Hvala. Gospodine ministre, dobro je da ste se vratili u skupštinsku salu. Zaista nismo insistirali da dođete da dođete samo zato što je to vaša obaveza prema Poslovniku, već zato što je ovaj predlog zakona takav, i da ste slušali sve ono što su narodni poslanici u prepodnevnom delu govorili, da biste verovatno već postupili onako kako ću sad da vam predložim, a to je da povučete ovaj predlog zakona.
Verujte da je toliko loše ovaj predlog urađen da sve što više prolazimo kroz ove članove u raspravi o pojedinostima, sve više se stiče utisak kao da je ovaj zakon rađen nogom. Ko je ovo radio i ko vam je ovo podmetnuo ne znam, ali zaista vrlo, vrlo loš Predlog zakona.
Evo, član 23, nadnaslov je evidentiranje. Znači, odnosi se na evidentiranje azilanata. Ovaj član ima 5 stavova. Kolega Aleksandar Martinović je predložio izmene tri stava ovog člana 23.
U prvom stavu, vi ste predložili da ovlašćeni policijski službenik Ministarstva unutrašnjih poslova, pred kojim je stranac izrazio nameru da traži azil, izvršiće njegovo evidentiranje. Zaista, ne znam šta ovo znači. Gde će on to da evidentira, da napiše na komadu leda i da stavi pored šporeta. Ovo je prosto neverovatno, paušalno, uopšteno i ništa ne znači.
Predlog kolege Aleksandra Martinovića je da se ovaj stav promeni i da glasi: da ovlašćeni policijski službenik MUP-a je dužan da primi pismeni zahtev stranca koji traži azil, da izvrši njegovo evidentiranje, a zahtev za azil odmah službenim putem dostavi nadležnom organu za azil na odlučivanje.
Zar vam se ne čini da je ovo potpuna pravna norma i da samo ovako nešto znači? Samo evidentiranje ne znači ništa jer vi niste u zakonu napisali šta ćete sa tom evidencijom. Da li ćete to da držite u fioci, da li ćete nekome da prosledite, da li nećete? Dakle, nepotpuno, neprecizno, a mi srpski radikali, to vam je poznato, zalažemo se uvek za pravnu normu koja je koncizna, konkretna, jasna i uvek se zalažemo, kada raspravljamo o Vladinim predlozima zakona, da se izborimo i da vam amandmanima ukažemo na te nedostatke iz jednog osnovnog razloga, a to je da bi zakon bio primenljiv s jedne strane, a s druge strane da u toku primene zakona se ostavlja što manja mogućnost pravnih praznina, a onda to samim tim znači i što manje zloupotreba.
Sad pitam vas ministre, ako prema vašem predlogu ovlašćeni policijski službenik vašeg ministarstva, pred kojim je stranac izrazio nameru da traži azil, i on izvrši njegovo evidentiranje, šta ćete vi da uradite tom policajcu i šta uopšte možete tom policijskom službeniku da uradite ako izvrši to evidentiranje i ništa dalje ne preduzme, nijedan korak?
Zašto ne prihvatite ovo što je predloženo da nakon evidentiranja se zahtev za azil odmah službenim putem dostavlja nadležnom organu za azil na odlučivanje? Zaista ne vidim nijedan razlog zašto ne biste prihvatili ovako dobronameran i sveobuhvatan amandman.
U istom ovom članu, u stavu 3, vi ste predložili da potvrda iz stava 2, a stav 2. kaže da evidentiranje obuhvata izdavanje propisane potvrde, koja sadrži lične podatke koje je stranac dao o sebi ili se mogu utvrditi na osnovu raspoloživih isprava i dokumenata koje ima sa sobom.
Znači, vi kažete da potvrda iz ovog stava koji sam upravo citirala služi kao dokaz da je stranac izrazio nameru da traži azil i da ima pravo boravka u trajanju od 72 sata.
Kolega Aleksandar Martinović predlaže da se u ovom stavu 3, reči - da je izrazio nameru da traži, zamene rečima - da je podneo pisani zahtev kojim traži. Jer, šta znači da je neko izrazio nameru da traži azil – na koji način je izrazio, klimnuo glavom, namignuo? Zaista ne razumem na koji način je izrazio nameru, ukoliko nije podneo pisani zahtev kojim traži azil?
