radu upravnih odbora, ne treba da znaju kolike se naknade dobijaju za taj rad.
Nije tačna informacija koju je predstavnik Vlade dao Administrativnom odboru Skupštine Srbije - da Vlada ne može da da takav podatak, jer se u Vladi vode nekakvi zbirni podaci. To nije tačno, s obzirom na to da sam, opet podsećam, kroz poslaničko pitanje tražila da mi se odgovori kolika je plata direktora i predsednika upravnog odbora jednog javnog preduzeća.
Dobili smo odgovor od Vlade na to pitanje, dobili ste ga svi u skupštinskom materijalu. Taj podatak, prema informacijama koje mi imamo, nije tačan. Kolega Zoran Krasić je tražio od gospodina Jočića, jer je on tada bio ovde, da se njegovo ministarstvo pozabavi tom informacijom i da nam dostavi pravu informaciju. Prošlo je od toga, bogami, više od mesec dana i informaciju nismo dobili.
To su, verovatno, državne tajne i to je ono o čemu ne sme da se priča. To je, u odnosu na amandman kolege Srđana Šajna, koji je komentarisao do kada sudija Ustavnog suda ne sme da priča o predmetima i ne sme da iznosi u javnost svoje stavove i svoje mišljenje, pa je kolega Šajn malopre rekao da to nije dobro jer to znači da neko do kraja života ne sme da priča o onome šta radi. Naravno da postoje pripadnici nekih profesija, ne znam, lekari, advokati, sveštenici, ljudi iz državnog vrha, koji ne mogu da govore o svom poslu dok ne budu oslobođeni, recimo, obaveze čuvanja državne ili vojne tajne.
A imamo slučaj, recimo, da su sve državne i vojne tajne Republike Srbije otvorene za Haški tribunal. Karla del Ponte ima generalno ovlašćenje da može da uđe u svaki arhiv Srbije, da može da dobije svaki tajni podatak i da svakoga ko se javi da želi da bude svedok Haškog tribunala, na strani optužbe, naravno, Vlada Republike Srbije po hitnom postupku oslobađa čuvanja vojne ili državne tajne.
Dakle, mnogo toga može da se poveže sa ovim, vama naizgled bezazlenim, amandmanima, ali ovo zaista suštinski treba da se raspravi. Svi mi koji smo podnosili amandmane, i vi koji to niste radili, trebalo bi da razmislimo i o amandmanima poslanika iz poslaničke grupe koji su podneli amandman, bez obzira što to nije kolega ili koleginica iz naše poslaničke grupe. Bitno je da se vidi da je naša namera da tekst ovog zakona o Ustavnom sudu bude zaista dobar tekst, da ne moramo za nekoliko meseci ponovo da imamo na dnevnom redu izmene i dopune ovog zakona.
Zato vas, ministre, pozivam, bez obzira na to što ste već pogledali ove amandmane i što ste rekli, u stvari, klimali ste glavom da znate mišljenje Vlade o svakom amandmanu, da još jedanput ozbiljno razmislite o svakom amandmanu koji ćemo mi ovde danas da obrazlažemo. I, nemojte da budete sujetni, ove amandmane su pisali pravnici, ljudi koji imaju dosta iskustva u komunikaciji sa Ustavnim sudom, bar što se tiče SRS, a pretpostavljam i ostalih, nemojte da budete sujetni, prihvatite amandmane.
Što se tiče SRS, verujte, svi su rađeni krajnje dobronamerno, sa iskrenom željom da bar ovaj zakon bude zakon za neki duži rok, da ne budemo opet u prilici da nemamo zakon, pa zato nemamo ni Ustavni sud, jer je posebno pitanje koliko ćemo mi funkcionisati sa dvotrećinskim Ustavnim sudom, što je po Ustavu dozvoljeno, ali ne bi bilo dobro da bude sa nekim neograničenim rokom.
Mnogo je posla pred Vladom i pred Skupštinom i zato bi bilo dobro da kada jedanput raspravljamo o jednom zakonu to bude ozbiljna i odgovorna rasprava; kada se donese u ovom parlamentu jedan zakon, da ne moramo da se za nekoliko meseci vraćamo.
Vi dobro znate, gospodine Petroviću, iz iskustva, iz ranijeg perioda, kada ste i sami bili poslanik, koliko puta se desilo da amandmani SRS ne budu prihvaćeni i da posle 3, 4 ili 5 meseci imamo izmene i dopune zakona, a izmene i dopune su, faktički, amandmani SRS iz ranijeg perioda. Mi smo vam to sa zadovoljstvom objašnjavali, pokazivali, citirali. Nemojte to da dozvolite. Pokušajte da imate ozbiljan i odgovoran odnos prema ovom zakonu i uopšte prema svom poslu. Zaboravite da ste član Demokratske stranke. Ponašajte se kao ministar Vlade Republike Srbije.
Imamo loše iskustvo sa ministrima iz Demokratske stranke, pre svega sa gospodinom Milanom Markovićem, koji je na nezapamćen način pokazao da je partijski ministar onoga dana kada su poslanici Demokratske stranke revoltirani, ne znam više ni čim, nije ni bitno, izašli iz sale i izvesno vreme nisu prisustvovali radu ovog parlamenta, što je legitimno pravo i to ne iznosim kao bilo kakvu optužbu na rad poslaničke grupe DS, ali ministar to nikako nije smeo da uradi.
Zato vas pozivam, kao ozbiljnog čoveka, da o svakom amandmanu, bez obzira na to ko je podnosilac amandmana, ozbiljno razmislite, da ga sagledate u kontekstu celog teksta zakona i da ne doživljavate amandmane kao nešto što je protiv Vlade Republike Srbije.
Naravno, što se tiče SRS, mi generalno mislimo da je ovo mnogo loša vlada, da je Vlada podeljena na feude, da vi između sebe ne znate šta ko radi; vi iz Demokratske stranke ste jedna grupa, ovi tzv. narodnjaci druga, G 17 treća. To se vidi i po tome kako narodni poslanici učestvuju u raspravi: kada vi, kao predstavnik Demokratske stranke, ovde predstavljate neki zakon, onda u raspravi učestvuju poslanici DS-a; kada je tu Dragan Jočić, onda učestvuju poslanici Demokratske stranke Srbije. Tako je i sa G17.
Dakle, nemamo mi nijednu lepu reč za Vladu Republike Srbije. Imamo mnogo primedaba, koje iznosimo i iznosićemo ih javno. Želimo da ta vlada što pre padne. Želimo izbore na svim nivoima, želimo da građani Srbije, koji hoće promene, dobiju priliku da za promene glasaju. Sve to nije razlog da, dok ste na toj funkciji, ozbiljno ne razmišljate o amandmanima poslanika opozicije.