Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, po Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, da bih ispravio grešku vezanu za moje prethodno javljanje, članovi 27. i 104, a u vezi sa 225. i 226.
Nemojte nas sprečavati da se javljamo po članovima 225. i 226, jer narodni poslanici u ovom parlamentu imaju pravo da budu obavešteni i imaju pravo da znaju sve ono o čemu govorimo.
Da nas ne biste kvalifikovali kako dajemo paušalne optužbe i kako napamet optužujemo neke ljude ovde, koji su svojim skandaloznim ponašanjem izazvali ovakvu reakciju LDP-a, govorimo na osnovu dokumenata, dokumenta o registraciji jedne firme i jedne optužnice Okružnog suda u Požarevcu. Shodno tome, koristim priliku da postavim neka pitanja na koja neki ljudi u ovom parlamentu i u Vladi Republike Srbije mogu da daju odgovor.
Pitanje – ko je gospodin Dragoljub Mitić i za šta je optužen? U optužnici stoji – zato što je u svojstvu odgovornog lica, direktora oštećene ''Požarevačke banke'', iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granica svojih ovlašćenja, pribavio imovinsku korist i preduzeću „Hemslejd trejding limitid“ iz Nikozije dao iznos od 100 hiljada, da ne čitam čitavu optužnicu.
Zadržao bih se samo na jednoj tački, gde piše da je na dan 3. novembra 1993. godine lično predao Nikola Kiprosu, preduzeću „Hemslejd trejding limitid“ iz Nikozije 100 hiljada nemačkih maraka.
Drugi dokument koji imam ispred sebe je dokument o registrovanju ove firme na Kipru. Registrovana je 1991. godine. Postavlja se pitanje – ko je vlasnik ove firme, pitanje na koje svi znamo odgovor.
Zna se koje su firme i kako registrovane i zašto registrovane na Kipru 90-tih godina, počev od 1991. godine, pa nadalje. Zna se šta je rađeno 1993. godine. Da podsetim sve prisutne ovde kako smo tada živeli, tada se bogatim čovekom smatrao onaj ko ima 10 maraka platu, u vreme kada je bila nezapamćena inflacija, nezabeležena u svetskoj istoriji.
Naravno, na ova pitanja zahtevamo odgovore, koje svi i te kako dobro znaju u ovom parlamentu.

Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić, po Poslovniku.

Član 27, povezano sa čl. 224. i 225. i članom 104.
Da ne bi došlo do zabune, mi smo nabavili svim poslanicima, i podelićemo ga, papir o registraciji firme „Hemslejd trejding limitid“ iz Nikozije, iz koga se jasno vidi da je vlasnik ove firme kod osnivanja Miroslav Mišković.
(Zoran Krasić s mesta: Ima li Mlađana Dinkića tu?)
Radi se o kopiji originala. Da li se tu nalazi Mlađan Dinkić ili ne, videćemo. Zato je potrebno da se, gospodine Krasiću, osnuje anketni odbor da bi svako izneo sve ono što zna o ovome.
Mi mislimo da je povređen član 40, koji reguliše rad Odbora. Sigurni smo da članovi Odbora za trgovinu i turizam, koji je raspravljao o pretnjama i pritiscima na članove Komisije, nisu bili upoznati s kompletnim materijalom koji imamo o kompaniji „Delta“, niti su bili upoznati sa svim okolnostima vezanim za tu kompaniju.
O tome koliko je ta odluka Odbora bila u tom trenutku nerealna i kako je doneta većinom glasova poslaničke većine, koja to ignoriše, pokazuje izjava odgovornog urednika, urednice „Politike“, tri dana nakon sednice Odbora, koja upravo dokazuje ono što je vladajuća većina pokušala, svojim glasanjem, da negira.
To je ono što mi stalno govorimo. Miroslav Mišković, vlasnik hiljade firmi, između ostalog, i firme „Hemslejd trejding limitid“ iz Nikozije, o kojoj ste samo za proteklih šest minuta čuli 10 dokaza o tome kako su iznošene pare iz Srbije na Kipar, sa Kipra na račun te kompanije, vlasnik je pola Srbije.
Naravno da zove, naravno da preti, naravno da pritiska i naravno da svoje mafijaške medije, svoje saradnike u svom poslu koristi da bi obmanuo javnost na svaki mogući način.
Toliko za ovaj put. Javiću se ponovo. Idemo na Miškovića i kriminal u sledećem javljanju.

Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo pominjem član 27. i insistiram na hitnom odlučivanju o predlogu odluke o formiranju anketnog odbora.
Ona nije značajna sama po sebi koliko je značajna da se vidi koliko mi, kao Parlament, poštujemo institucije koje smo sami formirali, a to je Komisija za zaštitu konkurencije.
Ta komisija je, svako treba od nas da se postidi, juče ponovo donela odluku kojom se zabranjuje tzv. koncentracija kapitala, odnosno spajanje firme koja se zove „Primer C“, a u stvari je to ovdašnje ime za of šor kompaniju „Hemslejd trejding limitid“ sa Kipra, i „C marketa“.
Ponavljam, ako se Parlament ogluši, ili zažmuri na odluku svoje institucije, onda je to dno demokratije i definitivan kraj pravne države. Ovde uopšte nije važno kako se neka firma zove, kako se njen vlasnik zove.
Važno je da li ćemo da poštujemo princip, da li ćemo da poštujemo onu instituciju koju je Narodna skupština formirala, upravo, da bi sprečila postojanje monopola.
Šta je posledica toga? Dame i gospodo, poskupljuje hleb, poskupljuje ulje, poskupljuje mleko, osnovne životne namirnice. Ovde su najskuplje od svih u jugoistočnoj Evropi, a nad istinom svi žmure. Narodni poslanici su spremni da zažmure.
To mi ne dozvoljavamo. Dizaćemo glas svakog dana protiv toga. Naravno, bili smo zapanjeni kada potpredsednik Vlade ode i kaže – to je državni interes, ili državni projekat.
Kako jedna privatna kompanija može biti državni interes ili državni projekat? Drugi ministar napada, ne znam, Komisiju za sprečavanje sukoba interesa, jer potpredsednica te kompanije nije dala saglasnost.
Rekao sam juče i ponoviću, to je moja ne kritika, nego razočaranje u naše saborce, kolege i prijatelje iz DS-a.
Ako predsednik Pravnog odbora DS-a, koji ima većinu u Vladi i čija je institucija Savet za borbu protiv korupcije, sa Vericom Barać na čelu, podnosi krivične prijave ne protiv kompanije „Delta“, koja atakuje na Vericu Barać, nego protiv Verice Barać, to više nije samo kraj pravne države, nego nedostatak elementarnog morala i ja se brinem da li nam onda ima spasa.

Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić, po Poslovniku.

