Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednosti prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednosti prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednosti predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što ministar nije ovde, zbog objašnjenja koje ćemo dati vezano za ovaj član 5, za amandman kojim se menja član 5, kojim se kaže da nadležni organi iz čl. 19, 20. i 21. ovog zakona sarađuju sa UNHCR-om u sprovođenju njegovih aktivnosti u skladu sa njegovim mandatom.
U obrazloženju je jasno dato da se ovim amandmanom precizno određuje koji su to nadležni organi koji mogu da sarađuju sa UNHCR-om u sprovođenju njegovih aktivnosti, samo i isključivo sa njegovim mandatom i propisima koji regulišu njegov mandat.
Zašto je ovo izuzetno važno? Zbog toga što smo mi svedoci, a nažalost, imamo loša iskustva i sa organizacijama i sa predstavnicima Ujedinjenih nacija, od visokih predstavnika, pa do raznoraznih komisija koje su vršljale ovom zemljom; praktično, njihov zadatak se svodio na to da nam nanesu štetu.
Ovim mi, precizno, UNHCR dovodimo u situaciju da može da sarađuje samo s onim organima koji su nadležni za azil i ni sa jednim drugim organom.
Ja ću vam reći primer koji nam se desio pre nekoliko dana, kada je jedna nevladina organizacija obišla Srbiju, obišla specijalne ustanove za negu ometenih u razvoju i posle toga smo, manje-više, imali priliku da ceo svet bude zasut informacijama o tome kako se u Srbiji krše ljudska prava.
Jednostavno, imamo jako loše iskustvo sa svim organizacijama, zato što im se daje prostor da rade izvan delokruga za koji su nadležni. Ovim mi precizno, znači, ne uskraćujemo ništa, dajemo im mogućnost da rade, ali samo i isključivo s organima koji su za ovo nadležni.
Time onemogućavamo da se našoj državi nanosi šteta, jer činjenica je da je, od kako je počeo raspad, devedesetih godina, one bivše države, Srbija, u pogledu izbeglica, područje na koje je došao najveći broj izbeglica, a za koje se pretpostavlja da može doći do još jednog talasa izbeglica, zbog ovoga što se dešava na KiM-u i činjenice da svet nije uradio ništa, da ta Visoka kancelarija Komesarijata UN, praktično, ne čini ništa kada su u pitanju Srbi.
Za sve druge će pokušati nešto da urade, ali kada su Srbi u pitanju, njih, jednostavno, to ne interesuje.
Zato smo predložili ovaj amandman, da precizno ograničimo u kojim slučajevima i sa kim mogu da sarađuju.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo mi srpski radikali počeli, još devedesetih godina, i predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj, da govorimo, i sa ove skupštinske govornice, i na svakom mestu, da je opasna uloga pojedinih međunarodnih organizacija, svakako da smo mislili na UNHCR i na njihovo vršljanje, i to na prostoru širom srpskih zemalja, naročito ovde kod nas u Srbiji, ali, pre svega, u Republici Srpskoj Krajini.
Verujem da će kasnije nešto o tome da kaže, mada je dosta govorio, i sam gospodin Buha, ali da podsetimo, naročito vas iz stranaka koje vršite vlast, kako je formirana Republika Srpska Krajina, zapadna srpska država.
To bila legitimna vlast, s izabranim predsednikom, s izabranom vladom, koja je, nažalost, sada u progonstvu i čiji je predsednik gospodin Buha, naš uvaženi kolega koji sedi u skupštinskim klupama. Dakle, imala je svoj parlament i bila podteritorija, i to srpska teritorija pod zaštitom UN-a i UNHCR-a.
U to vreme, političari bez ikakvog kredibiliteta, a deklarisali su se kao neka opozicija, a jedina opozicija tadašnjem Miloševićevom režimu je bio Vojislav Šešelj i njegova SRS, branili su i u svakom trenutku bili spremni da štite i UN, i ovu njihovu organizaciju, i sve ono što su oni činili, uz naše upozorenje da će prvi trenutak i prvi signal koji dođe od strane Amerike i zapadnih sila iskoristiti da se daju u beg, što su, naravno, i uradili, ostavili su nezaštićeno stanovništvo. Nikada ih nisu interesovali Srbi, ni kao ljudi koji su tamo živeli, a sada, nažalost, to ne mogu na svojoj teritoriji, niti sada, kada su u statusu izbeglica.
Moram da vas pitam, kolege iz DS-a, DSS-a i G17 plus, da li vi putujete autoputem Beograd-Niš, recimo, da li srećete ta vozila UNHCR-a i da li vam se dešava da u nekoj od ove tri trake, u jednom ili u drugom pravcu, morate odmah da se sklonite, zbog činjenice da oni idu kao najbahatije vozilo koje može da se pojavi; to su kao oklopna vozila, džipovi koji su blindirani i koji imaju one velike antene, koji u svakom trenutku štite i vozače i svakoga ko se nalazi u tim automobilima?!
