Dame i gospodo narodni poslanici, unapred ću prihvatiti da nisam u mogućnosti da neke stvari shvatim. Postoje dva razloga. Jedan razlog može da bude u meni, da jednostavno ne razumem. Drugi razlog može da bude u objašnjenju.
Molio bih ministra, pošto sam siguran da ne može da ponovi ono što je rekao, ali da se uzme stenogram da se pročita, da bih bio potpuno siguran koje su to izbeglice, na koga se, molim vas, ministre ovo odnosi. Ovde piše - pravo izbeglica na smeštaj. Vi kažete, to nisu izbeglice. Ko su ti ljudi?
Koji imaju naše državljanstvo! Kako ako ima naše državljanstvo, onda nije izbeglica. Neke stvari logički ne mogu da se povežu. Ovde jeste problem u ovom zakonu što su mnoge stvari nedefinisane. To jeste problem. Vi još dodano unosite zabunu time što otprilike dolazimo u situaciju, jesi li ti muzičar, jesam. A, muzičar? Ne, nisam. To je ovde problem. Ma, jesam.

Reč ima ministar Jočić.

Ove izbeglice o kojima vi govorite mogu da traže državljanstvo, po Zakonu o državljanstvu koji smo doneli pre dva meseca, ovde nema nikakvih problema. Znači, mogu da dobiju državljanstvo Republike Srbije. Nemojmo da sklanjamo jedan zakon koji smo doneli pre dva meseca.

Zahvaljujem. Replika, narodni poslanik Dragan Todorović.

Gospodine ministre, ovo je već bolje. Moram da priznam, što jes, jes.
U odnosu na prethodno objašnjenje – oni mogu da traže državljanstvo, mogu, to nije sporno. Mogu i da ga dobiju. Ali, postoji veliki broj ljudi među njima koji neće tražiti državljanstvo.
Mi smo vam već isticali razloge zbog čega nisu u mogućnosti. Prvo, znate koliko je ljudi tamo uhapšeno, koliko je ubijeno, koliko je pretučeno, koliki broj među njima nema novca da ode u bivšu Republiku Srpsku Krajinu, a ne mogu ni da izgovorim Hrvatsku. Da li znate koliki je taj broj? On ne može da dobije državljanstvo. Vi ga sada kažnjavate.
Pa čak i da dobije državljanstvo, država će morati o tim ljudima da vodi računa. Gospodine ministre, mislim da bi vi trebalo da prihvatite ovaj amandman, to opterećenje koje će Srbija imati da neće stvarati problem, jer mi smo u obavezi da pomognemo Srbima koji su morali da izbegnu u Srbiju.

Po amandmanu, poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nama bi bilo veoma važno da vi prihvatite ovaj amandman koji je gospodin Milorad Buha podneo na član 44. ovog zakona.
Imam jednu dobronamernu sugestiju. Vi ne morate da prihvatite ovaj amandman, ne morate nijedan amandman SRS da prihvatite koji smo podneli na ovaj zakon, možda bi bolje rešenje za vas bilo, dakle dobronamerna sugestija, da povučete ovaj zakon iz procedure.
Dobili ste veoma dobar fond stručnog znanja i ono što ljudi iz SRS osećaju prema licima na koja bi trebalo da se odnosi ovaj zakon. Nećemo imati ništa protiv da ugradite sve ove naše sugestije i primedbe, i ono što je sadržano u našim amandmanima, i da izađete pred Narodnu skupštinu sa sasvim novim predlogom zakona. Ali, da ne bismo polemisali o nekim stvarima, vas ću pokušati dodatno da ubedim da je ovaj amandman trebalo prihvatiti.
Pročitaću, zbog velikog broja lica na koji će ovaj član zakona da se odnosi ili bi mogao da se odnosi, kako bi njima bilo jasnije, ne zbog vas, član 44. Predloga ovog zakona: ''Licima kojima je priznato pravo na utočište ili supsidijarna zaštita, smeštaj se obezbeđuje prema mogućnostima Republike Srbije, a najduže jednu godinu od konačnog rešenja kojim mu je priznat status.''
Narodni poslanik Milorad Buha ne polemiše s vama o statusu izbeglica, nego on zahteva putem ovog amandmana da se ovaj rok ''najduže godinu dana'' promeni u ''a najmanje pet godina''. Ali, u obrazloženju svog amandmana on je podneo čisto praktične razloge zbog kojih ovaj amandman treba prihvatiti.
Mi u SRS u potpunosti delimo to mišljenje. Veliki je broj lica koja se danas nalaze u Srbiji, pa sa jednim ili drugim, dakle sa statusom utočišta ili supsidijarne zaštite, koji se nalaze ovde, a koji su proterani sa svojih ognjišta, sa svoje zemlje.
Pošto ste vi rekli rekli da će moći da ostvare određena prava najduže do godinu dana, mi samo predlažemo, odnosno zahtevamo da to bude do pet godina.
Vi ste u obrazloženju člana 4. rekli da Vlada ne prihvata amandman budući da se iz obrazloženja amandmana jasno vidi da je njegov cilj uređivanje položaja izbeglica u smislu Zakona o izbeglicama. Sada ćemo da vidimo u članu 4. stav 2. Predloga zakona šta se kaže. U članu 4. stav 2. Predloga zakona kaže se: ''Ukoliko stranac iz stava 1. ovog člana ne ispunjava uslove za dobijanje prava na utočište, po službenoj dužnosti će se razmatrati da li postoje uslovi za odobravanje subsidijarne zaštite.''
Ukoliko već to službeni organ bude po službenoj dužnosti vodio računa i utvrdi da se radi o licima iz člana 44, onda nema nijednog valjanog razloga, niti argumentacije na vašoj strani zbog kojih ovaj amandman ne bi valjalo prihvati. Hvala.

Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo poslanici, kada protumačite član 44. videćete da utočište ili supsidijarnu zaštitu i smeštaj određeno lice dobija najduže jednu godinu. Od kada? Dakle, od konačnog rešenja kojim mu je priznat status. Šta ćemo sa onim licima koja su došla 1991. godine?
Šta je država čekala da prođe toliko godina da bi se rešavao status izbeglica, odnosno prognanih? Kada je u pitanju smeštaj, šta će biti sada ako donesete rešenje za neko lice, konačno rešenje da mu se priznaje status, ali za godinu dana. Prođe godina dana i to lice iz brojnih opravdanih razloga ne želi i ne može da se vrati u svoju državu, svoju republiku, Republiku Srpsku Krajinu. Šta ćemo onda sa stotinama hiljada Srba?
Hoćete li ponovo da donosite stotine hiljada rešenja da im produžite rok? Ili ćete da menjate zakon? Gospodo, ovde se radi zaista nepromišljeno. Ovde niko ne vodi računa o milion Srba koji su proterani iz svoje države Republike Srpske Krajine i ostalih teritorija.
Kada pogledate, vi rešavate ovde kratkoročno, dnevno, za godinu dana određene probleme i da priznate pravo određenom licu koje traži utočište, tj. izbeglica da mu se prizna taj status, ali mu dajte samo godinu dana i to od konačnog rešenja.
Ovaj zakon stupi na snagu za mesec dana ili od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Prođe godinu dana, to se lice nađe u bezizlaznoj situaciji. Nije samo jedno. Kažem vam, radi se o stotinama hiljada ljudi. Ovo je nepromišljeno, ovo nije dobro, ovo nije dobronamerno prema srpskom narodu. U uporednom pravu nećete naći ovako nešto.
Ovde se mora rešavati dugoročno. Kada je u pitanju smeštaj, dame i gospodo, imali smo prilike u poslednje vreme da vidimo da policija izbacuje i državni organi izbacuju izbeglice iz smeštaja koji im je dodeljen, izbacuju se ljudi iz stanova i onih šupa tamo gde su bili privremeno smešteni. Sada gledate kako je Vlada Republike Srbije humana prema svom narodu i kako vodi računa o njihovim interesima, a izbacuje ih na ulicu.
Ovim zakonom pokušava da prikaže paušalno - daćemo mi njima garancije i socijalnu pomoć, daćemo im školstvo, daćemo im smeštaj. Koji smeštaj? Treba da zađete malo po Srbiji, da obiđete regione. U regionima ćete naići na takve drastične i katastrofalne smeštaje gde živi ovaj narod. Šta radi Vlada? Vlada ne radi ništa da tim ljudima i tim građanima omogući bar nužni smeštaj, neophodne i nužne troškove za život.
Ono što su naši poslanici izneli u toku rasprave, nećete valjda da ih, kad prođe godina dana, vratite Mesiću? Hoćete li da ih tamo ponovo šikaniraju i ubijaju, da im pale ono imovine što je ostalo? Srbija ne može tako prema svojim građanima, tj. prema Srbima da se odnosi. Vlada mora da preduzme određene mere. Vlast je kriva što je do ove situacije došlo.
Šta je Vlada preduzela na bazi reciprociteta, šta je uradila da preduzme određene mere da Hrvatska, pre svega, imovinu vrati našim građanima? Mi kažemo da idemo pridruživanju i standardima Evrope. Kako idemo? Zašto Vlada ne zahteva od Hrvatske da se prognani sa svojih teritorija i RSK vrate? Zašto Vlada ćuti, zašto Vlada ne preduzima mere da se šteta nadoknadi Srbima? Ne preduzima te mere nikakve.
Treba da preduzima odgovarajuće mere. Neka se oglasi, neka ne misli da Srbija ćuti, neka Mesić zna da se Srbi da se vrate u RSK, da će oni vladati RSK i neka se ne igra ni Mesić, ni bilo ko. Zato tražim da Vlada Srbije preduzima određene mere. Ima pravo, po međunarodnim ugovorima, da štiti Srbe, njihovu imovinu, njihove živote i njihovu slobodu.

Na član 47. amandman je podnio narodni poslanik Dragan Čolić.
Vlada i Odbor za bezbednost prelažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Dragan Čolić.