Na kraju, u stavu 5. ovog istog člana vi ste predvideli da način evidentiranja stranaca koji izraze nameru da traže azil bliže se uređuje propisom ministra.
Mi smo predložili, što je inače principijelni stav SRS, da to ne bude propis ministra, već da to bude propis Ministarstva, zato što mi mislimo da nijedan organ ne može da se identifikuje sa jednim čovekom.
Potpisaće ministar, naravno, u okviru svojih ovlašćenja, u okviru poslova koje radi. Gospodine ministre, vi potpisujete sve u Ministarstvu.
(Dragan Jočić, sa mesta: Ja sam odgovoran starešina.)
Naravno da ste odgovorni starešina, ali vi ste odgovorni starešina Ministarstva, organa, dela Vlade Srbije i morate da nastupate kao odgovorni starešina ili kao starešina, a koliko ste odgovorni videćemo kako ćete postupiti po našim amandmanima, kao starešina, a ne kao ministar Dragan Jočić.
Znate, vi ste se u zakonu o izmenama Zakona o državljanstvu obavezali da ćete propisati u određenom roku podzakonska akta vezana za izdavanje državljanstva i za obrasce Srbima iz Crne Gore. Još uvek ne postoji nijedan vaš službenik, ne znam da li to znate a pretpostavljam da znate pošto sam vam slala poruke preko nekih vaših službenika, nijedan vaš službenik, nijedan načelnik u Ministarstvu ne zna kako izgleda taj obrazac, na koji način da Srbin iz Crne Gore podnese zahtev za izdavanje državljanstva. To zaista mora da se podigne na nivo Ministarstva.
U obrazloženju kolega Martinović je napisao da policijski ovlašćeni službenik nije u mogućnosti da tog trenutka kad evidentira to strano lice da utvrdi njegovu stvarnu nameru tražioca azila, što je apsolutno nesporno. Ako je neko došao ilegalno u zemlju, pojavio se pred nadležnim policijskim službenikom, ko zna kakva mu je namera.
U situaciji u kojoj se Srbija sada nalazi i sami znate šta se sve dešava, ko nam sve upada, kakvi agenti vršljaju po Srbiji, ko sve može da se predstavi na ovaj ili onaj način. Nemojte sebe da dovodite u situaciju da, zato što ne želite da prihvatite neki naš amandman, dovodite u neprijatnu situaciju i vas i vaše ministarstvo i službenike, zaposlene u vašem ministarstvu.
Znam da ste vi uvek, osim danas, uglavnom prisustvovali raspravama u pojedinostima na predlog zakona koji vi zastupate u ime Vlade i da smo uspevali da vas ubedimo da prihvatite neke amandmane koji su apsolutno nesporni, kao što je ovaj amandman na član 23, koji vam ni u najmanjoj meri ne remeti koncepciju zakona. Naprotiv, ono što ste i vi predvideli, ovim amandmanom se samo maksimalno precizira.
Ali, fasciniralo me je obrazloženje Vlade zašto ne prihvata ovaj amandman. Sad moram da prelistam celo ovo obrazloženje jer moram da se vodim za Vladinim uputstvom datim ovom rečenicom, kaže - obrazloženje isto kao uz amandman pod rednim brojem 13.
Dobro, nađem amandman pod rednim brojem 13 - obrazloženje, Vlada ne prihvata ovaj amandman jer bi se njegovim usvajanjem lice koje traži azil neopravdano stavilo u povoljniji pravni položaj u odnosu na naše državljane u pogledu načina ličnog dostavljanja pismena u upravnom i drugim postupcima.
Gospodine ministre, ovo zaista nema veze sa zdravom pameću. Kakve veze ima lična dostava državljanima Srbije, građanima Srbije po Zakonu o opštem upravnom postupku, ljudima koji imaju rešen status u ovoj državi, kakve to ima veze sa statusom azilanata i sa načinom dostave pismena azilantima? Na koje adrese im dostavljate? Je l' oni ovde dolaze u svoje kuće, je l' oni ovde dolaze kod rođaka i prijatelja? Jeste li vi uopšte razlučili pojam azilanta? To je ono što smo vam pre podne takođe pokušali u vašem odsustvu da predočimo, pretpostavljam da su vam vaši saradnici preneli u kom smislu se odvijala rasprava.