Molim vas, recite mi, da li su oni, pošto imaju takve mere zaštite, bilo šta učinili u bilo kom od ovih izbegličkih centara, a ranije je o jednom takvom, gde je zaista očajno stanje, u Mataruškoj banji, govorila gospođa Radeta, koja je u više navrata obilazila taj kolektivni izbeglički centar? Recite mi, molim vas, reći će vam i ona, da li su ti ljudi, za sve ovo vreme od kada su tamo, videli predstavnike UNHCR-a, pa makar i tako da idu i tako se bahato ponašaju?
Moram da vas podsetim na jednu još drastičniju činjenicu, da je jedno takvo vozilo usmrtilo predstavnika izvršne vlasti Republike Makedonije i da nikome za to nisu odgovarali, ministra odbrane.
Stoga je, zaista, neverovatno da ne prihvatate amandman kolege Krasića, koji jasno govori da moramo da ograničimo delovanje UNHCR-a i svake međunarodne organizacije koja dolazi na suverenu teritoriju Republike Srbije.
Jeste vi stavili, u čl. 19, 20. i 21. zakona, koji su to organi po zakonu o azilu koji preuzimaju na sebe odgovornost za sprovođenje svih ovih odredaba zakona. Dakle, kancelarija za azil, komisija za azil, centar za azil. Ovako se otvara prostor za njihovo nesmetano i dalje delovanje, što oni i rade, sa raznoraznim, tzv. nevladinim organizacijama, pa pomoć koju treba da dobiju, koja navodno stiže od UN-a, Srbi koji su prognani sa svojih ognjišta ne dobijaju, nego veoma često ta pomoć završi tako što je preprodaju pojedinci koji su se obogatili na tome.
Naravno, svako mora da vodi računa o tome šta će posle da radi i kako sada živi, kako radi, tako će mu i biti. Kada se neko bogati na muci drugih, mora da vodi računa o tome da će kad-tad za to da polaže račune.
Znači, samo iz mera opeza, iz gorkog iskustva koje imamo, tražimo da prihvatite ovaj amandman. Ako ste želeli da jednim posebnim zakonom regulišete položaj azilanata u našoj zemlji, a pobrkali ste pojmove kada su u pitanju ova prognana, odnosno izbegla lica, o čemu ćemo kasnije da govorimo, kada dođu ti članovi na dnevni red, onda se, lepo, gospodo, ograničite na to ko s njima može da sarađuje. Ionako nam je država izbušena kao švajcarski sir i ovde radi ko šta hoće.
Kad uđem u zgradu Narodne skupštine ili bilo gde, o Vladi da ne govorim, ovaj uvaženi gospodin je neko ko radi u MUP-u, ali verujem, kad dođe ujutru na posao i uđe u lift, da čuje one koji govore engleski ili neki drugi jezik, koji vršljaju po Vladi i rade šta hoće, nikome ne polažu račune. To se nama dešava od 5. oktobra. Takvi se nalaze i nesmetano se kreću i po zgradi Narodne skupštine.
Lepo, zakonski mi to da uredimo, kao što to rade ozbiljne države, pa da vidimo ko su oni koji donose te "darove", a treba da odgovaraju i po zakonima ove zemlje za svaki svoj prekršaj, eventualno, zloupotrebu. Znamo, od ovih organa iz čl. 19, 20. i 21, da su oni prekršili svoja ovlašćenja i da ne rade u skladu sa zakonom koji nam predlaže resorno ministarstvo.
Ako želite da država ide dobrim pravcem i da mi Srbi i ostali građani Srbije, koji živimo ovde, imamo suverenu vlast na našoj teritoriji, nemojte tek tako da nas stavljate dalje ''na izvolte'', pošto ste to činili svih godina, i pre nego što ste došli na vlast, a pričali ste o tome kako radikali šire, tobože, i Vojislav Šešelj, neku teoriju zavere. Videli ste da smo bili u pravu.
Zbog čega je otpočelo besomučno bombardovanje našeg naroda i države, koje je trajalo 78 dana? Zato što je izmišljena tzv. humanitarna katastrofa. Ko je slao te izveštaje centrima moći koji su o tome odlučivali, i u Stejt dipartment, i u zapadnu vojnu alijansu, i svuda gde su zagovarali da se bombarduju srpska država i njen narod?