Članovi 27. i 104, plus 225. i 226.
Opet postavljam pitanje – zašto niste dozvolili da se formira anketni odbor ili, s druge strane, zašto niste sve članove Odbora za trgovinu i turizam upoznali sa svim okolnostima i činjenicama vezanim za kompaniju „Delta“?
Između ostalog, cilj formiranja anketnog odbora bio je da se utvrde činjenice i okolnosti vezane za nedozvoljeni, nezakonit uticaj i spregu kompanije „Delta“ i Vlade Republike Srbije.
Ovo je izvod iz bele knjige akcije „Mreža“, u kojoj je na određen način pokrenuta istraga protiv nekih ljudi. Postavljamo pitanje – zašto nije pokrenuta istraga i protiv Miroslava Miškovića, kada je cela policijska akcija, koja je usledila u prvoj polovini ove godine, bila protiv, samo ću neka imena reći, koliko se sećam, Stanka Subotića Caneta i još nekih ljudi?
Mi smo tu akciju podržali i rekli – svaka čast, ali nemojte očekivati da vas, ako uradite jedan deo, nećemo pitati za drugi deo te akcije. Dakle, u akciji "Mreža", o švercu duvana od 1996. do 2000. godine, u policijskom izveštaju, piše da je jedna od četiri ili pet kompanija koja je najviše novca zaradila na tom poslu kompanija "Delta" Miroslava Miškovića. U policijskom izveštaju stoji slika i ime Miroslava Miškovića.
Naše pitanje je zašto on nije procesuiran, da li zbog toga što, kontrolišući medije, čini usluge Vladi Vojislava Koštunice, tako što napada, npr. opoziciju, zato što ne da da neke teme postanu teme u ovom društvu jer Koštunici to ne odgovara, a za uzvrat, Koštunica protiv njega ne sprovodi istrage?
Čak, da vas podsetim, mi smo postavili pitanje ministru Jočiću u vezi sa tačno određenom, konkretnom krivičnom prijavom koju je protiv njega podnela policija. Ta prijava od 2004. godine je sklonjena, kako se kaže, stavljena je u fioku. Šta je sa tom prijavom?
Ono na šta mi ukazujemo to je da postoji veza između kompanije "Delta" i Vlade Srbije. Ta veza je tako javna da ga brane ministri, ili mu potpredsednici Vlade otvaraju tržni centar, koji, čak, nema ni upotrebnu dozvolu, sve do Mlađana Dinkića koji otvara njegovu fabriku vode. Tako je to tzv veza ispod stola. Vlada Srbije njemu čini razne usluge, pored toga što omogućava njegov monopolski položaj.
Dakle, još jednom da ponovim, zahtevamo da se formira anketni odbor. Mi ćemo se jako dobro pripremiti za taj anketni odbor. Očekujemo to od svih. Ne morate ga braniti više tajno, ne morate upadati u reč, ne morate nas terati da se javljamo po Poslovniku. Dozvolite da se ovo pitanje, koje je jako ozbiljno, institucionalizuje i reši na najbolji mogući način.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, po Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 226. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, u kojem se kaže: "Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika".
Iz ovog člana Poslovnika proizvodim pravo da, u skladu sa primedbama o kojima govori tokom današnje diskusije čitava Poslanička grupa LDP-a, postavim dva pitanja vama, kao predsedavajućem, dakle zastupniku predsednika Parlamenta, gospodinu Petroviću, kao ministru u Vladi Republike Srbije, a direktno se vezuju za pojavu koju otvoreno ili indirektno osuđujemo svi.
Ne tražim od vas da proveravate verodostojnost optužbe koju na moj račun iznosi predsednik jedne privatne kompanije, mislim da za to postoje druge institucije.
Ono što mogu da vam kažem, jeste da sam spreman u svakom trenutku, kao što sam to radio i do sada, da uvek pred tim institucijama odgovorim na svako pitanje koje mi se postavlja, bez obzira na očiglednu nameru da se tim pitanjima diskredituje moja politička uloga u društvu.
Ako vam to nešto znači, ni po ovom pitanju se neću pozivati na poslanički imunitet, kao što se nisam pozivao ni do sada, a od Parlamenta neću tražiti, niti u ovoj diskusiji tražim da odgovori na ona pitanja na koja mora odgovoriti sud, a koja je u svom pismu meni i ko zna kome još, s obzirom na to da je polupismeno, postavio predsednik kompanije "Delta" Miroslav Mišković.
Ono što tražim od Parlamenta, od vas, gospodine ministre, posebno od vas, gospodine Aligrudiću, jesu odgovori na jednu pojavu i oni se vezuju za tu neprirodnu ulogu i odnos politike i biznisa, u kojem je jedna kompanija pomislila da je veća ne samo od našeg društva, nego i od bilo koje stranke u ovom društvu.
Zato me interesuje da, u skladu sa članom Poslovnika, dobijem odgovor od predsednika Vlade, gospodina Koštunice – da li je ikada ovlastio predsednika kompanije "Delta" Miroslava Miškovića da, preko svojih posrednika, u kontaktima s ambasadorom SAD-a, ponudi kooperativnost Vlade Republike Srbije u procesu kosovskih pregovora za kooperativnost Vlade SAD-a u njegovom skidanju sa ''crne liste'', na kojoj se nalaze on i neki istaknuti činovnici njegove kompanije.
Mislim da to nije tačno. Mislim da nije tačna konstatacija koju je tokom tih razgovora on izneo, a u kojoj je i predsednika države, i predsednika Vlade, i potpredsednika, i vas, gospodine ministre, i vaše kolege okarakterisao kao svoje službenike, koji će bespogovorno uraditi ono što on od vas zatraži.
I ja sam se nasmejao kao što se sada smejete vi, ali bi bilo dobro da se za takav postupak sankcioniše Miroslav Mišković, kako nikome više ne bi palo na pamet da može na takav način da se ponaša. Ćutanje pred tim problemom je ili dokaz slabosti i nemoći ili potvrda ispravnosti iznetih stavova.
Drugo, veoma važno, pitanje, na koje odgovor ne želi da da Miroslav Mišković, već pokušava da ga gurne u drugi plan, vezuje se za odluku Antimonopolske komisije.
Kada će Vlada Republike Srbije primeniti Zakon o zaštiti konkurencije i naplatiti 10% prometa kao kaznu od kompanije "Delta", zbog dvogodišnjeg kršenja antimonopolskog zakona?
S obzirom na to da je predviđeni profit u ovoj godini te kompanije, tj. promet, 1.700.000.000 evra, mi procenjujemo da se radi o sumi od oko 400.000.000 evra.
Ta suma je velika, ona je ovom društvu potrebna, imamo toliko predloga i načina na koje bi mogao taj novac da se potroši.
Samo nas interesuje kada će Vlada Republike Srbije primeniti Zakon i naplatiti tu kaznu od Miroslava Miškovića i na takav način pokazati svoju nepristrasnost i demantovati sve ono što, inače, tokom ove rasprave iznosimo, kritikujući pojedine postupke Vladinih predstavnika u kontaktima sa kompanijom "Delta" u kojima se oni sami predstavljaju kao službenici Miroslava Miškovića, a ne Vojislava Koštunice ili predsednika Republike Borisa Tadića.
Dakle, dva pitanja. Proverite odakle pravo za trgovinu. Mislim da niko u ovom parlamentu neće dati saglasnost na tu vrstu trgovine, kojom se jedna viza plaća Kosovom, a da će svi u Parlamentu sankcionisati tu bahatost. Drugo, odgovorite kada će biti naplaćena kazna i u budžet uplaćeno 400.000.000 evra, koliko mora da plati kompanija "Delta" zbog kršenja zakona?