U nastavku obrazloženja kaže, u odnosu na predloženu promenu člana 23. stav 5, a ovo ne znam na šta se odnosilo, ovo prethodno, da li na stav 1. ili na stav 3, ili ste nam na stav 3. ostali dužni obrazloženje, ali u odnosu na predloženu promenu člana 23. stav 5. Predloga zakona obrazloženje je isto kao stav 2. obrazloženja uz amandman pod rednim brojem 10. Tražim amandman pod rednim brojem 10. Da vidimo šta je ovde obrazloženje.
Ovde je obrazloženje: ''Vlada ne prihvata amandman jer se članom 10. stav 2. Predloga zakona uvodi mogućnost da tražioci azila koriste besplatnu pravnu pomoć i zastupanje, pored UNHCR-a i od strane nevladinih organizacija, koje su upisom u Registar udruženja stekle pravo da u skladu sa svojim ciljevima pružaju pravnu pomoć izbeglicama. Rešenje predviđeno u ovoj odredbi Predloga zakona nije obavezujuće, već predstavlja samo još jednu povoljnost, čije korišćenje zavisi od volje lica koje traži azil i ima za očigledan cilj da poboljša i unapredi njegov položaj.''
Kakve ovo veze ima sa članom 23, gospodine Jočiću? Kakve veze imaju nevladine organizacije sa evidentiranjem azilanata? U samom ovom obrazloženju rečenicu ste počeli sa azilantima, završili sa izbeglicama.
Pitali smo to pre podne, a sad ćete lepo da nam odgovorite, sigurna sam: da li vi poistovećujete azilante i izbeglice? Kakav je stav?
Nemojte da vrtite glavom, gospodo, nego kažite ministru šta da kaže, pa da nam on lepo objasni zašto, ako vrtite glavom onda nije tako, a ne bi smelo da je tako, zašto ste onda napisali ovako obrazloženje? Vi kroz ceo zakon ne pravite razliku između azilanata i izbeglica. Očigledno da pod izbeglicama podrazumevate i proterana i prognana lica, jer ih niste posebno predvideli, vama je to sve isto.
Vi ste pobrkali babe i žabe. Vi ste predložili ovde jedan tekst zakona zato što ste morali još jednu crticu da dodate tamo onom spisku koji vam je neko zadao. Dobili ste neki zakon, kao vrlo često što se dešavalo, dali lošem prevodiocu i ovo što smo dobili, gospodine Jočiću, sve je više nego Predlog zakona o azilu.
Lepo vas molimo da još jedanput poslušate ovo što vam govorimo, da povučete ovaj predlog, da uradite jedan dobar zakon, pre toga da izmenama i dopunama zakona uredite status izbeglih, prognanih, proteranih Srba sa njihovih ognjišta iz Republike Srpske Krajine, iz Bosne i Hercegovine, sa Kosova i Metohije.
A pre nego što donesete izmene zakona, mnogo im je preče i mnogo im je važnije da ih oslobodite onih kolektivnih centara, da im izgradite neke kuće i stanove u kojima bi živeli životom dostojnim čoveka. Ne znam, gospodine ministre, koliko vi u okviru svog posla stižete da obiđete te kolektivne centre, koliko znate kako ti ljudi još uvek, posle 15, 17 ili koliko godina, žive na teritoriji Srbije. To je bruka i sramota za Srbiju.
Svi ti ljudi koji su došli u Srbiju doživljavali su Srbiju kao svoju majku i pre nego što su bili prinuđeni da dođu u Srbiju. U Srbiju sam došla pre ratnih dejstava i niko me nije terao da dođem, ali sam i tada znala, odnosno bila ubeđena, da dolazim u majku Srbiju jer sam je tako doživljavala i tako je doživljavaju svi Srbi koji su rođeni i žive van Srbije.