Vodite računa o tome, mi to znamo, i kolege koji su ranijih godina bili članovi Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, i mi koji smo počeli da učestvujemo u njenom radu od ove godine. I koleginica Radeta, i kolegnica Donka Banović su članovi Odbora za migracije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Tamo je u nekoliko navrata bila rezolucija, izveštaj o položaju izbeglica, jedna takva - u junu ove godine, o položaju izbeglica na Balkanu. Morali smo da pišemo amandmane i naša delegacija je bila maksimalno složna u tom pogledu. Tamo se govori o nekakvom balkanskom ratu. Oni ne znaju šta se to dešavalo i da su Srbi proterivani sa svojih ognjišta, pa onako, paušalno govore u preambuli jedne od tih rezolucija, a da ne govorim o činjenici da su netačni podaci.
Ko su ti koji dostavljaju izveštaje i podatke? Naš Komesarijat za izbeglice. Ali, kome oni više veruju? Međunarodnim organizacijama, kao što je ovaj ogranak, odnosno UNHCR, koji je organ UN.
Prema tome, moramo zbog nas samih, zbog budućnosti ove države i činjenice da moramo da čuvamo ono što je naše i da mi ovde uređujemo prava i položaj svakog čoveka i građanina, da prihvatimo ovakva rešenja, jer su ona jedini putokaz da ćemo čvrsto da se držimo onoga što nam propisuje Ustav, što nam propisuju zakoni i što treba da rade nadležni državni organi.
Međunarodni ugovori, konvencije, sporazumi, saradnja, sve nas to i te kako obavezuje, ali nemojte da dozvolimo da u Srbiji vršlja kako ko hoće i da to zloupotrebljava. Opet podvlačim, najgore je što se preko ovakvih organizacija pojedinci bogate na muci tog prognanog i unesrećenog srpskog naroda, koji danas živi, toliko godina posle zbega sa svoje zemlje i iz svoje kuće, u izuzetno teškim uslovima.

Zahvaljujem koleginici Nataši Jovanović, potpredsedniku Narodne skupštine.
Izvolite, gospodine Jojiću, o amandmanu.

Zašto je važno imati u vidu ono što je istakao narodni poslanik SRS-a gospodin Dragan Todorović? Ne mogu po ovoj zemlji više da vršljaju agenture i kojekakve nevladine organizacije, pogotovo zato što nemamo zakon o stranim nevladinim organizacijama.
Dame i gospodo, šta se događa u poslednje vreme u Srbiji? Građani Srbije nisu bezbedni, nemaju sigurnost, strane agenture, uz pomoć naših organa, učestvuju u neviđenom teroru i kršenju zakona, u povredi osnovnih ljudskih prava koja su zagarantovana međunarodnim standardima, međunarodnim pravom, paktom o pravima i slobodama građana, zatim Poveljom UN-a, našim Zakonikom o krivičnom postupku i Ustavom.
Kada je u pitanju saradnja sa Haškim tribunalom, znate šta rade u poslednje vreme? Kada su videli da nemaju dokaze protiv prof. dr Vojislava Šešelja, došli su strani agenti i vršljaju, prevrću, prete, upadaju u stanove s oružjem, pretresaju stanove, čak pretresaju i kompjutere dece naših građana, naoružani do zuba, a Zakonik o krivičnom postupku propisuje da ulazak u tuđi stan i pretres tuđeg stana svakog građanina u Republici Srbiji može biti izvršen samo na osnovu rešenja nadležnog suda.
O pretresu stana mora da bude sačinjen zapisnik. Prilikom pretresanja stana, moraju da budu prisutna dva svedoka. O ulasku u stan, ako se ne pretresa, mora da bude izdata potvrda ovlašćenog službenog lica koje ulazi u tuđi stan. Nakon pretresa stana, mora se licu uručiti zapisnik potpisan od svedoka i ovlašćenih lica koja su dobila rešenje od suda. To je onaj Zakonik o krivičnom postupku koji su pisali srpski radikali, sa najvećim stručnjacima u ovoj državi.
Sada su došli iz Haškog tribunala, pretresaju sve živo, traže dokaze, jer nemaju dokaze protiv prof. dr Vojislava Šešelja. Tužilaštvo Haškog tribunala naređuje, a naši organi, zato je važno ono što je narodni poslanik Dragan Todorović rekao, mogu da sarađuju sa stranim institucijama, ali samo u okviru svog mandata.
Ako je Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, u članu 10, normirao na koji način se mora poštovati nacionalno zakonodavstvo, ukoliko Haški tribunal i njegovi predstavnici smatraju da imaju neko pravo da dođu da nekog ispituju i da mu pretresaju stan, tada se mora primeniti nacionalno pravo i nacionalni propisi.
Prema tome, Ustav garantuje tajnost pisama i drugih sredstava opštenja, Ustav garantuje nepovredivost stana, Ustav garantuje da se u stan može ući i pretresati samo na osnovu rešenja nadležnog suda.
Koji je to sud, koji je došao iz Haga da pretura, pretresa, preti i da ljude maltretira i šikanira u našoj zemlji? Zašto naši organi u tome učestvuju? Zašto su naši sudovi, naročito Specijalni sud – sluga, umesto da bude gazda i gospodar u svojoj državi?
Zbog toga, SRS smatra da su aktivnosti i akcije koje preduzimaju strane obaveštajne službe u poslednje vreme najgrublje kršenje Povelje UN-a, najgrublje kršenje Ustava Republike Srbije, najgrublje kršenje ZKP-a i svih standarda međunarodnog prava.
Hajde, gospodo iz vladajuće koalicije, idite vi u Holandiju i u Belgiju, ili u Francusku, uđite u tu državu i izvršite ulazak u tuđi stan, pretresajte taj stan! Ne možete tamo ući. Tamo deluju određene institucije, tamo postoji zakon.
Naši zakoni, posebno Zakonik o krivičnom postupku, usaglašeni su sa svim standardima međunarodnog prava. Prihvatili smo da naš ZKP bude jedan od najdemokratskijih u Evropi, jer su ga srpski radikali uskladili i sa francuskim pravom, engleskim, pravom Velsa, Amerike, Belgije, Holandije, Italije, Švajcarske, Austrije, Australije, Rusije, Belorusije i svih zemalja. Znajte da imamo najdemokratskiji Zakonik o krivičnom postupku.
Ovaj zakon o krivičnom postupku što je najavljen da će biti iduće godine primenjen, on se mora menjati, jer je postojeći zakon i te kako demokratski, i te kako štiti osnovna ljudska prava i slobode.
Onaj koji je ovde usvojen, mora se menjati, jer ne može da zaživi; 87 članova je u suprotnosti sa Ustavom, dame i gospodo narodni poslanici, koji smo doneli u ovoj skupštini.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nada Kolundžija, predsednik Poslaničke grupe DS-a.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, za DS je ovaj amandman neprihvatljiv. Smisao ovog amandmana je da se saradnja sa Visokim komesarijatom za izbeglice UN-a ograniči na organe koji su navedeni u čl. 19, 20. i 21, a pri tom su to Kancelarija za azil, Komisija za azil i Centar za azil.
Dakle, činjenica da je Srbija članica UN-a i da iz tog članstva proizilazi obaveza saradnje sa Visokim komesarijatom za izbeglice u svim oblastima, tj. da su svi državni organi u obavezi da sarađuju sa Visokim komesarijatom, jedan je od razloga zbog kog ovaj amandman za nas nije prihvatljiv.
Drugi razlog je što se, kada je u pitanju azil, ne može azil i sva pitanja koja su vezana za azilante svesti samo na organe koji su navedeni u ova tri člana. Dakle, mnoga ministarstva su, takođe, uključena kasnije. Mnoga ministarstva donose podzakonske akte kojima regulišu pitanja koja su vezana za azilante, Ministarstvo za socijalni rad, Ministarstvo za zdravlje, apsolutno. Time se isključuje mogućnost da se drugi nadležni držani organi koji imaju obaveze vezane za azil isključuju iz saradnje sa Visokim komesarijatom za izbeglice. Zato je ovaj amandman za nas neprihvatljiv. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, replika.

Kako bi bilo jasnije, nismo želeli ni na koji način da ograničimo rad UNHCR-a.
Kada je u pitanju zakon o azilu, samo smo hteli precizno da odredimo s kim UNHCR može da sarađuje kada je u pitanju azil i vi ste ovde naveli: Kancelarija za azil, Komisija i Centar za azil. To uređuje ovaj zakon. Druge oblasti uređuju drugi zakoni.
Vi se držite objašnjenja koje je dala Vlada. Ovde se striktno radi o tome da li će neka osoba dobiti azil i, u postupku dok ne dobije azil, i kada ga dobije, kada je to potrebno, da država vodi o njemu brigu. UNHCR može da sarađuje, i treba da sarađuje samo s ovim institucijama. Sve drugo se uređuje drugim zakonima.
Zašto da ma dozvolimo da po svom nahođenju, po svom izboru rade nešto što oni misle da treba? Ne. Bavite se problemom azila. Postoje državni organi koji se time bave. Oni su definisani zakonom, precizno je definisano ko se i čime bavi. Sve probleme, ako postoji primedba, neka upućuju tim organima, a oni će, u skladu sa našim zakonima, ako postoje bilo kakvi propusti, te propuste da isprave.
Prema tome, naš je cilj da na neki način dovedemo našu državu u poziciju da bude ravnopravan partner, da ne dobija naređenja i da se ne svodi na puki objekat kome će se samo ispostavljati zahtevi i tražiti da ih ispunjava, zato što neko od nas to traži. Ne. Sve mora da bude definisano i precizirano u zakonu.
Tako ćemo na najjednostavniji način izbeći probleme koje smo imali do sada u mnogim oblastima, pa i u ovoj oblasti. Zato smo mi hteli da preciziramo ovu saradnju.